Sve u svemu... zanimljiva recenica za nekoga ko se uporno predstavlja kao osecajan tip i dzentlmen... 

Topla soba, skuvan ručak, škola, zdravlje nisu dovoljni detetu. Nepohodna su oba roditelja koja bi mu bila posvećena stvarno.

Moj prijatelj iz srednje škole, roditelji su mu se razveli mnogo ogdina ranije, živeo je sa majkom. Ona je imala potpuno starateljstvo, otac se vremenom udaljio, a majka je to doživljavala kao neku vrstu trijumfa. Onda je otac prešao da živi u drugi grad, a majka shvatila da joj treba lični život. Počela je da insistira da sin odlazi kod oca za raspuste leti i zimi. Otac nije baš hteo da to prihvati, stvorio je sebi novu porodicu i emotivno se udaljio od prvog sina. Tako je jedan divan, emotivan, prepametan šesnaestogodišnjak posle dvodnevne svađe roditelja gde će provesti raspust trećeg dana zimskog raspista sebi pucao u glavu.

Majka ne sme da otuđi dete od oca, to ni za koga od njih troje nije dobro.

Osecajni mi je ime, dzentlmen prezime

Majka ne sme da otuđi dete od oca, to ni za koga od njih troje nije dobro.

Cime li si se ti osetila prozvanom, pa si se toliko uzbudila?

Ako si vec toliko napujdana, reci mi gde sam ja to bilo koga "napao"? Ako je odbrana stava napad, onda mi je stvarno zao  "napadnute" osobe.

Castis?