evo upravo sam sve procitala..i mogu samo reci: svaka cast steta sto to ne moze biti maturalni...kakvi zakoni, umjesto da te skole potice, ogranicava s nekakvim zakonima..ma uzas..samo ti nastavi pisati

citam i ja covece,rekoh ti
samo ti udri,dobro je

Mrzi me neštosad da pišem. dobro mi je 3EBC rekao. zatebe su pipovetke, jer stalno nešto novo započinješ, a nikad ne završiš. Jedino da objavim nešto poput: Nedovršene priče, prvi tom...

Katarina M. se,da bi finansirala studije,morala baviti prostitucijom.(...)

[cenzurisano]

Brzo se obukla,nakon cega su je mladici odvezli do hotela u kome je iznajmljivala sobu.Nije stigla da se umije,te je sa onako rascupanom kosom i licem umrljanim spermom prosla pored recepcije i odvezla se liftom do sobe.Recepcionar je obarao pogled,dok su se gosti pravili da nista ne primecuju.Ubrzo se medjutim ispostavilo da je ova pocetnicka rasejanost bila od koristi,s obzirom da je upravo medju gostima hotela stekla nekoliko redovnih musterija.

Na ovaj nacin je zaradjivala je dovoljno ne samo za studije,vec je deo novca mogla slati svojoj porodici koja je bila u teskoj finansijskoj situaciji.Govorila je da novac zaradjuje baveci se manekenstvom.Bila je redovan student,istina,cesto bi s lakocom zavodila profesore,za vreme ispita namestala bi grudi,koje su joj ispadale jer nikada nije nosila grudnjak,cesto se smejala,ili bi zavodljivo grizla usne prilikom usmenog odgovaranja,dok bi joj glas postajao promukao i nezan.Profesori i asistenti su istina bili ozbijni i povuceni ljudi,ali,ipak,ljudi,retko bi uspevali da odole Katarininoj izuzetnoj privlacnosti i sve bi se zavrsavalo u spavacoj sobi gde bi ih Katarina dovodila do ludila umecem koje je stekla kao prostitutka.Doduse,za razliku od prostitucije,seks sa njima je za Katarinu najcesce bio pravo uzivanje.

Svoju porodicu u provinciji posecivala je jednom mesecno,tada bi beskrajne sate provodila u setnji prirodom,ponekad sama,ponekad sa roditeljima i mladjim bratom.Roditelji bi joj zamerali sto im se ne javlja cesce,neprekidno postavljali pitanja u vezi njenog bavljenja manekenstvom i studijama.Majka bi joj zamerala sto je ugradila "ta silikonska cuda" u grudi,upozoravala je da je "Beograd prepun manijaka koji bi je mogli napastvovati",ali bi joj Katarina,smejuci se u sebi,objasnila da se bez toga ne bi mogla baviti manekenstvom.Roditelji su se morali pomiriti sa tim sumnjivim i nesigurnim poslom,znajuci da su u teskoj finansijskoj situaciji, i da nemaju novca za Katarinino skolovanje.Posecivala bi svoje drugarice iz srednje skole,poveravala im se,istina ne sasvim,jer o sebi nije smela stvoriti losu sliku,a i nekadasnja prisnost je s godinama nestala;mnoge medju njima bile su vec udate zene,neke su imale i decu.

Primetila je takodje da se njen mladji brat u njenom prisustvu ponekad cudno ponasao,obarao bi pogled,ili bi cak nakon poprodicnog rucka ili duzeg razgovora sa njom odlazio u kupatilo.Ona ga je razumela,znala je da je u godinama u kojim izrasta u muskarca,(bilo mu je cetrnaest godina),sem toga i ona bi svoje ponasanje tesko oslobadjala zavodljivih pokrata tela na koje se u Beogradu navikla.Cesto bi razgovarala s njim,zapitkivala ga da li ima devojku ili simpatiju,da li masta o devojkama,zadirkivala ga kao kada je bio mali cime je pokusavala povratiti staru prisnost medju njima, i uspevala u tome,jednom mu je cak pomazila kitu,pred polazak u Beograd,ali nije isla dalje; bojeci se da ce ga iskvariti.U Beogradu bi sve bilo po starom,bile su ovo,cinilo joj se,zlatne godine za najstariji zanat,nedeljno bi primila tri do cetiri muskarca,koliko joj je bilo potrebno za zivot.Pristajala je na bezgranicno ponizavanje,tresla se,nabijala,strasno stenjala onoliko glasno koliko je mogla,zivela je cinilo joj se samo zarad uzitka muskog roda,cedila je udove do poslednje kapi i sve vreme se,protiv svoje volje,zanosno osmehivala.
 
nastavice se     

*preneto sa teme "erotske price" 

 

ok glasu razuma....

nemoj da te čekamo dugo

Šeširić jel i ti nešto pišeš?

Evo nešto i od mene :
Možda je sve to u mojoj glavi...

Sedim sa knjigom u ruci i slušam gromove kako mi prete,munje kako bacaju svetlost u mrak moje sobe i kapi kiše koje neprestano udaraju u prozor,pokušavajući da me izlude.''Tap - tap'',kažu kapi kiše...Ja kažem:''Prestani''.Kapi kiše se ljute,postaju ledene kuglice koje još jače udaraju u prozor,želeći da ga razbiju i da me se dočepaju.''Dum,dum dum!'',sada kažu ledene kuglice,koje postaju sve veće...Ja kažem:''Dosta''.One ne slušaju,samo žele da probiju staklo (koje bi poletelo ka meni),i da me u  potpunosti unište.A možda je sve to u mojoj glavi...Prozorsko okno je sačinjeno od drveta,koje je staro oko 30 godina.Te kapi kiše,koje kasnije postaju male ledene napasti,uvlače se u drvo,pokušavajući da uđu u moju sobu.Ovde je tako mračno...Staro drvo,natopljeno zlobnim kapima kiše,ispušta čudan miris.Isto je kao kad u hermetički zatvorenoj prostoriji pustite plin da gori i osećate kako polako gubite vazduh...Tako se i ja osećam.Taj užasan miris uvukao mi se pod kožu.Nekontrolisano počinjem da se češem po celom telu želeći da oteram taj smrad od sebe.Ne uspevam...Stiže do mozga,uvlači se potpuno u centar mojih misli i pokušava da me nasamari.A možda je sve to u mojoj glavi...Odjednom vrisnuh.Munja je bacila poprilično gadan odblesak u mračnu sobu pokušavajući da me uplaši.Uspela je.Tresem se i molim Boga da mi pomogne,da me ne prepusti u ruke ovoj strašnoj oluji.Kao kad igram žmurke,protežem se da provirim da li me je ''onaj koji žmuri'' spazio.U ovom slučaju to je grom.Video me je...Vraćam se u početnu poziciju vidno uplašena.Grom pokušava da razbije prozor,dok mi srce udara kao ludo.Osećam da će iskočiti iz mene u isto vreme kad grom dospe unutra.''Skote mali,nećeš se izvući'',šapućem srcu,mislima ga nagovarajući da prestane toliko da udara o moj grudni koš.''I feel thunder in my heart'',kaže poznata pesma.E,ja osećam istu tu grmljavinu - samo ispred svog prozora.Prozor se trese još više...fali mu samo sekund da pukne,da se razbije u paramparčad,i da me odnese sa lica zemlje.''Bože,pomozi mi''.A,možda je sve to,ipak,u mojoj glavi...

Ekvilibrium

...i,kako je ona,kazem,ne znam,lepe su ove ajkulice na zidu,kaze,odgovori,zar je toliko providno,kaze,u i vise od toga,jos i ti,zelim sve da zaboravim,pa,sta te sprecava,ne mogu,nesto mi ne da,znaci da vredi,pre ti nesto nije smetalo,a i,ona je najcistija do sada,samo je pravi metez,jos ne zna sta zeli,treba neko da joj pomogne,a ja,ja ne mogu,ne,previse sam umesan,kaze,neko ce morati,znam,ali ja ne zelim,mnogo rizikujes,mozda,ali ona vredi,valjda ce se rascistiti,ako ne,bice to prva,pita me,sta ona o tome misli,kazem,svasta,kazem ti,velika je guzva,a I vilenjaci,ima ih svuda,tesko se i krecem,prokleti horoskop,znas da je pisalo da ce ono sto je izmedju nas da pobedi i mene i nju,tebe da pobedi,to ce biti prva,pa kazem ti,a prtljag,nesto malo,nesvesno,ali ga brani,jos ne zna,kad sazna bice kasno,znam,ali nesto ne razumem,zasto se ne vidite,ma namesta,ne ide,za minut cu znati vise nego ona,videcemo,mozda,uplasena je,ne razume zasto neke stvari ne radimo, to joj je savrseno normalno, tako kaze, ne, pretpostavljam,moram malo da izgledam trapavo,znas sta kazu za to,znam,ali ne verujem,jos je dete,ima jos toliko toga da vidi,hoces je takvu,to je samo sada,istina je,ona voli to,da vidis kakve su joj price,svuda samo jedna stvar,pa nije to toliko lose,zar ne,ma ne mogu da je zabavljam,vise ne,umoran sam,ostario si,to sigurno,to nikada,nekad je neuroticna,mozda mi se cini,daj boze da mi se cini,a drustvo,lako,sve grbavci,svako nosi po nesto,ona,ne znam,treba da ih otkaci sve,dugo se znaju,isto mesto,njihovi se znaju,nadje nove,briga me,pesme su joj prelepe,ma kako vozi me,ali su dobre,uvek,to je bitno,znas zasto,ma da,ali ako je samo to,mozda bude dovoljno,meni nece,ima neke svoje igrice,isprobava se sa   svima,smesna je,a oni ne znaju,pa su tako ozbiljni,u pa mnogo je mucis,to i ona kaze,ne moze da ceka vise,pa i ja ne bi,ti i nisi,cuti tu,pa nisam morala,mislis nisi mogla,dobro je,dobro,i,sta kaze malo joj je,ma ne,dobro,tako nekako,kaze dobija od mene na kasicicu,jao dobra je,bas je tako rekla,pa da,kaze "..mislim da ja dobijam od tebe na kasicicu,a ne ti od mene..",i meni se svidja,samo probaj,samo probaj,a i ne bi ti uspelo,ona je strejt,nije ko ti,bitanga,izvini,da idem ja,ma ne,salim se,ostani,koza,znas kakva je,uh,a ostalo,pa onako,ma to i nije toliko vazno znas i sam,ma dobro, tamna, ne svetla, mlecna, prirodna,da da,skroz,kaze bilo je samo dva puta,dobro preziveces, pa onako,a i ne treba joj,cupavac,nije,ni malo,bar ja nisam primetio,svuda,ne znam,pitao sam je jednom,kaze najbolji je vosak,zezas,ma stvarno bre,I sta jos,nestani,pogani stvore,sta jos sta jos,kaze ne znam za sta ti treba,a sad je tako znaci,uvek je i bilo,pa sta je onda problem,pojma nemam,odvikao sam se od toga,valjda to,niko ne moze da se odvikne od toga,dobro,mozda ti,i ti meni kazes da sam bitanga,prestani,moracu da joj prepisem ovo,mrzece te,ma ne,nije taj tip,nece mi verovati,e jeste,ma kazem ti,ziva istina,pa sto je ne dovedes,polako bre,leci se...nisam ja ta koja visi...

Romul

...vezbamo dijaloge,raskorenjeni u pristanistu,ne odlaze I ne vracaju se,ruperka kaze da je zabava bila dobra,upoznavanje kaze,govori kao selena kada ima lepu noc,bilo je sve,I mursielago je plesao,znas da su to sve imena bikova,eko je postavio andjele povrh konja,mio glas govori da porucimo bocu pica,prosute jagode u vip delu,na dve razlicite stolice,pa kad smo vec platili,kristal se podize,nikad stalan posao,nikad ozenjeni,nikad kravata,imamo zenera za andjele,ne ispusta ih,odreci se svojih snova zarad zene koja to jos nije I ljubavi za koju ne znas da li ce to postati,brinuti se o njoj onako kako se ona brine o tebi,mozda ljubav I ne treba da bude tako tezak rad,vitraz grafitne prasine,teske predratne fasade,kolos stubova,abakusi platformi…

Klon

…i sta bi bili ti i ja,kad "ti ne znas kako ona ljubi,neponovljivo,"neuhvatljivo,kao profi,u zeleni dan,omedjena polja i automobili preko reke,negde sa haube ona pozvala je,motor koji i dalje radi,kais gitare okovan nitnama,I vestacki sneg,bice nam dobro,varnice sa upaljene kose,mozes li i to,zagrejana folija sa pahuljama,pod  mojim prsitma ”apsolutno moj si broj",i odgovaram tako,crvene trake,note klavira i tamni kofer njenog oca,usiljeni,usamljeni,bazen pun tople vode,duga kovrdzava kosa,opet je kazu,u modi,ove zime cemo se kovrdzati,moja frizerka govori,povlaci neke rucice i sve podize se,nek leti,spusta pogled,kaze,ma to je,i onda sve utihne, pa,zasto si,zatim,dobro,kada pita me,ja odgovaram neodredjeno sve i jeste tako,moze se desiti danas,bas ovog 11.12. u 00:53 a i nikada,“gubim kontrolu, prihvatam tvoja pravila",nek utihnu svi,dao sam beleskama neki oslonac,bespolna bica su dobila decu,ne navijam satove,ne montiram trake,sutra ce padati kisa,mozda snezice,da li videli ste nekada kako macka zeva ,neponovljivo, kao da priblizava se,kao da ocekuje cudo,pantalone od leoparda,tasna od krokodila,cizme od polarnog medveda,meka kosulja cvetna,"od smjeha pravim saksofon,od sunca pravim put"Pet u belom sakou i zelenim rukavicama, mesec sa krilima,i ja ponovo przim papir,medaljon oko vrata,crna majca bez rukava,izvucene konture su u belo-crvenom,Muzicka Akademija,i Roda,i Tackwood, kazu,"da je trebalo sve da bude potpuno drugacije",i cujem,"da si meni sve,moje molitve",kada govorimo isto uvek je jezik razlicit,crveni bljesak prelomljen preko obrijane glave,baloni u krajevima ormara,mislice,da sam to namerno ostavio tako,rukujemo se,neki debeli srebrni lanci preko vrata,i na koga ce to ratnik svetlosti biti ljubomoran,jedino na sunce,i tamu,"mrzim te iza ledja stvari glupe,seme i spajanja",garda u pozdravu i ona kaze,ti ces biti taj,ali ja,nista te nisam pitala,"tako je lako zaljubiti se,tako je lako zavoljeti te",kao da uhvatis dete za ruku,isto tako,lako,a i ti to znas,setala si jedno,"ljubav kazu za budale je da istina nije ubedicu te",cipkasti krajevi rukava,sesir velikog crnog oboda,"da li me sakas",najbolja je,u to nema sumnje,i "ti pijes vino ispod slamnatog sesira,kuda bi"i gde je,ali "stan je hladan i prazan,i vjetar mi otvara vrata,zelim te naci,od tebe jos inat,samo cuvaj se"...i onda samo ja,kao kroz glinene kocije prozuklo jesenje jutro i mamurni kocijas,prostrece
papirne omote i po meni,i po nama,i prestacu da vidjam njena lica,i zaustaviti se,iznenadjen kako posekla si moje misli sve do kostiju,i kako lepa je dok silazi,ali moraces da mi pomognes,da odrastes..i onda samo ti,”oprosti mi sto sam drugu ljubio,oprosti mi  sto sam se usudio,da zaboravim sto mi znacis ti,sretna si kazes s njim,I da ja nemam nista s tim,al znam da lazes,I znam places kad mi ime spomenes” I uvek znam,samo te nekad pustim,nemam srca da ti kazem da,,,…”pocinjem luditi sto moram cekati”

Lepota

…kad se probudimo zajedno,iskrade se u hodnik i proba moje cipele,upadne u kupatilo dok perem zube,kad okrenem se mirise isto,glas joj je nepromonjen,ne kupuje stvari koje nikada nece nositi,sve dok je u redu da mi kaze kako se oseca,i boli je dupe za to sta ce neko reci,otici ce prvog trenutka kad osetida bledimo,dok mogu da joj kazem sta mi smeta,svlaci se u kuhinji,i jos jednom kaze mi kako ne zna da kuva,kako zeli da odemo negde,van,ne zeli da se oblaci do veceri,nema potrebu da stalno nesto posprema,zaboravi da je jutros u zurbi obukla moju majcu i otisla na posao,gleda me kradom dok kupam se,ide rascupana kucom,ne sminka se,sve sto je zaista vazno je ovde,sa nama,pije,pusi,i obozava me sto ja to ne radim,kaze ima vise za mene,mrzi me sto tako dugo spavam,uvuce se u krevet    I pocne da mi sapuce, da grize me, probudi se posle dva sata i kaze hajde,samo jos jednom,sedi sa podignutim nogama,ne nosi duge rukave po kuci,ne slusa muziku koju ne voli,izbaci me iz kreveta na fotelju kad preteram,ne drzi gace u fijoci pored kreveta,ne nosi tasnice,ne oblazi crne pantalone,obozava moj ves,ne razmislja,ne pozdravlja se,voli da jede i voli da pretera,onda se zajedno izlezavamo dok nas ne prodje,zivi za sebe,voli da putuje,ne voli guzvu,ustane,ode do kupatila,kupa se satima,onda se spremi i vrati u krevet,ne nosi mantile,ne koristi grube reci,ne ide na kafu,nema stalne prijatelje…



pozdrav za sve burek pripovedace

da ti odgovorim sa zakašnjenjem.
vidim da ste mi malo stali sa pisanijama

nadam se da je u pitanju prolazni nedostatak inspiracije

pišem...to je vezano i za honorarni posao koji radim.
nisam sigurna koliko sam dobra,a ni da li sam dobra uopšte.
elem,nemam ni hrabrosti a ni želje da to podijelim sa nekim,osim kada se radi o nekom honoraru...
a i to bi mi više ležalo pod pseudonimom.

veliki pozdrav za učesnike na ovoj temi
zaista naiđe tekst u kome uživam....

Омаж очима зеленим

Вечерас ћу размишљати о плавим очима. Јер једне зелене су јутрос прошле крај мене правивши се да ме не примете. А било је тако очигледно да су ме опазиле још издалека. То је горе него да ме стварно нису приметиле. У том случају могао бих им наћи оправдања. Да су биле уморне, ненаспаване или једноставно одсутне у датом тренутку. Али овако боли, боли јако. Тешко је прихватити да неке зелене очи, и то баш те очи до чијег погледа вам је највише стало, не налазе у вама ништа интересантно, ништа вредно њихове пажње, што би их привукло да вам, макар онако испод трепавица, или искоса, само у пролазу, упуте поглед препознавања. Правити се да ме не познају, давати ми до знања да нисам достојан ни труна њихове пажње. Окрутно!

Знам да би ми многи рекли да умишљам. Да  није баш тако. Да претерујем. Да су можда само јако стидљиве. Или да можда играју своју двоструку игру. Не! Не! И по хиљаду пута не! Молим вас, немојте ме гурати још дубље. И овде је довољно мрачно, верујте ми на реч. Када вас не погледају неке зелене очи, или црне или... Тада ћете знати о чему говорим. А сад ме само пустите, оставите ме да одсамујем. Тако је најбоље. Тако је једино могуће.

Од вечерас окрећем нови лист. Вечерас ћу размишљати о плавим очима. Оним плавим очима, које ме гледају и кад ја скрећем поглед од њих. Оним плавим очима, чији кишом замућени поглед, увек изнова осећам на својим леђима. Оним плавим очима, које виде мене, и само мене, чак и кад су чврсто затворене. Вечерас ћу размишљати о њима.

Сад ми је коначно јасно зашто зелену боју никада нисам волео. Осим једном. Осим сада. Тешко је волети па не волети. Да ли је уопште могуће? Али морам макар покушати. Зато ћу вечерас размишљати о плавим очима. Али још теже је не волети па волети. Скоро немогуће. Али мора се и то понекад. Морати и волети, та два галгола некако не иду заједно. У исту реченицу још их можеш угурати, али у исто срце – е то неће моћи. Па ипак, очајник је спреман на све. Зато ћу вечерас размишљати о плавим очима.

Да, вечерас ћу размишљати о плавим очима.

Али сањаћу зелене...
[/b][b][b][/b]