Mukotrpan put Cobrija do nacionalne penzije

Slavni kragujevački bokser i trener bokserske reprezentacije Jugoslavije koja je harala svetom, Slavko Sorgić, poznat u svom gradu a i šire kao Cobri, ostvario je pravo na nacionalnu penziju, u visini jedne i po prosečne neto zarade u Srbiji. To je svojevrsno priznanje za doprinos koji je dao razvoju i afirmaciji jugoslovenskog sporta.



Ipak, nije ga lako dobio. Nastojao je više od dve godine da ostvari pravo koje pripada igračima i trenerima, osvajačima medalja na svetskim i evropskim takmičenjima.

I ko zna da li bi uspeo da se 17. juna prošle godine nije obratio Kancelariji zaštitnika građana u Kragujevcu, koja je prihvatila "slučaj Sorgić", obradila predmet i u saradnji sa Republičkim zaštitnikom građana u Ministarstvu sporta i omladine u roku od pola godine "izdejstvovala" nacionalnu penziju za Sorgića.

Ipak, Sorgića zbunjuju kriterijumi po kojima je zaslužio veliko priznanje:

"Stvorio sam Puzovića i Labudovića koji već primaju nacionalnu penziju, pa sam mislio da će to pravo pripasti i meni. Međutim, dobio sam ga zahvaljujući tome što sam bio sekundant u uglu Perunoviću! Čudno je da mi ne odaju priznanje za stvaranje velikih boksera, već za to što sam samo, kao trener, doprineo rezultatima nekih takmičara koje su drugi iznedrili", kaže Sorgić.

Kako god, srećan je što je ipak uspeo u ovome od čega je već, kako kaže, "digao ruke", i veruje da je nacionalnu penziju zaslužio, jer je bio trener bokserske reprezentacije Jugoslavije u njeno najsjajnije vreme koje se, verovatno, nikada neće ponoviti.

Izvor: Kragujevac.co.yu

Naučnici prete blokadom prostorija DS!

Rukovodstvo i članovi Samostalnog sindikata Centra za strna žita u Kragujevcu najavili su na današnjoj konferenciji za novinare da će blokirati prostorije Gradskog odbora Demokratske stranke u Kragujevcu, ukoliko nadležne institucije u roku od tri dana ne počnu rešavanje problema u ovoj naučnoj ustanovi!



Povod za najnovije nezadovoljstvo naučnih radnika u Centru za strna žita je odluka Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Srbije da prošlog petka uplati decembarsku platu radnicima centra na račun ove ustanove koji se nalazi u blokadi i sa kojeg poverioci skidaju sve uplete, a ne na račun koje je upravo ministarstvo namenski otvorilo da bi zaposleni primali lične dohotke.

Zbog toga je Samostalni sindikat sada urgentno zatražio isplatu svih 12 zaostalih plata radnicima, doprinosa za zdravstveno osiguranje, naknada za prevoz, rešavanje statusa Centra za strna žita, kao i sankcionisanje svih koji su odgovorni za nerešavanje problema u ovoj naučnoj ustanovi.

Sindikat je procenio da je glavni krivac za sva dešavanja Demokratska stranka, koja vodi Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj, pa otuda i pretnje blokadom prostorija ove stranke u Kragujevcu.

Izvor: Kragujevac.co.yu

Subvencije za RTK i S.C. "Mladost" 118 miliona

Po odluci Gradskog veća Kragujevca, lokalna samouprava će ove godine iz budžeta izdvojiti blizu 118 miliona dinara za subvencionisanje dva javna preduzeća - Radio-televizije Kragujevac, kojoj sleduje 58.100.000 dinara, i Sportskog centra "Mladost", kome će pripasti 59.709.000 dinara.

Izvor: Kragujevac.co.yu

Ministarka za NIP danas u Kragujevcu

Ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović boraviće danas u Kragujevcu, gde će obići lokaciju Korman polje, koja je predviđena za stacioniranje Fijatovih kooperanata i ostalih kompanija, kao i mesto u Cvetojevcu gde se gradi most na magistralnom putu M1.11, ili, kako se obično kaže - autoputu od Kragujevca do Koridora 10. Realizacija oba ova projekta finansira se sredstvima iz NIP-a.

Izvor: Kragujevac.co.yu

Ranko Milosavljević ponovo u „Svetlosti“

Upravni odbor Novinsko-izdavačkog i grafičkog akcionarskog društva “Svetlost”, za novog generalnog direktora i novog (starog) glavnog i odgovornog urednika kragujevačkog nedeljnika imenovao je Ranka Milosavljevića, kome će ovo biti povratak u novinu iz koje je otišao pre četrdesetak dana, tačnije 10. decembra prošle godine, kada je podneo ostavku na mesto glavnog i odgovornog urednika “Svetlosti”.



Ovu informaciju sa sednice UO “Svetlosti” za portal www.kragujevac.co.rs potvrdio je sam Milosavljević, koji nam je rekao da će mu prvi radni dan na novoj funkciji biti danas i da će se u osam časova pojaviti na poslu.

Istovremeno, UO “Svetlosti” razrešio je dužnosti dosadašnjeg v.d. glavnog i odgovornog urednika Dragića Lazića. Pre ovoga, početkom januara, ostavku je podneo prethodni direktor “Svetlosti” Nebojša Gigović.

Uzrok ovih “potresa” u kragujevačkom nedeljnom listu duge tradicije je loše poslovanje, koje je dovelo do toga da se novinarima i ostalim zaposlenima duguju tri plate. Iz tih razloga je i Ranko Milosavljavić prošlog meseca podneo ostavku, ali, kako nam je rekao, vratio se u “Svetlost” verujući da - ovoga puta - i kao glavni i odgovorni urednik, ali, što je važnije, i kao generalni direktor može da doprinese unapređenju sveukupnog rada novine, i u pogledu finansija i u uređivačkoj politici.

Izvor: Kragujevac.co.yu

Zaštita invalida od diskriminacije i nasilja

Predsednica Organizacije za zaštitu prava i podršku osobama sa invaliditetom "...Iz kruga", Lepojka Čarević-Mitanovski, i repzublički zaštitnik građana, Saša Janković, potpisali su sporazum o razumevanju i saradnji, koji, kako naglašavaju, predstavlja pokušaj da se spoje institucije sistema i organizacije koje rade na istom polju - zaštiti osoba sa invaliditetom od diskriminacije i nasilja.

Prema rečima Lepojke Čarević-Mitanovski, sporazum podrazumeva uspostavljanje partnerskog odnosa u konkretnoj profesionalnoj i stručnoj pomoći osobama sa invaliditetom koje imaju problem.

Organizacija "... Iz kruga" 13 godina ima advokatske kancelarije u Kragujevcu, Beogradu, Novom Sadu i Nišu u kojima ukupno sedam advokata pruža besplatnu pravnu pomoć osobama sa invaliditetom.

Republički zaštitnik građana, Saša Jankoivć, ističe da je ovo prvi sporazum takvog tipa koji potpisuje zaštitnik građana sa organizacijom civilnog društva i da su, nažalost, „osobe sa invaliditetom najzapostavljenija, najugroženija i najdiskrimisanija grupa građana u Srbiji“.

On je najavio da je u planu da prvim narednim izmenama zakona bude omogućeno da jedan zamenik zaštitnika građana bude zadužen samo za osobe sa invaliditetom jer, kako je rekao, problemi osoba sa invaliditetom su takvi da zahtevaju posebnu pažnju.

Izvor: Kragujevac.co.yu

Problemi na CPPOV u Cvetojevcu

Na Centralnom postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda (CPPOV) u Cvetojevcu neophodna je intervencija stručnjaka.

Naime, radovi na ovom postrojenju izvršeni su tokom 2008. i prošle godine. Međutim, posle puštanja u probni rad postrojenja za proizvodnju električne energije sagorevanjem oslobođenog bio-gasa, ustanovljeni su nedostaci u funkcionisanju, odnosno nemogućnost sinhronizovanog rada gasnog generatora sa elektromrežom.

Angažovani su nezavisni stručnjaci elektrotehničke i mašinske struke koji su sagledali problem i predložili rešenje. Vrednost potrebnih radova procenjena je na oko 800.000 dinara, pa je grad Kragujevac odobrio pokretanje postupka javne nabavke male vrednosti za izbor izvođača radova.

Za neophodnu intervenciju biće izdvojena sredstva iz gradskog budžeta, ali će troškove lokalne samouprave refinansirati donator CPPOV-a - Južnomoravska regija Češke Republike. Tek po uspešno završenom projektu, grad Kragujevac će steći pravo da povuče preostalih 20 odsto donatorskih sredstava u iznosu od 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Izvor: Kragujevac.co.yu

Određeni rokovi za izgradnju autoputa

Kao što je najavljeno, ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović posetila je danas Kragujevac i, tom prilikom, obišla lokaciju Korman polje i deonicu magistralnog puta M1.11 Kragujevac - Batočina u Cvetojevcu, gde je u toku izgradnja petlje koja treba da omogući ulazak na i izlazak sa magistralnog puta u rejonu ovog i još nekoliko okolnih sela.

Kalanovićeva je najavila da će ove godine iz NIP-a biti investirano milijardu dinara za projekat infrastrukturne podrške razvoju automobilske industrije u Kragujevcu.

Na Korman polju, gde će se graditi radna zona na površini od 134 hektara, od kojih će 65 hektara zauzeti Slobodna carinska zona u kojoj će biti smešteni kooperanti kompanije Fijat automobili Srbija, prema najavi, u narednih nekoliko meseci biće rešeni imovinski odnosi sa vlasnicima zemljišta, da bi se potom prešlo na izgradnju vodovodne, kanalizacione, gasovodne i elektro mreže, kao i izgradnju saobraćajnica unutar same zone, do koje će iz grada voditi moderan put sa četiri trake, u dužini od 6,5 kilometara, na trasi sadašnjeg puta za Maršić. Već krajem godine očekuje se da prvi Fijatovi kooperanti započnu gradnju svojih objekata u zoni Kroman polje, a da zona potpuno infrastrukturno bude opremljena i primi sve predviđene kooperante u 2011. godini.

A, kada je reč o magistralnom putu M1.11 ili - autoputu, kako mnogi popularnije nazivaju saobraćajnicu koja se gradi prema Koridoru 10, radovi kasne zbog nerešenih svojinskih odnosa na području opštine Batočina. Zato je danas održan zajednički sastanak Verice Kalanović, gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića i predsednika opštine Batočina Radiše Miloševića, na kome su tačno utvrđeni rokovi za realizaciju neophodnih poslova u ovom projektu. Tako, do 15. marta mora da bude izvršena eksproprijacija zemljišta, do 15. aprila da bude urađena planska dokumentacija deonice koja prolazi kroz atar Batočine, do 15. maja da sve bude spremno za raspisivanje tendera za odabir izvođača, a, prema najavi, 1. jula graditelji moraju da započnu izgradnju preostalh desetak kilometara magistralnog puta M1.11 od Kragujevca, preko Batočine, do Koridora 10. U tom cilju, svakog meseca će biti održavani sastanci republičkih i lokalnih funkcionera, da bi se videlo da li se dogovoreno poštuje.

A radi efikasnijeg rešavanja problema imovinskih odnosa i na Korman polju i na magistralnom putu M1.11, Vlada Srbije danas, kako je najavila ministarka za NIP, treba da donese odluku o proglašavanju ovih lokacija zemljištem od javnog značaja.

Sa druge strane, gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović najavljuje finansijsku podršku ovog grada opštini Batočina u otkupu zemljišta na trasi autoputa, s obzirom da mali budžet Batočini ne omogućava da sama uradi ovaj posao.

Izvor: Kragujevac.co.yu

Izrada strategije održivog razvoja Šumadije i Pomoravlja

U Kragujevcu je danas održan skup predstavnika 13 opština iz Šumadije i Pomoravlja, kojima su detaljno predstavljeni metodologija i faze procesa izrade Strategije održivog razvoja Šumadije i Pomoravlja, čija je izrada predviđena programom regionalnog društveno-ekonomskog razvoja koji finansira Evropska unija.

Izrada socio-ekonomske analize dva okruga predstavljala je osnovni korak u strateškom planiranju na područjima Šumadije i Pomoravlja, a o daljim potezima nadležnima iz lokalnih samouprava govorili su Robert Mek Kin, predstavnik programa EU za regionalni razvoj, kao i predstavnici Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja, koja je i nosilac ovog posla.

Izvor: Kragujevac.co.yu

Kvadrat u Kragujevcu 695 i 900 evra

Vlada Srbije usvojila je uredbu o finasiranju izgradnje jeftinih stanova u Srbiji.



Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić je kazao da bi za nekoliko meseci trebalo da počne izgradnja 10.000 jeftinih stanova, najpre u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, a izgradnja u ostalim gradovima u Srbiji zavisiće od interesovanja.

On je kazao da su uredbom o izgradnji jeftinih stanova utvrđene maksimalne cene kvadrata po zonama - u Beogradu će kvadrat u drugoj zoni koštati 1.595 evra, u trećoj zoni 1.290 evra i četvrtoj 945 evra. U ostalim zonama, cena kvadrata u glavnom gradu biće 895 evra, s tim što se neće graditi u prvoj i ekstra zoni.

U Novom Sadu cena kvadrata u prvoj zoni biće 1.100 evra, drugoj 895 evra, u Nišu i Kragujevcu prva zona će koštati 900 evra, druga 695 evra.

Ministar Dulić je naveo da će za stanove izgrađene u objektima na teritoriji ostalih gradova i opština u Srbiji cena kvadrata biti 695 evra.

On je naveo primer stana od 50 kvadrata u drugoj zoni u Beogradu (kvadrat 1.595 evra), koji bi bio kupljen u jeftinoj stanogradnji, uz subvencionisani kredit preko Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita.

U tom slučaju kupac bi do oktobra 2012. godine plaćao ratu kredita od 93 do 98 evra, posle tog roka 367 evra, a u poslednjih pet godina otplate 265 evra mesečno. Traženi iznos kredita bio bi 79.750 evra na 30 godina.

Izvor: Kragujevac.co.yu