Komentari i pitanja vezana za pisce i književna dela, sastave, seminarske radove

Бранко Ћопић
Надахнут и спонтан у свом књижевном раду, добар опсерватор и познавалац живог народног говора, а уз то ведра духа и са истанчаним смислом за хумор, Ћопић је лако и брзо освојио најшире слојеве наше читалачке публике. Он је писао приповетке и романе и неговао песничко стваралаштво за децу. Био је добар писац хумористичких прича, а у току Другог светског рата и патриотских песама.

Биографија
Бранко Ћопић

рођен   1. јануар 1915.
Село Хашани, БиХ
преминуо   1984. године
Београд, Србија

Бранко Ћопић је рођен 1. јануара 1915. године у селу Хашанима у Босанској крајини (БиХ). Учитељску школу је завршио у Бања Луци, а Филозофски факултет у Београду. Већ као студент Ћопић се афирмише као писац од дара, скреће на себе пажњу књижевне критике и добија заслужено признање додељивањем награде Милана Ракића.

Уочи Другог св. рата налазио се ђачком батаљону у Марибору. У данима априлске катастрофе он је, са групом својих другова, покушао да пружи отпор непријатељу код Мркоњић града. После тога је отишао у свој родни крај, а кад је планула прва ослободилачка пушка, ступио је у редове устаника и међу њима остао током целе народноослободилачке борбе. Све време рата био је ратни дописник заједно с нераздвојним пријатељем и кумом, такође веома познатим књижевником, Скендером Куленовићем.

Дела су му превођена на руски, енглески, француски, немачки, украјински, пољски, чешки, бугарски, словеначки и мађарски језик.

Цели радни и животни век након Другог светског рата Бранко Ћопић је провео у Београду, али је врло често путовао по Југославији и другим европским државама. Многи су за њега говорили да је највећи дечији писац свих времена рођен на просторима бивше Југославије.

Иако је припадао народноослободилачком покрету Бранко Ћопић је, као човек великог образовања, бистрог ума, осећаја за правду и праведност и критичког посматрања стварности која га је окруживала веома рано почео да износи сопствена мишљења о неким појавама. Радио је то или отворено или у литератури као писац. Као једно од најпознатијих дела била је Јеретичка прича због које је касније трпео велике ударе тадашње комунистичке партије на власти и државних органа, па и од самих колега. Таквих прогона је било много, па је књижевни историчар Ратко Пековић то сабрао у књигу Суданије Бранку Ћопићу из које се види на какве је све проблеме Ћопић наилазио у свом књижевном и политичком животу. Претпоставља се да су ти прогони и главни разлог самоубиства који је Бранко Ћопић извршио скочивши с моста преко реке Саве 1984. године у Београду.

Библиографија

Ћопићево књижевно дело је обимно и разноврсно. Најпознатија су му дела: приповетке: Под Грмечом (1938), Борци и бјегунци (1939), Планинци (1940), Роса на бајонетима (1947), Сурова школа (1948), Одабране ратне приповетке (1950), Изабране хумористичке приче (1952), Драги ликови (1953), Дожвљаји Николетине Бурсаћа (1955) и Башта сљезове боје (1969); романи: Пролом (1952), Глуви барут (1957), и Не тугуј бронзана стражо (1958); песме: Огњено рађање домовине (1944), Пјесме (1945) и Патниково прољеће (1947); дела за децу: Приче партизанске (1944), Пјесме пионирке (1945), Вратоломне приче (1947), Сунчана република (1948), Армија, одбрана твоја (1949), Приче испод змајевих крила (1950), Пијетао и мачка (1952) и pомани Орлови рано лете (1959), Славно војевање (1960) и Битка у златној долини – познате као „Пионирска трилогија“.

Приповедач

Бранко Ћопић

Терен са кога је Ћопић претежно црпео грађу за своје приповедачко стваралаштво био је његов завичај, вучаран подгрмечки крај.

Ћопића су доратним приповеткама највише занимали сиромашни сељаци, сањари и просјаци, деца, скитнице и надничари, и он је о свима њима причао милоштом и брижним, заштитничким разумевањем. Ти његови јунаци су свет заборављених, усамљених и одбачених људи који безгласно тугују због зла коме не могу и не умеју да се супроставе.

У току рата Ћопић је са тим својим јунацима учествовао у оружаном устанку и пратио их у напорним маршевима и љутим окршајима. Посматрао је како се његови мргодни људи кале у ватри устанка и преображавају у револуционаре. Искрено одушевљен тим јунаштвом и прегалаштвом, он је постао песник и тумач њихових срдаца. У таквом надахнућу је настала његова ратна проза, његова поема о малом човеку који је срцем кренуо у бој против неправде и насиља. У тим лирским интонираним приповеткама Ћопић је приказивао херојске подвиге и јуначка прегарања, примере мучеништва, самопрегора и свесног жртвовања за идеале слободе и једнакости.

Романсијер

Бранко Ћопић се са успехом огледао и на роману, иако су природи његовог талента више одговарале приповетке и новеле. Романи Пролом и Глуви барут сликају учешће сељака Босанске крајине у устанку, а роман Не тугуј, бронзана стражо прилагођавање колониста новим условима живота у Војводини.

Хумориста

Добар део свог стваралаштва у прози Ћопић је хумористично интонирао. Хумор се налази у природу и менталитету његових јунака, који и у најтежим животним тренуцима знају да сачувају ведрину и да се насмеју чак и властитој невољу. Сем тога, Ћопић је од оних писаца чија се опсервација нарочито манифестовала у откривању ситних људских мана и недостатака. Тако се и десило да је овај наш врсни приповедач о мирним временима приповедао с тугом, а о ратним – ведро и насмејано.

Песник

Бранко Ћопић је претежно епски писац, и то писац са урођеним даром приповедача, вештог пејзажисте и духовитог хумористе. Али у његовој природи је исто тако видна и једна лирска жица, која се није показивала само у описима босанских пејзажа већ и у портретисању људских ликова који су му били блиски и драги. У бурном времену народног устанка из те лирске нити Ћопићевог талента потекла је његова борбена лирска поезија. Судбоносни догађају народне револуција нужно су одредили израз и садржај ове лирике, која зато и носи назив Огњено рађање домовине.

Дечији писац

Он се са успехом огледао и у стваралаштву за децу. Са живом маштом и даром за спретно уобличавање својих инспирација, а уз то и одличан хумориста, он је нашој дечијој књижевности дао више драгоцених прилога. Преко петнаест књига за децу, међу којима су и два романа, живи су доказ његове активности у овој књижевној области.

http://sr.wikipedia.org/wiki/Бранко_Ћопић