Mogu još da dodam (kad´bi bilo što bi bilo) - neće biti amnestije i po drugi put,nismo baš toliki magarci .

Ja glasam za Cuzu!
U njoj bar moraju da me hrane!
A kad spoznaju moje gabarite - skontace da to nije tako jeftin posao!
A nek' im neko drugi obnavlja njihov drazesni vojni raspored

O cemu ti pricas kada nisi vojni obveznik Republike Srbije? 

Preleti iz jednog Zvornika u drugi. 

Cak i sa tim zelenim smajlijem provaljujes koliko je glupo to sto si napisao, zar ne?

    

Ajme, pogresno si razumeo poentu, nije namenjeno tebi 

nije poenta u zastiti drzave i naroda. treba poslati u rat sve sposobne muskarce i dati im ne ispravno oruzije.
time bi doprineli oslobadjanju drzave od klero fasizma.

...

Страх тих жена, исувише младих да би памтиле Брозово доба, па и ‘‘Милошевићев’‘ режим, натерали су ме на размишљање. Од Медића поменути изговори људи који су долазили на наше састанке слегали су ми се у целину која, донекле, објашњава наш текући расап.

Јер, Србији је безмало столеће ‘‘еуропејштине’‘ – заправо малограђанштине и грађанштине – наметнуло схватање ‘‘бољег живота’‘ као материјалног напретка. Да ‘‘Прогрес’‘ захтева сталне уступке, ако не и жртве – новосрбима ипак прихватљивије од тегобе чувања националног и личног сопства и врлине – ћерке нашег несуђеног домаћина нису доводиле у питање. Лекарка је наиме лечила тела својих пацијената, банкарка се бавила њиховим финансијама, ни једна ни друга не улазећи у суштину својих професија. Да су већина болести махом психосоматске лекарка је знала али није уважавала, као што ни банкарка није желела да повеже произвољност једне политичке идеологије са наводном ‘‘научношћу’‘ либералне економије.

Још горе, и њихов отац беше дозволио себи да, попут већине српских родитеља, уважава њихова расположења – не ставове, будући да за њих ваља имати искуства, карактера, и знања – уместо да оне слушају њега.

И тако сам се, ко зна који пут, сетио Панча Виље, који је на новинарско питање Џона Рида: ‘‘Генерале, зашто се не сјурите у село и зауставите покољ?!’‘ одговорио: ‘‘Ако бисмо побили федералесе, сељани би нам приредили фијесту и испратили нас с песмом. Овако, који преживе прићи ће нама, уместо да очекују да ми гинемо док се они ‘баве својим послом’, попут мишева у амбару.’‘

Биће, зато, и кампова и гериле – и руралне и градске – на ‘‘овим просторима’‘, пошто их власти не намеревају бранити од туђина, већ искључиво себе од нас, поданика. Учићемо се, ко зна који пут, преживљавању, пуцању и ратовању у борби, трпећи огромне губитке – као у свим нашим ратовима, и превратима.

И биће тако док не научимо да, попут Западњака, непријатеља препознајемо још на обзорју, док нам се мучки примиче рачунајући на наше ‘‘опстанкашко’‘ слепило и још нискије ‘‘неће мене’‘.

Јер хоће, као што је увек и хтело.

СЛ

---

Србе не треба учити рату.
Чиними се да обука маринаца не траје дуже од 12 недеља.
За нас је важније да обука буде у родном граду. Да будеш са својим рођацима и пријатељима. Тако се вишеструко подиже борбена готовост и учвшћујуе оно што комуњаре зову- морал. Као и у Великом Рату и Србском устанку, јединице би требало састављати по територијалној припадности ратник,а у Херцеговини, Брдима и Црној Гори по племенима и братствима. Исто би вукло и гашење небројаних канцеларија у Војсци (коју комуњаре зову армијом, а са борбом немају везе)!

Ispasce da imam neki pik na tebe jbt. Ali recimo, burazeru, da nemas pojma. Dok se vojska sluzila 12 meseci, vojnicka obuka je trajala 5 meseci i 22 dana. Kada je vojska postala parodija onda je to smanjeno da li na 3 meseca ili 3 meseca i 22 dana.

Pusti marince i njihove turbo kurseve za pretezno crnacku gologuziju iz gradova poput Detroita i Flinta. Njihova osnovna obuka traje 13 nedelja podeljena u 3 faze. Sa njihovom tehnikom i opremom je i to cak mnogo.

Obuka u rodnom gradu je pogubno resenje za vojsku. Tacno je da se u SFRJ sluzilo svuda radi sirenja duha bratstva i jedinstva ali i nekih drugih stvari. Najpre te vojska nauci da zderes na vreme, da lezes na vreme, da vodis malo vise racuna o sopstvenoj bulji ali da ne nabrajam bezveze, i sebe sam smorio. Ako hoces da vojniku neprekidno mama, tata i baba sede pored ograde i da ga tese, da mu donose kremic, jer ga nema u kantini, onda ga samo stavi da sluzi u svom gradu. A o svakodnevnim posetama, suzama i pricanju kako je tesko da i ne govorim.

U srpskim ustancima si jurisao sabljama i kopljima, ne secam se da je bilo avijacije, teske artiljerije, visecevnih bacaca raketa, nagaznih mina, racunackih rovova i slicno, sta mu ga znam, nisam bio ziv tada. Bas ono o cemu ti govoris je pocelo da se primenjuje zadnjih 5-6 godina u vojsci, sto je od nje napravilo parodiju. Prvo imas izbor, os civilnu, os regularnu, pa onda ide, os u svom gradu ili gde te turimo, itd.

I sta imas danas, od neke tamo kakve takve vojske si napravio izdebilisanu vojsku koja po ceo dan cisti krug kasarne, ide svaki vikend kuci, jer nema hrane. ONda imas jos jednu vojsku, civilnu vojsku, kojoj se ne zna uloga. To je odlicno osmisljeno od strane drzave da dobije jeftinu radnu snagu koju ce placati mizerno.