sta god to znacilo 

sve je to ipak stvar dogovora... i zavisi puno i od toga kako su do tad raspodeljivali uloge i obaveze oko deteta
varijanta da dete pripadne majci ili ocu, pa ga na kraju odgaja baba jer tog jednog roditelja-staratelja po ceo dan nema kod kuce (zato sto puno radi, zato sto je ljudsko bice pa hoce i da se nadje s prijateljima...), takodje mi ne pije vodu 

Meni jeste.

btw, nadji decka, pa njega smaraj. 

Matori sve to i ja radim.....mada slazem se sa tobom kod prvog deteta i nisam mogao ,.....mnogo sam tada radio ...nije bilo teoretske niti fizicke sanse.

Kao sto rekose u jednom filmu: "Pretpostavka je majka svih zajeba."

Imam dečka, za tvoju informaciju

evo ja kao dete razvedenih roditelja da kazem koju na sve izreceno prethodno (i ja imam misljenje zasnovano na sopstvenom iskustvu)

moji su se razveli u mojoj osmoj (dil im je bio da sacekaju da ja zavrshim prvi razred, brat je bio jos mladji), sud nas je dodelio majci a mislim da je to nekako i bio dil mojim roditeljima
ako su merila normalnosti ne-alkoholizam, ne-narkomanija, ne-sizofrenija, solidno zaradjivanje (znaci odredjeni ugled u profesiji), intelekt ondak moj otac spada u normalne
ali....
nije u razvodima sve idealno, niti su navedene klasifikacije, odrednice garancija da ce se roditelj postaviti ispravno

opcija sedam dana tamo sedam onako nesto se meni ne cini tako pametnom (spomenuti su jos novi partneri bivshih supruznika, pa sad pazi to prilagodjavanje deteta roditeljima i novonastaloj situaciji i to svakih sedam dana na novoj teritoriji, to mi tek ne pija vodu, posto to tako biva, nesto ne mislim da se tu odrasli prilagodjavaju detetu uvek je nekako njemu nametnuto da ono vrshi prihvatanje, prilagodjavanje i sve ostalo sto ide uz to u takvim situacijama-opet licno iskustvo, doduse samo sa strane jednog roditelja)
taj argument za ne-vidjanje vikandima (naravno, raspusti se dele na pola, s tim sto je u mom slucaju to uvek bilo po dogovoru) da se dete udaljava od jednog roditelja, pa da taj roditelj to nece to mu se nikad ne bi ni desilo (udaljavanje od deteta)
sudovi cak preporucuju ne samo vikend nego i vidjanje van toga (kod mog oca je to nekako islo u startu ali posle je nekako zivot mu krenuo nekim novim tokom i to je nestalo). Valjda i danas postoji ta praksa da se u ovakvim slucajevima razgovara sa strucnim licima koja podosta razgovaraju sa roditeljima, upoznaju ih i savetuju ih kako da se postave u novonastaloj situaciji (prema onome sto su meni roditelji rekli, danas kada mogu sa ovim godinama i onim sto imam iza sebe da sagledam, ono sto su ta strucna lica dala njima kao savet vishe je nego prihvatljivo tako da ja njihove savete ne bih odbacivala)
a uostalom i to vidjanje vikendom (nebitno neka bude i 7 po 7 dana) nista ne znaci ako nije (jeste da mrzim ovu frazu ali moram da je upotrebim ovog puta) kvalitetno ispunjeno
moze dete provoditi vreme kod majke/oca, ali to pod milim Bogom nista ne znaci ako majka/otac su totalno zaokupljeni drugim stvarima (da li ce to biti posao tj. karijera, nova zena/muskarac, "izgubljenost" usled novonastale situacije, svejedno je)

Herros, u potpunosti te razumem. Sve je to u sluzbi porodice. Ja samo hocu da kazem da je to glavni razlog zbog kojeg se majke smatraju neophodnijim roditeljem. I slazem se da one to i jesu, u takvim slucajevima.
Pre nego sto mi se dete rodilo, transformisao sam sve poslove koje sam imao, u jedan koji mi pruza mogucnost da se maksimalno posvetim porodici. Naravno, nisu svi u takvoj mogucnosti, tako da mogu razumeti.
Posto je tema vezana za starateljstvo nakon razvoda, moj stav je da se slucajevi razlikuju i da se , samim tim, i odluke o nacinu staranja moraju razlikovati. Svakako treba uzeti u obzir i model "sedam dana kod jednog, sedam kod drugog".

To nije bila predrasuda nego sarkazam.

Castis? 

Topla soba, skuvan ručak, škola, zdravlje nisu dovoljni detetu. Nepohodna su oba roditelja koja bi mu bila posvećena stvarno.

Moj prijatelj iz srednje škole, roditelji su mu se razveli mnogo ogdina ranije, živeo je sa majkom. Ona je imala potpuno starateljstvo, otac se vremenom udaljio, a majka je to doživljavala kao neku vrstu trijumfa. Onda je otac prešao da živi u drugi grad, a majka shvatila da joj treba lični život. Počela je da insistira da sin odlazi kod oca za raspuste leti i zimi. Otac nije baš hteo da to prihvati, stvorio je sebi novu porodicu i emotivno se udaljio od prvog sina. Tako je jedan divan, emotivan, prepametan šesnaestogodišnjak posle dvodnevne svađe roditelja gde će provesti raspust trećeg dana zimskog raspista sebi pucao u glavu.

Majka ne sme da otuđi dete od oca, to ni za koga od njih troje nije dobro.

Sve u svemu... zanimljiva recenica za nekoga ko se uporno predstavlja kao osecajan tip i dzentlmen...