Kazi mi zasto bih bio banovan. Citiraj neko moje 'sranje'.

Evo da se ne zaboravi......

Nasi "prijatelji" sta su radili......


KAKO SU VOĐENI I ZAŠTO SU PROPALI SRPSKO-ALBANSKI PREGOVORI O BUDUĆEM STATUSU KIM
DUG RAZGOVOR S GLUVIMA

PREGOVORI o budućem statusu Kosova i Metohije imali su samo jednu manu: nikada nisu ni počeli.
Ono što su srpska i albanska strana radile u odajama bečkih zgrada, u Njujorku, i, na kraju, u mondenskoj banji u donjoj Austriji, verovatno bi imalo smisla, da se Amerika držala svoje strane Atlantskog okeana.
Realno - razgovori su počeli i završili se tako što Albanci o statusu nisu hteli ni da razgovaraju. Za njih je postojala samo nezavisnost. I za SAD. Evropske zemlje su slušale. Srbija i Rusija nisu. Dogovora nije moglo biti.
Prvih godinu dana, pregovore je vodio Marti Ahtisari. U Srbiji uopšte nisu bili srećni zbog toga. Bivši finski predsednik vodio je i Međunarodnu kriznu grupu, nevladinu organizaciju od velikog uticaja, odavno "zagrejanu" za smanjivanje Srbije do granica iz 19. veka, za dobro čovečanstva. Zvanično, međutim, samo se tadašnja predsednica Koordinacionog centra za KiM Sanda Rašković-Ivić usprotivila izboru Ahtisarija.
Prevejani Finac je s Rusom Viktorom Černomirdinom već posredovao u pregovorima o završetku NATO bombardovanja i povlačenju jugoslovenskih i srpskih trupa sa Kosmeta. Pričalo se da je Slobodanu Miloševiću tada pretio - ratnim zločinom: potpišite, ili će Beograd biti ravan kao sto. To nije potvrđeno. Ovoga puta, Ahtisari se, provereno, za konferencijskim stolom okružio "ekipom" žestokih antisrba, okupljenih u njegovoj bečkoj kancelariji, Unoseku. Njen drugi čovek, austrijski diplomata Albert Roan, vodio je većinu pregovaračkih sastanaka.
Na razgovorima koji su počeli krajem 2006. godine, Ahtisarijev tim vešto je izbegavao glavnu temu - rešenje za status. Prednost je davana tzv. tehničkim pitanjima budućeg statusa: decentralizaciji, pravima zajednica u pokrajini, zaštiti verskog i kulturnog nasleđa, imovinskim pitanjima, ekonomiji... I, uvek je bilo isto: Srbi traže više, Albanci nude minimalno, Ahtisari daje malo više od njih. Ako je i bilo napretka, ostvaren je u oblasti zaštite srpskog verskog i kulturnog nasleđa, i nigde više.
Govorilo se da se ovi pregovori vode po "bečkim palatama", zvanim "Daun-Kinski", "Aueršperg", "Donja Austrija". U stvarnosti, to su stare i grube zgradurine, koje se iznajmljuju za svadbe i kompanijske svečanosti. Među novinarima koji su pratili ove događaje, postojalo je zajedničko ubeđenje da bi možda u Mozambiku, a sigurno u Zambiji, oni bili bolje organizovni. Slično su rezonovali i srpski pregovarači. Albance su viđali uglavnom u hodniku. Srbija je uporno tražila način da zaobiđe Ahtisarijeve "formate razgovora". Želimo da pregovaramo o statusu, o svom predlogu suštinske autonomije za KiM, ponavljao je Beograd.
Prvi sastanak "oči u oči" srpskog i albanskog tima desio se vrelog 24. jula u Beču. Delegacije su bile na najvišem nivou, predvođene dvojicom predsednika i premijera. Sele su za veliki sto u obliku slova p. Stavovi se nisu približili ni za milimetar. Ahtisari je imao objašnjenje:
- Beograd i dalje prihvata sve sem nezavisnosti, a Priština hoće samo nezavisnost.
Finac je iduće zime odlučio da "preseče". Zaključio je da pregovori više ne vode nikuda, i ponudio sveobuhvatni nacrt predloga za budući status Kosova, poznatiji kao Ahtisarijev plan. Srpski pregovarači uložili su ogroman broj amandmana, na sve delove, u potpunosti promenivši smisao predloženog dokumenta.
Vođa pregovora uskoro je pripremio finalnu verziju svog plana i, pišući pismo generalnom sekretaru UN Ban Ki-Munu, prvi put pomenuo reč - "nezavisnost".
Kada se, na leto prošle godine, Ahtisarijev plan ruskom voljom ipak udavio u Ist Riveru pred zgradom UN, a u jesen pregovori obnovljeni pod okriljem međunarodne "trojke", bilo je jasno da oni moraju da budu više politički, a manje "tehnički". Albanski tim je, međutim, ponovo pronašao način da sa srpskim ne ukrsti argumente o statusu.
Priština je isturila portparola Skendera Hisenija, iritantnog i za albanske novinare, da na pločniku pred zgradom austrijskog Ministarstva za spoljne i evropske poslove kao džuboks ponavlja da je sve što Beograd predlaže za njih "prošlost", i da na pregovorima o budućem statusu, dok još nisu postali država, oni, u stvari, žele da pričaju o "prijateljskim odnosima dve susedne države".
Za promašenu temu, na pismenom zadatku u Srbiji dobija se "jedinica". Albanci su se, međutim, oslonili na američki "školski sistem", poznat po tome što svoje "đake" stavlja u povlašćen položaj nad ostatkom sveta. U posredničkoj "trojki", albanski "razredni starešina" bio je predstavnik Stejt departmenta Frenk Vizner. Prisustvo Rusa Aleksandra Bocan-Harčenka hrabrilo je narod u Srbiji. Nemac Volfgang Išinger držao se kao engleski džentlmen - u ljudskom i, nažalost, u političkom smislu.
Albanskim odgovorom na ponudu Srbije, koja je u poslednjim mesecima 2007. potpuno otvorila karte, pregovori su dovedeni do apsurda. Beograd je, kroz model Hongkonga, ponudio formulu "jedna zemlja, dva sistema". To je, praktično, država u državi, koja sama sobom upravlja, bez spoljnih obeležja suverenosti. Pomenut je i primer Olandskih ostrva u Finskoj. Veću autonomiju nijedna zemlja ne može da ponudi. Nije bilo dovoljno.
Albanci su u ispruženoj ruci dobili mnogo. Oni su, međutim, na pregovore došli sa maksimalnim američkim obećanjem u džepu. Zato nisu ni pregovarali. Moglo im se.

SRPSKI PREGOVARAČI
SRBIJA, i tada još postojeća državna zajednica SCG novembra 2005. godine, znatno posle Albanaca, dobila je državni tim za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije. Dogovor je bio: tim vode predsednik Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica, kao kopredsednici.
U operativnom delu tima bili su savetnici predsednika i premijera Leon Kojen i Slobodan Samardžić, koji su obavljali i funkciju koordinatora. Tu su, zatim, njihove "kolege" Dušan Bataković i Aleksandar Simić, pa Radomir Diklić, ambasador u Francuskoj Predrag Simić, predsednica KC Sanda Rašković-Ivić i predstavnici Srba sa Kosmeta, Marko Jakšić i Goran Bogdanović. Za stalnog pravnog savetnika izabran je švajcarski profesor Tomas Flajner. Po obnavljanju pregovora pod okriljem "trojke", operativni deo tima vodili su šef diplomatije Vuk Jeremić i ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić.

KALENDAR - OD EJDEA DO "TROJKE"
* oktobar 2005. - Specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za procenu ostvarenosti standarda na Kosovu, norveški diplomata Kaj Ejde, u veoma objektivnom izveštaju ocenio da predviđeni standardi u pokrajini nisu ispunjeni. Uprkos tome, Ejde u svom dokumentu predlaže da počnu pregovori o budućem statusu KiM. Savet bezbednosti UN potom odobrava početak statusnih pregovora.
* novembar 2005. - Savet bezbednosti poverava bivšem predsedniku Finske Martiju Ahtisariju ulogu specijalnog izaslanika za pregovore o budućem statusu Kosova.
* januar 2006. - Međunarodna kontakt-grupa ustanovila vodeće principe za pregovore: nema povratka na stanje pre 1999. godine, nema podele Kosova, niti ujedinjenja sa drugim državama.
* februar 2006. - Prva runda pregovora u Beču.
* februar 2007. - Marti Ahtisari predstavlja svoj plan za budući status Kosova. Srbija odbija ponuđeno, kosmetski Albanci prihvataju.
* mart 2007. - Ahtisari finalizuje svoj predlog, i prvi put u pismu Ban Ki-Munu upotrebljava reč - "nezavisnost". Amerika i deo zemalja Evropske unije snažno podržavaju plan, Srbija odlučno protiv, Rusija insistira da rešenje bude prihvatljivo za obe strane.
* jul 2007. - Ahtisarijev plan propada u Savetu bezbednosti Ujedinjeni nacija - Rusija je jasno stavila do znanja da će staviti veto na predloge rezolucija zapadnih zemalja kojima bi bilo naloženo njegovo sprovođenje.
* avgust 2007. - Međunarodna "trojka" SAD-EU-Rusija preuzima pregovaranje: prva poseta Beogradu i Prištini, a zatim se nastavljaju pregovori.
* septembar 2007. - Prvi direktan dijalog srpske i albanske delegacije u Ujedinjenim nacijama u Njujorku.
* novembar 2007. - Kraj pregovora pod okriljem "trojke" u zamku "Vajkerzdorf" u Badenu kraj Beča.
Mirko RADONJIĆ

* * * * *

U GRAČANICI I SRPSKIM SELIMA U DOLINI KOSOVA NEMA PANIKE, SRBI NEĆE DA SE SELE
ZAVET NE MOGU OTETI!

Jaka studen spopala u subotu Gračanicu i prostor između Sitnice i Laba. Mraz stegao, a hladno i u duši. Za nedelju Albanci najavili otimanje Kosmeta. Jutarnja služba u znamenitom manastiru više je moleban, za najstariju srpsku postojbinu. Monahinje i vernici zastaju, krste se i ispred freske svete Simonide. Jednom mladiću se ote: "Opet hoće oči da nam kopaju"! Svi razumeše na šta misli. Pre ravno sto godina Milan Rakić je ovde napisao: "Iskopaše ti oči, lepa Simonido..." Četiri godine kasnije Kosovo je oslobođeno posle pet vekova ropstva.
A preko puta, nekoliko starijih ljudi. Profesor u penziji Ratomir Ristić pita:
- Jeste li čuli: Evropa šalje dve hiljade ljudi na Kosmet?
- Ko vam je to rekao - upita Budimir Stanojević (81) iz Topličana kod Lipljana, udaljenog desetak kilometara, koji je u Gračanici već osmu godinu, sa porodicom, izbeglica.
- Bilo jutros na radiju, saopštio Havijar Solana!
- Je li to onaj isti što je pre devet godina izdao komandu za početak bombardovanja? - zapita Branko Dančetović (60), iz obližnjeg Lapljeg Sela, gde je u osamsto domova ostali više hiljada Srba.
- Baš taj!
- Ne valja, ljudi - reče starina Stanojević. - To dovoljno govori, ništa se nije promenilo nabolje, ne bar za nas Srbe. Hoće do kraja da isteraju svoje i posle toliko godina. Opet spremaju neku golemu prevaru. Sećate se šta sve potpisaše ono u Kumanovu, da nas primoraju na primirje. Rekoše da će moći natrag i naša vojska i policija. Garantovaše nam i slobodu, i povratak prognanih i - ništa!
Onda glasni komentari: pod njihovom zaštitom prognaše i proteraše četvrt miliona Srba.
- Od prvog dana mi je jasno zašto su ratovali, a onda nas varali za Albance. Dolaze da im obezbeđuju državu. Dobro ih ono pre dva dana upita Putin, imaju li oni uopšte stida! Samo, džaba nam sva ta priča. Zbog toga sam i ja, prognanik iz Peći, koji imam jedanaestoro dece, došao pre tri dana. Da vidim šta će činiti Gračanica. Šta kada Albanci proglase nezavisnost! Ovde spavam, u manastiru. Kod mog starog prijatelja, vladike Artemija. On se bori, kaže da niko od sveštenstva i monaštva neće sa svete zemlje.
- Neće ni od Srba. Nikoga ne sme da hvata panika, to je dogovor svih nas i ovde i u selima centralnog Kosova, Sirinićke župe i kosovskog Pomoravlja. Izdržaćemo, onako kako su izdržavali i naši preci, a i mi, evo, skoro deceniju - tvrdi ponosno, ali s dosta gorkog u ustima, starina iz porodice Sekulić, jedne od najstarijih srpskih familija ovde.
Ulicom prođe nekoliko vozila, sa Albancima. Na nekima od njih vijore se albanske i američke zastave. A malo niže, pred jednom prodavnicom, dvojica srpskih mladića, podigli uvis zastavu Srbije.
- Neka, neka vide da odavde nećemo! Ovo je bila i biće Srbija, ona nas nije zaboravila, ne. Pomogla je da se prognani KBC Priština sada ovde premesti i 1.000 zaposlenih nastavi da radi, da se podigne nova pošta, Dom zdravlja proširi i hitna služba uvede, otvore obdaništa, srednje i osnovne škole u kojima je više od 3.000 đaka. Gračanica se umnožava, podmlatka ima, a i nade za opstanak, hvala Bogu - komentariše profesorka Verica Ristić, napominjući ponosno da samo u srednjoj građevinskoj školi izmeštenoj ovde iz Prištine, ima više od 250 učenika.
Teško se ovde živi, ali iz svakog razgovora se čuje isti zaključak: mogu nam uzeti mnogo toga, ali ne i kosovski zavet! A mi smo ti kojima je sudbina odredila da čuvamo njegov amanet.

NE PLAŠIMO SE
Pred portom manastira malo sveta, više ih na ulici. Na ulaznoj kapiji hrama vojnik Kfora,pored njega dve srpske devojčice Dobrila ( i Sanja (4). Čekaju oca, ostao u hramu: - Ne plašimo se! - kaže stisnutim glasom mala Dobrila.
Dragan Damjanović

* * * * *

NA JUGU SRBIJE, U BUJANOVCU, SA MEŠTANIMA, U IŠČEKIVANJU NASILNOG PROGLAŠENJA NEZAVISNOSTI KOSOVA
NE PRODAJU DUŠU

OČi meštana multietničkog juga centralne Srbije uprte su ka Kosmetu, u očekivanju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Jer, svesni su toga, pre svega, Srbi u Bujanovacu, Preševu i Medveđi, da će se nasilno proglašenje lažne države Kosovo odraziti i na južna srpska podneblja.
I dok se Albanci pripremaju da u nedelju krenu organizovano autobusama u obližnje Gnjilane, na proslavu proglašenja nezavinosti, Srbi čak i iznenađujuće smireno čekaju "razvoj događaja". Kako će reagovati Albanci, pre svega, oni iz radikalnih struktura, zasada se samo nagađa, ali je evidentno njihovo nastojanje još od 1999. godine da se pitanje Preševa, Bujanovca i Medveđe internacionalizuje i gotovo kao deo rešavanja kosovske krize.
Komentarišući posledenji zahtev pojedinih albanskih političara, koji su zatražili da međunarodna zajednica poveća prisustvo u ovom regionu "kao vid preventive", Srbi sa juga centralne Srbije samo odmahuju rukom. Vele, već su oguglali na ovakve i slične zahteve Albanaca, baš kao i što je pre pola godine bilo sa predlogom o pripajanju Bujanovca, Preševa i Medveđe - nezavisnom Kosovu.
- Otcepljenje Bujanovca, Preševa i Medveđe je njihov stari plan - kaže Svetislav Veličković, predsednik bujanovačkog Odbora za ljudska prava. - A šta će biti sa nama, zavisi upravo od nas, od naših državnih institucija. Albanci moraju konačno da shvate da kada bi se i poslednji Srbin iselio iz Bujanovaca, ovaj grad bi ostao srpski, jer je ovo teritorija Srbije.
Veličković ocenjuje da Albanci na ovim prostorima moraju da realno odmere stanje ako žele mir.
- Oni u Srbiji imaju više prava nego bilo gde u svetu - kaže Veličković.
- Umesto da prihvate suživot sa Srbima, oni jug Srbije sada nazivaju "Preševskom dolinom".
U Bujanovcu ipak očigledno ima potajnog straha od otcepljenja opština s albanskom većinom, pa se srpsko stanovništvo sve češće odlučuje na prodaju imovine. Mesečno se, u proseku, sklopi četrdesetak kupoprodajnih ugovora.
- Ostajem zasada ovde, jer nisam prodala ni kuću, a ni dušu - veli Svetlana Đorđević iz Bujanovca. - Ne strahujemo zbog pretnji pojedinih albanskih političara o otcepljenju, a svoju imovinu ne dam. Pojedine moje komšije su već prodale svoje kuće, ali ne zato što su bile primorane, već iz čisto ekonomskih razloga. Tako je Milka Janković otišla kod svojih u Jagodinu, a komšija Milan Petrović se zbog bolesti supruge skrasio u Surčinu. Ipak, ovde, u centru grada, i dalje ima dosta srpskih kuća, koje nisu na prodaju.
Upravo ta hronična besparica je, kako ocenjuju mnogi, glavni razlog da Srbi pakuju svoje stvari. Svesni su da su Srbi ovde sve siromašniji, a Albanci sve bogatiji. Jedan broj njih su stari, imaju decu u unutrašnjosti Srbije, pa prodaju kuće i imanja kako bi se skrasili kod sinova i kćerki.
Miša RISTOVIĆ

* * * * *

SUMORNA SLIKA DANAŠNJE KOSOVSKE REALNOSTI
ZATRLI SVE SRPSKO ZA VIJEK VIJEKOVA

MRAČNO i sumorno... Tako je Kaj Ejde, 9. oktobra 2005. godine, opisao stanje standarda na Kosovu i Metohiji u svom izveštaju dostavljenom generalnom sekretaru UN Kofiju Ananu.
Rečnikom statistike, ogoljenih činjenica i surovih brojki, stvarno stanje na Kosovu od 1999. godine do danas izgleda još mračnije i sumornije.
Samo tokom pogroma 17. i 18. marta 2004. godine ubijeno je 19 osoba, oko 1.000 je ranjeno, proterano je više od 4.000 Srba i drugih nealbanaca, a uništeno je i oštećeno više od 1.000 srpskih kuća. Na spisak nestalih i onih koji su utočište našli u drugim državama nikada nije stavljena tačka.
Od potpisivanja Kumanovskog sporazuma, paralelno sa povlačenjem srpske vojske i policije, sa Kosmeta je proterano oko 250.000 Srba i nealbanaca. Njih oko 22.000 ostalo je u pokrajini, ali van svojih domova, u statusu "privremeno raseljenih".
Poređenja radi, u južnoj pokrajini je pre 1999. godine i "Milosrdnog anđela" živelo 372.444 Srba i nealbanaca. Prema poslednjim podacima, od prošle godine, na KiM se vratilo svega oko 17.500 prognanih, od čega 6.500 Srba.
Međutim, većina njih se samo "fiktivno" na papiru opet vodi u pokrajini, dok je istinskih povratnika mnogo manje: tek oko 819 srpskih domaćinstava, sa oko 1.500 ljudi, organizovano se vratilo na KiM, i još oko 1.000 Srba odlučilo se na samostalan povratak. Srbi su prognani iz 312 naselja, a vratili su se u oko 40 mesta.
Izračunato je da bi povratak barem 200.000 raseljenih sa Kosmeta, ako se nastavi ovim tempom, mogao da se završi za od dva do tri veka! Istovremeno, više stotina hiljada Albanaca - onih za koje se tvrdilo da su proterani ili ubijeni - vratilo se na Kosovo za kraće od pola godine posle sukoba 1999. godine.
A, Srbi koji su se i vratili, morali su život da počnu "od nule". Ono što je zapaljeno, moralo je da se obnovi, a često su i kuće koje su dizane iz pepela ponovo bile na udaru albanskih ekstremista.
Za poslednjih osam godina Srbima je opljačkano i porušeno 17.000 kuća, a u 28.000 kuća i stanova ne žive njihovi vlasnici već, mahom, albanske porodice.
U ovom momentu, širom Kosmeta ima više od 600 izgrađenih kuća za srpske povratnike u mestima u kojima su živeli i pre 1999. godine, ali su one više od dve godine prazne. Razlog - nema ni bezbednosti ni slobode kretanja. Više od tri godine prazno je i 35 kuća u Novom Selu kod Vučitrna, pored same francuske vojne baze.
Isto toliko je neuseljenih domova u selu Podgorce kod Kosovske Vitine, a čak 125 srpskih kuća je prazno u Svinjarima kod Mitrovice, odakle su Srbi potpuno proterani marta 2004. godine.
Prema podacima UNHCR, jedna povratnička porodica u proseku živi u 45 kvadrata, od svega što im treba imaju samo šporet na drva, ponešto od nameštaja, frižider, radio, TV. I to je sve. Prema podacima Svetske banke, Srbi u enklavama preživljavaju sa jednim evrom dnevno, a u tim sredimama samo je osam odsto zaposlenih.
U mestima gde su nekada Srbi živeli domaćinski, pokazalo se, nisu mogle da prežive čak ni svetinje od istorijskog značaja. Na spisku zapaljenih, oskrnavljenih i oštećenjnih više je od 130 crkava i manastira.
U divljačkom pogromu, pre osam godina, Albanci su u jednom danu zapalili i uništili 25 crkava i manastira, a među njima crkvu Bogorodice Ljeviške iz 14. veka, manastir Svetih arhangela kod Prizrena, manastir Devič, podignut u 14. veku...

MRTVO SLOVO
ZAJEDNIČKI dokument SRJ i Unmika od 5. novembra 2001. godine trebalo je da bude okvir za izradu mnogobrojnih programa za povratak prognanih i raseljenih sa Kosmeta. Ostao je samo slovo na papiru.
Prema izveštaju Koordinacionog centra za KiM, glavne prepreke povratku Srba su: nedostatak bezbednosti, ograničena sloboda kretanja, duga procedura dobijanja saglasnosti albanske zajednice, nedostupna radna mesta, nepoverenje u institucije...

BROJKE
250.000 - Srba i nealbanaca proterano
22.000 - interno raseljenih
2.500 - Srba povratnika na KiM
17.000 - srpskih stanova i kuća opljačkano
28.000 - srpskih domova zauzeli Albanci
133 - pravoslavnih crkava i manastira uništeno
D. STEVANOVIĆ - P. VASILJEVIĆ

* * * * *

PROTEKLIH DEVET GODINA NA KIM U ZNAKU PROGONA SRBA
ČITAVA DECENIJA POGROMA

PENZIONISANI američki general postrojio je "činjenice" onako kako mu je, verovatno, naređeno. Dovoljno je bilo samo da Vilijem Voker kao iz topa ispali da su srpski policajci tog januara 1999. godine u selu Račak masakrirali nedužne Albance, pa da se nad Srbijom naroguši NATO.
To je, ispostaviće se, bio glavni okidač za novu krvavu kosovsku bitku i bombardovanje SRJ. A povukao ga je upravo Voker - šef verifikacione misije OEBS, koji je 16. januara brže-bolje optužio našu policiju da je zverski likvidirala 45 albanskih civila u seocetu nadomak Štimlja.
Nisu vredela ubeđivanja ovdašnjih i stranih stručnjaka da je reč o dobro režiranoj predstavi, koja će, koji mesec kasnije, na scenu dovesti "Milosrdnog anđela" na krilima NATO avijacije. Zapad je bio gluv na objašnjenja da su, ustvari, ubijeni teroristi OVK, koji su samo dan ranije usmrtili četiri srpska policajca. To, čak, nije demantovala ni šef finskih patologa Helena Ranta, koji su 26. februara napustili Račak. Vokerovom rukom ispisana je, dakle, pozivnica za bombardere alijanse koji će se već 24. marta obrušiti na našu zemlju, posle kraha pregovora u Rambujeu. Najgušći tepih NATO bombi bio je upravo u našoj južnoj pokrajini.
Posle 77 dana grčevite borbe, naročito u pograničnom pojasu sa Albanijom, 9. juna potpisan je Kumanovski sporazum. Već sutradan naša vojska povukla se sa Kosova i Metohije i širom su otvorena vrata za dolazak civilne misije Ujedinjenih nacija.
Iako su, iznenađeni žilavim otporom Vojske Jugoslavije, planirali čak i invaziju na KiM, vojnici NATO ušli su u pokrajinu bez ispaljenog metka 13. juna. Albanci su ih dočekali kao oslobodioce.
MASAKR U GRACKOM
SRBI nisu spavali mirno ni uz mirovne snage. Na očigled vojnika Kfora zverski je poubijano 14 srpskih žetelaca u selu Staro Gracko. Bilo je to 23. jula.
Krenuo je lov na Srbe. Suočeni sa nesnosnim albanskim terorom, oko 200.000 njih napustilo je svoja ognjišta.
Kada su Srbe sabili u savremena geta, Albanci su uz pomoć Unmika počeli da crtaju konture "svoje" države. Kao da se ništa ne dešava, u oktobru 2000. održani su prvi lokalni izbori na koje Srbi nisu izašli. Prethodno su uz pomoć stranih "guvernera" ukinuli dinar i uspostavili carinsku kontrolu na granici sa Makedonijom.
Postojao je privid da su se smirili. Autobus "Niš ekspresa" 16. februara 2001. raznela je mina kod Podujeva. Poginulo je 14 putnika.
Administratori su i dalje žmurili, a Alabnci su te godine diskretno postavljali temelje za svoju fantomsku tvorevinu. Šef Unmika Hans Hekerup potpisao je 15. maja Ustavni okvir Kosova i Metohije. Ovaj Danac, koji nije bio po ukusu ratobornih OVK ideologa, stavio je u novembru paraf i na sporazum SRJ - Unmik.
Tim ugovorom potvrđena je Rezolucija 1244 i preciziran plan za povratak Srba u našu južnu pokrajinu. Sve je, međutim, bilo mrtvo slovo na papiru.
RUGOVI PRVA POBEDA
NA prvo glasanje za privremene kosovske institucije čekalo se do 17. novembra 2001. Tada su održani izbori za skupštinu na kojima je ubedljivo pobedio Demokratski savez Kosova Ibrahima Rugove koji će sesti u predsedničku fotelju. U premijera je promovisan Mitrovčanin Bajram Redžepi.
Srpska lista "Povratak", na čijem čelu je bio Gojko Savić, osvojila je 11,34 odsto glasova. Pripala su im 22 poslanička mesta.
Uz svesrdnu pomoć albanskog zeta Mihaela Štajnera, koji je u to vreme bio prvi čovek Unmika, uhodavale su se te krhke institucije koje nisu mnogo marile za interese Srba.
Došli su i drugi lokalni izbori u oktobru 2002. godine. Ovog puta Srbi su glasali samo u svojim opštinama. Vlast su osvojili u Novom Brdu, Štrpcu, Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću.
KRVAVO PROLEĆE
TERORISTI su mirovali do leta 2003. Početkom juna tročlana porodica Stolić mučki je likvidirana u Obiliću. Ubice su supružnike Slobodana i Radmilu i njihovog sina Ljubinka potom spalile u njihovoj kući. Unmik je ponudio 50.000 dolara za informaciju o napadačima.
Samo mesec dana kasnije dogodio se zločin koji je zgranuo svet. Dok su se kupali u Bistrici, iz zasede su pokošeni Ivan Jovović (19) i Pantelija Dakić (12), a teško je ranjeno još četvoro srpske dece.
U Srbiji je 15. avgusta proglašen Dan žalosti, a pet dana kasnije Savet bezbednosti UN osudio je napad na srpsku decu. Ubice još nisu pronađene.
Obe ove tragedije kao da su najavile krvavo proleće 17. marta 2004. godine. Za samo dva dana razjarena albanska rulja proterala je oko 4.000 Srba, zapaljeno je 286 kuća i 30 crkava i manastira. Poginulo je 28 ljudi.
Povod za dvodnevni pogrom Srba bilo je utapanje dvojice albanskih dečaka u Ibru kod sela Čabra. Albanci su optužili srpske mladiće da su naterali u vodu Avnija Veselija i Egzona Delija. To nije utvrđeno i sve je upućivalo na "scenario Račak".
Proključala je Srbija. U gotovo svim gradovima organizovani su masovni protesti. Zgrožen slabom reakcijom Kfora Vrhovni savet odbrane predložio je NATO da naša vojska i policija uvedu red u pokrajini. Alijansa je to odbila. I ovog puta Savet bezbednosti samo je osudio divljanje separatista.
TADIĆ NA KOSOVU
PEPEO sa srpskih kuća nije se ni slegao, a kosovske vlasti već su ih u oktobru 2004. pozivale na glasanje. Na drugim parlamentarnim izborima opet je trijumfovao Rugovin DSK.
Patrijarh Pavle i premijer Koštunica apelovali su na Srbe da ne idu na birališta, dok ih je predsednik Tadić pozvao da uzmu olovke u ruke.
Izašlo ih je svega 1.487. Nastupile su Srpska lista za KiM Olivera Ivanovića i Građanska inicijativa "Srbija" Slaviše Petkovića. Ovaj drugi postaće i ministar za povratak u vladi Ramuša Haradinaja, koja je ustoličena 3. decembra. Tog dana i Rugova je dobio novi predsednički mandat.
Na prvu posetu srpskog predsednika Kosovu i Metohiji posle 1999. godine čekalo se do 13. februara. Tada je, uoči Sretenja i Dana državnosti Srbije, Boris Tadić, pod jakim obezbeđenjem, obišao Šilovo, Prištinu, Gračanicu i Veliku Hoču. Zabeleženo je da je šef srpske države zaplakao u Cernici, gde su po snegu srpske devojčice za njega zaigrale kolo.
Jedan od ratnih komandanata OVK i novopečeni premijer Ramuš Haradinaj nastavio je svoj "mandat" u Hagu. Mesto premijera napustio je 9. marta, ali je mesecima posle ispraćaja u Holandiju na gigantskom bilbordu u glavnoj prištinskoj Ulici Majke Tereze opstao njegov lik sa natpisom na engleskom: "Naš premijer ovde još ima posla".
Početak 2006. šokirao je mnoge Albance. Posle duge bolesti 21. januara umro je Ibrahim Rugova. Nije sačekao da mu se ispuni nekdašnja želja da se lažna država nazove Dardanija. Sahranjen je na groblju veterana OVK, a već 10. februara kosovski parlament za njegovog naslednika izabrao je Fatmira Sejdijua.
Rugovinim odlaskom otvoren je još veći prostor za jastrebove iz OVK. Već 10. marta Bajram Kosumi pod pritiskom je ustupio premijersku fotelju Agimu Čekuu - komandantu Kosovskog zaštitnog korpusa za kojim je Srbija raspisala poternicu za zločine nad Srbima u Hrvatskoj i na Kosovu.
"ZMIJA" U FOTELJI
DOJUČERŠNJI terorista predstaviće se i kao bezobziran pregovarač. Tvrdoglavo vrteći mantru: nezavisnost ili ništa, koju je prećutno "gurao" i Zapad, kumovao je ćorskokaku za zelenim stolom u Beču.
Pošto su pregovori o statusu nakratko prekinuti, Kosovo je bilo spremno da ugosti još jedan diplomatski karavan. Krajem aprila u pokrajinu je stigla Misija za utvrđivanje činjenica Saveta bezbednosti UN, koju je predvodio Belgijanac Johan Verbeke.
Na red su u novembru prošle godine došli i treći parlamentarni izbori. Pobedila je DPK Hašima Tačija. I opet je Vlada Srbije pozvala Srbe da ne glasaju.
Ali, sedam srpskih partija i jedna građanska lista ušle su u bitku za mandate. Funkcioner Srpske liberalne stranke Nenad Rašić izabran je za ministra rada, dok je njegov stranački kolega Boban Stanković u Tačijevoj vladi zadužen za povratak raseljenih.
Komandant Zmija, kaku saborci iz OVK zvali Tačija, seo je u premijersku fotelju 9. januara uz obećanje da će Albancima na početku svog mandata doneti nezavisnost.
Posle toga, na devetu godišnjicu okršaja u Račku, Vilijem Voker ponovo je došao na mesto zločina. Rekao je: Srbija je ovde i izgubila Kosovo!
M. BABOVIĆ - I. LOVRIĆ

KALENDAR NAJVAŽNIJIH DOGAĐAJA NA KiM OD 1999. GODINE DO DANAS

1999.
16. JANUAR - Vođa verifikatorske misije OEBS Vilijem Voker optužio srpsku policiju za ubistvo 45 albanskih civila u Račku.
23. FEBRUAR - Šef finskih patologa Helena Ranta nije demantovala da su u Račku, ustvari, ubijeni borci OVK.
24. MART - NATO započeo bombardovanje SRJ.
9. JUN - Potpisan Kumanovski sporazum i označen kraj rata.
10. JUN - VJ se povukla sa KiM. Osnovana privremena civilna administracija Unmika.
13. JUN - Kfor ušao u pokrajinu.
23. JUL - Svirepo ubistvo 14 srpskih žetelaca u selo Staro Gracko.
3. SEPTEMBAR - Suspendovan jugoslovenski valutni zakon i uspostavljena carinska kontrola na granici KiM i Makedonije.

2000.
28. OKTOBAR - Održani prvi lokalni izbori. Srbi bojkotovali glasanje.

2001.
16. FEBRUAR - U Livadicama kod Podujeva autobus "Niš ekspresa" naleteo na minu. Poginulo 14 putnika.
15. MAJ - Utvrđen Ustavni okvir za KiM.
5. NOVEMBAR - Sporazum SRJ - Unmik. Potvrđena Rezolucija 1244 i utvrđen plan za povratak Srba.
17. NOVEMBAR - Prvi parlamentarni izbori. Predsednik Ibrahim Rugova, a premijer Bajram Redžepi. Srbi dobili 22 mandata u Skupštini.

2002.
26. OKTOBAR - Drugi lokalni izbori. Srbi pobedili u Novom Brdu, Štrpcu, Zvačanu, Zubinom Potoku i Leposaviću.

2003.
4. JUN - Tročlana porodica Stolić likvidirana u Obiliću. Ubice im potom zapalile kuću.
13. AVGUST - U Goraždevcu mučki ubijeni Ivan Jovović (19) i Pantelija Dakić (12). Teško ranjeno još četvoro srpske dece.

2004.
17. MART - Dvodnevni pogrom Srba. Poginulo 28 ljudi, proterano 4.000 naših građana, uništeno 286 kuća i 30 crkava.
23. OKTOBAR - Drugi parlamentarni izbori. Ubedljiva pobeda Rugovinog Demokratskog saveza Kosova. Na poziv patrijarha Pavla i premijera Koštunice Srbi nisu izašli na birališta.
3. DECEMBAR - Rugova obnovio mandat predsednika, za premijera izabran Ramuš Haradinaj.

2005.
13. FEBRUAR - Prva poseta srpskog predsednika Kosovu od 1999. godine. Boris Tadić obišao Šilovo, Cernicu, Prištinu, Gračanicu i Veliku Hoču.
9. MART - Ramuš Haradinaj napustio premijersko mesto i predao se Haškom tribunalu.
23. MART - Umesto Haradinaja u premijersku fotelju seo Bajram Kosumi.

2006.
21. JANUAR - Umro Ibrahim Rugova.
10. FEBRUAR - Skupština Kosova izabrala Fatmira Sejdijua za Rugovinog naslednika.
10. MART - Bivši komandant Kosovskog zaštitnog korpusa Agim Čeku izabran za premijera umesto Kosumija.
28. DECEMBAR - Bez obzira na žestoko protivljenje Beograda, započeta privatizacija na KiM.

2007.
27. APRIL - Misija Saveta bezbednosti UN započela sastanke u pokrajini sa predstavnicima kosovskih Srba i Albanaca.
17. NOVEMBAR - Treće glasanje za kosovsku skupštinu. Pobeda Demokratske partije Kosova Hašima Tačija. Srbi dobili dva ministarska mesta

2008.
9. JANUAR - Kosovski parlament izabrao Tačija za predsednika vlade. Potvrđen novi predsednički mandat Sejdijuu.
     
Izvor: Novosti


Da po kumanovskom sporazumu Kosovo ne moze biti nezavisno.... u pravu si....samo privremeno pod upravom EU, a to je bio kompromis da ne bi ovo sto se sada desava na KOsovu, ne bi desilo na teritoriji cele Srbije, jer je Rambuje bio upravo to.....

Al stvarno, zar mislis da posle ovoga i dalje mozes da vuces tu glupost od "argumenta" tipa Sloba je prodao, KUmanovski sporazum, mi smo krivi i ostale gluposti

Kako te bre nije sramota da u ovakvom danu ti jos i podrzavas to.... da li ces to da pricas deci .... kako mozes da se pogledas u ogledalo i da ne povraces,..... sram te bilo!!!!!!!!

Primetio sam to, baš sve je opravdano.
Ako pogledamo čak i ovaj forum , svakome ko iznese
argumente ( naročito ako imaju smisla i tačni su)
protiv patriJota, odmah sledi pretnja.
A sa druge strane svaka, bilo kakva uvreda je ok

Bojim se da će i u Srbiji biti tako u narednih godinu dve:
Sva je dozvoljeno, bilo koji zločin, ako kažeš da je u
ime patriJotizma

Kako bre nije te sramota da se sa ovim zajebavas i da budes ovako cinicna..... u ovakvom danu.... makar jedan dan budi covek kada se desava ovako nesto..... zar nije sve sto sam naveo istina.....

---

Evo jos malo od "prijatelja"


SAVET MINISTARA SPOLJNIH POSLOVA U BRISELU USVAJA DEKLARACIJU O NEZAVISNOSTI
PRIZNAVANJE U PET BRZINA

BRISEL
OD STALNOG DOPISNIKA

BUDUĆI da priznavanje država nije u nadležnosti Evropske unije, Savet ministara spoljnih poslova EU usvojiće u ponedeljak deklaraciju u kojoj neće biti eksplicitnog poziva na priznavanje nezavisnosti Kosova, ali će rečnik biti takav da će svaka država moći da se pozove na nju prilikom priznavanja Pokrajine. Takođe, u ponedeljak će, po završetku sednice Saveta ministara, tek nekoliko članica EU priznati nezavisnost Kosova, ali će njih petnaestak najaviti nameru da to učine. Prema istraživanju "Novosti", države EU će se o priznavanju nezavisnosti Kosova izjašnjavati u različitim fazama.

U PONEDELJAK

VELIKA BRITANIJA: "Šta god da se dogodi u ponedeljak, London će priznati Kosovo", rekao je jedan britanski diplomata, ne ostavljajući ni najmanju mogućnost za drugačiji scenario. Što se tiče procedure priznavanja, kod Britanaca je sve jednostavno - vlada Gordona Brauna će poslati protokolarno pismo kojim priznaje nezavisnost Kosova.

NEMAČKA: Berlin će priznati Kosovo već u ponedeljak. Za razliku od britanskog stava, poslovično oprezni Nemci se nisu tako striktno izjašnjavali, ali nisu ostavljali ni prostor za neko drugo tumačenje. I Berlin će posao priznavanja obaviti preko Vlade.

FRANCUSKA: Predsednik Pete republike Nikolas Sarkozi će zajedno sa svojim ministrom spoljnih poslova Bernarom Kušnerom, odmah po završetku Saveta ministara spoljnih poslova u ponedeljak u Briselu poslati pismo kosovskim liderima Fatmiru Sejdijuu i Hašimu Tačiju u kojima će ih obavestiti o priznavanju Kosova.

ITALIJA: Šef italijanske diplomatije Masimo d'Alema dobio je odrešene ruke od institucija u Rimu da obavi formalnosti oko priznavanja Kosova u ime Italije. Ipak, D'Alema nije propustio priliku da istakne da je italijansko priznavanje u funkciji jedinstvenog stava Evropske unije.

POLJSKA: Diplomatski izvori bliski misiji Poljske u Briselu kažu da se Varšava nije glasno izjašnjavala o nezavisnosti Kosova u poslednje vreme, jer nije želela da otežava, već vrlo napetu, prošlonedeljnu posetu novog premijera Donalda Tuska Rusiji. "Poljska će biti u prvom ešelonu zemalja koje će priznati Kosovo", izjavio je jedan visoki poljski funkcioner.

BELGIJA: Karel de Guht, belgijski šef diplomatije, saopštiće u ponedeljak na Savetu ministara spoljnih poslova EU da će njegova zemlja priznati nezavisnost Kosova. Odmah po usvajanju deklaracije, belgijski premijer Gi Ferhofštat će sazvati svoj kabinet u ponedeljak uveče i oni će priznati Kosovo.

LUKSEMBURG: Šef diplomatije Žan Aselborn i njegov premijer Žan-Klod Junker spadaju u grupu tvrđih zagovornika primene Ahtisarijevog plana za Kosovo. Imajući u vidu jednostavnost procedure najbogatijeg vojvodstva na planeti, očekuje se da Luksemburg bude sa "velikom četvorkom" Evropske unije.

 

VRLO BRZO

AUSTRIJA: Ministar spoljnih poslova Ursula Plasnik najaviće u ponedeljak posle Saveta ministara EU nameru Beča da prizna Kosovo, ali će to biti formalno učinjeno u sredu, pošto joj je za to neophodno odobrenje Vlade koja će zasedati u sredu i koja će ovlastiti Plasnikovu da pošalje notu o priznanju u Prištinu.

ESTONIJA, LETONIJA I LITVANIJA: Šefovi diplomatija tri bivše sovjetske republike najaviće priznavanje Kosova u ponedeljak u Briselu, ali će na ozvaničenje tog čina morati da sačekaju parlamentarnu proceduru.

SLOVENIJA: Predsedavajući EU ispoštovaće delimično volju svog predsednika Danila Turka da Ljubljana ne bude među prvim zemljama koje će priznati Kosovo. Vlada u Ljubljani će morati da usvoji predlog o priznavanju i da ga pošalje Parlamentu koji daje mišljenje, a zatim sledi priznavanje.
FINSKA: Na priznanje Helsinkija se neće čekati dugo. Po saopštavanju jasne volje da se prizna Kosovo, finska vlada i parlament će obaviti brzo proceduralni posao, pre svega zbog Martija Ahtisarija, imajući u vidu da u Finskoj bivši predsednici uživaju veoma veliki ugled.

SLEDEĆIH NEDELJA

ŠVEDSKA: Stokholm, kao i ubedljiva većina zemalja EU, zalagao se za to da se izbegne unilateralno proglašenje nezavisnosti Kosova, ali budući da će do toga doći, Švedska će priznati Kosovo. Procedura za priznavanje biće pokrenuta u vladi i parlamentu.

DANSKA: Poput njihovih severnih suseda i Danci će primeniti isti recept: izražavanje volje da se prizna Kosovo, a zatim procedura u parlamentu, koja može da potraje nekoliko nedelja.

HOLANDIJA: Holandski ministar spoljnih poslova ne može da preuzme na sebe nijedan ozbiljniji aranžman, bez prethodnog odobrenja spoljnopolitičkog odbora Parlamenta, pa postoji mogućnost da šef diplomatije Maksim Ferhagen u ponedeljak izbegne glasno obznanjivanje. To bi, međutim, bila mršava uteha, s obzirom na to da će kosovski dosije ući vrlo brzo u parlamentarnu proceduru.

ČEŠKA: U Pragu postoji evidentna različitost u stavu Vlade koja podržava nezavisnost i Parlamenta koji je mnogo uzdržaniji. Nadležnost za priznavanje drugih država pripada Vladi. Kako "Novosti" saznaju, novi šef diplomatije Karel Švarcenberg bi mogao da izbegne jasno izjašnjavanje o namerama Češke, ali nema sumnje da čim krene drugi talas i Češka će biti među njima.

IRSKA: U Dablinu je postojala određena zabrinutost zbog pravne osnove nezavisnosti Kosova, ali se ne očekuje da Irci odugovlače sa procedurom priznavanja, koja podrazumeva prolazak kroz parlament.

SLEDEĆIH MESECI

MAĐARSKA: Naši severni susedi dugo su bili uzdržani prema nezavisnosti Kosova zbog straha da bi otcepljenje južne srpske pokrajine moglo da poremeti etničku kompoziciju u Vojvodini. Na kraju, izgleda da je Budimpešta izabrala srednje rešenje, najaviće priznanje Kosova, ali neće žuriti da tu odluku sprovede u delo.

MALTA: Najmanja država EU neće ugrožavati jedinstvo EU, podržaće opredeljenost većine partnera u Uniji, ali neće žuriti da kroz parlament što pre prizna nezavisnost. Malta je jedina zemlja koja neće imati svoje ljude u misiji za pravosuđe i policiju EU na Kosovu.

PORTUGAL: Lisabon će izraziti spremnost da prizna Kosovo, ali postoji nedoumica kada bi to moglo da bude pretočeno i u sam pravosnažni čin priznavanja.

NEIZVESNO

ŠPANIJA: Parlamentarni izbori na Iberskom poluostrvu, zakazani za 9. mart, stavili su u stranu svaku priču o eventualnom priznavanju Kosova. U svakom slučaju, Madrid neće priznati Kosovo sve dok to ne bude postala realnost koju je nemoguće ignorisati.

GRČKA: Šef diplomatije Dora Bakojani je u više navrata ponavljala da se Atina protivi jednostranom proglašenju nezavisnosti i da, ako se to dogodi, neće žuriti sa priznavanjem Kosova. Nema sumnje da će Grčka priznati nezavisnost Kosova u jednom momentu, ali će do tada kroz Pirej proći mnogo brodova.

RUMUNIJA: Bukurešt, što zbog dobrosusedske politike, što zbog unutrašnjih problema sa nacionalnim manjinama, neće najaviti priznavanje Kosova, a nema velikih izgleda da to učini u narednih nekoliko meseci. Dalji potezi Rumunije će zavisiti od razvoja situacija i od toga koliko je država EU i sveta priznalo Kosovo.

SLOVAČKA: Slično Rumuniji ponašaće se i Slovačka. Bratislava neće najaviti, a samim ti ni započinjati proceduru za priznavanje Kosova. Svi sledeći potezi će zavisiti od tempa priznavanja Kosova, kako u EU tako i na planeti.

BUGARSKA: Sofija će se uzdržati od priznavanja Kosova isključivo zbog dobrosusedskih odnosa sa Srbijom. To su nedvosmisleno istakli različiti visoki zvaničnici i diplomate naših istočnih suseda. To uzdržavanje neće biti beskonačno, ali će potrajati sve dok ono ne postane "podnošljivo" za bilateralne odnose sa Beogradom.

NEĆE PRIZNATI

KIPAR - Nikozija neće priznati Kosovo. Međutim, treba se uzdržati od korišćenja reči "nikad", s obzirom na to da bi Kipar mogao da bude snažno pritisnut onog momenta kada na sto stigne odluka o početku pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom za koji je potreban konsenzus svih članica EU, ili za potpisivanje tog sporazuma, ako se pronađe neki "modus vivendi" za otvaranje pregovora bez odobrenja Kipra. U svakom slučaju za to će biti potrebno nekoliko godina, ako ne i čitava decenija.
Željko PANTELIĆ


Izvor: Novosti

Mislio je na moja sranja...

A moja "sranja" se ispostavila kao jedina tacna...


Pa u tome je i cela fora sa stvaranjem ovakve atmosfere od strane Kostunice i njegove bagre.

Ne, samo, hvala Bogu, posle ovoga ce se narod probuditi i vise nece biti dozvoljeno NVO ima tipa FHP i "demokratskim" snagama kao LJDP da uopste postoje, da bi vise mogli da rade protiv ove jadne zemlje, da nas jos vise unistavaju, da nas ponizavaju,.......

Nece vise moci izdajnici da slobodno koracaju i da imaju svoje medije....... i da urade ovo sto su uradili Kosovu, ostatku Srbije.

Nikad vise!!!!!

зашто ти из Италије не дођеш у Подујево или Пећ и јавно свима кажеш да си пореклом из Србије.Па ваљда имаш поверења у савезнике своје земље,а тамо су и италијански карабињер у ''цивилној'' мисији.
Од антиСрба у Срби,гора су само гастоси,све овде лепо распродали ћиптарима,побегли негде далеко и сад филозофирају а ако ти се не свиђе имаш и терористичке сајтове па наручи постер адама јашарија са пушком природној величини па се њему диви и сматрај га за хероја демократије и људских права.

Rasho moracu da te razocaram i da ti kazem da sa pocetkom kraja kosovskog pitanja u Srbiji ce drugacije teme doci na naslovne strane, u prve minute dnevnika, u politicki fokus. Videces. Ko sa CG. 3 dana cuda i gotovo.

Navatacu te negde i za to balvani iztrescu te iz gaca,ili nauci da razgovaras ili nemoj da razgovaras.kakav mircic ja nisam radikal.

Evo sta se desavalo proteklih godina, kako su nas podrzavali posle "demokratskih" promena, sta nam je donela zuta vlast!




KOSOVO I METOHIJA PRED SAVETOM BEZBEDNOSTI OD 1999. GODINE DO POČETKA PREGOVORA
SVET ODBACIO PRAVDU

DA bi politika sile mogla da razbije jednu državu članicu UN, ona prvo mora da razbije Povelju UN. A to za posledicu nužno ima da se podrije autoritet i suštinski obesmisli postojanje svetske organizacije, koja više ne bi mogla da zaštiti ni sebe ni svoje članice. Ovim rečima obratio se premijer Vojislav Koštunica članicama SB u Njujorku decembra prošle godine. Savet bezbednosti je posle toga zasedao, i 16. januara, kada je stavove Beograda branio predsednik Boris Tadić, i 13. februara, kada je reči poslednjeg upozorenja uputio šef diplomatije Vuk Jeremić. Zaključci su izostali.
Na sednicama se pokazalo da su stalne članice SB duboko podeljene - na jednoj strani Rusija i Kina, a na drugoj SAD, Velika Britanija i Francuska. Podela zbog kosmetskog problema, međutim, nije od juče. Menjao se nestalni sastav SB, menjali su se generalni sekretari UN, ali uglovi iz kog su stalne članice gledale na situaciju na KiM retko kad su mogli da se podudare.

Optužba

PRE bombardovanja Jugoslavije, februara 1999. godine, SB u svom predsedničkom saopštenju "reafirmiše svoju privrženost suverenitetu i teritorijalnom integritetu SRJ". Istovremeno, ovo telo je "izrazilo duboku zabrinutost zbog eskalacije nasilja na Kosmetu" i podržalo odluke ministara inostranih poslova Francuske, Nemačke, Italije, Ruske Federacije, Velike Britanije i i SAD da se postigne političko rešenje strana u sukobu.
Istih dana usledio je hladan tuš. Generalni sekretar UN Kofi Anan u svom izveštaju o situaciji na KiM, povodom masakra u Račku, odgovornost stavlja na SRJ. Iznosi tezu da zbog slučajeva kakav je Račak, čitavom regionu preti opšti ratni sukob. Kreću bombe na evropsku državu. Rusija, Kina, Brazil, Gabon, Indija i Belorusija na sednici SB hitno traže obustavljanje
NATO agresije. Debata ostaje bez odluke.
Po završetku bombardovanja i dolasku Civilne misija UN na Kosovo, sedište UN postalo je arena u kojoj su se gotovo uvek kada je na dnevnom redu bilo KiM, iznosile kritike na račun Misije UN koja Rezoluciju 1244 ne sprovodi u delo.

Suverenitet

- Neke mere koje je donela Civilna misija mogle bi da stvore utisak da se Kosmet usmerava prema nezavisnosti, a taj utisak se nikako ne sme pothranjivati - rekao je zamenik šefa kineske misije pri UN Šen Guofang krajem 1999. godine. U sličnom tonu rezonovao je i Sergej Lavrov, u to vreme ruski ambasador pri UN:
- Ključna tačka iz Rezolucije 1244 o poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta SRJ mora bezuslovnio da se ispoštuje.
Konsultacije SB o KiM ređaju se, i 2000. godine, članice SB osuđuju nasilje u Pokrajini koje se događa uprkos prisustvu Misije UN, zvanično se daje podrška punoj primeni Rezolucije 1244... Izveštaj generalnog sekretara Kofija Anana zadržava se na terminu "pogoršavanje" situacije. Na terenu je situacija drugačija. Rusija i Kina, ali i druge nestalne članice SB, suprotstavljaju se zamagljivanju činjenica. Memorandumom vlade SR Jugoslavije, upućenom SB maja 2000, traži se prekid terora, zastrašivanja i maltretiranja Srba i drugih nealbanaca. SRJ traži da se omogući povratak iseljenih.
Za rezoluciju kojom je SB u martu 2001. godine od albanskih ekstremista zahtevala da odmah obustave oružane akcije protiv legitimnih vlasti, polože oružje i vrate se kućama, pripisuje se zasluga ruskom ambasadoru Sergeju Lavrovu koji je insistirao da ovo telo zauzme čvrst stav i akcije albanskih ekstremista okvalifikuje kao "terorističke aktivnosti". I u ovoj rezoluciji SB konstatuje se da se isključivo pregovorima mogu rešiti problemi i da se suverenitet, teritorijalni i integritet i nepovredivost međunarodnih granica Jugoslavije moraju poštovati.

Standardi

POVRATAK Srba na KiM i obezbeđivanje bezbednosti u pokrajini, bile su glavne teme sednice SB, septembra 2001, na kojoj je stavove SRJ zastupao Nebojša Čović, potpredsednik vlade. On je preneo i da je dobio garancije da nema govora o nezavisnosti Kosova.
Međutim, i sedam meseci kasnije, na novom susretu u SB, o početku povratka Srba - još se samo pričalo.
Pošlo je četiri godine od uspostavljanja misije UN na KiM, a nasilje je bilo svakodnevnica pokrajine. Na vanrednoj sednici, na zahtev srpske vlade i SCG, SB u avgustu 2003. godine osuđuje napad na decu u Goraždevcu, tražeći da se počionici izvedu pred lice pravde.

Pogrom

Princip "standardi pre statusa" Savet je proklamovao na jesen 2003. godine, sa idejom da između Prištine i Beograda uspostavi dijalog o uspostavljanju multietničke demokratije, pre nego što počne da se rešava pitanje statusa Pokrajine.
A onda je usledio pogrom 17. marta i još jedna hitna sednica SB kojom se zahteva prestanak nasilja, i opet osude... Napad na osoblje NATO i UN izjednačava se sa napadom na celu međunarodnu zajednicu.
"Loša situacija" još jedna je reprizna ocena stanja na KiM, i na sednici SB novembra 2004. godine, na kojoj je ponovo Nebojša Čović, u funkciji šefa Koordinacionog centra za KiM, kao i Slobodan Samardžić, kao savetnik premijera.
- Kosovo je načinilo malo napretka u demokratskim institucijama i drugim oblastima da bi međunarodna zajednica mogla da odredi dugoročni status - konstatuje u svom izveštaju generalni sekretar UN Kofi Anan, februara 2005. godine. To je samo sedam meseci pre nego što će njegov specijalni izaslanik za procenu stanja na KiM Kaj Eide, uprkos svemu, dati zeleno svetlo za početak razgovora o statusu!

Status

PoŠto se magična reč "standardi" ispostavila nedostižnom, skovana je nova formula: standardi i status.
Na sednici SB u maju, većina ambasadora članica SB podržava stav Anana da nijedan od osam standarda nije ispunjen! Anan sprema na put svog izaslanika Kaja Eidea koji će na terenu oceniti stepen dostignuća u postavljenim standardima. Britanski ambasador Peri, ne čeka, ni da se Ejde spakuje, već pominje nezavisnost. U razgovorima o konačnom statusu, kaže on, nezavisnost je jedna od opcija, ali bez obzira kakav će status biti, do njega se mora doći pregovorima, mora biti pravedan za sve.
U atmosferi kada se već naslućuje da je stvar rešena i da je nezavisnost unapred zadata kao rešenje pregovora, Norvežanin Kaj Eide preporučuje početak pregovora. Na istoj sednici SB 24. oktobra 2005. obraća se i premijer Srbije Vojislav Koštunica, postavljajući pitanje da li je moguć uspeh pregovora ako ključni standardi ljudskih prava i osnovnih sloboda na KiM nemaju izgleda da budu ispunjeni u bliskoj budućnosti?
Početkom februara 2006. počinje nova, pregovaračka epoha, i još jedna, očigledno konačna formula stupa na snagu: status pre standarda.     

UKRŠTANJE STAVOVA
* U februaru 2006. na SB stavove ukrštaju predsednik Srbije Boris Tadić i šef Unmiku Soren Jesen Petersen. Tadić pojašnjava prednosti široke automije koju Srbija nudi KiM i opasnosti jednostranog rešenja. Nudi opciju rešenja oročenog na 20 godina.
* Jula 2006. premijer Koštunica na sednici SB još jednom iznosi spremnost Srbije da prihvati kompromis, ali odlučno odbacuje svaki pokušaj da se nametanjem rešenja Srbiji oduzme 15 odsto teritorije.
* U septembru 2006, predsednik Tadić na SB protivi se veštačkim rokovima za pregovore.
* Na sednicama na kojima šef Unmika Joahim Riker iznosi svoje izveštaje o stanju na KiM, Sanda Rašković Ivić, predsednica Koordinacionog centra za KiM, suprotstavlja se Rikerovim stavovima koji ni iz daleka ne predstavljaju pravo stanje.
* Aprila 2007. premijer Koštunica pred SB odbacuje plan Martija Ahtisarija.
Dušica Radeka

Izvor: Novosti



Mozda tebi i takvima ce biti dosta. Pravim Srbima ne.... nikad!

Ali svejedno hvala ti sto svojim postovima i stavovima potvrdjujes moje prethodne postove!