Unmik preterao 17. marta
Sila u Kosovskoj Mitrovici upotrebljena na osnovu pogrešnih informacija, navodi se izveštaju UN. – Rusija traži da se kazne Riker i Rosin

Njujork, Moskva – Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu nije morala da koristi silu 17. marta ove godine, kada je prilikom zauzimanja zgrade suda u Kosovskoj Mitrovici poginuo jedan ukrajinski policajac, a povređeno nekoliko radnika suda. To se navodi u internom izveštaju Sekretarijata UN koji su videli izveštači internet-sajta „Inersiti pres” – specijalizovanog za praćenje rada svetske organizacije.

U ovom izveštaju, koji je na Ist Riveru na zatvorenom brifingu predstavio pomoćnik generalnog sekretara UN za mirovne operacije Edmond Malet, piše da odluka da se upotrebi sila „nije bila preporučljiva” i da je bila zasnovana na nepotvrđenim informacijama, kao i da potezi Unmika pre 17. marta 2008. nisu bili uravnoteženi.

Dodaje se takođe da tog dana misija svetske organizacije nije pripremila odgovarajuću medicinsku pomoć, ali i da Unmik korišćenjem sile nije prekoračio svoja ovlašćenja. „Zašto se onda ovaj izveštaj čuva ne samo od novinara i javnosti, već i od država članica”, pita se komentator „Inersiti presa”.

Vitalij Čurkin, predstavnik Rusije u Ujedinjenim nacijama, zatražio je od Saveta bezbednosti da objavi rezultate nezavisne istrage o događajima u Kosovskoj Mitrovici u martu ove godine i da razmotri pitanje lične odgovornosti nekadašnjeg rukovodstva Unmika bez obzira na to što više nije na tim položajima, istakavši da takva mogućnost u arsenalu svetske organizacije postoji.

„Mi, kao i ranije, insistiramo da članovi Saveta bezbednosti budu što pre upoznati sa rezultatima izveštaja. Gospodin Ban Ki Mun je dao takva obećanja Savetu”, rekao je Čurkin.

On je izrazio zabrinutost što se rezultati nezavisne istrage koje je generalni sekretar dobio do sada drže u tajnosti čak i od članica Saveta bezbednosti UN i zapitao se „da li to, možda, znači da neko pokušava da sakrije tragove?”

Predstavnik Rusije u UN rekao je i da je upotreba sile 17. marta u Kosovskoj Mitrovici bila apsolutno neopravdana i da je to zapravo bila namerna provokacija s ciljem da se uguši suprotstavljanje Srba nelegalnom proglašenju nezavisnosti južne srpske pokrajine.

Posle nezvaničnog brifinga u Sekretarijatu UN povodom rezultata istrage o incidentu u kome je poginuo ukrajinski policajac, a povređena 64 policajca Unmika, 24 pripadnika Kfora i nekoliko srpskih demonstranata, Čurkin je podsetio da je Rusija od samog početka smatrala da je primena sile bila neopravdana i tražila da se obavi nezavisna istraga o tome zašto je jedinica međunarodne policije upala u zgradu Okružnog suda u kojoj su protestovali bivši radnici mitrovačkog suda.

Istakavši da je rukovodstvo sekretarijata upozoravalo Unmik da ne upotrebi silu, ruski diplomata je zaključio da „najverovatnije signal za sprovođenje takve akcije nije stigao iz UN, već sa drugog mesta”.

Rusija je postavila pitanje održavanja formalnog brifinga za članice SB UN, iduće nedelje, kako bi se svi još jednom zamislili nad lekcijama tih događaja i založili da Sekretarijat oceni aktivnosti tadašnjeg rukovodstva Unmika.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je imenovao poseban tim za istraživanje okolnosti u kojima je u severnom delu Kosovske Mitrovice došlo do talasa nasilja posle intervencije međunarodnih snaga, a istragu je sproveo Frensis Sekandi iz Ugande, nekadašnji funkcioner Afričke banke za razvoj, zamenik šefa pravne službe UN i profesor prava sa njujorškog univerziteta Kolumbija.

Agencija Itar-Tas podseća da je tog dana po nalogu zamenika šefa misije UN Amerikanca Larija Rosina jedinica međunarodne policije upala u zgradu Okružnog suda u kojoj su nekoliko dana protestovali bivši radnici mitrovačkog pravosuđa, zahtevajući vraćanje na radna mesta.

Operacija je sprovedena bez obzira na to što je dan ranije postignut dogovor sa tadašnjim ministrom za Kosovo Slobodanom Samardžićem da će doći u Kosovsku Mitrovicu i lično rešiti konflikt.

-----------------------------------------------------------

Čurkin traži odgovornost i za pasoše

Portparol UN Mišel Montas izjavila je – odgovarajući na pitanje zašto je Unmik prestao da štampa pasoše – da su vlasti kosovskih Albanaca „preradile” mašine kojima su pravljeni pasoši Unmika da bi sada štampale dokumenta „Republike Kosovo”.

Novinar „Inersiti presa” pitao je ruskog ambasadora Vitalija Čurkina šta misli o ovom potezu Unmika kojim je Albancima prepušteno pravljenje pasoša. „Ovo bi moglo da izazove nevolje”, rekao je on, povezujući to pitanje sa, kako je rekao, „agresivnim” potezima misije EU na Kosovu da podrije prethodne dogovore i rezolucije o pokrajini.

Izvor: Politika

Šlezinger: Kosovo američki džoker

- LEPO je za Hag da je Karadžić uklonjen iz regije, ali to neće mnogo pomoći u rešavanju problema koji su doveli do ratova u Bosni, niti prevazilaženju tekućih problema u BiH. Mislim da će biti potrebno mnogo vremena da se postigne mir i pomirenje u Bosni, bez obzira na to šta se dešava u haškom sudu.
Ovo, u razgovoru za „Novosti“, kaže direktor Istočnoevropskih studija Centra „Vudro Vilson“ u Vašingtonu dr Martin Šlezinger, koji se decenijama bavi našim regionom.

*Američko priznanje nezavisnosti Kosova je pogoršalo odnose SAD sa Srbijom. Imajući u vidu dug proces rešavanja pitanja Kosova, vidite li da bi oni, i kako, mogli da se poboljšaju?
- Dobro je za Srbiju da SAD nisu sada za nju ključni faktor. EU jeste. Istina je da su EU i SAD vrlo bliski, ali Unija i Amerika nemaju uvek istovetne poglede o mnogim pitanjima. Jedno od njih je Srbija. SAD su najodgovornije, mislim, za probleme, jer ne samo da su unilateralno bombardovale Srbiju zbog Kosova 1999. godine, već su tokom dve administracije, Klintonove i Bušove, imale istovetnu politiku. Pretvarali smo se da smo uravnoteženi, da nemamo stav o nezavisnosti Kosova, dok smo sve vreme zapravo bili za nju. Stoga mislim da treba mnogo vremena da se odnosi Srbije i SAD poprave. Treba prevazići grupu ljudi u administraciji i Stejt departmentu koji nemaju uravnotežen pristup. Ne znam da li će sa promenom administracije doći do poboljšanja, ali čini mi se da gore od ovoga neće biti.

*Nema mnogo zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova?
- Ta činjenica je možda iznenadila Vladu SAD, ali ne i mnoge druge. Multietničke zemlje, koje su nestabilne, ili imaju željne nekih njenih dalova za samostalnošću, videle su to kao opasnost. SAD i neke veće evropske zemlje su mogle da „zavrnu ruku“ NATO i EU članicama, i tako se došlo do četrdesetak država koje su priznale nezavisnost Kosova. Ne verujem da će se taj broj značajno povećati u budućnosti. Čak ih nema mnogo ni u islamskom svetu. Mislim da će se konačna odluka o Kosovu doneti mnogo sporije nego što se očekuje.

*Kakav ishod očekujete?
- Rešavaće se godinama. Možda tokom cele generacije.

*Zbog čega su SAD žurile sa priznanjem Kosova? Vojni razlozi?
- Ne bih rekao da su u pitanju vojni razlozi. Pre politički. Naša vojska, prema mojim saznanjima, od početka nije bila oduševljena učešćem na Balkanu. Uvučeni su najpre u Bosnu, a potom na Kosovo, a oni ne vole mirovne operacije.


* Zbog čega u SAD postoji takvo (ne)raspoloženje prema Srbima?
- Moja, i generacija mog oca, prosrpski je raspoložena. Srbi su bili naši saveznici i prijatelji, čak i u vreme Tita. Ali, mlađi ljudi sada smatraju da su Srbi „loši momci“. No, takvo mišljenje se ne očekuje od karijernih diplomata koji su radili na ovim pitanjima devedesetih godina. Nazivam ih „profesionalnim antisrbima“, kao što su nekad postojali „profesionalni antisovjeti“. A to je bilo lako. Mala zemlja, bez nuklearnog oružja... Mada, mislim da to neće potrajati.

OBAMA BOLJA OPCIJA ZA SRBE
*DA li će nova administracija doneti neku promenu?
- Tokom devedesetih godina Mekejn je bio vrlo tvrd prema Srbiji. Predvodio je u Kongresu one koji su želeli da se ukine embargo na oružje. Obama je uvek imao osećaj za manjine, ali on ima savetnike koji su bili vezani za nekadašnju demokratsku administraciju... Pri tom, Srbija nije njegova tema. S druge strane, kao senator iz Čikaga, gde postoji značajna zajednica Amerikanaca srpskog porekla, mogao bi da ima bolji stav prema Srbima. U svakom slučaju bolji nego Hilari Klinton. Mislim da ćete polako videti promenu. SAD imaju druge prioritete, i mislim da je to dobro. Srbija i Balkan ostaju drugorazredni ili trećerazredni na listi prioriteta SAD.

Izvor: Novosti

Ne treba izazivati Uniju

EVROPSKA unija ne može da traži od Srbije da prizna Kosovo da bi ušla u njene redove, ali, sa pozicije većine članica Unije, nezavisnost Kosova je neponištiva. Iznoseći ove stavove u razgovoru za "Novosti", ambasador Velike Britanije u Beogradu Stiven Vordsvort dodaje i da bi najavljena inicijativa Srbije pred Međunarodnim sudom pravde bila "greška". Za aktiviranje Prelaznog sporazuma sa EU, kaže, čeka se ključna reč glavnog tužioca Serža Bramerca.

* Da li je za EU izručenje Radovana Karadžića Hagu dovoljan dokaz posvećenosti Srbije ispunjenju haških obaveza da bi u septembru upalila zeleno svetlo za primenu Prelaznog sporazuma sa Srbijom?
- Naravno da snažno pozdravljamo hapšenje Karadžića, ali zemlje EU nisu u stanju da objektivno i u potpunosti procene obim saradnje Srbije sa Hagom. Zato čekamo procenu tužioca Bramerca koji će do septembra verovatno posetiti Srbiju. Važno je što je njegova prva reakcija bila pozitivna. I dalje se nadamo da ćemo i preostalu dvojicu optuženih videti u Hagu, a kada bi to bilo tokom leta, cela slika bi se promenila. Puna saradnja sa Tribunalom ostaje da važi kao uslov za dalje približavanje Srbije EU.

* Deo Srbije strepi da će još jedan od uslova EU biti da ona prizna nezavisnost Kosova. Ima li takvih razmišljanja?
- Kao organizacija, EU ne može da traži od Srbije kao uslov za učlanjenje nešto što ne traži od svojih postojećih članica. Sve dok neke članice EU ne priznaju Kosovo, a ja ne vidim nijedan znak da će svih tih sedam država koje do sada nisu priznale odjednom promeniti svoju poziciju, EU ne može da insistira da Srbija tako nešto uradi.

* Iz Francuske, predsedavajuće EU, čujemo da bi vodeće članice Unije mogle da uslove Srbiju da odustane od inicijative da Međunarodni sud pravde oceni legalnost proglašenja nezavisnosti Kosova, ako želi status kandidata za članstvo. Šta vi mislite?
- Ne vidim to kao uslov, već kao pitanje pristupa - hoće li Srbija i većina članica EU biti partneri ili će se zaglaviti u konfrontaciji. Jasno je da se o statusu Kosova ne slažemo: Srbija ga vidi kao deo svoje države, dok je iz našeg ugla Kosovo nezavisno, i to se neće promeniti. Ako pokušamo, možemo naći način "da se složimo da se ne slažemo" oko statusa, tako da to ne ometa integraciju Srbije u EU. Inicijativa pred sudom nama izgleda kao direktno izazivanje. Taj proces će privući dosta pažnje javnosti i teško će nam biti da sarađujemo na integraciji u EU, a da se konfrontiramo u isto vreme. Sudski proces bi nas previše fokusirao na naše razlike, za koje treba da nađemo način da ih držimo na jednoj strani, dok na drugoj sarađujemo. Zato mislimo da je to greška.

* Moglo bi se reći da su razlike stavljene u prvi plan kada su počela priznanja Kosova, uprkos stavu Beograda...
- Morao je da se nađe način da se ide dalje, na osnovu predloga izaslanika UN i uz podršku jasne većine u SB, a ne da se stvari ostave nerešene. Ali, različitost srpskog pogleda na ovu temu ne mora da stopira put Srbije u EU.

* Ako su članice EU svoja priznavanja Kosova objašnjavale kao najbolje rešenje za njih, tako Srbija sada smatra da je najbolji put za njen nastavak borbe za KiM da se obrati sudu pravde...
- Po našem mišljenju, priznanje Kosova je u jednoj teškoj situaciji bilo najbolje rešenje za region u celini. A što se budućnosti tiče, sve zavisi od toga šta hoćete da postignete. Ideja o poništavanju nezavisnosti, po našem mišljenju, opasna je (samo)obmana. Kosovo je priznala većina članica EU, većina u SB, SE, OEBS-u i takvo stanje se neće preokrenuti.

* Ako bi završila svoje obaveze, da li bi prijem Srbije u EU bio moguć kada i učlanjenje Hrvatske? Pominje se period između 2012. i 2015. godine...
- To zavisi od toga koliko Hrvatska brzo ide ka EU, a u to nisam sasvim upućen. Uopšteno mišljenje u Uniji je da svaka zemlja treba da se kreće sopstvenom brzinom i da ne bi bilo ispravno jednu veštački zadržavati, a drugu ubrzavati ako nije spremna. Ako neka država ranije pređe potreban put, pre će postati članica. Ovo je proces, a ne nekakva trka.

* Tačka neslaganja Beograda i Brisela je i status misije Euleks. Da li bi vaša zemlja podržala u SB predlog da misija EU bude deo Unmika?
- Generalni sekretar UN počeo je preoblikovanje civilne misije na Kosovu sa jasnom podrškom većine članica SB. Ne mislim da će Euleks biti deo Unmika, ali on deluje u okvirima Rezolucije 1244. Njegova misija je da izgradi zakone i mir na Kosovu i njegovo prisustvo je zaista neophodno.

* Ali, misija je bez dozvole SB koji je nadležan za civilno prisustvo na KiM...
- Generalni sekretar je pošao od toga da, pošto SB nije u stanju da pruži smernice, zbog nesaglasja njegovih članica, on ima zvaničan autoritet da u okviru postojeće rezolucije sam pokrene proces preoblikovanja civilne misije. Problem je nekako morao da se reši. Nije svet stao zato što u SB nije bilo saglasnosti. Sada je potrebno da nađemo način da Srbija može da sarađuje sa ovom misijom. Jer, to što misija radi svi prepoznaju kao korisno i kao dobru stvar.

* Mediji u Londonu izveštavali su da su u akciju hapšenja Karadžića bile uključene i tajne službe Velike Britanije. Da li je to tačno?
- Naša politika je da nikada ne komentarišemo javno stvari koje se tiču rada bezbednosnih službi.

* Vaš bivši kolega u Beogradu Aleksandar Aleksejev izjavio je da je Haški tribunal često postajao zarobljenik političkih igara. Kakvo je vaše mišljenje o radu suda, u kom, evidentno, kazne mimoilaze neke osvedočene zločince nad srpskim narodom?
- Nije fer optuživati taj sud da je "politizovan". Okvir u kome on radi dao je SB. Kao na svakom sudu, i u njemu se prosuđuje na bazi dokaza koji se čuju u sudnici. Naravno da to nekada vodi do presuda za koje ljudi smatraju da nisu fer. Dešava se to nekada i sudovima u mojoj zemlji, verovatno i u drugim, ali to ne znači da se prekida sa slanjem ljudi pred sud. Na Haradinajev slučaj, koji je ovde izazvao zabrinutost, uložena je žalba. Sud se kritikuje i ovde, ali i u Hrvatskoj, zbog generala Gotovine, gde ga neki ljudi vide kao heroja. Mislim da sudije u Tribunalu rade najbolje što mogu. Suština je, međutim, na osnovu dokaza utvrditi individualnu odgovornost pojedinaca za određene postupke i prevazići sukobe iz prošlosti.

* Beograd veruje u povratak za pregovarački sto o statusu KiM, a vi?
- To se neće desiti. Pročitao sam da je Aleksejev rekao da stvarnih pregovora o Kosovu nije bilo. Samo da navedem: izaslanik UN Marti Ahtisari počeo je svoj pregovarački proces 2005. godine. Kontakt-grupa, uključujući ministra Lavrova, septembra 2006, iskazala je duboko poštovanje za dotadašnjih "osam meseci intenzivnih pregovora". Pregovaračka trojka, uključujući njenog ruskog predstavnika, u decembru 2007. zaključila je da je bilo "intenzivne diskusije na visokom nivou između Beograda i Prištine". Zato je jednostavno pogrešno reći da pregovora nije bilo. Dve strane se nisu dogovorile, i ta faza je okončana. Dalje pregovarati - nema smisla. Nezavisnost Kosova priznala je velika većina članica EU, više od polovine članica OEBS-a, SE i SB. Mnoge zemlje koje nisu zvanično priznale Kosovo ponašaju se kao da ono jeste nezavisna država. Srbija je u svom Ustavu rekla da je Kosovo njen deo, još dok su pregovori o statusu trajali, a ne vidimo mogućnost da bi se sa takvom pozicijom saglasila većina na Kosovu.

* Iako je većina članica SB priznala Kosovo, nema odluke SB da je Kosovo država. Kosovo bez toga ne može postati deo UN...
- Svaka zemlja posebno odlučuje da prizna drugu državu, pa to što neka država nije članica UN ili neke druge međunarodne organizacije nema veze sa njenom nezavisnošću. Švajcarska se učlanila u UN 2002. godine, pa niko pre toga nije tvrdio da ona ne postoji.

* Srbija će vratiti svoje diplomate u EU, pa i u London. vaša zemlja ima dva ambasadora u Srbiji - u Beogradu i Prištini. Kako vidite dalji razvoj naših odnosa u ovim okolnostima?
- Radujemo se najavljenom skorom dolasku novog srpskog ambasadora u London. A Velika Britanija, kako mi gledamo stvari, u Srbiji ima samo jednog ambasadora. Mene, u Beogradu. Ali prihvatam da je vaše viđenje ovoga možda drugačije.

VIDIMO KOSOVO U EU
DA li vidite Kosovo u EU?
- Ceo region, uključujući Srbiju i Kosovo, treba da bude u EU. Dakle vidimo Kosovo u EU i treba da odlučimo kako da to ostvarimo, i to na način na koji u obzir uzimamo i poziciju Srbije. Ona ima 2014. godinu kao cilj ulaska, a Kosovu, koje kreće sa niže startne pozicije, verovatno će biti potrebno više vremena.

* Mislite da Srbija neće stopirati ulazak Kosova kao nezavisne države i da se neće zalagati da ono u EU uđe kao deo Srbije?
- Ako bi se Srbija učlanila 2014, to bi bilo bez Kosova, jer ono tada neće biti spremno, a sa Srbijom ćemo morati da dogovorimo kako da to bude definisano. Blokiranje ulaska Kosova u EU ne bi bilo dobro prihvaćeno u EU, niti bi bilo smisleno jer na njemu živi dosta Srba. Zašto bi Srbija svoje sunarodnike držala daleko od pogodnosti koje donosi članstvo u EU?

DSS NAS IZNENADIO
* DA li ste zadovoljni akcijom naše policije tokom prošlonedeljnog mitinga zbog Karadžićevog hapšenja? Ovog puta ambasada vam nije bila u opasnosti?
- Sa te tačke gledano, zadovoljni smo, ali ono što smo videli bilo je uznemiravajuće. Radikali prebacuju krivicu na DS, a oni su bili organizatori mitinga, uz podršku DSS i NS. Odgovornost je njihova. DSS i SRS blokiraju parlament uz paralelne aktivnosti na ulici, što je loše za demokratiju i opasno je za Srbiju...

* Protesta zbog izručenja Hagu bilo je i u Hrvatskoj, nisu demonstracije nepoznanica ni zemljama širom Evrope...
- Da, ali ovde je nasilje pratilo događaj na kome su učestvovale opozicione političke partije, i to iste one koje blokiraju rad parlamenta. To je nešto što situaciju čini veoma opasnom za demokratiju u Srbiji, i za imidž Srbije u svetu. Setimo se da su slike februarskih nereda obišle svet, a sada se to ponovo dogodilo. Investitori i drugi ljudi iz inostranstva će iz toga izvući neke zaključke. Ponašanjem SRS nisam iznenađen, sve dok je Šešelj na njenom čelu, već što im se pridružila DSS, koja ima demokratsku i proevropsku tradiciju za poštovanje. Podržavamo proevropsku orijentaciju i napore da se u regionu razvija demokratija. Verujem da u DSS još uvek ima ljudi takve orijentacije.

Izvor: Novosti

BEOGRAD , 3. avgusta (Tanjug) - Američki ekspert Martin Šlezinger izjavio je da će "konačna odluka o Kosovu i Metohiji biti doneta mnogo sporije nego što se očekuje", kao i da u budućnosti neće značajno biti povećan broj država koje će priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosmeta.

Šlezinger, direktor Istočnoevropskih studija Centra "Vudro Vilson" u Vašingtonu ocenio je i i da bi kandidat Demokratske stranke za predsednika SAD Barak Obama, kao senator iz Ccikaga, gde postoji značajna zajednica Amerikanaca srpskog porekla, "mogao da ima bolji stav prema Srbima" od republikanskog kandidata Džona Mekejna

No, "treba mnogo vremena da se odnosi Srbije i SAD poprave", rekao je američki analitičar u razgovoru za beogradski dnevnik "Večernje Novosti".

"Treba prevazići grupu ljudi u administraciji i Stejt departmentu koji nemaju uravnotežen pristup. Ne znam da li će sa promenom administracije doći do poboljšanja, ali čini mi se da gore od ovoga neće biti", kazao je Šlezindger.

"Mislim da ćete polako videti promenu. SAD imaju druge prioritete, i mislim da je to dobro. Srbija i Balkan ostaju drugorazredni ili trećerazredni na listi prioriteta SAD", rekao je Šlezinger.

On kaže da je dobro za Srbiju da "SAD nisu sada za nju ključni faktor, već EU" jer Unija i Amerika nemaju uvek istovetne poglede o mnogim pitanjima, a jedno od njih je Srbija.

"SAD su najodgovornije, mislim, za probleme, jer ne samo da su unilateralno bombardovale Srbiju zbog Kosova 1999, već su tokom dve administracije, Klintonove i Bušove, imale istovetnu politiku. Pretvarali smo se da smo uravnoteženi, da nemamo stav o nezavisnosti Kosova, dok smo sve vreme zapravo bili za to", rekao je Šlezinger.

Šlezinger je, takođe, kazao kako je činjenica da nema mnogo zemalja koje su priznale jednostranu nezavisnost Kosova "možda iznenadila Vladu SAD, ali ne i mnoge druge. multietničke zemlje, koje su nestabilne, ili imaju želje nekih svojih delova za samostalnošću" i koje priznavanje nezavisnosti "vide kao opasnost".

"SAD i neke veće evropske zemlje su mogle da 'zavrnu ruku' članicama NATO i EU i tako se došlo do četrdesetak država koje su priznale nezavisnost Kosova. Čak ih nema mnogo ni u islamskom svetu. Mislim da će konačna odluka o Kosovu biti doneta mnogo sporije nego što se očekuje", rekao je Šlezinger.

Konačan ishod će biti rešavan "godinama, možda tokom cele generacije", kazao je američki ekspert.

Šlecinger je, takođe mišljenja da je za Haški tribunal "lepo" da je Karadžić hapšenjem i transferom u sud Ujedinjenih nacija, "uklonjen iz regije", ali da "to neće mnogo pomoći u rešavanju problema koji su doveli do ratova u Bosni, niti prevazilaženju tamošnjih tekućih problema".

"Biće potrebno mnogo vremena da budu postignuti mir i pomirenje u Bosni, bez obzira na to šta se dešava u haškom sudu," zaključio je Šlezinger.

(Kraj)

UJEDINJENE NACIJE , 2. avgusta (Tanjug) - Akcija policije UNMIK-a, izvedena 17. marta protiv bivših radnika Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici, bila je "nepreporučljiva" i izvedena na osnovu "neproverenih obaveštajnih podataka", navedena je u internom, nezvaničnom izveštaju UN, o kome je održan brifing zatvoren za javnost u sedištu svetske organizacije u Njujorku.

Akcija policije UNMIK-a takođe nije bila izbalansirana, a pored toga, misija UN nije pružila zadovoljavajuću medicinsku pomoć, objavljeno je na internet stranici "Iner siti presa", koji izveštava o dešavanjima u UN i navodi da je imao uvid u, za sada, nezvanični izveštaj o akciji UNMIK-a.

Ipak, cela operacija nije prekoračila mandat misije, zaključuje se u tom izveštaju.

Zatvoreni brifing sa diplomatama o internom izveštaju UN o događajima u severnom delu Kosovoske Mitrovice 17. marta održao je izvestilac Edmon Mile, pomoćnik generalnog sekretara UN za mirovna pitanja, objavljeno je 31. jula na internet stranici "Iner siti pres".

"Iner siti pres", u tekstu o internom izveštaju, postavlja pitanje zbog čega se rezultati te istrage drže podalje od novinara i javnosti, pa čak i država članica UN.

Tokom intervencije UNMIK-a protiv radnika Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici koji su zaposeli zgradu suda tražeći da se vrate na svoja radna mesta sa kojih su oterani, poginuo je ukrajinski policajac, dok su povređena 64 policajca UNMIK-a, 24 pripadnika Kfora i nekoliko srpskih demonstranata.

Stalni predstavnik Rusije pri UN Vitalij Čurkin ocenio je da je upotreba sile policije UNMIK-a prema bivšim radnicima suda u severnom delu Kosovskoj Mitrovice 17. marta bila apsolutno neopravdana i da se radilo o svesnoj provokaciji usmerenoj na to da se uguši protivljenje Srba jednostranom i nelegalnom proglašenju nezavisnosti Kosova.

Rusija je u više navrata zahtevala da rezultati istrage budu što pre objavljeni i da se utvrdi lična odgovornost za taj incident.

Prema Čurkinovim rečima, odluka da se upotrebi sila bila je u "najmanju ruku gruba greška, suprotna opreznom savetu sekretarijata UN u Njujorku", javio je danas Rojters.

Ruski predstavnik pri UN je dodao da želi da Savet bezbednosti UN bude "zvaničnije obavešten" o rezultatima istrage i pozvao "rukovodstvo sekretarijata u Njujorku da razmotri pitanje lične odgovornosti", jer smatra da nije bilo razloga za upotrebu sile budući da su u zgradi suda u Kosovskoj Mitrovici bile uglavnom žene".

Čurkin je čak zaključio da smatra da je ovakvo ponašanje UNMIK-a "ličilo na namernu provokaciju", prenosi britanska agencija.

Kada je reč o ličnoj odgovornosti, što je spomenuo ambasador Čurkin, verovatno se misli, ocenjuje "Iner siti pres", o odgovornosti Larija Rosina, tadašnjem zameniku šefa UNMIK-a, koji je 17. marta bio odgovoran za akcije UNMIK-a.

Zapadne diplomate različito su okarakterisale taj događaj, ukazuje Rojters. Oni su potvrdili da su istražitelji Sekretarijata UN zauzeli kritičan stav prema akciji policije UNMIK, kao i da je istraga pokazala da policajci nisu poštovali instrukcije iz sedišta UN.

S druge strane, zapadne diplomate u UN tvrde da su se policajci ponašali u skladu sa svojim ovlašćenjima i da je situacija u zgradi suda bila opasna jer su demonstranti bacali granate i molotovljeve koktele na vojnike UN.

Podvukli su da ovaj neformalni izveštaj Svetske organizacije nije u potpunosti uzeo u obzir ovu situaciju.

Zvaničnici iz UNMIK-a nisu želeli da komentarišu ovaj izveštaj dok ne budu dobili zvaničnu verziju.

Predstavnica za štampu UN Mišel Montas izjavila je u petak da izveštaj još nije objavljen i da ne zna kada će ga prosleđen, napomenuvši da će taj dokument, kada dobije zvanični oblik, prvo razmatra direktno zainteresovane zemlje članice, a zatim članice Saveta bezbednosti, preneo je Rojters.

Nalazi istrage naravno, ukazala je Montas, neće biti menjani, već će samo dobiti zvanični oblik i o njiima će biti obaveštene strane koje se u njemu spominju.

(Kraj)

Zanijer: Ne postoji plan o vraćanju carine na sever Kosova

Šef UNMIK-a Lamberto Zanijer izjavio je da za sada ne postoji bilo kakav plan za vraćanje carinskih punktova na sever Kosova.

Zanijer je u intervjuu radiju Kontakt plus iz Kosovske Mitrovice naveo da treba pokrenuti dijalog o carini na severu Kosova za koju Srbi iz tog dela i predstavnici zvaničnog Beograda smatraju da je neprihvatljiva.
Pitanje carine je možda jedno od pitanja koje se suviše sagledava sa političke tačke gledišta, kazao je on i dodao da se to pitanje takođe može sagledavati na jedan statusno neutralan način.

Izvor: Blic

SAD priznale kosmetske pasoše, odobravaju i viziranje

Sjedinjene Države su zvanično priznale kosovski pasoš kao legitimnu putnu ispravu i od 1. avgusta su odobrile viziranje tog dokumenta za sve vlasnike koji žele da putuju u tu zemlju, saopštila je Američka ambasada u Prištini. U saopštenju se navodi da SAD čestitaju vladi Kosova na izdavanju prvog kosovskog pasoša 29. jula.

Izvor: Krstarica

Mamu im jebem američku .... Ima li neki svežiji spisak zemalja koje su priznale kosovo? I pasoš?

UNMIK ŠTETAN PO KOSOVO, TVRDE ANALITIČARI U PRIŠTINI
4.8.2008 13:03 PRIŠTINA (Tanjug) - Politički analitičari u Prištini procenjuju da će dalje tolerisanje ponašanja UNMIK-a prema kosovskim institucijama stvoriti situaciju u kojoj će uticaj UN misije na stabilnost Kosova biti sve štetniji, prenosi danas dnevnik ''Kosova sot''.
''UNMIK je prevaziđena i štetna misija za Kosovo'', ocenili su analitičari, komentarišući najnoviju izjavu šefa UNMIK-a Lamberta Zanijera da će srpskim pripadnicima u kosovskoj policiji ponuditi autonomiju, a sudovima i carini dupli sistem funkcionisanja.

Naše diplomate u ofanzivi uoči sednice UN u Njujorku
Borba Srbije za 96 glasova u Ujedinjenim nacijama
Autor: T. N. Đ. - P. O. | 04.08.2008 - 07:58



Srbija je posle dužeg vremena krenula u žestoku diplomatsku ofanzivu koja se odvija u nekoliko pravaca. Jedan je isključivo u vezi s približavanjem Srbije Evropskoj uniji, a drugim se paralelno pokušava usporavanje procesa međunarodnog priznanja Kosova i vraćanje te priče za pregovarački sto. Zajednički stav političkih analitičara i diplomata je da se bez Evrope ne može, ali i da EU neće Srbiju staviti pred dilemu - EU ili Kosovo.

Prelomna tačka mogla bi da bude septembarsko zasedanje Generalne skupštine UN, gde će Srbija tražiti podršku za inicijativu da se o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova izjasni Međunarodni sud pravde u Hagu.
- Mi smo se praktično razleteli svuda po svetu kako bismo razgovarali sa predstavnicima što više zemalja - kaže za „Blic“ ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić.
Prema njegovim rečima, srpska diplomatija insistirala je da bude prisutna svuda gde se održavao neki međunarodni skup kako bi se Kosovo nametnulo kao tema. Pored prisustva u UN, OEBS-u i u drugim evropskim organizacijama, putovalo se i tamo gde Srbija regionalno ne pripada, poput Južne Amerike, Samita Afričke unije, Samita nesvrstanih, Islamske konferencije, Arapske lige.
- Išao sam i u bilateralne posete širom sveta i, zahvaljujući tome, uspeli smo da Kosovo održimo kao kontroverzno svetsko pitanje na jednom veoma visokom nivou. Mislim da smo tako sprečili ideju onih koji podržavaju nezavisnost Kosova i uspeli da sprečimo širenje njenog priznavanja - kaže Jeremić.
Jedan od najvećih skupova te vrste svakako je bio i Samit nesvrstanih u Teheranu i to je bila prilika da se za ideju Srbije lobira u organizaciji koja okuplja 118 zemalja. Jeremić se na skupu obratio predstavnicima zemalja članica kao jedini govornik koji dolazi iz zemlje sa statusom posmatrača, a završetak govora završen je ovacijama.
- To je bio prilično emotivan trenutak zato što svi oni znaju kakvu je bivša Jugoslavija imala ulogu u formiranju Pokreta nesvrstanih. Mi smo se još kao Srbija i Crna Gora prijavili za članstvo u statusu posmatrača, ali se do sada nismo pojavljivali na visokom nivou. Ovo je bio prvi put da se na ministarskoj konferenciji pojavi jedan ministar iz Beograda - kaže Jeremić za „Blic“.
Kao najveći uspeh na teheranskom samitu, Jeremić izdvaja činjenicu da je u zaključke skupa ušao paragraf u kome Pokret nesvrstanih poziva Generalnu skupštinu UN da svaki put kada se takav zahtev pojavi ona glasa za pridobijanje mišljenja Međunarodnog suda pravde.
Ipak, Jeremić još ne želi da da konačnu procenu o tome koliko će zemalja dati podršku inicijativi Srbije za koju je u Generalnoj skupštini potrebno 96 glasova (o inicijativi, bez Srbije, može da glasa 191 zemlja). On kaže da je priča sa Međunarodnim sudom pravde podigla dosta prašine jer je rezolucija Srbije pisana tako da ne iznosi političke ocene, već se u njoj samo postavlja pitanje da li je nezavisnost Kosova proglašena u skladu sa međunarodnim pravom ili ne. Iz toga proizilazi da se lobiranjem protiv rezolucije ne lobira protiv Srbije, već protiv mišljenja Suda pravde, a to nije lako obrazložiti.
- Ne možemo znati unapred kakav će biti rezultat, ali mogu da kažem da smo otpor našoj inicijativi učinili dosta teškim - zaključuje Jeremić.
Srpska diplomatija već od danas nastavlja ofanzivu koja će trajati sve do treće nedeje septembra, kada bi trebalo da se održi i Generalna skupština. Jeremić danas putuje u Egipat, a onda na red dolaze Kina, Malezija, Singapur i Filipini.
Osim prikupljanja glasova podrške u našoj borbi za južnu pokrajinu, jednako važna je i „briselska priča“.
Ivan Vejvoda, direktor Balkanskog fonda za demokratiju, ubeđen je da ne postoji drugi put za Srbiju osim evropskog.
- Mi smo unutrašnje dvorište EU i NATO i veoma je teško zamisliti gde bi Srbija mogla osim u EU. Članstvom u EU pristupamo porodici zemalja kojoj pripadamo geografski, kulturno i istorijski. EU nije savršenstvo, ali je najmanje rđava destinacija za Srbiju - kaže Vejvoda.
Indija, Kina, Rusija, kategoričan je, nije put za Srbiju jer, kako pojašnjava, nismo u Aziji nego usred Evrope. Ipak, s njima treba da imamo i te kako razvijene odnose jer one postaju moćne ekonomske sile sveta. Evropa je, kako ističe, naše prirodno okruženje dok su Kina ili Indija hiljadama kilometara udaljene.
Vejvoda veruje da pritisak EU u vezi s haškom obavezom neće slabiti sve do izručenja i poslednja dva haška begunca. Ali to pitanje je, smatra Vejvoda, Vlada shvatila i te kako ozbiljno. On, međutim, ne veruje da će Srbiju uslovljavati priznavanjem nezavisnosti Kosova ili promenom njenog ustava za ulazak u EU. Ipak, stavlja ogradu.
- Ne verujem da će to pitanje ikada biti stavljeno na dnevni red, ipak, nikad ne reci nikad - kaže.
Vejvoda kaže da je potrebno pojačati aktivnost lobiranja Srbije ne samo prema Briselu nego i prema pojedinačnim članicama država EU. On upozorava da imidž Srbije još nije popravljen zbog manjka znanja šire javnosti mnogih zemalja.
- Razne institucije u Srbiji treba da se upregnu kako bi počele da menjaju imidž države, nije dovoljno da Ministarstvo spoljnih poslova, ambasade i diplomate rade svoj posao. Ne mogu oni sami mnogo da urade, jer i teniseri menjaju imidž zemlje i isto tako svi moraju dati svoj doprinos. Za napredak i ulazak u EU sa što manjim uslovljavanjem neophodna je koordinisana državna i društvena strategija, ojačanje institucija i reforme. Mi to i sami treba da želimo radi nas kako bismo živeli u društvu vladavine zakona, u državi koja radi u interesu svojih građana - kaže Vejvoda.
Goran Svilanović, predsedavajući Radnog stola i Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, ne očekuje dalje pritiske EU.
- Vlade zemalja EU odlučile su i rekle šta misle o Kosovu, neke će možda promeniti stav, a možda i ne. Ali ne mislim da će EU staviti pred Srbiju izbor da bira između Kosova i EU. To pitanje neće biti postavljeno ni u jednom trenutku, čak ni na samom ulasku Srbije u EU, kad god to bilo. Ni u jednom trenutku se neće postaviti pitanje Ustava Srbije, u kojem ona tretira Kosovo kao svoju teritoriju - kaže on.
On ne vidi nijednu drugu mogućnost za Srbiju osim da pregovara sa EU, što prepoznaje i kao jasan nastup Vlade Srbije.
- Ne vidim da postoje dileme po tom pitanju. Ne postoji plan B za Srbiju. Niti postoji bilo koji uverljiv argument za neki drugi put - kaže Svilanović.

Saradnja sa Rusijom
Goran Svilanović kaže da je sasvim normalno da sarađujemo sa Rusijom, s kojom Srbija beleži ogromnu razmenu i sa kojom je vezuju interesi, ne samo u vezi s njenom pozicijom u Savetu bezbednosti.
- Ona je jedan od tri ključna faktora - Vašington, Brisel, Moskva - i dužnost Vlade Srbije je da sa njima sarađuje. Ali ubeđen sam da nijedna vlada Srbije neće odustati od EU - napominje Svilanović.

Razočaranje u Prištini
Prištinski list „Ekspres“ konstatuje da se nisu obistinile najave da će posle proglašenja Ustava Kosova, 15. juna, uslediti masovno priznavanje nezavisnosti. List ukazuje da su razlozi zastoja u priznavanju nezavisnosti Kosova neaktivnosti kosovske vlade i angažovanje koje preduzima zvanični Beograd na onemogućavanju šireg priznavanja.
„Neke države imaju unutrašnje nejasnoće u vezi s priznavanjem Kosova, dok se, s druge strane, neke države odlučuju da to urade organizovano“, objasnio je potpredsednik kosovske vlade Hajredin Kući, ističući da tome svakako doprinosi, kako je rekao, „destruktivna politika Beograda“. Ovaj list navodi da su ministru spoljnih poslova Kosova Skenderu Hiseniju vlasti Kolumbije potvrdile da će ta zemlja biti 44. po redu koja će priznati nezavisnost Kosova.
(FoNet)

Izvor: Blic