nemoj zaboraviti i druga moralesa iz bolivije
slusao sam izjavu caveza o priznavanju kosova i on je otprilike ovako nesto rekao:nismo bas dobro upoznati sa situacijom na kosovu ali cim amerika kaze da treba priznati kosovo to je nama siguran znak da to ne treba uraditi...dakle,venecuela nece priznati kosovo ...legenda

Sledeća bi navodno trebala biti Kolumbija, tako sam bar pročitao negde da su Šiptari dobili uveravanja da će ih Kolumbija priznati   Inače sami su kako kažu neprijatno iznenađeni opadanjem dinamike priznavanja njihova države  

Što se tiče pasoša Kosova, nadam se da su vodootporni   pošto će još dugo dugo oni plivati do Italije.Svi ovi što im priznaju pasoš, čisto sumnjam da im rado izdaju vize  

kolumbija prilicno zavisi od amerike manje-vise kolumbija im je i zadnji oslonac u latinskoj americi svi ostali ili i sami streme ka polozaju dominantne sile ili imaju ljevicarsku vladu
pa nisu ludi,mogu amerikanci srati koliko hoce da je ovo jedinstven slucaj ali mala korist od toga mada cudi me sto ih priznase turci ili belgijanci i jednima i drugima drzava puca po savovima

Povodom najavljenog pokretanja zahteva za preispitivanje odluke o nezavisnosti Kosova

Namera zaustavljanje talasa priznavanja

DIMITRIJEVIĆ: Mišljenje Međunarodnog suda nije obavezujuće, ali ima veliki autoritet l TODORIĆ: Uspeh može dovesti do problema u evropskim integracijama

Beograd - Iako evropski zvaničnici ocenjuju inicijativu srpske diplomitije da pokrene tužbu pred Međunarodnim sudom pravde kojom se zahteva preispitivanje odluke o nezavisnosti Kosova, kao direktno izazivanje Evropske unije, šef srpske diplomatije nastavlja ofanzivu za pridobijanje podrške od što većeg broja zemalja na svetu, s akcentom na najuticajnije arapske zemlje.

Da bi inicijativa Beograda bila usvojena potrebno je da je podrži 96 zemalja članica UN u septembru na redovnom godišnjem zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Stručnjaci ističu da iako krajnja odluka Međunarodnog suda nije obavezujuća, ukoliko bi bili potvrđeni stavovi Srbije da nezavisnost Kosova nije u skladu s međunarodnim pravom, to bi moglo da uspori ili zaustavi talas priznavanja Kosova. S druge strane, to bi bilo "guranje prsta u oko" EU, koja bi, takođe, u septembru trebalo da razmatra stavljanje na snagu Privremenog trgovinskog sporazuma.
Vojin Dimitrijević, profesor međunarodnog prava u razgovoru za Danas odgovarajući na pitanje ima li smisla najavljen pokušaj pokretanja zahteva za preispitivanje odluke o nezavisnosti Kosova i da li takav potez srpske diplomatije direktno izaziva EU kaže da to pitanje ima dva sloja - jedan je da li će ovaj zahtev da zatraži savetodavno mišljenje uspeti u Generalnoj skupštini UN, a drugo pitanje je kakvo će mišljenje zauzeti Međunarodni sud.
- Naravno to, pre svega, kao i mnoge stvari u vezi sa Kosovom, kod nas ima unutrašnju političku svrhu. Kada se ima u vidu da je Koštuničina vlada htela da tuži te države opet da bi se pokazala čvrsta u odbrani Kosova onda je ovaj zahtev mnogo manje agresivan, jer tužba bi zavisila samo od nas, a zahtev za savetodavno mišljenje zavisi od toga da li će Generalna skupština da pristane. Prema tome to više nije zahtev Srbije već Generalne skupštine tako da ne može da se napada Srbija kao arogantna ili kao ona koja se odupire onim zemljama koje su priznale Kosovo. Mislim da je prvenstveni cilj, što je bio cilj i kod Koštunice, da se nešto uradi odlučno a da se onda, pošto se stvari pred sudom vuku vrlo dugo, i zaboravi. U svakom slučaju ta stvar bi bila u rukama Generalne skupštine. Nastupila je izvesna nervoza kod nekih većih zapadnih zemalja da se to ne desi i mislim da one preteruju u argumentima u tom pritisku na nas - kaže Dimitrijević.
On potvrđuje da mišljenje Međunarodnog suda nije obavezujuće, ali da ima veliki autoritet, pa prema tome onaj koji ne želi da prizna ima dobre osnove da to ne uradi.
- Pitanje da li će uopšte doći do takvog mišljenja imajući u vidu da Sud izbegava da remeti neke završene stvari. Šta će da bude ako kaže da to nije bilo u skladu s međunarodnim pravom, šta će onda države koje su priznale. One će se pozvati na to da svaka država ima pravo da prizna koga hoće i da nad tim nema kontrolu. Tako da posledice mogu da budu komplikovane, ali u ovom slučaju to je je potez koji sadašnja Vlada mora da povuče, jer je pod neprekidnim napadom patriotskih snaga - ističe Dimitrijević.
Kako navodi, to što neki smatraju da je potez srpske diplomatije direktno izazivanje EU pokazuje da je njihova reakcija "neurotična".
- Ako se sudu postavi pitanje preko organa UN da razjasni jednu pravnu stav to ne može da bude izazivanje. Izrael je dobio vrlo nepovoljno mišljenje, pa niko nije smatrao da su oni koji su to predložili neprijatelji zemlje. To je mera koja ne bi trebalo da bude primljena kao neprijateljska, ali je veliko pitanje kako je to postavljeno i obrazloženo. Jedno je međunarodno pravo uopšte, drugo je međunarodno pravo izraženo u Rezoluciji 1244, treće je šta sve piše u Rezoluciji - ističe Dimitrijević.
Na pitanje kako će se to odraziti na namere Srbije da dobije status kanditata za članstvo u EU Dimitrijević napominje da posledica može biti, ali da je na diplomatiji da proceni da li hoće da postigne neke spoljašnje uspehe ili da se odbrani od optužbi da nije dovoljno patriotska.
Vladimir Todorić, urednik Srpske pravne revije, kaže da ukoliko se pokrene procedura, odnosno ako većina u Generalnoj skupštini prihvati inicijativu Srbije, to će biti veoma neprijatna situacija za zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova.
- Ne zbog toga što će mišljenje suda biti decidirano, jer očekujem uravnoteženo i neutralno mišljenje na kraju, nego što će to odlučivanje trajati nekoliko godina i za to vreme praktično će sve odluke o priznavanju biti na čekanju, što će praktično biti veliki udarac Arthisarijevom planu i nadziranje nezavisnosti. Srbija bi time učinila pomak u borbi za Kosovo. Međutim upravo uspeh na tom frontu može dovesti do problema na drugom frontu koji se zove evropske integracije. Takođe, vremenski će se poklopiti izveštaj Serža Bramerca, haškog tužitelja i Generalne skupštine i sigurno će biti još susreta ta dva fronda u kasnijem periodu. Srbija pokušava da ublaži probleme time što je vratila ambasadore u zemlje EU, što se počinju razgovori o legalizaciji Euleksa kroz novu Rezoluciju SB... U Srbiji su svesni problema koji može nastati i biće zanimljivo kako će se sve na kraju rešavati u Njujorku - ističe Todorić.
Na pitanje kako ocenjuje strategiju srpske diplomatije da privoli što više članica nesvrstanih zemalja kako bi obezbedila UN glasovi za pokretanje tog postupka Todorić kaže da nije problem da se prikupi većina i da za to Srbija ima šansu, međutim tek na kraju će biti jasno i da li je ta većina osim što se slaže sa Srbijom je spremna da se sukobi sa tim zemljama koje su ipak najvažnije međunarodnoj zajednici.
Todorić smatra da je poenta uspeh u bici za Kosovo, ali bi sigurno tako dovela na optuženičku klupu zemlje koje znaju da su prekršile međunaorodno pravo, ali da je to neprijatna situacija i da će morati da se nađe neki diplomatski izlaz.
- Ne postoji neko međunarodno pravo koje se tiče uslova za priznavanje nekih novih država. Naravno da postoji garancija apsolutnosti, nezavisnosti, ali postoji pravo na samoopredeljenje i to se uglavnom politički vaga. Tako da je jedna od odlika suverenosti države da priznaje druge države, mogu se čak priznavati i vlade u izgnanstvu - navodi Todorić.  J. Čolak - S. Čongradin

Jeremić veruje u mir i diplomatiju


Objašnjavajući najnovije poteze Ministarstva spoljnih poslova, Vuk Jeremić naveo je da veruje samo u mir i diplomatiju, zbog čega će Srbija na Generalnoj skupštini u Njujorku, podneti rezoluciju koja će od te skupštine tražiti da Međunarodnom sudu pravde postavi pitanje - da li je Kosovo proglasilo nezavisnost u skladu s međunarodnim pravom.

I Bernar Kušner predlaže odustajanje


Britanski ambasador Stiven Vodsvort nedavno je poručio da je inicijativa Srbije da se Međunarodni sud pravde izjasni o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnost Kosova pogrešna, jer deluje kao direktno izazivanje, koje će samo otežati saradnju i integraciju Srbije u Uniju. Jeremićev odgovor bio je da "Srbija nije spremna da žrtvuje svoj teritorijalni integritet da bi mogla da postane član Evropske unije". On je dodao da je Srbija "ponosna, demokratska država, koja mirnim putem brani svoj ustav i teritorijalni integritet, i tako ćemo i nastaviti". Ubrzo je, međutim stigao odgovor i šefa francuske diplomatije, Bernara Kušnera koji predlaže Srbiji da odustane od traženja mišljenja Međunarodnog suda pravde.



Izvor: Danas

Oni josh uvek imaju srpske pasoshe na osnovu kojih dobijaju vize. Ali ti pasoshi vaze samo do 31.12.08.
Pretpostavljam da im Srbija nece izdavati i ove nove

30 sigurnih glasova
PITANjE da li je Kosovo proglasilo nezavisnost u skladu sa međunarodnim pravom, članice UN imaće pred sobom u septembru, na Generalnoj skupštini UN. Uz zahtev Srbije da se ono prosledi Međunarodnom sudu pravde. Naša velika nada i po mnogima poslednje sredstvo u borbi za očuvanje Kosova, zavisiće od broja zemalja koje će podržati srpsku inicijativu.
Prema više naših izvora, u korist srpskog predloga glasaće gotovo sigurno: Španija, Kuba, Grčka, Kipar, Kina, Rusija, Rumunija. Računa se najozbiljnije i na zemlje Latinske Amerike, Afrike i Dalekog istoka. To je, za sada, između 20 i 30 sigurnih glasova. Na 43 zemlje, koje su već priznale lažnu državu Kosovo, jasno je, ne računa se.
Sudbinu inicijative Beograda umnogome će odrediti zemlje koje odluče da budu uzdržane pri glasanju, a ponajpre one koje odluče da njihovi predstavnici izađu iz sale u trenutku glasanja. Ovakva vrsta uticanja na odlučivanje gotovo se pretvorila u običaj kada određena država ne želi otvoreno da se izjasni da li je „za“, „protiv“ ili je uzdržana. Tako će, za prolaz inicijative biti dovoljna većina od onih koji ostanu u sali. A ne 97, što bi bila većina članica.
Pošto afričke zemlje nemaju praksu da upražnjavaju „običaj“ napuštanja terena, oči Beograda tokom glasanja u Generalnoj skupštini sa velikom nadom biće uprte u predstavnike afričkog kontinenta, koji i sam „boluje“ od separatističkog virusa.Upravo Afrička unija, sa 53 člana, jedan je od najvećih glasačkih blokova na Generalnoj skupštini UN.
Arapska liga nastoji, kao i obično u važnim situacijama, da zauzme jedinstven stav. Beograd je, upravo u ovom delu sveta, pre nekoliko dana dobio važnu podršku u svojoj borbi protiv nepravnog osamostaljenja Južne pokrajine: najuticajnija arapska zemlja, Egipat, potvrdila je da neće priznati ni Kosovo, ni njegove pasoše.
Na pitanje da li se u ovom momentu može reći koliko srpska inicijativa
ima sigurnih glasova, profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković, vrlo je oprezan:
- Nema sigurnih glasova! Jako je teško dati takvu procenu, jer će se jedan broj zemalja držati uzdržano ne želeći da se konfrontira ni sa Srbijom ni sa zapadnim silama. Najveći problem za našu diplomatiju su ti uzdržani glasovi.
Političari iz EU, pre svega iz Francuske i Britanije, trenutno najviše prigovaraju Srbiji zbog namere da pokrene proces pred Generalnom skupštinom UN. Jasno je da će ove dve zemlje, nekadašnje vodeće kolonijalne sile, pokušati da što više iskoriste svoj uticaj u zemljama „trećeg sveta“, ne bi li ih nagovorile da makar „išetaju“ iz sale kada srpski predlog bude na dnevnom redu.
Najjačeg saveznika u jesenjem „pohodu“ na Ujedinjene nacije, Srbija, ipak, ima u Rusiji, zemlji o čijem obnovljenom globalnom uticaju govori i činjenica da je neke države, koje su tradicionalno u američkom „dvorištu“, poput Brazila, pa čak i Saudijske Arabije, odvratila od priznavanja nezavisnosti Kosova.
Mišljenje Međunarodnog suda nije obavezujuće, ali ukoliko on potvrdi stavove Srbije da nezavisnost Kosova nije u skladu sa međunarodnim pravom, svaka sledeća zemlja koja razmišlja o priznanju Kosova dobro će „izmeriti“ pre nego što „preseč“ da pruži podršku nečemu što je ovaj bitan sud, deo sistema UN, okvalifikovao kao nelegalno.


PLAŠI IH SUD PRAVDE
POŠTO EU snažno lobira da Srbija odustane od ideje suda, britanski stručnjak za jugoistočnu Evropu Džems Ker Lindzi ocenio je u autorskom tekstu u jučerašnjem „Gardijanu“ da dok članice EU ističu značaj međunarodnog prava u globalnoj politici, istovremeno šalju poruku da one nisu spremne da svoje akcije izlože pravnoj proveri.
- Sprečavanjem Srbije da se obrati tom sudu, EU je nagovestila da mnoge članice sumnjaju u legalnost svojih odluka da priznaju Kosovo - ocenio je Lindzi.

vecernje novosti

FEJT: PREDSTAVNIKE SRBA DA IZABERE VLADA KOSOVA


VITINA , VRBOVAC, 6. avgusta (Tanjug) - Civilni predstavnik Evropske unije na Kosovu i Metohiji Piter Fejt izjavio je danas da bi predstavnike srpske zajednice, koji bi učestvovali u sprovođenju decentralizacije u pokrajini, trebalo da izabere Vlada Kosova.

"Nije na nama da odlučujemo i biramo predstavnike srpske zajednice, to je na Vladi Kosova. Izbore održane 11. maja svakako ne priznajemo. Imali smo dobre razgovore sa Sašom Marinkovićem, imamo osećaj za potrebe ovog dela Kosova i nadam se da možemo krenuti napred", rekao je Fejt posle sastanka sa predstavnicima srpske kancelarije u tom selu.

Srbi koji rade u opštinskoj kancelariji u Vrbovcu, administrativnom centru srpskog dela opštine Kosovska Vitina, protestovali su u martu zbog imenovanja Marinkovića na mesto šefa te kancelarije, tvrdeći da nije legalno izabran na izborima 11. maja i da su ga na to mesto postavili predstavnici samoproglašenog nezavisnog Kosova.

Republika Srbija održala je 11. maja na teritoriji Kosova i Metohije lokalne izbore, koje ne priznaju predstavnici međunarodne zajednice u južnoj srpskoj pokrajini ni predstavnici samoproglašenih kosovskih vlasti.

Fejt je danas posetio Vitinu i Vrbovac zajedno sa ministrom za lokalnu upravu i administraciju u privremenoj Vladi Kosova Sadrijem Feratijem, a glavna tema razgovora bila je sprovođenje decentralizacije.

"Decentralizacija i ekonomski razvoj treba da se odvijaju paralelno. Kosovska Vlada će uz našu i pomoć Evropske unije učestvovati u identifikovanju glavnih potreba lokalnog stanovništva. Mi ćemo napore kosovske Vlade pomoći kroz EU i ICO", izjavio je Fejt.

On je naglasio da proces decentralizacije "mnogi na Kosovu osporavaju jer smatraju da najpre treba da se reši problem severnog dela Kosova i Metohije.

Predsednik opštinske kancelarije u Vrbovcu Saša Marinković smatra da će proces decentralizacije doneti samo dobro srpskoj zajednici.

"Imaćemo bolje pozicije i više mogućnosti da privređujemo za zajednicu tj. za Srbe u opštini Vitina koji funkcionišu pod patronatom lokalne kancelarije za zajednice. I prvenstveno ćemo uzeti u obzir ekonomski deo, poljoprivredni mehanizam da bi poboljšali i da bi počeli da privređujemo za sebe same",rekao je Marinković.

Ferati je posle posete izrazio nadu da će i problem severnog dela Kosova nekako biti rešen. "Mislim da se svi ovi principi (decentralizacije) odnose na severni deo Kosova. Decentralizacija, sva zajednička prava su interes svih Srba pa zašto ne bi i Srba na severu. Po čemu se razlikuje interes Srba na severu od Srba u Klokotu, Ranilugu, Gračanici", rekao je on.

Fejtova poseta Vitini i Vrbovcu upriličena je zarad upoznavanja sa situacijom na terenu.

Lokalna kancelarija u Vrbovcu je administrativni centar za preostale Srbe i druge nealbance u opštini Vitina, a u njoj radi devet Srba koji rešavaju sva tehnička pitanja.

(Kraj)

TAČI: NEMA RAZGOVORA O POLICIJI, PRAVOSUĐU I CARINAMA
6.8.2008 11:26 PRIŠTINA (Tanjug) - Predsednik privremene kosovske vlade Hašim Tači izjavio je danas da kosovske vlasti nikada neće pregovarati s Beogradom o tačkama koje je predložio generalni sekretar UN Ban Ki Mun, navodeći da će na Kosovu biti poštovan ustav.
''Priština neće pregovarati ni u kojem vremenu i ni pod kojim uslovima s Beogradom o šest tačaka koje je predložio generalni sekretar UN Ban Ki Mun'', rekao je Tači u intervijuu dnevniku ''Koha Ditore''.

SSVAJCARSKA PRIZNALA KOSOVSKI PASOŠ
6.8.2008 16:57 PRIŠTINA (Tanjug) - Država Ssvajcarska je priznala pasoše Kosova, saopštila je danas ambasada te zemlje u Prištini.
Ministarstvo spoljnih poslova Ssvajcarske je u zvaničnom pismu kosovskom Ministarstvu unutrašnjih poslova navelo da priznaje pasoš Kosova.

Nek su ih priznali, tako da ce znati da razlikuju Srbe od Albanaca pa ako neki Kosovar napravi neku guzvu nije vise "Srbin"