Поготово када дотичне уџбенике пишу аутори школовани у духу марксизма-лењинизма.
Неке од аутора нису обавестили да је берлински зид пао, да је Тито умро, а да Маркс и Енгелс нису највећи философи света...

Онда када Србија буде поново буде имала образоване људе, који нису изашли из титовог шињела, које није ,,служба'' поставила на положај, када буде имала људе који мисле слободно, онда ћемо видети и уџбеник социологије, али и историје и књижевности...

Биће то промена и изненађење за многе

autori su se rodili nakon smrti Tita 
to pishu mlade i obrazovane osobe,koje su prema meni veoma koherentne(zakljuchujem iz tekstova) mozda chak i nisu ateisti,ali pripadaju duhovno nastrojenim hriscanim,ne religioznim

u toj knjizi je i realno predtsvaljen komunizam sa svim svojim zabludama 

Нисам читао дотични уџбеник, па није ни коректно да га оцењујем. Уџбеник из мог времена и за средњу школу и за факс је био хорор...
Помислио сам да су старији, с обзиром на атеистичку конотацију (или твоју интерпретацију).
A очекивао сам да ће се коначно направити дисконтинуитет са комунистичким погледом ( мислим на њихов атеизам) на свет.

Велиш рођени после Тита, дакле имају највише 28 година.
А пишу уџбенике.
Ауууу, који генијалци.
Завршен факс са 22, магистратура са 24, докторат са 26, а писци уџбеника са 28...
Па то су генијалци!
Радује ме да у Србији ничу генијалци као печурке после кише...

Зар ти се не чини да су мало млади и неискусни за писање тако важног дела у тим годинама?
Професор када почиње да предаје, један од услова који треба да испуни је да напише уџбеник или приручник (бар је тако било раније на медицини) за тај предмет...
Да су заиста генијалци (с обзиром на године и на посао који су добили да раде), писали би радове који би продрмали темеље социологије...

Опрости на мом скептицизму и неповерењу, али у тим годинама писати уџбеник...

Или су генијалци или су посао добили преко везе...

Више би волео ово прво, јер је ипак боље да коначно способни људи (мада се не слажем са њиховим ставовима) долазе на истакнута места, него да влада непотизам, корупција...

Било како било, ово ипак нема никакве везе са истинитошћу хришћанства, већ више са погледом на хришћанство дотичних писаца уџбеника.

ne treba da budes genijalac da napises istinu 
a istina je bas ono sto je Milosch objasnio na prethodnoj stranici.

ma svako ima svoju istinu što reče deki 

Percepcija ti je cudna stvar

Svako ima svoju istinu. Svako ima svoju istinu o Istini. Milion istina,milijarde istina o jednoj Istini. Baš je divan ovaj svet u istinu.  

Upravo tako - u tome je lepota ovog sveta i zbog toga treba da budemo srecni a ne da mrzimo jedni druge samo zato sto drugacije vidimo svet. Jedini nacin da se IStina vidi je kada tvoja istina postane tudja a tudja tvoja - kada ucis tako sto drugima propovedas a drugi propovedaju tako sto od tebe uce, jedino se tako vidi Istina. To je Hrist radio i to je njegov put.

@decky999
Da se nisi malo zapetljao u ovoj tvojoj dugačkoj rečenici. Zar nisi malo obesmislo prvi deo rečenice sa drugim delom. Ispada kao ona čuvena: što je tvoje to je i moje a što je moje to je samo moje. Znači, samo kad propovedaju ono što od tebe uče onda su na pravom putu da dođu do Istine. Divna misao

@purke

Nema nelogicnosti u mojim recima - pravi ucitelj uci tako sto demonstrira znanje sopstvenim primerom i kroz taj proces produbljuje sopstveno znanje tako sto dolazi u aktivnu interakciju sa ucenikom. Tu se krug zatvara jer je proces ucenja uvek dvosmeran ako je uspesan - ucitelj postaje ucenik a ucenik ucitelj - sve sto nema ovu dvotranost je put nadgradnje ega i iluzije koju on hrani zbog sopstvene tastine. Sve sto radimo u zivotu radimo zbog sebe ali kroz taj proces dolazimo do realizacije da je nase sopstvo sve kao i da je sve nase sopstvo - samim tim dolazimo do sustine nase dualne paradoksalne prirode - individualnost koja je sve i sve koje je individualno. Samim tim ucitelj uci sa ciljem da nauci samog sebe nesto a to je jedino moguce ako prenosi znanje nekom drugom - i to definise osnovni zakon univerzuma - dobijas uvek ono sto delis sa drugima. Ljubav kreaira ljubav, znanje kreira znanje, svest kreira jos vise svesti. Jedino kroz deljenje svega mozemo da ga uvecavamo - ne kroz sebicno cuvanje necega samo za sebe. Paradoks je da nista ne moze da se sacuva u ovom univerzumu - cuvanje oznacava stagnaciju i raspadanje. Deljenje oznacava dinamiku i razvoj i samim tim uvecanje.

Kada bi ljudska rasa primenila ovo na svaki aspekt svog zivota ovaj svet bi bio mnogo lepse i srecnije mesto. A ujedno je kolicina srece na ovom svetu merilo razumevanja ovog univerzuma i njegovih zakona - ovo je primenljivo kako na mikro tako i na makro univerzum.