Da, ali opet vecina mladih koji oce da zive sami moraju u kiriju, druge im nema. Nit kreda niti stednja vec podstanarstvo.


Ma mogu da se sluze cime oce, narod nit ima para nit ima redovna primanja u nekoj pristojnoj visini pa da se ovi u banci na glavu posade.

evo jednog primera kako bi bilo jasnije o cemu se tacno radi i koliko treba novca 

Prema istraživanju finansijskog portala Kamatica.com da biste kupili stan od 50m2 u Beogradu, po ceni od 1.400 evra, potreban vam je kredit od najmanje 66.500 evra, 3.500 evra depozita, 5.500 evra dodatnih troškova, morate pribaviti 20 dokumenata i utrošiti 45 dana. Uz to, otplaćivaćete kredit 30 godina, vratićete glavnicu od 66.500 evra, platićete kamatu od oko 70.000 evra i još 2.500 evra dodatnih troškova tokom perioda otplate. Za sve navedeno, prvi preduslov je da vaša primanja i primanja vašeg sadužnika budu ukupno oko 750 evra.

Portal Kamatica.com je izvršio istraživanje o potrebnim procedurama, dokumentima i troškovima kupovine nekretnine putem subvencionisanog ili komercijalnog stambenog kredita. U procesu kupovine stana, kupac u Srbiji je u obavezi da u proseku pribavi oko 20 dokumenata, za koje je uglavnom potrebno platiti troškove overe, odgovarajuće naknade ili takse. Sem novčanih troškova, pribavljanje dokumentacije iziskuje i vreme, koje ponekad može biti faktor sa bitnim uticajem na povećanje broja dokumenata koje je potrebno pribaviti, a time i na dodatne troškove.


DOKUMENTACIJA I TROŠKOVI

Za odobravanje stambenog kredita potrebno je pribaviti odgovarajuća dokumenta, od kojih većina mora biti overena od strane nadležnih državnih institucija. To iziskuje troškove, koji su u pojedinim slučajevima izuzetno visoki.

Sem obaveznih dokumenata u vezi sa kupoprodajom nekretnine, koje u nastavku navodimo, poslovna banka od zajmotražioca može zahtevati i bilo koju vrstu dodatne dokumentacije. Neophodno je uz zahtev za kredit priložiti i sve dokaze o zaposlenju, prebivalištu, visini zarade, ugovoru sa poslodavcem i slično. Takođe, zavisno od toga gde je zajmotražilac zaposlen, mogu biti zahtevana dodatna dokumenta o poslovanju firme i izmirenju poreskih obaveza iste prema državi (najčešće se ovakvi zahtevi postavljaju zaposlenima u preduzetničim radnjama).

- Dokumenta i troškovi u vezi sa kupoprodajom nekretnine

Vrlo čest slučaj je da se za kupovinu nekretnine angažuje agencija za promet nekretninama. Ovo posebno važi za veće gradove u zemlji, poput Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca. Iako trošak agencije nije direktno vezan za kredit, već za sam proces kupovine nekretnine, on je direktno vezan za ukupan proces kupovine nekretnine i ubrajamo ga u ovu grupu troškova. Troškovi agencije su oko 3% vrednosti nekretnine i u konkretnom slučaju iznose oko 2.000 evra.

Mišljenje ovlašćenog procenitelja je obavezan dokument u okviru priloga dokumentacije koju podnosite poslovnoj banci za odobravanje svih vrsta stambenih kredita. Ovo je jedan od dokumenata koje morate pribaviti na samom početku procesa odobravanja kredita i prvi značajniji dodatni trošak za zajmotražioca. Uobičajeni troškovi procenitelja su uglavnom fiksni i kreću se između 10.000 i 12.000 dinara.

Vlasnički list je dokument koji će vam biti neophodan u nekoliko navrata tokom procesa podnošenja zahteva i odobravanja subvencionisanog stambenog kredita. Tarifa za pribavljanje jednog primerka ovog dokumenta nije značajnija, međutim, obzirom na njegovu validnost, koja je svega 5 dana, verovatno je da ćete u nekoliko navrata morati da isti dokument ponovo pribavljate. Procena je da je tokom procesa odobravanja kredita trošak pribavljanja vlasničkih listova oko 3.000 dinara.

Predugovor o kupovini nekretnine je dokument koji kupac i prodavac sklapaju pri „kaparisanju“ nekretnine i jedan je od najvažnijih tokom procedure kupovine nekretnine. Sem što prodavcu plaća ugovoreni deo cene nekretnine, kupac će morati da plati i overu predugovora o kupovini nekretnine, koja se tarifira u zavisnosti od vrednosti nekretnine. Za vrednost prosečnog stana u Beogradu, overa predugovora se tarifira sa 10.000 do 20.000 dinara.

U vezi sa predugovorom o kupovini nekretnine, vrlo je važno imati u vidu da se njime definišu rokovi za određene aktivnosti, a najvažnija među njima je plaćanje. Ukoliko se desi da rokovi budu probijeni, što je vrlo čest slučaj, obzirom da je prodavcu stana u interesu da što pre dobije novac za nekretninu koju prodaje, neophodno je sastaviti aneks ugovora, čija overa donosi oko 2.000 dinara dodatnih troškova. Zbog toga je veoma bitno da predugovorom definišete što realnije rokove sa prodavcem nekretnine, kako biste izbegli troškove overe aneksa ugovora.

Uz pretpostavku da korisnik stambenog kredita koristi hipoteku na nekretninu koju kupuje kao sredstvo obezbeđenja, što je i najčešći slučaj u praksi, neophodno je uspostaviti istu kroz podnošenje odgovarajuće dokumentacije i plaćanje pratećih naknada u nadležnim državnim institucijama. Za prosečan stan u Beogradu naknade za upis hipoteke se kreću oko 20.000 dinara.

Kruna odnosa kupca i prodavca nekretnine je Ugovor o prodaji nekretnine. Međutim, overa ovog ugovora je i jedan od najvećih dodatnih troškova koje kupac ima u odnosu sa prodavcem. Naime, za overu ugovora o kupovini stana plaća se naknada čija visina zavisi od vrednosti nekretnine. Za prosečan novoizgrađeni stan u Beogradu ova naknada se kreće oko 30.000 dinara.

Subvencionisani stambeni krediti, ali i većina komercijalnih stambenih kredita podrazumeva da kredit bude osiguran u Nacionalnoj korporaciji za osiguranje kredita (NKOSK). Kupac nekretnine je u ovom odnosu dužan da plati naknadu u korist NKOSK-a, koja iznosi 30 evra i premiju osiguranja kredita, koja za stan vrednosti oko 70.000 evra iznosi 1.250 evra, što je oko 130.000 dinara. Osim premije osiguranja kredita, korisnik kredita je dužan da uplati i premiju osiguranja nekretnine kod nekog od licenciranih osiguravajućih društava. Troškovi ove premije osiguranja se kreću oko 5.000 dinara.

Na kraju iscrpljujućeg procesa pribavljanja i overe dokumenata, sklapanja ugovora i formalnog odobravanja kredita dolazi dan isplate kredita. Stambeni kredit se uplaćuje na račun prodavca nekretnine. Međutim, čak ni ovaj deo procedure odobravanja kredita neće proći bez dodatnih troškova po korisnika. Na dan isplate kredita, poslovna banka naplaćuje naknadu za obradu zahteva kredita, koja se uobičajeno iznosi 0,5% i za kredit od 70.000 evra košta korisnika oko 350 evra ukoliko je reč o komercijalnom stambenom kreditu, odnosno, nešto manje od 300 evra ukoliko je reč o subvencionisanom stambenom kreditu.

Uz ovaj trošak, u praksi isplate kredita se javlja još jedan – kursna razlika. Naime, kupac sa prodavcem ugovara cenu nekretnine u evrima i prodavac očekuje dinarski iznos od koga će moći da kupi odgovarajući iznos strane valute. Međutim, poslovna banka isplaćuje stambeni kredit u dinarima po srednjem kursu, što korisnika kredita dovodi u situaciju da prodavcu mora nadoknaditi razliku između srednjeg i prodajnog kursa evra. Ovo je veoma značajan trošak i iznosi oko 1.100 evra na odobreni stambeni kredit od 70.000 evra.

kamatica.com

Ja ne znam gde je problem?

Nije bas da banke teraju nekoga puskom da uzimaju kredite.
Sta vise, procedura je toliko komplikovana (zahvaljujuci NBS), troskovi obrade zahteva toliko veliki, a finansijska situacija u nasoj zemlji toliko losa da su kamate  previse velike... da je za ocekivati da niko ne ulazi u banku da uzme kredit...

Pa, ipak... ljudi i dalje uzimaju kredite...
Taj deo mi je pomalo nejasan... verovatno ima veze sa alavoscu (uzima se kredit da se kupi npr. telefon) i generalno preteranim optimiznom Srba...

Mislim... cilj banke je da zaradi nesto. To su nas ucili u srednjoj skoli.

Ako hocete da dobijete kredit za nista... obratite se roditeljima i rodbini...

Problem je u tome što dosta ljudi u ovoj našoj miloj zemljici bez kredita ne može sebi da obezbedi ono što je u svetu sasvim normalno, a ovde je luksuz.

Koliko samo znam ljudi koji su dizali kredite da bi svojoj deci plaćali školarine... Da, znam, tek napolju one nisu jeftine, ali studenti sami mogu da dižu kredite koje kasnije vraćaju. I nisu nimalo male te pare. A od naših studentskih kredita možeš jedva da skrpiš za džeparac i to skroman.

Koliko njih imaju decu i do 10 godina staru koja u životu nisu videla more... i neće, ako mama i tata ne dignu kredit. Ili ljudi koji žive u porodicama sa 3 generacije, kojima je stambeni kredit jedini izlaz iz vesele porodične idile...

Još je i to dizanje kredita danas na neki način luksuz. Koji su sve uslovi da se bude kreditno solventan, u današnje vreme rada na crno ili rada ni za šta - nekim ljudima jesu superluksuz, čak i više od toga.

problem je u tome sto su ljudi , iz raznoraznih , razloga naterani da uzmu te kredite. ako im banka odobri 
a onda se nadju u velikom problemu jer se nisu "dobro sracunali " .
lepo nas narod kaze :" misliti i srati nikako nije isto "

A, ne... to nije tacno...

U svetu ti isto tako imas kredit... pa, posto ne mozes da ga otplatis... uzmes jednu hipoteku... pa drugu... pa trecu... i onda shvatis da imas zilion godina i da nisi otplatio sve svoje kredite: za studije, za kola, za kucu, pa te silne hipoteke...
Mislim... tamo je izgubiti sve na dobosu mnogo cesci slucaj nego ovde... i tamo jedino preko kredita koje otplacujes nenormalno dugo mozes da steknes nesto...

Znaci... kako su banke u ino lesinari, ovde je milina...

Pa porodica moje drugarice u Hrvatskoj je izgubila kucu na kreditima... ih...

Problem je sto ovde ljudi dizu kredite za trivijalne stvari. Jedno je dici kredit za stan,kucu pa cak i za finansiranje skolovanja a sasvim drugo kada to neko uradi za kupovinu mobilnog telefona ili TV-a

pa , i nije to tako crno tamo . pored kredita za kucu uzimaju i kredite za auta , putuju ...mogu sasvim pristojno da zive od onoga sto im ostane .
ovde ako uzmes kredit za stan pomiri se sa time da neces videti more bar narednih 5 godina ili vise zavisno od toga koliko imas clanova porodice  
u tome je sustinska razlika  
sve banke funkcionisu po pitanju zaplene jednako , bilo gde u svetu .
1. telefonski poziv
2.pismena opomena
3 sastanak sa klijentom -da li ima jos nesto od pokretne i nepokretne imovine da bi se izvrsila zaplena i naplatio dug
4.zaplena nekretnine

e sada ... na nasem podneblju mnogo je teze otplatiti kredit nego u stranoj zemlji . banke mozda, jesu malo strozije po tom pitanju napolju ali zato mnooogo lakse daju kredite  

Naravno da su lešinari, bili bi i ovde kad mi imali koga da leše.  

Samo hoću da kažem da shvatam ljude koji iz nasušnih potreba dižu te kredite jer nemaju drogo izbora.  

Ne, nema razlike...

Jer... i tamo i ovde se stvara privid da je sve u redu...

I zapada u duznicku krizu...