Što umjesto batina?


Najmoćniji, najsnažniji način kojim se uči djecu da se primjereno ponašaju su nagrade. Najveća nagrada djetetu je pohvala. Privilegije također, a njih kao odgojnu metodu možete i uskratiti.

Postoje mnoge tehnike i načini koji se mogu upotrijebiti u odgoju kako bi djeca naučila razlikovati ispravno od pogrešnog te donositi pametne i mudre odluke. Najmoćniji, najsnažniji način kojim se uči djecu da se primjereno ponašaju su nagrade. Nagrade kao pohvala, nježan dodir, privilegije i sl. pokazuju djeci da se uvažavaju njihovi napori i pokušaji, pomažu u razvijanju djetetovog samopouzdanja, dobre slike o sebi, pokazuju da su oni i to što rade važni. Djeca će učiniti više zbog nagrade nego što će nešto izbjegavati zbog straha od kazne. Najveća nagrada djetetu je pohvala. Važno je upotrebljavati pohvale za njih kao osobe (volim te, divna si kćer) i pohvale za ono što rade (divno si oprala auto, dobro si zakopčao gumbe).

Zašto treba reći 'ne' batinama?

Batine uče djecu da je u redu tući druge kad smo ljuti.
Batine mogu ozbiljno ozlijediti djecu.
Batine uče djecu strahu i osveti.
Katkad batine postanu i "nagrada" – kod djece koja ne dobivaju dovoljno pažnje od roditelja, dogodi se da je i negativna pažnja bolja nego nikakva.
Batine uče djecu da je u redu tući one koje volimo.
Batine uče djecu da je u redu nasiljem rješavati probleme.
Batine ne uče djecu razlikovanju poželjnog od nepoželjnog ponašanja jer samo kažnjavaju nepoželjno.

Što umjesto batina?

Nježan zagrljaj, lagano lupkanje po leđima uz nježno ljuljanje su pozitivni nježni dodiri. Upotrebljavanje nježnih dodira zajedno s pohvalom čini snažnu kombinaciju.

Privilegije su izvrsne nagrade za djecu. Privilegije mogu biti dodatno vrijeme za gledanje TV-a, kasnije odlaženje u krevet, dobivanje još jedne priče za laku noć ili nešto drugo u čemu djeca uživaju. Privilegije nikad ne smiju uključivati bazične djetetove potrebe, kao što su hrana, vrijeme provedeno s roditeljima, sigurnost, ljubav ili povjerenje. Neki roditelji vole nagrađivati djecu različitim stvarima kao dodatak pohvali i dodiru. Te stvari mogu biti raznolike: od naljepnice do igračke. Stvari koje se koriste kao nagrade nikada ne smiju zamijeniti roditeljske emocije ili roditeljsko prepoznavanje djetetovih potreba, jer je ovo potonje presudno za zdrav emocionalni razvoj.

Kad djeca postanu veća davanje džeparca je dobar način da ih se nagradi. Džeparac uči djecu kako biti odgovoran i postupati s novcem. S djetetom se treba dogovoriti o iznosu džeparca i planu postupanja s novcima.

Kažnjavanje također može biti dio discipline, no to nikako ne smije biti fizičko kažnjavanje koje potiče djecu da misle loše o sebi i drugima. Gubitak privilegija, dakako samo ako je osnovan, ima puno bolji efekt.

No, nikad se ne smije kažnjavati malu djecu (djecu ispod tri godine) zato što:
- mala djeca na razlikuju uzrok i posljedicu
- ni ne rade štetu namjerno, oni samo istražuju okolinu
- još nemaju kognitivne sposobnosti da razlikuju dobro od lošeg

Djeca između 3 i 11 godina se mogu kazniti gubitkom privilegija. Privilegija je pravo koje daju roditelji, npr. gledanje omiljene serije ili crtića, igranje određenom lutkom u kući i sl. Ako dijete zloupotrijebi objekt ili privilegiju, gubi je na neko vrijeme

Ograničavanje je pogodno za djecu stariju od 3 i pol godine. Ako dijete napusti dvorište bez dozvole, može se uskratiti izlazak izvan dvorišta na određeno vrijeme. No, pri tom je važno da dijete razumije da napuštanje dvorišta nije u redu. Ako dijete ne razumije da njegovo ponašanje nije ispravno ne treba koristiti ograničavanje kao način kažnjavanja.

Roditeljsko razočarenje je pogodno kao kazna za djecu stariju od 3 godine. To je tvrdnja koja izražava razočarenje djetetovim izborom ponašanja ("Razočarana sam jer si istukao sestru!"). Treba paziti da se razočarenje odnosi na izbor ponašanja, a ne na dijete kao osobu.

U komunikaciji s djetetom dobro je koristiti tzv. "JA" rečenice, umjesto "TI" rečenice. Rečenice koje počinju s "Ja" uključuju poruke: "Želim…", "Mislim...", "Osjećam…", "Trebam…", "Hoću…" i sl. One su iskren način komuniciranja, otvorene su, daju informaciju o stanju i potrebama osobe koja ih izgovara. S druge strane, "Ti…" poruke su najčešće procjenjujuće, kritične, daju djetetu nejasnu informaciju na temelju koje ne zna što roditelj misli, želi, treba, osjeća, hoće i sl. U pravilu izazivaju otpor, ljutnju i potrebu za obranom od napada. Ovo naročito vrijedi za najdestruktivnije od svih Ti poruka, a to su "Ti uvijek…", "Ti nikad…", "Zašto ti..?" i sl..

doc. dr. sc. Gordana Buljan Flander, prof.

Net.hr

Obavezno osam sati sna
Autor: CDC/IB | 22.05.2008 - 06:21

Pomozite detetu da nauči da drži stres pod kontrolom, a da napetost pretvori u pozitivnu energiju, koju treba iskoristiti prilikom učenja.

Kako
„Glavni problem sastoji se u organizovanju tih nekoliko dana pre ispita, tako da ne dočekate dan polaganja umorni i iscrpljeni“, savetuje Lučano Trakvandi, docent na Univerzitetu u Kastelanci.
„Prema tvrdnjama psihologa Erika Berna, postoji nekoliko tehnika da se vreme što bolje iskoristi i da se pobedi trema.“ Radi se o malim trikovima koji će pomoći da se neke uobičajene aktivnosti posmatraju na drugi način. „Ako u podne, dete poželi da se provoza biciklom, neka izađe i neka se provoza malo, a vi nemojte da mu nabacujete osećaj krivice. Malo izolacije oslobodiće ga pritiska. Kad se vrati kući, učiće bolje“, predlaže Trakvandi.

Korisni rituali
Takođe je vrlo korisno, da bi se pobedio umor, da razgovara sa drugom ili drugaricom o nečemu što nije vezano za ispite. Od ukupnog vremena koje se utroši na učenje, ono zaista produktivno jeste 30 do 35 procenata od ukupnog vremena provedenog u učenju. To znači da nema svrhe da terate dete da sedi za stolom više sati nego što je potrebno. Jedino što će se u tom slučaju desiti jeste da se dete brzo premori. Ili, još gore, da akumulira nervozu i agresivnost. Naime, dete će postati nervozno i počeće da se svađa sa ukućanima. Između ostalog, mladi imaju potrebu za intimnim trenucima, kada se mogu prepustiti, ako treba, suzama, smehu ili izbacivanju nagomilanog stresa. Bez intervencije mame koja hoće sve da zna. Od izvesnog značaja su čak i mali hirovi. Na primer, način na koji će devojčica nositi neki prsten, ili neku majicu na dan ispita. Ovi „rituali“ mogu im uliti osećaj sigurnosti.

Obavezno osam sati sna
Vrlo je loše probdeti noć pred ispit, tvrde neurolozi. Istraživači sa Univerziteta u Libeku i Kelnu otkrili su da je jedna od funkcija sna upravo reorganizacija informacija: ako se uveče neki problem čini nerešivim, moguće je da će mu se ujutru, pošto se naspava, rešenje problema odjednom ukazati.
Naučni časopis „Priroda“ nedavno je objavio rezultate eksperimenta koji je izveo tim neurologa Jana Borna. Tom prilikom su tri grupe ispitanika dobile jedan matematički zadatak, u različito vreme: oni koji su posle čitanja zadatka spavali osam sati uspeli su da brže reše problem od ostale dve grupe.
Naučnici tvrde da nije dovoljno samo prileći, već je potrebno dobro se naspavati. Razlog leži u aktivnostima koje obavljamo nesvesno. San ima zaštitnu funkciju u odnosu na sećanja: organizuje ih i i smešta u „sefove“ u našem mozgu gde se čuvaju od „habanja“ i propadanja. Dalje, dok u snu mozak radi isto ono što i vredni učenik: ponavlja ono što je naučio, organizuje i klasifikuje informacije. Izgleda da se ova konkretna funkcija odigrava za vreme REM faze („rapid eye movement“ - brzi pokreti očiju) spavanja, upravo one u kojoj sanjamo.

Pa ipak spavanjem se ne uči
Ali, pazite, nije tačno da se „spavanjem uči“. Tada se samo reorganizuje i skladišti ono što je naučeno tokom dana. Zato bi najbolje bilo da uopšte ne uči tokom noći. „Oko osam sati sna dobro je za opšte zdravstveno stanje“, kaže Jan Born. Dakle, u vreme ispitnog roka bolje je ne remetiti uobičajen ritam života: jer, upravo smenjivanje faza sna i budnosti omogućava da se postignu najbolji rezultati. Isto tako, vrlo je korisno pre odlaska na spavanje „preleteti“ gradivo još jednom.


Izvor: Blic

Izbor srednje škole - zajednička odluka

Uskoro počinje upis u srednje škole. Verovatno ste o mogućim izborima već odavno počeli da razmišljate. Izbor srednje škole mnogi shvataju kao konačan odgovor na pitanje: Šta ćeš biti kad porasteš?

Jelena Holcer



Jasno, šta deca u detinjstvu žele da budu kad jednom porastu, obično nema veze sa onim što zaista postanu. Međutim, pojedini dečji psiholozi smatraju da se već u uzrastu od 6. godine, procenom ličnosti može odrediti eventualni pravac buduće karijere jednog deteta. Tako je šezdesetih godina prošlog veka izvršeno testiranje dece od 6 do 12 godina. Ličnost svakog deteta procenjivali su njihovi učitelji.

Nedavno su Dr Stiven Vuds, sa Aston Univerziteta i Sara Hempson, sa Oregonskog instituta za istraživanja u SAD, analizirali ove podatke i na istim ispitanicima, sada odraslim osobama, izvršili anketiranje njihovih prošlih i trenutnih zaposlenja. Tako, nekadašnje devojčice koje su njihovi učitelji procenili kao manje maštovite i manje radoznale, kao odrasle osobe su uglavnom radile na poslovima sa jasno definisanim pravilima i strožijom organizacijom rada. Dečaci koje su učitelji procenili kao manje maštovite i manje radoznale su u svom srednjem dobu, uglavnom, radili fizičke poslove. Nasuprot tome, dečaci i devojčice koje su učitelji videli kao maštovitije i radoznalije, bavili su se umetnošću i naučnoistraživačkim radom. Ovi rezultati govore da se do izvesne mere zanimanja mogu predvideti na osnovu pola i crta ličnosti u detinjstvu.


Datumi

Ukoliko vaše dete ovih dana treba da se odluči za neku srednju školu, važni datumi su:

02. 06 do 04.06. Prijemni ispit za upis učenika u umetničke srednje škole, likovne, muzičke i baletske struke

03. 06. do 15. 06. Prijava dokumenata za kvalifikacione ispite u matičnim osnovnim školama

18. 06. Kvalifikacioni ispit iz srpskog jezika

19. 06. Kvalifikacioni ispit iz matematike

21. 06. Preliminarni rezultati kvalifikacionih ispita

25. 06. Konačni rezultati kvlifikacionih ispita.

26. 06. i 27.06. predavanje lista sa spiskom željenih škola

05. 07. do 08.07. Upis učenika primljenih (upisanih), u prvom krugu

08. 07. Predavanje liste sa željama za upis na preostala slobodna mesta u srednjim školama (za neraspoređene učenike) a 11. 07. će se vršiti upis na ta mesta.

09.07. do 11. 07. Drugi upisni krug

Popularne srednje škole:

    * Gimnazije: Deca misle da im to pruža više mogućnosti i odlaže odluku o izboru zanimanja, pošto u ovom trenutku nisu odlučili šta bi studirali ili čime bi se bavili u životu. Posle gimnazije nastavlja se dalje školovanje, tj. studiranje.
    * Stručne četvorogodišnje škole: najpopularnije su ekonomske, medicinske, elektrotehničke, turističke…Po završetku ovih škola učenik može potražiti zaposlenje ili nastaviti dalje školovanje.
    * Trogodišnje škole: za ove škole nema mnogo interesovanja. Učenici sa slabijim uspehom greše kada upisuju četvorogodišnje smerove koje teško završavaju umesto da upišu neko od traženijih trogodišnjih zanimanja.

Kriterijumi prilikom izbora srednje škole.

Dečji kriterijumi nisu sasvim objektivni niti racionalni, niti je u ovom uzrastu to moguće očekivati. Većina njihovih odluka je emotivna. Zato se oni, pri izboru škole rukovode onim što im je u tom trenutku važno ali ne misle da li će to biti dugoročno rešenje. Tako, njihov izbor srednje škole postaje:

    * Škola u koju će ići najbolji drug ili gde ide većina društva
    * Škola koja je najbliža kući
    * Škola za koju dete pretpostavlja da će mu obezbediti ono što je njemu važno (za neke je to status u društvu, za neke novac, za neke mogućnost putovanja...)
    * Škola koju izaberu roditelji (ovakav izbor govori o nemogućnosti odupiranja pritisku koji vrše roditelji)
    * Škola za koju dete pretpostavlja da može da je završi bez velikog napora



Kriterijumi roditelja su nešto drugačiji:

    * Škola koja će omogućiti zaposlenje
    * Škola koja će omogućiti status u društvu
    * Nastavak porodičnog posla



Odluku o tome koju će srednju školu upisati, dete ne može i ne treba da donese samostalno. Potrebna mu je vaša pomoć. Ona je utoliko neophodnija jer donekle traži predviđanje. Odnosno, ukoliko dete izabere srednju stručnu školu pa nakon toga treba da završi još 4 godine fakulteta, to znači da vi sada razmišljate o njegovom potencijalnom zanimanju kojim će se ono baviti tek za 8 godina.

Osim toga, razvoj tehnologije stalno donosi nova zanimanja koja do pre nekoliko godina nisu ni postojala.

Optimalni kriterijumi za izbor srednje škole:

    * Interesovanje, sposobnosti i želje deteta. Ne možete se sasvim osloniti na dečje želje, jer one mogu biti neracionalne i trenutne, ali treba da ih podržite ukoliko ste i sami sigurni da su “prave”.
    * Škola. Predmetni nastavnici, školski pedagog ili psiholog, ali i celokupno školovanje je dobra procena sposobnosti deteta jer je na osnovu dosadašnjih ocena i zapažanja nastavnika, pokazanih interesovanja moguće odrediti kojim oblastima je dete naklonjenije.
    * Testiranje za profesionalnu orijentaciju. Termini za ovo testiranje su popunjeni mesecima unapred. Ipak, ovo testiranje neće otkriti dečje sposobnosti, već pomoći da se u okviru njih dete “pronađe”, odnosno, da svoje sposobnosti usmeri ka određenim zanimanjima.
    * Informacije. Neko vašem detetu mora objasniti šta koje zanimanje podrazumeva, koji su uobičajeni poslovi nakon završetka određene škole, kakvi su uslovi rada…
    * Informator. Prosvetni pregled je odštampao Informator za upis u srednje škole, tj. brošuru u kojoj su navedeni minimalni i maksimalni broj bodova koji je prethodnih godina bio potreban za upis u škole On je značajna pomoć svršenim osmacima pri sastavljanju spiska želja za nastavak školovanja.

Posledice pogrešnog izbora:

    * Nezadovoljstvo školom ubrzo preraste u opšte nazadovoljstvo i nezadovoljstvo sobom
    * Odsustvo motivacije za učenje
    * Otpor prema zanimanju koje škola nudi
    * Neadaptiranost i nemotivisanost za rad na svom budućem poslu



Mnogi osmaci odluku koju će školu upisati donose u poslednjem trenutku, što govori da nisu sasvim sigurni. Izbor škole utiče na buduće zanimanje.

Zato je važno da ova odluka ne bude pogrešna. Važno baš onoliko koliko je važno uživati u svom poslu i sa radošću ga svakodnevno obavljati.

Ovaj tekst je samo predlog da pre konačnog izbora škole, zajedno sa svojim detetom, o tome razmislite još jednom.

В92

Deca koja kradu


Roditelji su bazični modeli po kojim dece uče. Ako roditelj dođe kući sa kancelarijskim materijalom, olovkama ili priborom sa posla ili se hvališe oko greške prodavačice iz prodanice u računu, lekcije o poštenju će biti veoma teške za dete da ih razume.

Iako nauče da je krađa loša, starija deca i tinejdžeri kradu iz različitih razloga

Mladi mogu da kradu da bi se izjednačili, ako brat ili sesta dobijaju više poklona. Ponekada, deca kradu da bi pokazala prijateljima da su hrabra, ili da bi poklonila nešto porodici i prijateljima ili da bi bili prihvaćeni od drugih. Deca mogu da kradu i zbog straha od zavisnosti, odnosno, ne želeći da budu zavisna od bilo koga, uzimaju šta im je potrebno.

U onim slučajevima kada krađom dete izkazuje bes ili pokušava da se sveti svojim roditeljima, oni trebaju da se razmisle da li dete krade iz potrebe da privuče njihovu pažnju. Ukradeni predmet može da postane zamena za ljubav ili pažnju. To je znak da roditelji trebaju da se potrude da pokažu detetu da je važan član porodice.

Ako roditelji preduzmu odgovarajuće mere, u većini slučajeva krađa prestaje. Pogotovo sa odrastanjem deteta.

Roditeljima koji su saznali da njihovo dete krade, dečji psihijatar preporučuje:

    * Da se uvere da dete ne profitira od krađe
    * Kažu detetu da je krađa loša
    * Pomognu mlađima da plate ili vrate ukradeni predmet
    * Izbegavaju prekoravanje, predviđanje budućeg lošeg ponašanja, ili da govore da sada posmatraju dete kao lopova i lošu osobu
    * Uvere dete da je ovakvo ponašanje potpuno neprihvatljivo u porodičnoj tradiciji i zajednici


Kada dete plati ili vrati ukradenu robu, roditelji ne trebaju ponovo da komentarišu slučaj. To će detetu pomoći da bez krivice započne ili nastavi sa dobrim ponašanjem.

Ako su krađe učestale ili su udružene sa drugim simptomima ili problemima u ponašanju, krađa može da bude znak mnogo ozbiljnijih problema u detetovom emotivnom razvoju ili problema u porodici. Deca koja učestalo kradu mogu takođe da imaju problem poverenja u druge ljude i formiranja bliskih veza. Takva dece će radije okriviti ponašanje drugih, nego se osećati krivim. Mogu govoriti "Ne daju mi ono što mi treba, zato moram sam da uzimam." Procena od strane dečjeg psihijatra bila bi od koristi takvoj deci.

U tretmanu deteta koje krade učestalo, dečji psihijatar će proceniti razlog koji leži ispod potrebe deteta da krade i razviti plan tretmana. Važni delovi tretmana podrazumevaju pomoć detetu da nauči da ostvaruje veze i poverenje. Porodično savetovanje ima za cilj da pomogne porodici da podrži dete u procesu promene u osobu koja ne krade i razvija se bez zastoja ili defomacija.

Child Development Institute, 2003

Priredili: Mr sci. dr Miodrag Stanković, dečji psihijatar
Ivan Topalović, psiholog

Predlog kada je dete loše raspoloženo

Ivana Milaković 26.05.2008.

I deca i odrasli mogu da budu loše raspoloženi, da se osećaju nervozno, ponašaju kenjkavo, ni sami zapravo ne znaju šta bi hteli... Odrasli su obično naučili neki način da s takvim raspoloženjem izađu na kraj, ili da ga prikriju, ali deca nemaju takva iskustva - a mala deca su, u takvim trenucima, bespomoćna i zaista ne znaju šta da učine.

Neki roditelji će podviknuti na dete da se smiri i prestane "tako da se ponaša". Dete može da posluša ili ne, ali će se i dalje osećati loše, i neće znati kako da se oseti bolje. Evo jednog predloga kako pomoći mališanima u takvim situacijama - ne sumnjamo da i vi imate bar nekoliko metoda kako da se neraspoložena, nervozna, ljuta, kenjkava deca osete bolje.

Predlog je sledeći: uzeti dete na krilo (ako vam dopusti, ili ga zagrliti, poželjan je bar neki fizički kontakt, jer će delovati umirujuće na dete), i reći mu da je sada vreme za žalbe, i da ćete se zajedno žaliti zbog svega što vam smeta. Sa žalbama počnete vi, i kažete da se osećate ljuto zbog toga-i-toga, nezadovoljno zbog toga-i-toga, plaši vas to-i-to, tužni ste zbog toga-i-toga... Kad dete bude spremno da i samo progovori, pustite ga i pažljivo ga saslušajte. Možete se žaliti naizmenično, ili prvo vi pa dete, ili kako već odgovara i vašem mališanu i vama. Naravno, ne treba pred detetom reći ništa što bi ga previše opteretilo, isprepadalo ga ili mu bilo potpuno nerazumljivo.

Nakon izvesnog vremena, dete se obično smiri, i u stanju je da nastavi dalje - s igrom, ili nekom drugom aktivnošću (večerom ili kupanjem, ako je vreme za to). Još jedna dobra strana ovakvog postupka je što dete uči kako da rečima izrazi svoja osećanja, ili, ako to još uvek ne zna, koji je naziv za koje osećanje - a to je nešto što će mu biti neophodno i kasnije.

Izvor: Krstarica

Ako dete ima košmare

Ivana Milaković 25.05.2008.

I deca i odrasli ponekada imaju košmare. Ako ih vaš mališan ima, podrazumeva se da ćete pokušati da mu pomognete - mi vam predlažemo jedan način za koji su neki roditelji otkrili da daje odlične rezultate, moguće je da će pomoći i vašem detetu, a svakako mu neće štetiti.

Jedna stvar koja vam je potrebna je mali ventilator. On služi tome da tim bučnim aparatom oterate čudovišta koja uznemiravaju snove vašeg mališana. To radite pred detetom, a možete da mu dopustite da i ono tera čudovišta zajedno sa vama. Ako nemate takav ventilator, improvizujte - može da posluži i fen kojim ćete čudovišta "oduvati", ili nešto slično, glavno je da pravi bar nekakvu buku i da to radite pred detetom, idealno je zajedno sa njim.

Druga stvar koja vam je potrebna je sprej-bočica koju ćete napuniti "sprejom za teranje čudovišta" (običnom vodom, ili već nečim što neće ostaviti fleke). I njime ćete, zajedno sa mališanom, pred vreme za spavanje terati monstrume, a bočica može da ostane i pored detetovog kreveta, ako samo poželi da je koristi u toku noći.

Nakon što ste "oterali" sve monstrume koji ne daju vašem mališanu da sanja lepe snove, lezite pored njega i pitajte ga šta bi voleo da sanja, i sugerišite mu neke lepe stvari, kao što je da sa drugarom podeli sladoled, da na plaži napravi zamak od peska, ili već neku lepu aktivnost koju vaše dete voli. Poželjno je da to budu neke mirne aktivnosti, detetu bi moglo da bude zabavno da fantazira o ubijanju zmajeva, ali bi nakon razgovora o velikom letećem gušteru koji bljuje vatru moglo da sanja nešto zastrašujuće.

Ovaj metod ne daje uvek rezultate već prve večeri, ali u razumno kratkom roku deca obično počnu da sanjaju mirnije snove i košmari ih više ne muče. Ukoliko u dužem vremenskom periodu noćne more nikako ne prolaze, i dete zbog njih i u toku dana ima problema (neispavano je, nervozno, slabi mu apetit...), ne bi bilo loše konsultovati lekara.

Izvor: Krstarica

Kako da se izborite sa zaljubljenim tinejdžerom
Autor: E.B. | 29.05.2008 - 06:55

Većina roditelja boji se dana kada će njihovo dete da krene na ljubavni sastanak. To se često smatra tačkom kada deca sama čine svoje korake i daju vam znak da im više niste sasvim potrebni.

I to nije daleko od istine.
Zabavljanje je samo jedna od faza na dugom putu normalnog razvoja tinejdžera i nesumnjivo je da ste još potrebni svojoj deci, bar još neko vreme.
Kao i većina drugih stvari, i uspešan odlazak na ljubavni sastanak treba da počne edukacijom. Pre izlaska treba da sednete sa svojim detetom i porazgovarate o tome šta je potrebno da neka veza bude uspešna. Vaše dete verovatno već ima predznanje o zabavljanju, sve su saznali uz pomoć drugarice ili televizije. Međutim, deca treba da saznaju što je to veza puna ljubavi i podrške. Tu nastupate vi, treba da im na osnovu vašeg iskustva prenesete stavove i razmišljanja.
Budite sigurni da njihovi izabranici neće uvek da budu ono što vi očekujete, ali vi niste tu da biste im nešto branili. Tu ste da imaju kome da se povere ako imaju problem. Zato je bitno da često razgovarate i da dete zna da u vama može da potraži oslonac.
Upoznavanje ćerkinog dečka ili sinovljeve devojke uglavnom je veoma napeto i neprijatno, kako za vas tako i za decu.
Zato bi trebalo da prvi sastanak učinite što prijatnijim i da se odnosite sa poštovanjem prema izabraniku vašeg deteta.

Čuvajte se greške

Odolite iskušenju da učinite klasičnu grešku podučavajući novopečeni par lekcijama o izlascima i ljubavi. Posebno bi trebalo da ih ne zamarate postavljanjem pravila kojih treba da se pridržavaju. Ukoliko želite da postavite pravila, o tome razgovarajte nasamo sa svojim detetom, a ne pred partnerom.
Takođe, ako vam se na prvi pogled ne svidi odabranik vašeg deteta, ne smete to pokazati. Morate da budete svesni da ste tu da biste podržali vaše dete.
Nakon što ste naučili svoje tinejdžere kako da se ponašaju u vezi, nemojte da im se mešate, budite im podrška. Morate da im verujete kada donose sopstvene odluke. Postoji izuzetak ako dete prekrši pravila o kojima ste govorili ili ako vidite da veza može da ugrozi vaše dete, tada ste tu da reagujete.


Izvor: Blic

Šta kad se dete boji mraka
Autor: CDC/BT | 29.05.2008 - 06:53

Deca se zbog bujne mašte često boje mraka i drugih stvari povezanih s mrakom. Čudni zvuci i škripa koji se čuju noću, kada je sve tiho, zatim čudne sene i figure koje se po zidu spavaće sobe kreću zbog svetla automobila na putu. Zbog ovakvih stvari se i odrasli ne osećaju prijatno, a kamoli decu koja su sama u sobi.

Pa, ipak, situacija nije nerešiva. Postoji nekoliko jednostavnih koraka koje možete da preduzmete kako biste pomogli detetu da se prijatnije oseća kad padne noć i kad je vreme za spavanje.
- Prošetajte se zajedno po celoj dečjoj sobi držeći dete za ruku i proverite zajedno svaki ugao sobe. Pogledajte ispod kreveta, u ormare, iza predmeta po sobi i sl. kako biste pokazali detetu da tu nema čudovišta i da nema čega da se boji.
- Ostavite tokom noći otvorena vrata svoje spavaće sobe i dečje sobe kako se dete ne bi osećalo samo ili zatvoreno.
- Zatvorite vrata ormara i sl. u dečjoj sobi. Osećaće se sigurnije.
- Stavite noćnu lampu u dečju sobu tako da im dok noću spavaju soba ne bude mnogo mračna. Biće im lakše da zaspe uz slabo svetlo.
- U nekim slučajevima, dajte im plišanu igračku za spavanje tokom noći. Na ovaj način će se dete osećati sigurnije, znajući da nije samo, već da ima umiljatog prijatelja pored sebe.
- Ponekad, malo toplog mleka pre spavanja pomaže detetu da brže i lakše zaspi.
- U nekim slučajevima će opuštajuća, lagana muzika ili priča pomoći detetu da zaspi.
- Takođe može da pomogne da deci kažete da ćete ih videti ujutro. Tako će se osećati sigurnije i znaće da će mamu i tati opet videti ujutro.
Nema sumnje da postoje različite strategije kako da se pomogne detetu.
Ovo su samo neke od ideja koje će pomoći vašem mališanu da brže zaspi i mirno spava, a da vas ne budi tokom noći.

Izvor: Blic

Деца увек на првом месту

Ивана Милаковић 04.06.2008.

Често је веровање да вам деца увек и у сваком тренутку морају бити на првом месту. Проблем с овим веровањем је што вам може угрозити брак или ванбрачну заједницу, чак и довести до њиховог распадања. А то ни децу неће усрећити.

Да не буде забуне, свакако да не тврдимо да децу треба занемарити, да родитељи треба да мисле само на сопствено уживање, да заједно излазе и проводе се, а деца како се снађу. Децу треба волети и мазити и пазити, чинити све што је у вашој моћи да буду срећна и да се добро осећају, посветити им пуно љубави и пажње. Ипак, не би требало занемарити ни вољену особу.

Много је оних који верују да су лоши родитељи ако им деца нису увек и у сваком тренутку на првом месту. Међутим, родитељи би требало да се сете да нису само родитељи, нису само маме и тате, већ су и нечија жена или нечији супруг. И да је и вољеној особи потребно показати љубав и пажњу, или ће престати да се осећа вољено. Добро је повремено подсетити се да сте пар, повремено то издвојити као приоритет.

Како то постићи? Тако што ћете повремено наћи неког да причува клинце и бавити се само једно другим. То не мора да буде никакав ексклузиван излазак у скуп ресторан, може да буде и само шетња. Једном кад су деца довољно велика да не морају константно да буду с неким одраслим, могу да на неко време остану сама код куће (или да преспавају код неког), а вас двоје се посветите једно другом. Ништа не смета повремено рећи деци да мама и тата желе сад мало да буду сами, напротив - деци прија да виде да се мама и тата воле, тако се и она осећају сигурније.

Деца су најсрећнија онда када су у породици пуној љубави, а то значи и маму и тату који су као заљубљени голупчићи. Тиме што ћете се повремено посветити само једно другом од комплетне породице правите једно срећно и безбедно гнездашце у коме су сви сигурни, вољени, мажени и пажени, и деца и одрасли - плус и децу учите како једног дана и сама да се понашају у љубавној вези.

Izvor: Krstarica

Naučite ih da spreme sobu
Autor: CDC/MA | 05.06.2008 - 06:00
Naučite ih da spreme sobu

Dojadilo vam je da sklanjate stvari za detetom? Evo nekoliko saveta kako da ga podstaknete da samo održava red.

Uvedite sistem
Najvažnije je da dete tačno zna gde šta stoji. Da biste mališanu olakšali posao, obeležite police, fioke ili sanduke nalepnicama.

Budite mu uzor
Deca najlakše uče kada im roditelji daju dobar primer. Ako ste i sami neuredni, ne možete da očekujete od deteta da se ponaša drugačije. U početku mu pomozite, ali posle ga pustite da samo obavlja svoje zaduženje.

Kutija svaštara
Odredite kutiju ili sanduk za sve ono što ne može da se svrsta ni u jednu grupu. S vremena na vreme proverite šta ima unutra i nepotrebne stvari izbacite u dogovoru s detetom.

Uvedite pravila
Jasno definisana, na primer: prazne čaše od jogurta odmah se bacaju u đubre, svima olakšavaju posao. Takođe možete da odredite jedan dan u nedelji za veliko spremanje.

Povežite pospremanje sa zabavom
Najbolji način da motivišete dete da pospremi sobu jeste da tu dosadnu obavezu povežete sa zabavom (organizujte takmičenje u pospremanju, komponujte zajedno sa detetom pesmu o pospremanju ili uvedite nagradu po obavljenom poslu, na primer, odlazak na plivanje).

Ne spremajte vi
Ponekad vam se čini da bi vam bilo lakše da časkom sami pospremite dečju sobu? Nemojte to da radite, jer ćete time sebi učiniti medveđu uslugu.

Poštujte detetovo shvatanje reda
Deca obično imaju drugačije predstave o redu nego odrasli. Intervenišite samo ako haos pređe granicu, jer umereni nered motiviše decu na aktivnost.

Izvor: Blic