Базен Бањица

Базен "Бањица" је комплекс спортско–рекреационих објеката. Налази се на удаљености  5km од Књажевца. Комплекс базена чине отворени олимпијски базен димензија 25x50m, дубине 1,5-2,25m, са термалном водом температуре 28,6oC, и  дечији базен дубине 10-60cm. Посетиоцима је на располагању зграда са свлачионицама, гардеробом, бифеом, баштом са 120 места, паркинг простор, терени за мале спортове.

Сеоски туризам

Подручје општине Књажевац се простире у живописним долинама река Сврљишки, Трговишки, и Бели Тимок, на брежуљкастим падинама Тресибабе и Тупижнице, и на привлачним подручјима северног дела Старе Планине.

Разноврстан рељеф,    од питомих долина до подножја највишег  врха Србије - Миџора (2169 м), умерено-континентална клима, термални извори, брзи планински потоци и речице, шумски комплекси  који се смењују са воћњацима, виноградима и ораницама, разноврстан биљни и животињски свет, чине ово подручје изузетно атрактивним за сеоски туризам.

Уколико се одлучите за боравак у неком од села на обронцима Старе планине (Црни Врх, Ћуштица, Балта  Бериловац) имаћете прилику да уживате у бескрајним шетњама кроз нетакнуту природу, да планинарите, да берете лековито биље. А на крају дана, када се уморни вратите, љубазне домаћице ће Вас понудити локалним специјалитетом – белмужом, сиром, топлом погачом и другим традиционалним јелима домаће кухиње.

Ако је за Вас планинарење исувише смело, упутите се према Горњој и Доњој Каменици где можете видети цркву Пресвете Богородице из XIV века, и манастир Свете Тројице из XV века.

Разлог више да посетите ова планинска села је и постојање старе воденице поточаре у Балта Бериловцу, као и одржавање манифестације ‚‚Молитва под Миџором'', где се уз спортске игре и такмичења одржава и надметање мештана Старе планине у припремању старинских јела.

У селу Градиште окружено литицама и шумама, на самој речици, сместило се домаћинство Бранета Вељковића. У дворишту је рибњак са пастрмком и мала хидро-централа са браном, тако да посетиоци могу уживати у  језерцету. На имању је и уређена пешачка стаза, која кроз шуму води до старе воденице. Домаћин ће госте радо послужити специјалитетима од свеже рибе, али и организовати шетње по околини, лов, сакупљање шумских плодова и лековитог биља, пецање.

Љубитељима питомијег окружења препоручујемо села у долинама река: Ргоште, Равну, Потркање.

Села у долинама Тимока карактерише неописива лепота, где се преплићу етно мотиви и традиција са касноримским ископинама и споменицима. Оно што ће Вас додатно привући су изврсна вина Књажевачког виногорја која су више пута награђивана.

Село Равна се налази на путу Књажевац–Зајечар, и од самог града Књажевца удаљена је 9,5 км. У атару села Равне налази се археолошко налазиште Timacum Minus, које представља римску насеобину чији темељи датирају из I века наше ере. Сматра се да је овде у почетку био војнички  логор римских легионара, који је касније у III и IV веку прерастао у тврђаву са кулама.

На основу извађених стела из темеља у Архео–етно парку у Равни сачињена је драгоцена лапидаријска збирка етно–споменика (у школи у Равни ), који говоре о Латинима, житељима ове насеобине. У току систематских истраживања у периоду од 1975. до 1990.године, пронађено је на десетине римских споменика–жртвеника, царских почасних натписа, надгробних стела и других бројних примерака античке бронзане и мермерне скулптуре, рељефа идругих предмета високе уметничке и занатске вредности. Архео–етно парк у Равни се састоји од већ поменутог лапидаријума, старе сеоске школе и куће у традиционалном стилу, у чијем се подруму налази поставка музеја винарства.

Ако сте заљубљеник у Антику и добра вина Равна је право место за Вас.

На само неколико километара од села Ргоште и Подвиса налази се спортско–рекреациони центар "Бањица" , који добија воду из термалног изворишта Ргошка бањица. Изолован  од града, окружен зеленилом, право је место како за ватрене пливаче, који  могу пливати у олимпијском базену размера 25 x 50 м, тако и за децу која ће уживати у тзв. брчкалишту – малом базену са највећом дубином од 50цм. Ово ће бити прави одмор за људе жељне мира и спокоја далеко од градске гужве.

У нашим селима бићете дочекани као пријатељ, а на дохват руке ће Вам бити здрава домаћа храна, незагађена природа, чист ваздух и још много тога што ће Вас подсетити на детињство, заборављена јела, цвркут птица, буђење уз кукурикање певаца.

Ловни туризам

Окружен масивима Тресибабе, Тупижнице и Старе планине, Књажевац са околином чини идеално подручје за ловни туризам. На овом подручју постоје четири ловишта укупне површине око 60000 хектара: "Тупижница", "Србија шуме   II", "Тресибаба", и "Миџор-Кална". Од дивљачи су најзаступљеније: трофејна дивљач, фазан, видра, зец. Ово отвара могућности за долазак ловаца који смештај могу наћи како у оближњим селима, тако и у ловачким кућама.

У оквиру ловишта на Тупижници постоји резерват за јеленску дивљач, фазанерија са око 1 500 фазанских пилића, одређени део за лов на дивље свиње, и ограђени терен за обуку паса за лов на дивље свиње.

Ловиште "Стара планина" лоцирано је на источним падинама Старе планине. Лови се јелен, срна, лисица, дивља свиња, вук.

Ловиштима управљају три ловачка удружења, која се налазе у Кални, Минићеву и Књажевцу.     


Ловачко удружење Књажевац
адреса: Кеј Вељка Влаховића 19
телефон: 019 731 705

Ловачко удружење Књажевац располаже са два ловачка дома.


Ловачко друштво Минићево
адреса: Минићево, ул. Трг слободе б.б.
телефон: 019 769 605




Ловиште у функцији има следеће ловне објекте: 8 стабилних чека, 15 чека на дрвету, 30 хранилишта за крупну дивљач, 20 хранилишта за фазане и јаребице, 170 солишта и 40 појилишта. Задњих година развија инострани ловни туризам и у понуди су тренутно терени за обуку паса птичара, лов пољске јаребице које има у великом броју, препелице и шумске шљуке. За праве заљубљенике лова и природе нуди гостопримство у 10 реновираних ловачких колиба у срцу ловишта и неколико викендица које су такодје у власништву ловаца на планини Тупижници и Старој планини.

Ловачко друштво Минићево нуди прихват гостију у приватном смештају базиран на изворном ловном туризму у колибама и викендицама у ловишту, а такође у објекту Мотел “Бели Тимок” у Минићеву са 4 собе


Ловачко друштво Кална
адреса: Кална
телефон

Туристичка организација

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ОПШТИНЕ КЊАЖЕВАЦ

Милоша Обилића 1
Тел. 019 735 230
директор: Саша Игњатовић

Туристичка организација општине Књажевац је основана  2002.године као јавна служба, ради обављања послова промоције и унапређења  туристичких вредности на територији општине Књажевац. Промоцију туристичке и привредне понуде Туристичка организација реализује кроз израду пропагандног материјала, наступима на сајмовима туризма, као и организацијом сајма вина, изложбе сувенира, ручних радова и прехрамбених производа у оквиру сајма предузетништва.

Посебна пажња у 2006.години посвећена је развоју сеоског туризма, као једне од могућности за побољшање општег квалитета живота на селу, и у циљу унапређења туристичке понуде наше општине. Развој сеоског туризма је  подстакнут и обуком за сеоски туризам, где су се домаћини упознали са основним правилима пословања у сеоском туризму, а такође им је омогућена и бесплатна категоризација.

''Молитва под Миџором'' и ''Сабор на Кадибогазу''  су манифестације које се одвијају под нашим покровитељством. Ове манифестације чувају од заборава нашу традицију и старинске обичаје кроз припрему традиционалних јела, казивање народних приповетки и песама, извођење изворне народне музике.

Такође, Туристичка организација се по потреби укључује у све догађаје предузетника, установа, и невладиних организација, које се баве неговањем културе, спорта и традиције.

Смештај
1    Милошев конак
2    Дом ученика средњих школа - Интернат
3    Конак "Ана"
4    Конак "Барка"
5    Пансион "Мали предах"
6    Конак "Вила Катарина"
7    Хотел Електропривреде Србије "Бабин зуб"
8    Планинарски дом "Бабин зуб"


Милошев конак

Милошев конак располаже са пет луксузних соба прве категорије са 4 звездица. У свакој соби постоји телефон, клима, ДВД плејер, бежични интернет, минибар, купатила са масажер кабинама. Сам објекат налази се у административном центру града, идеалан за пословне људе.

Тел. 019 732 103, 732 788


Дом ученика средњих школа - Интернат

Дом ученика средњих школа - Интернат, један је од објеката који употпуњују туристичку понуду овог краја. Налази се у центру града преко пута градског парка. Током године у њему бораве ученици, док је за време распуста на располагању гостима. Капацитет интерната је 80 лежајева. У склопу интерната је и кухиња са трпезаријом. Погодан је за смештај млађих гостију.

Тел: 019 733 142


Конак "Ана"

Конак "Ана" се налази у Књажевцу, у близини аутобуске и железничке станице. Смештајни капацитети конака су 10 двокреветних соба са помоћним лежајима, и 3 трокреветне. Гостима је на располагању и вишенаменска сала са 400 места. Вечим делом године отворена је летња башта са 150 места. У саставу објекта је и поликлиника у којој се према потреби могу добити све врсте специјалистичких прегледа и лабараторијских анализа.

Тел: 019 730 185, 730 190


Конак "Барка"

Конак "Барка"  се налази на излазу из Књажевца у правцу Ниша, свега 300м од градског базена. Располаже са 4 апартмана и још 90 лежаја у 37 соба. Такође поседује две ресторанске сале капацитета 400 и 800 места, поред којих се налази пријатна и лепо уређена башта. Због непосредне близине базена, идеално је место за смештај спортских екипа, а ловцима које привлаче богати ловни терени Књажевачке општине конак Барка нуди уз удобан смештај и чување ловачких паса у 80 боксова.

Тел: 019 731 222, 732 495


Пансион "Мали предах"

Пансион "Мали предах" је објекат који располаже са  13 двокреветних, 2 трокреветне,  1 четворокреветном собом, 1 апартманом и салом капацитета 600 места погодном за све врсте већих окупљања: свечаности, састанке конгресног типа, или предахе екскурзионих група на пропутовањима. Осим квалитетног смештаја гостима нуди разноврсна јела и пића, посебно локалне специјалитете и јела традиционалне српске кухиње.

Тел: 019 739 100
019 739 200


Конак "Вила Катарина"

Конак  "Вила Катарина" се налази на путу за Сокобању на самом излазу из Књажевца. Подигнута 1933.године у старинском стилу, окружена дечјим игралиштем и теренима за мале спортове, опремљена луксузним собама идеално је место за госте који траже најбоље. Од 2003.године када је постала конак, Вила Катарина располаже са 16 кревета у једном апартману и шест соба, великом ресторанском салом са 120 места и малом са 40 места.

Тел: 019 733 379


Хотел Електропривреде Србије "Бабин зуб"

Хотел се налази на Старој планини, на северној страни Бабиног зуба, поред планинарског дома "Бабин зуб". Хотелом управља ЕПС–ТУРС. Хотел је "Б" категорије смештајног капацитета 60 лежајева у 22 двокреветне и трокреветне собе и два апартмана.


Планинарски дом "Бабин зуб"

Планинарски дом се налази на северној страни Бабиног зуба, 60km од Књажевца и 13km од Црног Врха, најближег насељеног места. До дома се стиже сваком врстом теренског возила, аутобусом или  путничким аутомобилом, путем који се редовно  одржава. Планинарски дом је намењен за смештај, исхрану, дневни боравак и забаву организованих група и појединаца.  Планинарски дом ради током целе године. Капацитет дома је 80 лежаја. Дом је под управом Туристичке организације општине Књажевац.

Фестивал културе младих Србије

Године 1951.  група студената из Тимочке крајине дошла је на идеју о организовању мултикултурне смотре. Таква идеја остварена је 1962.године када су у дворишту Књажевачке Гимназије одржане прве студентске игре на којима је учествовало око 300 студената из неколико градова Тимочког и Нишког региона. Године 1966.  смотра постаје републичка и добија назив МУЗИЧКЕ ИГРЕ СТУДЕНАТА СРБИЈЕ а потом УМЕТНИЧКЕ ИГРЕ ОМЛАДИНЕ и СТУДЕНАТА СРБИЈЕ. Почев од 1972.године смотра се одржава под називом ФЕСТИВАЛ КУЛТУРЕ МЛАДИХ СРБиЈЕ.

Од почетка организовања па до 1984.године фестивал траје као такмичење младих стваралаца у музици, поезији, позоришној игри и уметничкој фотографији. Са порастом новитета и квалитета програма које је нудио публици фестивал губи такмичарски карактер и израста у јединствену смотру врхунских достигнућа младих стваралаца. Своје постојање фестивал је почео музиком (народном и забавном) и сликарством. Класична музика постаје део програма 1967.године; уметничка фотографија 1968.године; омладинска карикатура 1971.године, рецитаторство, говорништво и филм 1972.године; фолклор 1973.године, хорско певање и драма 1974.године; балет 1981.године и спорт и видео стваралаштво 1985.године.

Када се после више од четири деценије поглед усмери ка његовим почецима може се с поносом рећи да су бројеви приказаних програма, изводјача и гостију најбољи показатељи значаја смотре. Више од 50.000 младих стваралаца представило је до сада своја уметничка остварења и готово да нема иоле значајније личности на културној и јавној сцени која није учествовала на Фестивалу.

Фестивал клутуре младих Србије се традиционално одржава почетком јула и траје 5-7 дана.

Последњих година његова стандардна програмска шема подразумева расписивање конкурса за уметничку фотографију, песничког конкурса у сарадњи са другим програмом Радио Београда, отварање репрезентативне ликовне изложбе, вечери народне, забавне и рок музике. Редовно су заступљени драмски и филмски а завршне вечери наступају водеће фолклорне трупе у земљи.


Покровитељи Фестивала су Министарство за културу и Општина Књажевац.
Извршни реализатор смотре је Дом културе Књажевац.
Адреса: Бранка Радичевића бр. 1, Књажевац
Телефон: 063 452 480
Лице за контакт: Славиша Раденковић, председник организационог одобра Фестивала

Молитва под Миџором

Туристичко – привредна манифестација "Ђурђевдански сусрети - Молитва под Миџором"  одржава се у селима Вртовац и Балта Бериловац (35 км од Књажевца).

Први део Манифестације одржава се на Ђурђевдан 06. маја, у селу Вртовац. Ђурђевдан је слава и сеоска заветина позната код сточара као  једна од највеселијих обредних светковина којом се слави снага пролећа и природе. Обредним ритуалом , снага природе "преноси" се на људе, стоку и усеве.

Ђурђевдан започиње бербом цвећа и биља на Биљарни петак и  ритуалним плетењем венаца на реци. Празновање се наставља првом мужом оваца, а на сам дан Славе око ћелије у Вртовцу иде обредна поворка  - литија, врши се освећење сира, кити се простор око ћелије цвећем и биљем планинке , жене која представља дух природе. Процесија се завршава клањем јагњета у свакој кући. Најзначајнији чин обреда је клање црног мушког јагњета украшеног венцем и упаљеном свећом на рогу, кога народ Буџака зове "Молитва".

Други део Манифестације одиграва се у селу Балта Бериловац и почиње благословом и позивом ћаје – заповедника ђурђевданских свечаности, чобанима и народу.

Затим следи културно–уметнички програм, спортске и забавне чобанске играрије, избор најлепше чобанице из Буџака, такмичење у припремих старих јела. На Манифестацији се такође могу видети и стари занати, али и приказати лековито биље као и његова примена.

Сабор на Панаџур

У подножју Старе планине у селу Јаловик Извор (40 км од Књажевца) сваке године на Велику Госпојину 28. августа одржава се сабор народне изворне музике популарно назван "ПАНАЏУР"     који окупља: певаче, хармоникаше, фрулаше, гајдаше, трубаче и блех-оркестре. Најбољи добијају признања названа именима наших славних радио-извођача народне музике.

Сабор на Кадибогазу

Одржава се викендом око 19. јула. У селу Ново Корито у Србији и Салаш у Бугарској организује се вашар (сабор) који је привредна и културна манифестација на којој се приказује народно културно стваралаштво и привредна понуда насеља са обе стране државне границе.

Ne čitajte moj post ako niste pročitali sve predhodne postove. Možda nećete shvatiti moje reči.


A mi se stidimo sela i izgleda njihovog. I treba jer ovo je ipak 21 vek. Struja, voda, telefon, a sada naravno i internet. To je ono što je osnovno da bi se život poistovetio sa onim životom u gradu. A to što su sva sela u okolini Knjaževca u izumiranju i što u nekoliko sela više i nema stanovnika? "Mi" se stidimo svih tih sela ali kad odeš negde daleko (kao što sam ja sada), pa kad vidiš kako ti neki drugi ljudi žive, e onda shvatiš da je Knjaževac i njegova okolina raj na zemlji. Političari i vlast su ti koji stvaraju atmosveru iz koje svi beže. A to se dešavalo godinama i godinama pa sad kad je ljudima svest promenjena teško da ćemo se svi tako lako preobraziti i zavoleti prirodu. U ljudima je decenijama stvarana svest da se na betonu bolje živi. A ja bih najviše voleo da tu negde u okolini mog Zaječara ili  Knjaževca ili bilo gde tu negde, imam kućicu i dobar put koji me povezuje sa gradom a onda i jeftino gorivo pa eto sklada. A ovako kad pogledamo kakav nam je drum pa kolika je cena goriva e onda jasno što ljudi beže i na silu žive na betonu.

Babin zub i cela ta okolina ima tako veliki potencijal za seoski turuzam da je to neverovatno. Država je uložila nešto para u izgradnju žičare i... Ali mene strah od te naše države. Šta se krije u pozadini i da li će zaista onaj krajnji korisnik, naš seljak, ti, ja, imati koristi od svega ovog. Ili je tih par likova sa vrha opet prodalo našu zemlju?

Samo se priča o strancima i o stranom kapitalu i o stranim turistima i kako je sve to što donesemo sa strane uvek bolje. A ja vam kažem da nije baš tako. Gde smo mi u ovoj priči? Gde si ti, gde sam ja?

Skrenuo sam malo sa teme, možda me neće svi ni razumeti. Tako sam besan što nam Srbija propada a takvih lepota, toliko vode (reka), vetra (za vetrenjače) imamo. Da nam sve bude potaman. Da živimo lepo i skladno. A i jeftino. Uvezli su nam svo đubrište sa zapada i EU. Pričaju nam kako to tako treba da bude i da je tako bolje. Epa nije tako! Prođoh četvrtinu Amerike uzduž i popreko (ne kao turista), videh kako ljudi žive, doživeh sve to. I sa sigurnošću vam tvdim, naša Srbija je raj na zemlji. Problem su političari i njihove banke i nikad im para dosta u džepovima.

Ništa ovde u USA niti tu u EU nije bolje nego u Srbiji. Sve ono što imaju oni, mi imamo bolje. Mislim na prirodu, na potencijal, na izvore energije, na prirodna bogatsva. Jedino što oni imaju bolje od nas jesu pametne glave. Ne može niko da me ubedi da Srbija propada jer mi nešto ne možemo da proizvedemo i od tog proizvoda živimo.

Neko je otišao iz tih sela jer je država stvorila atmosveru da tamo nije moglo više lako da se živi. A nikad i nije bilo lako. Sad stvaraju lošu atmosveru u celoj Srbiji pa svi bežimo iz nje nadajući se boljoj budućnosti u tuđini. A teško je verujte mi.


Halo vi sa vlasti, šabani !!! Vratite nam Srbiju.
Vratimo se jednostavnom životu, vratimo se prirodi. Vratimo se jeftinom životu. Omogućite nam to.

Hoću kući.