Културни центар уместо „Стакленца”

Ову новину за Трг Републике као и дрворед на Теразијама и измењену фонтану на Тргу Николе Пашића предвиђа победничко идејно решење на конкурсу за уређење три централна градска трга


Prva nagrada

Трг Републике

Уместо тржног центра „Стакленац” Београђани би за коју годину могли да добију културни центар. Пут до њега не би био пресечен околним саобраћајницама, него би посетиоци пристизали пешачком зоном од Трга Републике до Дома војске. Тутњање аутобуса на окретници замениће хука шетача који ће дрвеном калдрмом долазити до трга – парка испред Дома војске. Ово су најзначајније новине предвиђене за Трг Републике у идејном решењу ауторског тима Зорица Савичић и Зоран Дмитровић. Њихов рад јуче је овенчан првом наградом на урбанистичко-архитектонском конкурсу за уређење три централна градска јавна простора – Трга Републике, Николе Пашића и Теразија.

– Наша идеја водиља била је реконструкција тргова попут Трга Републике у Паризу који предност даје пешацима и саобраћај на централним градским зонама максимално редукује. На месту „Стакленца” нисмо планирали оперу јер такви објекти у функцији су углавном увече и зато смо предложили објекат културе са галеријама, књижарама, салама за конференције… Предвидели смо и уклањање жардињера са Трга Републике јер додатно блокирају ионако мали простор за пешаке. Њега бисмо поплочали гранитним плочама, а на доњем тргу код Дома војске предложили смо дрвену коцку којом је некада био застрт Трг Републике – каже Савичићева, ванредни професор архитектуре на Факултету за уметност и дизајн.

Трг Николе Пашића

Испред Дома Народне скупштине овај двојац осмислио је раскошну фонтану, док би аутомобиле са паркинга изместили у подземну гаражу која ће се градити у Влајковићевој улици.
– Чим се аутомобили уклоне са тог простора, он ће потпуно другачије изгледати. Биће лепши и када се склоне билборди којима није место испред Скупштине јер заклањају визуре на најзначајнију српску законодавну институцију – каже Савичићева.

Постојећи водоскок на Тргу Николе Пашића биће замењен фонтаном са млазницама из пода и она ће заузети мању квадратуру од садашње. Декоративно подно осветљење на улазу у Дом синдиката нагласиће значај ове културне институције, док ће клупе бити редизајниране, наглашава Савичићева.

Трг Николе Пашића дневни је боравак Београда и нису му потребне велике промене. Он остаје трг на коме ће се организовати сајмови, изложбе, спортске активности…

Теразије

Густи дрвореди улепшали би обе стране Теразија, а обновљени подземни пролази постали би нови инфо пунктови престонице.
– Површина потходника остаје иста, али зидне и облоге за плафон и под морају да се промене како би одржавање било лакше и јефтиније. Подземни пролази треба да буду и место где ће се Београђани и туристи информисати о историји града и туристичкој понуди – истиче Савичићева.

Осим победничког решења, петочлани жири – архитекте Ева Ваништа Лазаревић, Борис Подрека, Бранислав Митровић и Небојша Мињевић, којем је председавао Милутин Фолић, градски урбаниста – доделио је другу и трећу награду. Два од пет идејних решења која су ушла у други круг конкурса расписаног децембра прошле године остала су без признања, али ће као и осталих 30 радова бити изложена 20. маја у холу Скупштине града. Јавна дискусија о награђеним делима требало би да буде организована до краја месеца и на њој ће грађани и стручна јавност моћи да изнесу примедбе на понуђена решења. Да победничко неће остати само цртеж на папиру, уверава Фолић.

– Новац за пројектовање и сређивање три централна трга биће обезбеђен из буџета града. Улепшавање би требало да почне следеће године – обећава градски урбаниста.

------------------------------------------------------

Прва награда и милион динара за рад са ауторском шифром „10162”:

Аутори: Зоран Дмитровић, Зорица Савичић





Пројектанти: Ана Бранковић, Наталија Живуловић, Марина Илић, Ивана Пухалек, Милош Радојевић, Марија Радојловић, Ђорђије Чизмовић

Друга награда и 500.000 динара за рад са ауторском шифром „31825”:







Аутори: Марија Крсмановић Stringheta, архитекта, Бруно Oliveira Stringheta, архитекта, Милена Кордић, архитекта

Пројектант: Тијана Стевановић, архитекта

Трећа награда и 300.000 динара раду са ауторском шифром „31185”:

Аутор: Милан Лојаница, архитекта

Politika


S ovakvim arhitektama i urbanistima, nije ni čudo što nam gradovi i građevina u ku*cu. 

P.S. Dotična Zorica Savičić je ujedno i član Društva Arhitekata Beograda, iste organizacije koja bira pobednika i dodeljuje nagrade.

Znači, ako ste mislili da se ovde cene znanje, veštine i razum, pogrešili ste. Bitno je samo da imate što bujniju maštu, što više kenjaže, i najvažnije - što jaču vezu.

Ništa od pravog sređivanja Slavije, ostaje ovaj saobraćajni pičvajz

Vesić: Odustaje se od podzemnih prolaza na Slaviji

Gradski menadžer Goran Vesić izjavio je da rekonstruisani Trg Slavija neće imati podzemne pešačke prolaze kako je bilo predviđeno projektom koji je sadašnja gradska vlast nasledila od prethodne. Odustajanjem od podzemnih prolaza uštedeće se novac koji će biti usmeren na potpunu obnovu i rekonstrukciju Ruzveltove ulice.



On je gostujući na RTV Studio B precizirao da će tender za Trg Slavija biti raspisan početkom avgusta, a radovi će trajati oko šest meseci.
 

- Planska komisija i rukovodstvo Skupštine grada prihvatili su primedbe građana koje su iznosili tokom javne rasprave o Planu detaljne regulacije za trg Slavija a koje su se ticale podzemnih prolaza koji su bili predviđeni projektom koji smo nasledili. Dakle, neće biti podzemnih prolaza na Slaviji. Kako bismo bili sigurni u rešenja nekoliko meseci se radilo na analizi saobraćaja na ovom trgu. Dobili smo saobraćajno rešenje bez podzemnih prolaza a koje obezbeđuje bolju protočnost vozila nego sada ili sa prolazima - rekao je Vesić.
 
On se osvrnuo i na problem pešaka na Slaviji.
 
- Prelaz pešaka preko Slavije biće regulisan na drugačiji način nego do sada a na samom kružnom toku neće biti zaustavljanja ni vozila, ni pešaka. Za nas je veoma važno da vodimo računa o pešacima jer prema analizama koje su rađene, dnevno i do 70 – 80 hiljada ljudi pešice pređe preko Slavije. Ovaj slučaj je primer da smo mi gradska vlast koja sluša opravdane predloge i primedbe građana jer naši prethodnici nisu hteli ni da čuju da ukinu podzemne prolaze na Slaviji iako su bili veoma uski, nebezbedni i nefunkcionalni.  Novac koji smo uštedeli ukidanjem podzemnih prolaza biće usmeren na rekonstrukciju Ruzveltove ulice, (aha...  ) koja će dobiti osim novog kolovoza i nove trotoare kao i biciklističku stazu - rekao je Vesić i dodao da je posle toga, u narednim godinama, u planu rekonstrukcija Ulice 27. marta, Kraljice Marije, Džordža Vašingtona i tako sve do Kalemegdana, čime će biti potpuno obnovljen čuveni "krug dvojke".

Blic

Realno, zašto jednostavno kad može komplikovano?

A kako ce biti regulisan?

Stavice semafor na kruzni tok. 

A mozda se odluce i za alternativno resenje koje stedi pare i poboljsava fizicku kondiciju gradjana... sajla sa kraja na kraj Slavije i cekrk pa pici. 

Pa to se svi pitaju, ali niko ne daje odgovor (čitaj-nemaju pojma a i ne zanima ih). Meni jedino što pada na pamet je sledeće :



Ali pošto mi nemamo para, a ni mesta za tako nešto, možda Vesić i gospoda anti-autmobilisti imaju na umu ovako nešto :

Izgleda da su rešili da ponovo ofarbaju pešačke prelaze na Slaviji ako sam ja razumeo tekst.

 

i opet ce onda opet za problem Slavije biti krivi prethodni - mislim, lepo je u raspisu konkursa stajalo da pesaci idu underground

inace, nema saobracajnog inzinjera koji zna svoj posao da ne smatra da, grubo receno, "pesaci nemaju sta da traze na Slaviji". Ali dobro, tesko da se ovde, narocito u poslednje vreme koje dobrano traje, slusa neko ko zna o cemu prica 


Eeeee, pa sad me neko podseti - "Jogi letaci, to smo mi" 

Podrška jogi letačima!
I svima nama mučenicima, koji moramo pješke preko Slavije svakodnevno.

Glede pješačih prelaza - preko zebre može da pređe i čovjek na štakama i žena sa jednim djetetom u kolicima i klincem kog drži za ruku pored i tinejdžer na bajsu / rolerima.

Pješaci i biciklisti i osobe na rolerima i invalidi u motorizovanim ili ne motorizovanim kolicima - svi su oni ravnopravni učesnici saobraćaja - isto onoliko koliko su to tramvaji, autobusi, trolebusi i vozači automobila.

Kad bilo koji saobraćajni inženjer patentira neko rešenje za prelazak ulice, ja ga molim da isto i isproba kao igrajući se svih gorenavedenih.
Zlostavljanje koje ti nazovi stručnjaci sprovode, zarad komfora vozača je bezobrazluk prve vrste.
I čist primjer nezanlice na djelu.
Evo vama rješenja, koje ništa ne rješava, ali tako vam je najbolje.
Ma nek dotični jedu pite i te svoje diplome.

U stvari nek im kazna bude da polome nogu pa nek se sami snalaze preko svojih genijalnih rjesenja:





Biće im kanda lakše da se teleproMtuju

  Patak, a šta ako bih ti rekao :

1) da se razdvajanjem pešaka i automobila skraćuje vreme prolaska i jednih i drugih kroz Slaviju? Što znači da bi ti umesto 10 minuta kao dosad, u špicu od npr. Mitićeve rupe do Bulevara JNA stigla za 2 minuta, i to bez preskakanja rupa, guranja kroz masu, zaobilaženja prepreka i rizikovanja da te neko pokupi u onom haosu?
2) da bi autobus/tramvaj koji čekaš ili se voziš na Slaviji takođe brže stigao odnosno prošao kroz nju kada ne bi bilo zadržavanja na prelazima? 
3) da se problem invalida lako rešava ugradnjom rampi ili posebnih liftova kakvi postoje na Terazijama, dok se za ostale mogu ugraditi najobičnije pokretne stepenice koje te popnu/spuste za 10 sekundi? 
4) da ne postoji ''neko rešenje za prelazak ulice na kružnom toku'' koje tek treba da se otkrije, već se uvek sve svodi na četiri opcije - pešaci pod zemlju; vozila pod zemlju; pešaci i vozila zajedno; i pešaci izdignuti pasarelom. Četvrto i drugo su preskupa i neostvariva rešenja na Slaviji, treće očigledno ne funkcioniše, tako da je prvo jedino logično za Slaviju, svidelo se to anti-autmobilistima ili ne   
5) da se ovakva rešenja, sa razdvajanjem pešaka i vozila, primenjuju širom sveta, a ne samo u Srbiji, i da to nema veze sa forsiranjem automobila ili ''automobilskim lobijem'' kako ljudi vole da lupaju, već sa prostim urbanim planiranjem i prilagođavanjem saobraćajnica budućim zahtevima i rastu grada
6) da će Slavija ionako kad tad morati da bude prokopana jer će tu jednog veka biti stanica za metro, tako da bi se pravljenjem podzemnih prolaza em rešio saobraćajni problem Slavije, em bi se utabao put odnosno plan za budući metro, plus bi se i sam trg malo oplemenio jer bi dole mogli da se naprave lokali
7) uz gore navedeno, rekonstrukcijom i kopanjem bi se rešio i večiti problem podzemnih voda na Slaviji koje nisu adekvatno sprovedene već samo teku ispod trga i zato plave podrume mnogih zgrada, od hotela Slavije sve do Kalemegdana
8 ) da i ja redovno prolazim kroz Slaviju kao pešak pa ne džangrizam kako me automobili ugrožavaju, već naprotiv, se svaki put čudim pešacima koji nisu u stanju da faking stanu na pet sekundi i propuste par vozila, već svi izmarširavaju na kolovoz ko muve bez glave pa se čude što ih zamalo poljubi autobus ili ih opsuje neki vozač koji čeka pola sata da prođe 30 metara?


Kapiram ja da je danas u modi ta nova škola razmišljanja po kojoj su automobili, uz freon iz frižidera, najveće zlo i uzrok svih problema sveta, ali poželjno je da kad se ulazi u ovakve debate, da se barem barata nekim osnovnim znanjima i činjenicama.