Jedan stvarno bitan momenat,gledano sa istorijske strane.Po prvi put u istoriji Hrvatska je sada postala prava drzava.Imali su svest da su hrvati,ali su uvek bili pod nekim ili sa nekim ta svest se razvijala za vreme Austrougarske monarhije,pa posle SHS,pa SFRJ... Sta vise austrougarsku vojsku je iz hrvatske oteraao Milos Obenovic prvom stajacom vojskom stvorenom medju balkanskim narodima.

u tome je problem sto se ne gledaju ljudi kao ljudi,nego se za nesto krivi ceo narod




kako bre,pa Slovenci su vec usli,sad ce i Hrvati,a da li cemo mi... :  

Bila sam u Zagrebu sad pred Novu godinu i setala sam se po gradu...i koga god sam pitala za pomoc svi su bili vrlo ljubazni...i uopste nisam imala nikakvih problema

Slazem se da je kolektivna krivica deo problema...
Sto se tice evropske unije o tome necu ni da razmisljam...
Moras da budes svesna da si prosla u Zagrebu isto kao sto bi prosao u Beogradu neki hrvat.Ali takodje i da su ljudi u metropoli razliciti od ostalih,ne kazem da su na neki nacin bolji od ostalih...stanovnika jedne drzave,ali u svakom slucaju imaju otorenije razmisljanje......

Sve ono sto se izdesavalo izmedju Srba i Hrvata bas i ne uliva nadu da ce izmedju Srbije i Hrvatske odnosi jednog dana biti kao izmedju Francuske i Nemacke... Oduvek smo se klali, pa se posle mirli, da bi sledece klanje bilo krvavije od prethodnog...
Imala sam prilike da upoznam prilican broj Hrvata, i zaista sa retko kime sam imala problem zato sto sam Srpkinja... Jednostavno, postoje neke stvari oko kojih se nikada necemo sloziti... Tj, slozicemo se samo da se ne slazemo.
Niti ce ijedan Srbin koji drzi do sebe i ima trunku ponosa i nacionalnog osecaja (napomena: nikako pod time ne podrazumevam nacionalistu i sovinistu, vec jednostavno, gradjanina koji "po defaultu" voli svoju zemlju, nista manje, nista vise) za sve ono sto se desilo 90tih okriviti srpsku stranu, niti ce ijedan Hrvat sa istim karakteristikama reci: "Cuj, mi smo krivi, izvinite"...
To sto politicari pricaju je glupost... Jednostavno, oni vode politiku, i izjave tog tipa (a pogotovo tog tipa) skoro nikad nemaju uporiste u javnom mnenju...
Jedina perspektiva za ove zemlje (a pri tome mislim i na Bosnu i Makedoniju) je da se drzimo zajedno, ali ne u zajednickoj drzavi, vec, kao sto neko rece, savezu zemalja jugo-istocne Evrope...
Mozemo mi (a i oni) da se busamo u prsa do prekosutra, ali cinjenica je: govorimo isti jezik... slusamo istu muziku... naseljavamo (skoro) isti prostor...
Jedina nada za ovaj region je da neke generacije u buducnosti, koje ce biti neopterecene i ratom i istorijom pocnu da insistiraju na slicnostima, a ne na razlikama...
Ali cak i tada, bice dovoljna samo jedna fudbalska ili kosarkaska utakmica da se probude stari osecaji...  

uvek se mogu naci koreni netrpeljivosti...pre je problem u tvrdoglavosti.a za to naravno da je neophodna komunikacija,tj razumeti sta smeta drugoj strani.dijalog.
ja sam optimista po takvim pitanjima

ja cu samo reci da nas je nas kralj Aca zajebo ko niko na ovome svetu.ko razume shvatice

Eventualno princ Filip

Jeste, madog, najveci krivac za sve sto se desilo u 20. veku...

Kao prvo ne znam zašto se Hrvati i Srbi uvijek uspoređuju s Nijemcima i Francuzima. Time se naime želi reći da je povijest odnosa naših naroda isključivo povijest okrutnih sukoba, ratova, mržnje i nesnošljivosti, što nikako nije istina, ma koliko to usijane glave s obje strane često spominjale.

Sukobi su počeli tek kada smo se našli u zajedničkoj državi, i to ne zato što bi to bilo neminovno, nego zbog čitavog spleta okolnosti koji je vodio prema tome, a o kojima bi se dalo diskutirati u stotinama topica i postova.

Ja bih kao Hrvat isto tako mogao ovdje navesti čitav niz isključivo pozitvnih primjera susretljivost na koju sam nailazio prilikom svojih boravaka u SiCG, ali sam svjestan da su odnosi među pojedincima nešto drugo, nego među nacijama.

Jednostavno u govnima u kojima se nalazimo i jedni i drugi, po dobroj staroj navadi najlakše je optuživati drugoga, stvarati atmosferu napetosti, ideje da će se sve riješiti preko noći samo kad oni "preko" nestanu.

Možemo mi biti tolerantne osobe, koje nećemo nekog umlatiti čim kaže "kaj" ili "bre" gdje se to ne govori, ali i sami nećemo nikada do kraja pobjeći nekim vidovima animoziteta i opreza prema "drugima". To ne mora biti ništa strašno, jednostavno to je postao dio nekakvog folklora. Tako će se svatko od nas uvijek veseliti npr. neuspjehu tuđe nogometne reprezentacije, bez obzira igrala ona s Brazilom, Bugarskom ili Azerbejdžanom.

Kad bi sve ostalo na tome bilo bi sve u redu, ali nažalost potpunog sređivanja odnosa neće nikada biti. Pretvrde su glave na ovim prostorima i previše je tuđih interesa upetljano.