Историја



Књажевачки крај је насељен у време праисторије, о чему сведоче станишта у Бараници, Шкодрином пољу, Дубрави и др, пећински цртеж коњаника у Габровници и други многобројни археолошки налази. Антички хроничар Плиније (II век н.е.) бележи овај простор као део римске провинције Мезија у којој живе Мези, Трачани, Дарданци, Трибали, Тимахи, који су симбиозом са словенским племенима формирали овдашње староседелачко становништво Тимочана, звано Путуклије.
Римско утврђење Timacum Minus код села Равна, са откопаним бедемима, деловима цивилног насеља, богатом некрополом, објашњава период историје књажевачког краја до времена средњег века. У самом граду су пронађени остаци и другог познатог касноантичког града Timacum maius.
У римској путној карти из IV века Књежевац је записан под називом Timaco Maiori, насеље које је настало на темељима утврђења Велики Тимок на брду Зданије (садашња црква „Свети Ђорђе“).
Из периода средњег века потичу градови Равна и Кожељ, црква Свете Богородице у Горњој  Каменици и манастир Свете Тројице у Доњој Каменици, грађене у XV веку, као и први траг имена Гургусовац. У старијој литератури ово насеље назива се Колумбија, долази од латинске речи columba, што значи голубица и прави превод Голубац, мада за овај назив нема археолошких и писаних потврда. Упоредо са њим употребљавао се веома дуго и назив Гургусовац, под којим именом се помиње у турским пописима из 1455.године. Народна легенда каже да је ово име добио по голубима гривашима.
Турци су овај крај освојили 1396.године и припојили га Видинском пашалуку. Из времена турске власти има мало података. Запис из XVII века ближе бележи ондашњи Гургусовац као војно утврђење са палисадима и топом, са 46 турских и 120 хришћанских кућа.

Први српски устанак Књажевачки крај је захватио 1807.године када је Хајдук Вељко напао Гургусовац, али га није могао заузети, све до српско-руске победе на Малајници. После српског пораза на Чегру, турци поново освајају Гургусовац. Падом Србије 1813.године, пао је и Гургусовац, који је поново био прикључен Видинском пашалуку, све до ослобођења од турака и припајање матици Србији 1833.године. Граду је остала Гургусовачка кула, злогласни затвор за политичке затворенике, познатији као „Српска бастиља“. Кула је запаљена наредбом Књаза Милоша Обреновића, па су њему у част, грађани 1859.године променили име града у Књажевац.

Тешке економске прилике после рата, расписивање нових пореза за пругу Београд – Ниш и наоружање војске, као и непосредно политичко стање у земљи, довело је до Тимочке буне 1883.године. Непосредан повод за буну био је прикупљање оружја од народне војске те је буна захватила и Књажевац и књажевачки округ у октобру 1883.године, а један од покретача буне је књажевчанин Аца Станојевић.

Књажевчани су се показали као добри борци кроз све ратове који су захватили ове крајеве, као Српско-бугарски рат, Балкански, Први светски рат. Приликом повлачења српске војске 1915.године књажевчани су се посебно истакли у борбама за одбрану Београда. XIV пук у саставу II армије приликом пробоја Солунског фронта 1918.године као предходница прешао је Дрину и први ушао у Сарајево и стигао до Јадранског мора, а по завршетку рата застава XIV пука је одликована Карађорђевом звездом.

Период између два рата ће остати упамћен по приметном развитку књажевачке општине, отварању разноврсних занатских радњи и радионица, као и први индустријски капацитети: кожара, циглана, вински подрум, тако да Књажевац добија све елементе градске средине.

Други светски рат у Књажевцу је започео демонстрацијама против потписивања пакта о приступању Југославије Тројном пакту 25/27 марта 1941.године и окупацијом града 11. априла 1941.године од стране Немачке и окупације Буџака од стране Бугарске. После дугих борби са бугарима и немцима Књажевац је коначно ослобођен 10. октобра 1944.године.

Убрзан развитак почиње 1960.године када се изграђују и индустрија конфекције „Бранка Динић“, фабрика обуће „Леда“, индустрија трактора и машина ИМТ, Тимочка индустрија намештаја „Тина“, а вински подрум прераста у ППК „Џервин“.

Из свега проистиче да је период од 1970. до 1985. године најзначајнији у досадашњем развоју Књажевца и то по свим елементима привредног и друштвеног развоја. У том периоду подигнути су објекти по којима се препознаје Књажевац, а то су: Дом кулутре, Дом здравља, Предшколска установа са мрежом вртића, више стамбених блокова, а што се тиче културне јавности Књажевац је најпознатији по републичкој смотри, Фестивалу културе младих Србије, који је успостављен 1962. године, а који траје и данас.



Izvor: Књажевац

Географски подаци

Општина Књажевац се налази у источном делу Србије, уз границу са Републиком Бугарском и улази у састав Тимочке крајине. Налази се на  северној географској ширини од 43°20' до 43°45' и  источној географској дужини од 22°11' до 22°41'.

Општина се простире на површини од 1.202 km2 и по величини је четврта у Републици Србији. Претежни део општине Књажевац припада брдско – планинском подручју.

Највиша тачка на територији општине је Миџор на Старој планини (2169m надморске висине), који је и највиши врх у Републици Србији. Најнижа тачка је 176m надморске висине и налази се у књажевачкој котлини. Подручје општине обухвата 86 насеља, од чега је 85 сеоских насеља.  Сам град се налази на саставу Трговишког и Сврљишког Тимока који заједно чине Бели Тимок,  који тече ка Зајечару и заједно са Црним Тимоком чини Тимок, по коме је и сама Тимочка крајина добила назив.

У општини Књажевац живи 37.172 становника, од чега 19.705 у граду (подаци из последњег пописа становништва 2002.године). Просечна густина насељености је 31 становник по km2, што је сврстава у ретко насељене општине.

Књажевац је са другим градовима повезан друмским и железничким саобраћајем.

Удаљеност од других градова:
Београд     280 km
Зајечар     40 km
Ниш          60 km
Прахово - Дунав     110 km
Сокобања     41 km
Пирот     64 km
Софија     147 km

Имамо тему већ

gde? nisam nasla 

Додуше,та тема је за дописивање

Videla sam tu temu... tako mi je i sinula ideja o ovoj 

Nego... da nastavim 



Насеља у општини

1. Месна заједница Алдинац, Подручје месне заједнице Алдинац обухвата насељена места Алдинац и Репушницу.
2. Месна заједница Балановац, Подручје месне заједнице Балановац обухвата насељено место Балановац.
3. Месна заједница Балинац, Подручје месне заједнице Балинац обухвата насељена места Балинац, Дрвник и Старо Корито.
4. Месна заједница Балта Бериловац, Подручје месне заједнице Балта Бериловац обухвата насељено место Балта Бериловац.
5. Месна заједница Бањски Орешац, Подручје месне заједнице Бањски Орешац обухвата насељено место Бањски Орешац.
6. Месна заједница Бели Поток, Подручје месне заједнице Бели Поток обухвата насељено место Бели Поток и Божиновац.
7. Месна заједница Берчиновац, Подручје месне заједнице Берчиновац обухвата насељено место Берчиновац.
8. Месна заједница Булиновац, Подручје месне заједнице Булиновац обухвата насељено место Булиновац.
9. Месна заједница Бучје, Подручје месне заједнице Бучје обухвата насељено место Бучје.
10. Месна заједница Валевац, Подручје месне заједнице Валевац обухвата насељена места Валевац и Дречиновац.
11. Месна заједница Васиљ, Подручје месне заједнице Васиљ обухвата насељено место Васиљ.
12. Месна заједница Вина, Подручје месне заједнице Вина обухвата насељено место Вина.
13. Месна заједница Витковац, Подручје месне заједнице Витковац обухвата насељено место Витковац.
14. Месна заједница Влашко Поље, Подручје месне заједнице Влашко Поље обухвата насељено место Влашко Поље.
15. Месна заједница Вртовац, Подручје месне заједнице Вртовац обухвата насељено место Вртовац.
16. Месна заједница Глоговац, Подручје месне заједнице Глоговац обухвата насељено место Глоговац.
17. Месна заједница Габровница, Подручје месне заједнице Габровница обухвата насељена места Габровница и Татрасница.
18. Месна заједница Горња Каменица, Подручје месне заједнице Горња Каменица обухвата насељена места Горња Каменица и Папратна.
19. Месна заједница Горње Зуниче, Подручје месне заједнице Горње Зуниче обухвата насељено место Горње Зуниче.
20. Месна заједница Градиште, Подручје месне заједнице Градиште обухвата насељена места Градиште, Дејановац и Причевац.
21. Месна заједница Грезна, Подручје месне заједнице Грезна обухвата насељено место Грезна.
22. Месна заједница Дебелица, Подручје месне заједнице Дебелица обухвата насељено место Дебелица.
23. Месна заједница Доња Каменица, Подручје месне заједнице Доња Каменица обухвата насељено место Доња Каменица.
24. Месна заједница Доња Соколовица, Подручје месне заједнице Доња Соколовица обухвата насељено место Доња Соколовица.
25. Месна заједница Доње Зуниче, Подручје месне заједнице Доње Зуниче обухвата насељено место Доње Зуниче.
26. Месна заједница Жлне, Подручје месне заједнице Жлне обухвата насељено место Жлне.
27. Месна заједница Жуковац, Подручје месне заједнице Жуковац обухвата насељена места Жуковац, Горња Соколовица и Кандалица.
28. Месна заједница Зоруновац, Подручје месне заједнице Зоруновац обухвата насељено место Зоруновац.
29. Месна заједница Зубетинац, Подручје месне заједнице Зубетинац обухвата насељено место Зубетинац.
30. Месна заједница Дреновац, Подручје месне заједнице Дреновац обухвата насељено место Дреновац.
31. Месна заједница Јаковац, Подручје месне заједнице Јаковац обухвата насељено место Јаковац.
32. Месна заједница Јања, Подручје месне заједнице Јања обухвата насељена места Јања, Равно Бучје и Алдина Река.
33. Месна заједница Јелашница, Подручје месне заједнице Јелашница обухвата насељено место Јелашница.
34. Месна заједница Јаловик Извор, Подручје месне заједнице Јаловик Извор обухвата насељено место Јаловик Извор.
35. Месна заједница Каличина, Подручје месне заједнице Каличина обухвата насељено место Каличина.
36. Месна заједница Кална, Подручје месне заједнице Кална обухвата насељена места Кална и Иново.
37. Прва месна заједница Књажевац, Подручје Прве месне заједнице Књажевац чини лева страна Сврљишког Тимока са улицама Вељка Влаховића, Војводе Степе, Спасоја Милкића, Бранке Динић, Лоле Рибара, Џервинска, Шпанских бораца, Душана Петровића Шанета, Насеље Ластавичко Поље, Петра Кочића, Октобарске револуције, Хајдук Вељкова, Карађорђева, Трг ослобођења и свим осталим улицама са леве стране Сврљишког Тимока.
38. Друга месна заједница Књажевац, Подручје Друге месне заједнице Књажевац чини десна страна Сврљишког Тимока која је ограничена следећим улицама: Девете бригаде, Бранка Радичевића, Димитрије Туцовића, Аце Станојевића, Његошева, Ђуре Хорватовића, Добривоја Радосављевића, Радничка, Владе Зечевића, Вука Караџића, Милоша Обилића, Стевана Синђелића, Петра Добрњца, Змајева, Боре Станковића, Благоја Паровића
39. Месна заједница Дубрава, Подручје месне заједнице Дубрава чини лева страна Трговишког Тимока која је ограничена следећим улицама: 22. децембар, Вукашина Милића, 4. септембар, 23. Дивизије, Николе Тесле, Првомајска, Пиротска и Миле Јулиног.
40. Месна заједница Кожељ, Подручје месне заједнице Кожељ обухвата насељено место Кожељ.
41. Месна заједница Крента, Подручје месне заједнице Крента обухвата насељено место Крента.
42. Месна заједница Лепена, Подручје месне заједнице Лепена обухвата насељено место Лепена.
43. Месна заједница Локва, Подручје месне заједнице Локва обухвата насељено место Локва.
44. Месна заједница Мањинац, Подручје месне заједнице Мањинац обухвата насељено место Мањинац.
45. Месна заједница Миљковац, Подручје месне заједнице Миљковац обухвата насељено место Миљковац.
46. Месна заједница Минићево, Подручје месне заједнице Минићево обухвата насељено место Минићево.
47. Месна заједница Мучибаба, Подручје месне заједнице Мучибаба обухвата насељено место Мучибаба.
48. Месна заједница Ново Корито, Подручје месне заједнице Ново Корито обухвата насељено место Ново Корито.
49. Месна заједница Ошљане, Подручје месне заједнице Ошљане обухвата насељено место Ошљане.
50. Месна заједница Орешац, Подручје месне заједнице Орешац обухвата насељено место Орешац.
51. Месна заједница Петруша, Подручје месне заједнице Петруша обухвата насељено место Петруша.
52. Месна заједница Подвис, Подручје месне заједнице Подвис обухвата насељено место Подвис.
53. Месна заједница Понор, Подручје месне заједнице Понор обухвата насељено место Понор.
54. Месна заједница Потркање, Подручје месне заједнице Потркање обухвата насељено место Потркање.
55. Месна заједница Равна, Подручје месне заједнице Равна обухвата насељено место Равна.
56. Месна заједница Радичевац, Подручје месне заједнице Радичевац обухвата насељена места Радичевац и Шарбановац.
57. Месна заједница Ргоште, Подручје месне заједнице Ргоште обухвата насељено место Ргоште.
58. Месна заједница Саставак, Подручје месне заједнице Саставак  обухвата насељено место Саставак.
59. Месна заједница Сврљишка Топла, Подручје месне заједнице Сврљишка Топла обухвата насељено место Сврљишка Топла.
60. Месна заједница Скробница, Подручје месне заједнице Скробница обухвата насељено место Скробница.
61. Месна заједница Слатина, Подручје месне заједнице Слатина обухвата насељено место Слатина.
62. Месна заједница Стањинац, Подручје месне заједнице Стањинац обухвата насељено место Стањинац.
63. Месна заједница Стогазовац, Подручје месне заједнице Стогазовац обухвата насељено место Стогазовац.
64. Месна заједница Трговиште, Подручје месне заједнице Трговиште обухвата насељено место Трговиште.
65. Месна заједница Трновац, Подручје месне заједнице Трновац обухвата насељено место Трновац.
66. Месна заједница Црвење, Подручје месне заједнице Црвење обухвата насељено место Црвење.
67. Месна заједница Црни Врх, Подручје месне заједнице Црни Врх обухвата насељено место Црни Врх.
68. Месна заједница Ћуштица, Подручје месне заједнице Ћуштица обухвата насељено место Ћуштица.
69. Месна заједница Шести Габар, Подручје месне заједнице Шести Габар обухвата насељено место Шести Габар.
70. Месна заједница Штипина, Подручје месне заједнице Штипина обухвата насељено место Штипина.
71. Месна заједница Штитарац, Подручје месне заједнице Штитарац обухвата насељено место Штитарац и Видовац.
72. Месна заједница Штрбац, Подручје месне заједнице Штрбац обухвата насељено место Штрбац
73. Месна заједница Шуман Топла, Подручје месне заједнице Шуман Топла обухвата насељено место Шуман Топла.

Дан Општине Књажевац

Ослобођење од вековне турске владавине Тимочки крај је дочекао тек 1833. године, када се народ одлучно дигао на устанак. 17. мај 1833. године је датум када је после 437 година на овим просторима збачена турска власт, њен феудални поредак и датум који ће значити величанствену капију кроз коју ће Гургусовац закорачити у будући развој у оквиру своје матице Србије и заједно са њом у токове развоја цивилизације Европе у XIX и XX веку. Како се турци нису противили Милошевој регуларној војсци предали су се 17. маја и по свом избору једни отишли у Пирот, а други у Ниш. Срби су тада преузели шанац Гургусовачке куле, што је значило да је Књажевац, тада Гургусовац, заувек био ослободјен од Турака.

Друштвено–историјски и економски посматрано, овај датум значи прекретницу у развоју Гургусовца, од 1859. године Књажевца и околине. Већ у лето 1833. године кнез Милош ће овде успоставити прве редове нове цивилне власти, управу, после чега ће Гургусовац почети убрзано да се развија на економском, просветном и културном плану. Године 1835. отворена је прва основна школа, изграђена црква, потом болница, пошта, гимназија и др. установе, које ће му дати атрибут важног административног, привредног и културног центра.

Историјски гледано овај датум представља финале једног великог ослободилачког народног покрета усмереног ка ослобођењу од Отоманског имеперијализма, чиме је одбрањено српско национално биће народа овог краја.

17. мај је израз оданости народа Тимочког краја вековном идеалу: да слободно и равноправно живи са осталим српством у заједничкој држави. Зато он није својина само наших прадедова, већ он припада и садашњим и будућим генерацијама, зато што је то дух заштите слободе који се непосредно рађа и обогаћује. 

17. мај је датум који је уписан у историју наше Општине, а почело се са обележавањем 1994.године и од тада се признаје као дан општине Књажевац, који се обележава радно, свечаном седницом Скупштине општине, доделом јавних признања, спортским, културним и другим манифестацијама.

Општинска слава

Православна црква у Књажевцу (Гургусовцу) саграђена је 1835.године, а посвећена је Светом великомученику Георгију. Георгије је живео у доба Римског царства за време цара Диоклецијана, који је био познат по прогонству хришћана. Свети Георгије је и поред великих мука на које је био стављен проповедао Христа и Небеско царство, а по наређењу цара Диоклецијана погубљен је 6. маја (30.априла) 303. године те се тог дана слави његово име.

Општина Књажевац је узела овај дан - 6. мај Дан светог великомученика Георгија – Ђурђевдан, за своју славу. Домаћин славе општине Књажевац је Председник општине. На дан славе у Цркви Светог Георгија одржава се архијерејска литургија, резање славског колача и литија. Ради обележавања славе Општине у граду се организују научне, спортске, културне, уметничке и дечје манифестације, обилазе светиње и споменици културе и друге активности по програму одбора за прославу славе Општине.

Стара планина

Стара планина представља природно богатство изванредног значаја, и има одличне предиспозиције за развој туризма.

Подручје "Бабин зуб" названо је по маркантом узвишењу Бабин зуб, висине 1758m н.в. Простире се на северозападним падинама повијарца Миџор (2169m н.в.) – Бабин зуб – Болван (1434m н.в) – Брезовичка чука (1282m н.в) и на јужним падинама главног пограничног гребена Старе планине према Бугарској у сливовима Стрмне, Дебеличке и Црновршке реке, захватајући површину од 100,8 km2. На територији општине Књажевац ово подручје обухвата целе атаре села Ћуштица и Црни Врх и делове атара села Балта Бериловац и Јања.

Рељеф Старе планине представља природну вредност која се среће код малог броја планина код нас. То је према територијалном обухвату велика планина са врховима изнад 1400m. Благи и оштри успони, простране ливаде, речни усеци и долине, комплекси обрасли четинарском шумом представљају основ за развој различитих облика туризма. Клима је изузетно повољна са становишта развоја туризма. Стара планина је скоро пет месеци под снегом на висини између 1100m и 1900m, што представља добру основу  за упражњавање зимских спортова.

Шуме богате животињским светом омогућавају бављење ловним туризмом, а у току лета можете уживати у следећим активностима: шетња, параглајдинг, mount-biking, трчање.

Простори Старе планине су еколошки чисти и здрави, без аерозагађења и "прљаве индустрије''. Као строги резервати природе проглашени су Бабин зуб, Драганиште и Голема река, а водопад Бигреног потока има статус хидролошког споменика природе.

Велики распон надморске висине одредио је развој и опстанак ретким врстама биљака. Веома интересантне су  биљне заједнице тресава које се налазе на Јабучком равништу.

Богатство флоре огледа се и у богатству лековитог биља. То су лековите биљке: кантарион, боровница, хајдучка трава, подубица, боквица, клека, вирак, мајчина душица, линцура и многе друге. На овом терену се могу наћи и многе врсте макрогљива.

Фаунистичким истраживањем дневних лептира Старе планине утврђено је 116 врста дневних лептира.

Истраживањем је установљено 6 врста водоземаца, и 12 врста   гмизаваца, од 46 врста које живе на читавом простору Србије.

Подручје Старе планине, карактерише се присуством 26 врста риба. 

Број познатих врста птица Старе планине је 203 врсте, (што износи око 53,1% од укупног броја познатих птица у Србији), тако да се  Стара планина намеће као један од највећих европских центара орнитофаунистичке специјске и генетичке разноврсности планина.

До сада су на подручју Старе Планине на територији општине Књажевац изграђени Планинарски дом са 80 лежајева и Хотел са 2 звездице који располаже са 60 лежајева.

У непосредној близини ова два објекта налази се  жичара четворосед, сидро и две ски стазе. Такође, изнад  хотела налази се вишенаменски спортски терен.

Ргошка Бања

Ргошка бања се налази на обали Сврљишког Тимока, између села Ргошта и рудника Тресибаба и Подвис (који нису у функцији), 5km југозападно од Књажевца. На овом простору постоји читав низ извора који избијају на водоносном раседу дужине 800m (неки извори се јављају на обалама Сврљишког Тимока, а неки су потопљени). Бања је позната од давнина о чему сведоче остаци некадашњег римског купатила.

Хемијска лабораторија Геоинститута из Београда је 1996.године вршила анализу воде Ргошке бање, и на основу испитивања може се рећи следеће:

Према температури минералне воде Ргошка бања је топла или субтермална (20-37oC). Са терапеутског гледишта припада хипотермама (20-34oC). Ово је веома значајно за терапијско коришћење у садашње време када је све више људи са срчаним обољењима, јер је познато да бање са високом температуром изазивају погоршање срчаних обољења.

Хемијска анализа воде Ргошке Бање даје повод за размишљање о њеним многобројним лековитим својствима. У медицини се све чешће помиње селен и његово дејство у лечењу рака. Радон, који се јавља у некаптираним изворима у виду многобројних мехурића погодан је за инхалацију дисајних органа. Зна се да магнезијум благотворна делује на кардиоваскуларни систем, а у води Бањице садржан је у износу од 17,6 mg/l. Флуор садржан у Бањској води у износу од 0,2mg/l је сигуран заштитник зуба, и омогућава чврстину костију, тако да они људи који је пију врше превентиву. Такође, примећено је да плитке огреботине по телу брзо зарастају при купању у бањској води што би могло да се повеже са присуством мангана. Иначе, људи највише долазе да би се лечили од ишијаса, реуматизма, и неких нервних обољења.