Историја



Књажевачки крај је насељен у време праисторије, о чему сведоче станишта у Бараници, Шкодрином пољу, Дубрави и др, пећински цртеж коњаника у Габровници и други многобројни археолошки налази. Антички хроничар Плиније (II век н.е.) бележи овај простор као део римске провинције Мезија у којој живе Мези, Трачани, Дарданци, Трибали, Тимахи, који су симбиозом са словенским племенима формирали овдашње староседелачко становништво Тимочана, звано Путуклије.
Римско утврђење Timacum Minus код села Равна, са откопаним бедемима, деловима цивилног насеља, богатом некрополом, објашњава период историје књажевачког краја до времена средњег века. У самом граду су пронађени остаци и другог познатог касноантичког града Timacum maius.
У римској путној карти из IV века Књежевац је записан под називом Timaco Maiori, насеље које је настало на темељима утврђења Велики Тимок на брду Зданије (садашња црква „Свети Ђорђе“).
Из периода средњег века потичу градови Равна и Кожељ, црква Свете Богородице у Горњој  Каменици и манастир Свете Тројице у Доњој Каменици, грађене у XV веку, као и први траг имена Гургусовац. У старијој литератури ово насеље назива се Колумбија, долази од латинске речи columba, што значи голубица и прави превод Голубац, мада за овај назив нема археолошких и писаних потврда. Упоредо са њим употребљавао се веома дуго и назив Гургусовац, под којим именом се помиње у турским пописима из 1455.године. Народна легенда каже да је ово име добио по голубима гривашима.
Турци су овај крај освојили 1396.године и припојили га Видинском пашалуку. Из времена турске власти има мало података. Запис из XVII века ближе бележи ондашњи Гургусовац као војно утврђење са палисадима и топом, са 46 турских и 120 хришћанских кућа.

Први српски устанак Књажевачки крај је захватио 1807.године када је Хајдук Вељко напао Гургусовац, али га није могао заузети, све до српско-руске победе на Малајници. После српског пораза на Чегру, турци поново освајају Гургусовац. Падом Србије 1813.године, пао је и Гургусовац, који је поново био прикључен Видинском пашалуку, све до ослобођења од турака и припајање матици Србији 1833.године. Граду је остала Гургусовачка кула, злогласни затвор за политичке затворенике, познатији као „Српска бастиља“. Кула је запаљена наредбом Књаза Милоша Обреновића, па су њему у част, грађани 1859.године променили име града у Књажевац.

Тешке економске прилике после рата, расписивање нових пореза за пругу Београд – Ниш и наоружање војске, као и непосредно политичко стање у земљи, довело је до Тимочке буне 1883.године. Непосредан повод за буну био је прикупљање оружја од народне војске те је буна захватила и Књажевац и књажевачки округ у октобру 1883.године, а један од покретача буне је књажевчанин Аца Станојевић.

Књажевчани су се показали као добри борци кроз све ратове који су захватили ове крајеве, као Српско-бугарски рат, Балкански, Први светски рат. Приликом повлачења српске војске 1915.године књажевчани су се посебно истакли у борбама за одбрану Београда. XIV пук у саставу II армије приликом пробоја Солунског фронта 1918.године као предходница прешао је Дрину и први ушао у Сарајево и стигао до Јадранског мора, а по завршетку рата застава XIV пука је одликована Карађорђевом звездом.

Период између два рата ће остати упамћен по приметном развитку књажевачке општине, отварању разноврсних занатских радњи и радионица, као и први индустријски капацитети: кожара, циглана, вински подрум, тако да Књажевац добија све елементе градске средине.

Други светски рат у Књажевцу је започео демонстрацијама против потписивања пакта о приступању Југославије Тројном пакту 25/27 марта 1941.године и окупацијом града 11. априла 1941.године од стране Немачке и окупације Буџака од стране Бугарске. После дугих борби са бугарима и немцима Књажевац је коначно ослобођен 10. октобра 1944.године.

Убрзан развитак почиње 1960.године када се изграђују и индустрија конфекције „Бранка Динић“, фабрика обуће „Леда“, индустрија трактора и машина ИМТ, Тимочка индустрија намештаја „Тина“, а вински подрум прераста у ППК „Џервин“.

Из свега проистиче да је период од 1970. до 1985. године најзначајнији у досадашњем развоју Књажевца и то по свим елементима привредног и друштвеног развоја. У том периоду подигнути су објекти по којима се препознаје Књажевац, а то су: Дом кулутре, Дом здравља, Предшколска установа са мрежом вртића, више стамбених блокова, а што се тиче културне јавности Књажевац је најпознатији по републичкој смотри, Фестивалу културе младих Србије, који је успостављен 1962. године, а који траје и данас.



Izvor: Књажевац

Географски подаци

Општина Књажевац се налази у источном делу Србије, уз границу са Републиком Бугарском и улази у састав Тимочке крајине. Налази се на  северној географској ширини од 43°20' до 43°45' и  источној географској дужини од 22°11' до 22°41'.

Општина се простире на површини од 1.202 km2 и по величини је четврта у Републици Србији. Претежни део општине Књажевац припада брдско – планинском подручју.

Највиша тачка на територији општине је Миџор на Старој планини (2169m надморске висине), који је и највиши врх у Републици Србији. Најнижа тачка је 176m надморске висине и налази се у књажевачкој котлини. Подручје општине обухвата 86 насеља, од чега је 85 сеоских насеља.  Сам град се налази на саставу Трговишког и Сврљишког Тимока који заједно чине Бели Тимок,  који тече ка Зајечару и заједно са Црним Тимоком чини Тимок, по коме је и сама Тимочка крајина добила назив.

У општини Књажевац живи 37.172 становника, од чега 19.705 у граду (подаци из последњег пописа становништва 2002.године). Просечна густина насељености је 31 становник по km2, што је сврстава у ретко насељене општине.

Књажевац је са другим градовима повезан друмским и железничким саобраћајем.

Удаљеност од других градова:
Београд     280 km
Зајечар     40 km
Ниш          60 km
Прахово - Дунав     110 km
Сокобања     41 km
Пирот     64 km
Софија     147 km

Имамо тему већ

gde? nisam nasla 

Додуше,та тема је за дописивање

Videla sam tu temu... tako mi je i sinula ideja o ovoj 

Nego... da nastavim 



Насеља у општини

1. Месна заједница Алдинац, Подручје месне заједнице Алдинац обухвата насељена места Алдинац и Репушницу.
2. Месна заједница Балановац, Подручје месне заједнице Балановац обухвата насељено место Балановац.
3. Месна заједница Балинац, Подручје месне заједнице Балинац обухвата насељена места Балинац, Дрвник и Старо Корито.
4. Месна заједница Балта Бериловац, Подручје месне заједнице Балта Бериловац обухвата насељено место Балта Бериловац.
5. Месна заједница Бањски Орешац, Подручје месне заједнице Бањски Орешац обухвата насељено место Бањски Орешац.
6. Месна заједница Бели Поток, Подручје месне заједнице Бели Поток обухвата насељено место Бели Поток и Божиновац.
7. Месна заједница Берчиновац, Подручје месне заједнице Берчиновац обухвата насељено место Берчиновац.
8. Месна заједница Булиновац, Подручје месне заједнице Булиновац обухвата насељено место Булиновац.
9. Месна заједница Бучје, Подручје месне заједнице Бучје обухвата насељено место Бучје.
10. Месна заједница Валевац, Подручје месне заједнице Валевац обухвата насељена места Валевац и Дречиновац.
11. Месна заједница Васиљ, Подручје месне заједнице Васиљ обухвата насељено место Васиљ.
12. Месна заједница Вина, Подручје месне заједнице Вина обухвата насељено место Вина.
13. Месна заједница Витковац, Подручје месне заједнице Витковац обухвата насељено место Витковац.
14. Месна заједница Влашко Поље, Подручје месне заједнице Влашко Поље обухвата насељено место Влашко Поље.
15. Месна заједница Вртовац, Подручје месне заједнице Вртовац обухвата насељено место Вртовац.
16. Месна заједница Глоговац, Подручје месне заједнице Глоговац обухвата насељено место Глоговац.
17. Месна заједница Габровница, Подручје месне заједнице Габровница обухвата насељена места Габровница и Татрасница.
18. Месна заједница Горња Каменица, Подручје месне заједнице Горња Каменица обухвата насељена места Горња Каменица и Папратна.
19. Месна заједница Горње Зуниче, Подручје месне заједнице Горње Зуниче обухвата насељено место Горње Зуниче.
20. Месна заједница Градиште, Подручје месне заједнице Градиште обухвата насељена места Градиште, Дејановац и Причевац.
21. Месна заједница Грезна, Подручје месне заједнице Грезна обухвата насељено место Грезна.
22. Месна заједница Дебелица, Подручје месне заједнице Дебелица обухвата насељено место Дебелица.
23. Месна заједница Доња Каменица, Подручје месне заједнице Доња Каменица обухвата насељено место Доња Каменица.
24. Месна заједница Доња Соколовица, Подручје месне заједнице Доња Соколовица обухвата насељено место Доња Соколовица.
25. Месна заједница Доње Зуниче, Подручје месне заједнице Доње Зуниче обухвата насељено место Доње Зуниче.
26. Месна заједница Жлне, Подручје месне заједнице Жлне обухвата насељено место Жлне.
27. Месна заједница Жуковац, Подручје месне заједнице Жуковац обухвата насељена места Жуковац, Горња Соколовица и Кандалица.
28. Месна заједница Зоруновац, Подручје месне заједнице Зоруновац обухвата насељено место Зоруновац.
29. Месна заједница Зубетинац, Подручје месне заједнице Зубетинац обухвата насељено место Зубетинац.
30. Месна заједница Дреновац, Подручје месне заједнице Дреновац обухвата насељено место Дреновац.
31. Месна заједница Јаковац, Подручје месне заједнице Јаковац обухвата насељено место Јаковац.
32. Месна заједница Јања, Подручје месне заједнице Јања обухвата насељена места Јања, Равно Бучје и Алдина Река.
33. Месна заједница Јелашница, Подручје месне заједнице Јелашница обухвата насељено место Јелашница.
34. Месна заједница Јаловик Извор, Подручје месне заједнице Јаловик Извор обухвата насељено место Јаловик Извор.
35. Месна заједница Каличина, Подручје месне заједнице Каличина обухвата насељено место Каличина.
36. Месна заједница Кална, Подручје месне заједнице Кална обухвата насељена места Кална и Иново.
37. Прва месна заједница Књажевац, Подручје Прве месне заједнице Књажевац чини лева страна Сврљишког Тимока са улицама Вељка Влаховића, Војводе Степе, Спасоја Милкића, Бранке Динић, Лоле Рибара, Џервинска, Шпанских бораца, Душана Петровића Шанета, Насеље Ластавичко Поље, Петра Кочића, Октобарске револуције, Хајдук Вељкова, Карађорђева, Трг ослобођења и свим осталим улицама са леве стране Сврљишког Тимока.
38. Друга месна заједница Књажевац, Подручје Друге месне заједнице Књажевац чини десна страна Сврљишког Тимока која је ограничена следећим улицама: Девете бригаде, Бранка Радичевића, Димитрије Туцовића, Аце Станојевића, Његошева, Ђуре Хорватовића, Добривоја Радосављевића, Радничка, Владе Зечевића, Вука Караџића, Милоша Обилића, Стевана Синђелића, Петра Добрњца, Змајева, Боре Станковића, Благоја Паровића
39. Месна заједница Дубрава, Подручје месне заједнице Дубрава чини лева страна Трговишког Тимока која је ограничена следећим улицама: 22. децембар, Вукашина Милића, 4. септембар, 23. Дивизије, Николе Тесле, Првомајска, Пиротска и Миле Јулиног.
40. Месна заједница Кожељ, Подручје месне заједнице Кожељ обухвата насељено место Кожељ.
41. Месна заједница Крента, Подручје месне заједнице Крента обухвата насељено место Крента.
42. Месна заједница Лепена, Подручје месне заједнице Лепена обухвата насељено место Лепена.
43. Месна заједница Локва, Подручје месне заједнице Локва обухвата насељено место Локва.
44. Месна заједница Мањинац, Подручје месне заједнице Мањинац обухвата насељено место Мањинац.
45. Месна заједница Миљковац, Подручје месне заједнице Миљковац обухвата насељено место Миљковац.
46. Месна заједница Минићево, Подручје месне заједнице Минићево обухвата насељено место Минићево.
47. Месна заједница Мучибаба, Подручје месне заједнице Мучибаба обухвата насељено место Мучибаба.
48. Месна заједница Ново Корито, Подручје месне заједнице Ново Корито обухвата насељено место Ново Корито.
49. Месна заједница Ошљане, Подручје месне заједнице Ошљане обухвата насељено место Ошљане.
50. Месна заједница Орешац, Подручје месне заједнице Орешац обухвата насељено место Орешац.
51. Месна заједница Петруша, Подручје месне заједнице Петруша обухвата насељено место Петруша.
52. Месна заједница Подвис, Подручје месне заједнице Подвис обухвата насељено место Подвис.
53. Месна заједница Понор, Подручје месне заједнице Понор обухвата насељено место Понор.
54. Месна заједница Потркање, Подручје месне заједнице Потркање обухвата насељено место Потркање.
55. Месна заједница Равна, Подручје месне заједнице Равна обухвата насељено место Равна.
56. Месна заједница Радичевац, Подручје месне заједнице Радичевац обухвата насељена места Радичевац и Шарбановац.
57. Месна заједница Ргоште, Подручје месне заједнице Ргоште обухвата насељено место Ргоште.
58. Месна заједница Саставак, Подручје месне заједнице Саставак  обухвата насељено место Саставак.
59. Месна заједница Сврљишка Топла, Подручје месне заједнице Сврљишка Топла обухвата насељено место Сврљишка Топла.
60. Месна заједница Скробница, Подручје месне заједнице Скробница обухвата насељено место Скробница.
61. Месна заједница Слатина, Подручје месне заједнице Слатина обухвата насељено место Слатина.
62. Месна заједница Стањинац, Подручје месне заједнице Стањинац обухвата насељено место Стањинац.
63. Месна заједница Стогазовац, Подручје месне заједнице Стогазовац обухвата насељено место Стогазовац.
64. Месна заједница Трговиште, Подручје месне заједнице Трговиште обухвата насељено место Трговиште.
65. Месна заједница Трновац, Подручје месне заједнице Трновац обухвата насељено место Трновац.
66. Месна заједница Црвење, Подручје месне заједнице Црвење обухвата насељено место Црвење.
67. Месна заједница Црни Врх, Подручје месне заједнице Црни Врх обухвата насељено место Црни Врх.
68. Месна заједница Ћуштица, Подручје месне заједнице Ћуштица обухвата насељено место Ћуштица.
69. Месна заједница Шести Габар, Подручје месне заједнице Шести Габар обухвата насељено место Шести Габар.
70. Месна заједница Штипина, Подручје месне заједнице Штипина обухвата насељено место Штипина.
71. Месна заједница Штитарац, Подручје месне заједнице Штитарац обухвата насељено место Штитарац и Видовац.
72. Месна заједница Штрбац, Подручје месне заједнице Штрбац обухвата насељено место Штрбац
73. Месна заједница Шуман Топла, Подручје месне заједнице Шуман Топла обухвата насељено место Шуман Топла.

Дан Општине Књажевац

Ослобођење од вековне турске владавине Тимочки крај је дочекао тек 1833. године, када се народ одлучно дигао на устанак. 17. мај 1833. године је датум када је после 437 година на овим просторима збачена турска власт, њен феудални поредак и датум који ће значити величанствену капију кроз коју ће Гургусовац закорачити у будући развој у оквиру своје матице Србије и заједно са њом у токове развоја цивилизације Европе у XIX и XX веку. Како се турци нису противили Милошевој регуларној војсци предали су се 17. маја и по свом избору једни отишли у Пирот, а други у Ниш. Срби су тада преузели шанац Гургусовачке куле, што је значило да је Књажевац, тада Гургусовац, заувек био ослободјен од Турака.

Друштвено–историјски и економски посматрано, овај датум значи прекретницу у развоју Гургусовца, од 1859. године Књажевца и околине. Већ у лето 1833. године кнез Милош ће овде успоставити прве редове нове цивилне власти, управу, после чега ће Гургусовац почети убрзано да се развија на економском, просветном и културном плану. Године 1835. отворена је прва основна школа, изграђена црква, потом болница, пошта, гимназија и др. установе, које ће му дати атрибут важног административног, привредног и културног центра.

Историјски гледано овај датум представља финале једног великог ослободилачког народног покрета усмереног ка ослобођењу од Отоманског имеперијализма, чиме је одбрањено српско национално биће народа овог краја.

17. мај је израз оданости народа Тимочког краја вековном идеалу: да слободно и равноправно живи са осталим српством у заједничкој држави. Зато он није својина само наших прадедова, већ он припада и садашњим и будућим генерацијама, зато што је то дух заштите слободе који се непосредно рађа и обогаћује. 

17. мај је датум који је уписан у историју наше Општине, а почело се са обележавањем 1994.године и од тада се признаје као дан општине Књажевац, који се обележава радно, свечаном седницом Скупштине општине, доделом јавних признања, спортским, културним и другим манифестацијама.

Општинска слава

Православна црква у Књажевцу (Гургусовцу) саграђена је 1835.године, а посвећена је Светом великомученику Георгију. Георгије је живео у доба Римског царства за време цара Диоклецијана, који је био познат по прогонству хришћана. Свети Георгије је и поред великих мука на које је био стављен проповедао Христа и Небеско царство, а по наређењу цара Диоклецијана погубљен је 6. маја (30.априла) 303. године те се тог дана слави његово име.

Општина Књажевац је узела овај дан - 6. мај Дан светог великомученика Георгија – Ђурђевдан, за своју славу. Домаћин славе општине Књажевац је Председник општине. На дан славе у Цркви Светог Георгија одржава се архијерејска литургија, резање славског колача и литија. Ради обележавања славе Општине у граду се организују научне, спортске, културне, уметничке и дечје манифестације, обилазе светиње и споменици културе и друге активности по програму одбора за прославу славе Општине.

Стара планина

Стара планина представља природно богатство изванредног значаја, и има одличне предиспозиције за развој туризма.

Подручје "Бабин зуб" названо је по маркантом узвишењу Бабин зуб, висине 1758m н.в. Простире се на северозападним падинама повијарца Миџор (2169m н.в.) – Бабин зуб – Болван (1434m н.в) – Брезовичка чука (1282m н.в) и на јужним падинама главног пограничног гребена Старе планине према Бугарској у сливовима Стрмне, Дебеличке и Црновршке реке, захватајући површину од 100,8 km2. На територији општине Књажевац ово подручје обухвата целе атаре села Ћуштица и Црни Врх и делове атара села Балта Бериловац и Јања.

Рељеф Старе планине представља природну вредност која се среће код малог броја планина код нас. То је према територијалном обухвату велика планина са врховима изнад 1400m. Благи и оштри успони, простране ливаде, речни усеци и долине, комплекси обрасли четинарском шумом представљају основ за развој различитих облика туризма. Клима је изузетно повољна са становишта развоја туризма. Стара планина је скоро пет месеци под снегом на висини између 1100m и 1900m, што представља добру основу  за упражњавање зимских спортова.

Шуме богате животињским светом омогућавају бављење ловним туризмом, а у току лета можете уживати у следећим активностима: шетња, параглајдинг, mount-biking, трчање.

Простори Старе планине су еколошки чисти и здрави, без аерозагађења и "прљаве индустрије''. Као строги резервати природе проглашени су Бабин зуб, Драганиште и Голема река, а водопад Бигреног потока има статус хидролошког споменика природе.

Велики распон надморске висине одредио је развој и опстанак ретким врстама биљака. Веома интересантне су  биљне заједнице тресава које се налазе на Јабучком равништу.

Богатство флоре огледа се и у богатству лековитог биља. То су лековите биљке: кантарион, боровница, хајдучка трава, подубица, боквица, клека, вирак, мајчина душица, линцура и многе друге. На овом терену се могу наћи и многе врсте макрогљива.

Фаунистичким истраживањем дневних лептира Старе планине утврђено је 116 врста дневних лептира.

Истраживањем је установљено 6 врста водоземаца, и 12 врста   гмизаваца, од 46 врста које живе на читавом простору Србије.

Подручје Старе планине, карактерише се присуством 26 врста риба. 

Број познатих врста птица Старе планине је 203 врсте, (што износи око 53,1% од укупног броја познатих птица у Србији), тако да се  Стара планина намеће као један од највећих европских центара орнитофаунистичке специјске и генетичке разноврсности планина.

До сада су на подручју Старе Планине на територији општине Књажевац изграђени Планинарски дом са 80 лежајева и Хотел са 2 звездице који располаже са 60 лежајева.

У непосредној близини ова два објекта налази се  жичара четворосед, сидро и две ски стазе. Такође, изнад  хотела налази се вишенаменски спортски терен.

Ргошка Бања

Ргошка бања се налази на обали Сврљишког Тимока, између села Ргошта и рудника Тресибаба и Подвис (који нису у функцији), 5km југозападно од Књажевца. На овом простору постоји читав низ извора који избијају на водоносном раседу дужине 800m (неки извори се јављају на обалама Сврљишког Тимока, а неки су потопљени). Бања је позната од давнина о чему сведоче остаци некадашњег римског купатила.

Хемијска лабораторија Геоинститута из Београда је 1996.године вршила анализу воде Ргошке бање, и на основу испитивања може се рећи следеће:

Према температури минералне воде Ргошка бања је топла или субтермална (20-37oC). Са терапеутског гледишта припада хипотермама (20-34oC). Ово је веома значајно за терапијско коришћење у садашње време када је све више људи са срчаним обољењима, јер је познато да бање са високом температуром изазивају погоршање срчаних обољења.

Хемијска анализа воде Ргошке Бање даје повод за размишљање о њеним многобројним лековитим својствима. У медицини се све чешће помиње селен и његово дејство у лечењу рака. Радон, који се јавља у некаптираним изворима у виду многобројних мехурића погодан је за инхалацију дисајних органа. Зна се да магнезијум благотворна делује на кардиоваскуларни систем, а у води Бањице садржан је у износу од 17,6 mg/l. Флуор садржан у Бањској води у износу од 0,2mg/l је сигуран заштитник зуба, и омогућава чврстину костију, тако да они људи који је пију врше превентиву. Такође, примећено је да плитке огреботине по телу брзо зарастају при купању у бањској води што би могло да се повеже са присуством мангана. Иначе, људи највише долазе да би се лечили од ишијаса, реуматизма, и неких нервних обољења.

Базен Бањица

Базен "Бањица" је комплекс спортско–рекреационих објеката. Налази се на удаљености  5km од Књажевца. Комплекс базена чине отворени олимпијски базен димензија 25x50m, дубине 1,5-2,25m, са термалном водом температуре 28,6oC, и  дечији базен дубине 10-60cm. Посетиоцима је на располагању зграда са свлачионицама, гардеробом, бифеом, баштом са 120 места, паркинг простор, терени за мале спортове.

Сеоски туризам

Подручје општине Књажевац се простире у живописним долинама река Сврљишки, Трговишки, и Бели Тимок, на брежуљкастим падинама Тресибабе и Тупижнице, и на привлачним подручјима северног дела Старе Планине.

Разноврстан рељеф,    од питомих долина до подножја највишег  врха Србије - Миџора (2169 м), умерено-континентална клима, термални извори, брзи планински потоци и речице, шумски комплекси  који се смењују са воћњацима, виноградима и ораницама, разноврстан биљни и животињски свет, чине ово подручје изузетно атрактивним за сеоски туризам.

Уколико се одлучите за боравак у неком од села на обронцима Старе планине (Црни Врх, Ћуштица, Балта  Бериловац) имаћете прилику да уживате у бескрајним шетњама кроз нетакнуту природу, да планинарите, да берете лековито биље. А на крају дана, када се уморни вратите, љубазне домаћице ће Вас понудити локалним специјалитетом – белмужом, сиром, топлом погачом и другим традиционалним јелима домаће кухиње.

Ако је за Вас планинарење исувише смело, упутите се према Горњој и Доњој Каменици где можете видети цркву Пресвете Богородице из XIV века, и манастир Свете Тројице из XV века.

Разлог више да посетите ова планинска села је и постојање старе воденице поточаре у Балта Бериловцу, као и одржавање манифестације ‚‚Молитва под Миџором'', где се уз спортске игре и такмичења одржава и надметање мештана Старе планине у припремању старинских јела.

У селу Градиште окружено литицама и шумама, на самој речици, сместило се домаћинство Бранета Вељковића. У дворишту је рибњак са пастрмком и мала хидро-централа са браном, тако да посетиоци могу уживати у  језерцету. На имању је и уређена пешачка стаза, која кроз шуму води до старе воденице. Домаћин ће госте радо послужити специјалитетима од свеже рибе, али и организовати шетње по околини, лов, сакупљање шумских плодова и лековитог биља, пецање.

Љубитељима питомијег окружења препоручујемо села у долинама река: Ргоште, Равну, Потркање.

Села у долинама Тимока карактерише неописива лепота, где се преплићу етно мотиви и традиција са касноримским ископинама и споменицима. Оно што ће Вас додатно привући су изврсна вина Књажевачког виногорја која су више пута награђивана.

Село Равна се налази на путу Књажевац–Зајечар, и од самог града Књажевца удаљена је 9,5 км. У атару села Равне налази се археолошко налазиште Timacum Minus, које представља римску насеобину чији темељи датирају из I века наше ере. Сматра се да је овде у почетку био војнички  логор римских легионара, који је касније у III и IV веку прерастао у тврђаву са кулама.

На основу извађених стела из темеља у Архео–етно парку у Равни сачињена је драгоцена лапидаријска збирка етно–споменика (у школи у Равни ), који говоре о Латинима, житељима ове насеобине. У току систематских истраживања у периоду од 1975. до 1990.године, пронађено је на десетине римских споменика–жртвеника, царских почасних натписа, надгробних стела и других бројних примерака античке бронзане и мермерне скулптуре, рељефа идругих предмета високе уметничке и занатске вредности. Архео–етно парк у Равни се састоји од већ поменутог лапидаријума, старе сеоске школе и куће у традиционалном стилу, у чијем се подруму налази поставка музеја винарства.

Ако сте заљубљеник у Антику и добра вина Равна је право место за Вас.

На само неколико километара од села Ргоште и Подвиса налази се спортско–рекреациони центар "Бањица" , који добија воду из термалног изворишта Ргошка бањица. Изолован  од града, окружен зеленилом, право је место како за ватрене пливаче, који  могу пливати у олимпијском базену размера 25 x 50 м, тако и за децу која ће уживати у тзв. брчкалишту – малом базену са највећом дубином од 50цм. Ово ће бити прави одмор за људе жељне мира и спокоја далеко од градске гужве.

У нашим селима бићете дочекани као пријатељ, а на дохват руке ће Вам бити здрава домаћа храна, незагађена природа, чист ваздух и још много тога што ће Вас подсетити на детињство, заборављена јела, цвркут птица, буђење уз кукурикање певаца.

Ловни туризам

Окружен масивима Тресибабе, Тупижнице и Старе планине, Књажевац са околином чини идеално подручје за ловни туризам. На овом подручју постоје четири ловишта укупне површине око 60000 хектара: "Тупижница", "Србија шуме   II", "Тресибаба", и "Миџор-Кална". Од дивљачи су најзаступљеније: трофејна дивљач, фазан, видра, зец. Ово отвара могућности за долазак ловаца који смештај могу наћи како у оближњим селима, тако и у ловачким кућама.

У оквиру ловишта на Тупижници постоји резерват за јеленску дивљач, фазанерија са око 1 500 фазанских пилића, одређени део за лов на дивље свиње, и ограђени терен за обуку паса за лов на дивље свиње.

Ловиште "Стара планина" лоцирано је на источним падинама Старе планине. Лови се јелен, срна, лисица, дивља свиња, вук.

Ловиштима управљају три ловачка удружења, која се налазе у Кални, Минићеву и Књажевцу.     


Ловачко удружење Књажевац
адреса: Кеј Вељка Влаховића 19
телефон: 019 731 705

Ловачко удружење Књажевац располаже са два ловачка дома.


Ловачко друштво Минићево
адреса: Минићево, ул. Трг слободе б.б.
телефон: 019 769 605




Ловиште у функцији има следеће ловне објекте: 8 стабилних чека, 15 чека на дрвету, 30 хранилишта за крупну дивљач, 20 хранилишта за фазане и јаребице, 170 солишта и 40 појилишта. Задњих година развија инострани ловни туризам и у понуди су тренутно терени за обуку паса птичара, лов пољске јаребице које има у великом броју, препелице и шумске шљуке. За праве заљубљенике лова и природе нуди гостопримство у 10 реновираних ловачких колиба у срцу ловишта и неколико викендица које су такодје у власништву ловаца на планини Тупижници и Старој планини.

Ловачко друштво Минићево нуди прихват гостију у приватном смештају базиран на изворном ловном туризму у колибама и викендицама у ловишту, а такође у објекту Мотел “Бели Тимок” у Минићеву са 4 собе


Ловачко друштво Кална
адреса: Кална
телефон

Туристичка организација

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ОПШТИНЕ КЊАЖЕВАЦ

Милоша Обилића 1
Тел. 019 735 230
директор: Саша Игњатовић

Туристичка организација општине Књажевац је основана  2002.године као јавна служба, ради обављања послова промоције и унапређења  туристичких вредности на територији општине Књажевац. Промоцију туристичке и привредне понуде Туристичка организација реализује кроз израду пропагандног материјала, наступима на сајмовима туризма, као и организацијом сајма вина, изложбе сувенира, ручних радова и прехрамбених производа у оквиру сајма предузетништва.

Посебна пажња у 2006.години посвећена је развоју сеоског туризма, као једне од могућности за побољшање општег квалитета живота на селу, и у циљу унапређења туристичке понуде наше општине. Развој сеоског туризма је  подстакнут и обуком за сеоски туризам, где су се домаћини упознали са основним правилима пословања у сеоском туризму, а такође им је омогућена и бесплатна категоризација.

''Молитва под Миџором'' и ''Сабор на Кадибогазу''  су манифестације које се одвијају под нашим покровитељством. Ове манифестације чувају од заборава нашу традицију и старинске обичаје кроз припрему традиционалних јела, казивање народних приповетки и песама, извођење изворне народне музике.

Такође, Туристичка организација се по потреби укључује у све догађаје предузетника, установа, и невладиних организација, које се баве неговањем културе, спорта и традиције.

Смештај
1    Милошев конак
2    Дом ученика средњих школа - Интернат
3    Конак "Ана"
4    Конак "Барка"
5    Пансион "Мали предах"
6    Конак "Вила Катарина"
7    Хотел Електропривреде Србије "Бабин зуб"
8    Планинарски дом "Бабин зуб"


Милошев конак

Милошев конак располаже са пет луксузних соба прве категорије са 4 звездица. У свакој соби постоји телефон, клима, ДВД плејер, бежични интернет, минибар, купатила са масажер кабинама. Сам објекат налази се у административном центру града, идеалан за пословне људе.

Тел. 019 732 103, 732 788


Дом ученика средњих школа - Интернат

Дом ученика средњих школа - Интернат, један је од објеката који употпуњују туристичку понуду овог краја. Налази се у центру града преко пута градског парка. Током године у њему бораве ученици, док је за време распуста на располагању гостима. Капацитет интерната је 80 лежајева. У склопу интерната је и кухиња са трпезаријом. Погодан је за смештај млађих гостију.

Тел: 019 733 142


Конак "Ана"

Конак "Ана" се налази у Књажевцу, у близини аутобуске и железничке станице. Смештајни капацитети конака су 10 двокреветних соба са помоћним лежајима, и 3 трокреветне. Гостима је на располагању и вишенаменска сала са 400 места. Вечим делом године отворена је летња башта са 150 места. У саставу објекта је и поликлиника у којој се према потреби могу добити све врсте специјалистичких прегледа и лабараторијских анализа.

Тел: 019 730 185, 730 190


Конак "Барка"

Конак "Барка"  се налази на излазу из Књажевца у правцу Ниша, свега 300м од градског базена. Располаже са 4 апартмана и још 90 лежаја у 37 соба. Такође поседује две ресторанске сале капацитета 400 и 800 места, поред којих се налази пријатна и лепо уређена башта. Због непосредне близине базена, идеално је место за смештај спортских екипа, а ловцима које привлаче богати ловни терени Књажевачке општине конак Барка нуди уз удобан смештај и чување ловачких паса у 80 боксова.

Тел: 019 731 222, 732 495


Пансион "Мали предах"

Пансион "Мали предах" је објекат који располаже са  13 двокреветних, 2 трокреветне,  1 четворокреветном собом, 1 апартманом и салом капацитета 600 места погодном за све врсте већих окупљања: свечаности, састанке конгресног типа, или предахе екскурзионих група на пропутовањима. Осим квалитетног смештаја гостима нуди разноврсна јела и пића, посебно локалне специјалитете и јела традиционалне српске кухиње.

Тел: 019 739 100
019 739 200


Конак "Вила Катарина"

Конак  "Вила Катарина" се налази на путу за Сокобању на самом излазу из Књажевца. Подигнута 1933.године у старинском стилу, окружена дечјим игралиштем и теренима за мале спортове, опремљена луксузним собама идеално је место за госте који траже најбоље. Од 2003.године када је постала конак, Вила Катарина располаже са 16 кревета у једном апартману и шест соба, великом ресторанском салом са 120 места и малом са 40 места.

Тел: 019 733 379


Хотел Електропривреде Србије "Бабин зуб"

Хотел се налази на Старој планини, на северној страни Бабиног зуба, поред планинарског дома "Бабин зуб". Хотелом управља ЕПС–ТУРС. Хотел је "Б" категорије смештајног капацитета 60 лежајева у 22 двокреветне и трокреветне собе и два апартмана.


Планинарски дом "Бабин зуб"

Планинарски дом се налази на северној страни Бабиног зуба, 60km од Књажевца и 13km од Црног Врха, најближег насељеног места. До дома се стиже сваком врстом теренског возила, аутобусом или  путничким аутомобилом, путем који се редовно  одржава. Планинарски дом је намењен за смештај, исхрану, дневни боравак и забаву организованих група и појединаца.  Планинарски дом ради током целе године. Капацитет дома је 80 лежаја. Дом је под управом Туристичке организације општине Књажевац.

Фестивал културе младих Србије

Године 1951.  група студената из Тимочке крајине дошла је на идеју о организовању мултикултурне смотре. Таква идеја остварена је 1962.године када су у дворишту Књажевачке Гимназије одржане прве студентске игре на којима је учествовало око 300 студената из неколико градова Тимочког и Нишког региона. Године 1966.  смотра постаје републичка и добија назив МУЗИЧКЕ ИГРЕ СТУДЕНАТА СРБИЈЕ а потом УМЕТНИЧКЕ ИГРЕ ОМЛАДИНЕ и СТУДЕНАТА СРБИЈЕ. Почев од 1972.године смотра се одржава под називом ФЕСТИВАЛ КУЛТУРЕ МЛАДИХ СРБиЈЕ.

Од почетка организовања па до 1984.године фестивал траје као такмичење младих стваралаца у музици, поезији, позоришној игри и уметничкој фотографији. Са порастом новитета и квалитета програма које је нудио публици фестивал губи такмичарски карактер и израста у јединствену смотру врхунских достигнућа младих стваралаца. Своје постојање фестивал је почео музиком (народном и забавном) и сликарством. Класична музика постаје део програма 1967.године; уметничка фотографија 1968.године; омладинска карикатура 1971.године, рецитаторство, говорништво и филм 1972.године; фолклор 1973.године, хорско певање и драма 1974.године; балет 1981.године и спорт и видео стваралаштво 1985.године.

Када се после више од четири деценије поглед усмери ка његовим почецима може се с поносом рећи да су бројеви приказаних програма, изводјача и гостију најбољи показатељи значаја смотре. Више од 50.000 младих стваралаца представило је до сада своја уметничка остварења и готово да нема иоле значајније личности на културној и јавној сцени која није учествовала на Фестивалу.

Фестивал клутуре младих Србије се традиционално одржава почетком јула и траје 5-7 дана.

Последњих година његова стандардна програмска шема подразумева расписивање конкурса за уметничку фотографију, песничког конкурса у сарадњи са другим програмом Радио Београда, отварање репрезентативне ликовне изложбе, вечери народне, забавне и рок музике. Редовно су заступљени драмски и филмски а завршне вечери наступају водеће фолклорне трупе у земљи.


Покровитељи Фестивала су Министарство за културу и Општина Књажевац.
Извршни реализатор смотре је Дом културе Књажевац.
Адреса: Бранка Радичевића бр. 1, Књажевац
Телефон: 063 452 480
Лице за контакт: Славиша Раденковић, председник организационог одобра Фестивала

Молитва под Миџором

Туристичко – привредна манифестација "Ђурђевдански сусрети - Молитва под Миџором"  одржава се у селима Вртовац и Балта Бериловац (35 км од Књажевца).

Први део Манифестације одржава се на Ђурђевдан 06. маја, у селу Вртовац. Ђурђевдан је слава и сеоска заветина позната код сточара као  једна од највеселијих обредних светковина којом се слави снага пролећа и природе. Обредним ритуалом , снага природе "преноси" се на људе, стоку и усеве.

Ђурђевдан започиње бербом цвећа и биља на Биљарни петак и  ритуалним плетењем венаца на реци. Празновање се наставља првом мужом оваца, а на сам дан Славе око ћелије у Вртовцу иде обредна поворка  - литија, врши се освећење сира, кити се простор око ћелије цвећем и биљем планинке , жене која представља дух природе. Процесија се завршава клањем јагњета у свакој кући. Најзначајнији чин обреда је клање црног мушког јагњета украшеног венцем и упаљеном свећом на рогу, кога народ Буџака зове "Молитва".

Други део Манифестације одиграва се у селу Балта Бериловац и почиње благословом и позивом ћаје – заповедника ђурђевданских свечаности, чобанима и народу.

Затим следи културно–уметнички програм, спортске и забавне чобанске играрије, избор најлепше чобанице из Буџака, такмичење у припремих старих јела. На Манифестацији се такође могу видети и стари занати, али и приказати лековито биље као и његова примена.

Сабор на Панаџур

У подножју Старе планине у селу Јаловик Извор (40 км од Књажевца) сваке године на Велику Госпојину 28. августа одржава се сабор народне изворне музике популарно назван "ПАНАЏУР"     који окупља: певаче, хармоникаше, фрулаше, гајдаше, трубаче и блех-оркестре. Најбољи добијају признања названа именима наших славних радио-извођача народне музике.

Сабор на Кадибогазу

Одржава се викендом око 19. јула. У селу Ново Корито у Србији и Салаш у Бугарској организује се вашар (сабор) који је привредна и културна манифестација на којој се приказује народно културно стваралаштво и привредна понуда насеља са обе стране државне границе.

Ne čitajte moj post ako niste pročitali sve predhodne postove. Možda nećete shvatiti moje reči.


A mi se stidimo sela i izgleda njihovog. I treba jer ovo je ipak 21 vek. Struja, voda, telefon, a sada naravno i internet. To je ono što je osnovno da bi se život poistovetio sa onim životom u gradu. A to što su sva sela u okolini Knjaževca u izumiranju i što u nekoliko sela više i nema stanovnika? "Mi" se stidimo svih tih sela ali kad odeš negde daleko (kao što sam ja sada), pa kad vidiš kako ti neki drugi ljudi žive, e onda shvatiš da je Knjaževac i njegova okolina raj na zemlji. Političari i vlast su ti koji stvaraju atmosveru iz koje svi beže. A to se dešavalo godinama i godinama pa sad kad je ljudima svest promenjena teško da ćemo se svi tako lako preobraziti i zavoleti prirodu. U ljudima je decenijama stvarana svest da se na betonu bolje živi. A ja bih najviše voleo da tu negde u okolini mog Zaječara ili  Knjaževca ili bilo gde tu negde, imam kućicu i dobar put koji me povezuje sa gradom a onda i jeftino gorivo pa eto sklada. A ovako kad pogledamo kakav nam je drum pa kolika je cena goriva e onda jasno što ljudi beže i na silu žive na betonu.

Babin zub i cela ta okolina ima tako veliki potencijal za seoski turuzam da je to neverovatno. Država je uložila nešto para u izgradnju žičare i... Ali mene strah od te naše države. Šta se krije u pozadini i da li će zaista onaj krajnji korisnik, naš seljak, ti, ja, imati koristi od svega ovog. Ili je tih par likova sa vrha opet prodalo našu zemlju?

Samo se priča o strancima i o stranom kapitalu i o stranim turistima i kako je sve to što donesemo sa strane uvek bolje. A ja vam kažem da nije baš tako. Gde smo mi u ovoj priči? Gde si ti, gde sam ja?

Skrenuo sam malo sa teme, možda me neće svi ni razumeti. Tako sam besan što nam Srbija propada a takvih lepota, toliko vode (reka), vetra (za vetrenjače) imamo. Da nam sve bude potaman. Da živimo lepo i skladno. A i jeftino. Uvezli su nam svo đubrište sa zapada i EU. Pričaju nam kako to tako treba da bude i da je tako bolje. Epa nije tako! Prođoh četvrtinu Amerike uzduž i popreko (ne kao turista), videh kako ljudi žive, doživeh sve to. I sa sigurnošću vam tvdim, naša Srbija je raj na zemlji. Problem su političari i njihove banke i nikad im para dosta u džepovima.

Ništa ovde u USA niti tu u EU nije bolje nego u Srbiji. Sve ono što imaju oni, mi imamo bolje. Mislim na prirodu, na potencijal, na izvore energije, na prirodna bogatsva. Jedino što oni imaju bolje od nas jesu pametne glave. Ne može niko da me ubedi da Srbija propada jer mi nešto ne možemo da proizvedemo i od tog proizvoda živimo.

Neko je otišao iz tih sela jer je država stvorila atmosveru da tamo nije moglo više lako da se živi. A nikad i nije bilo lako. Sad stvaraju lošu atmosveru u celoj Srbiji pa svi bežimo iz nje nadajući se boljoj budućnosti u tuđini. A teško je verujte mi.


Halo vi sa vlasti, šabani !!! Vratite nam Srbiju.
Vratimo se jednostavnom životu, vratimo se prirodi. Vratimo se jeftinom životu. Omogućite nam to.

Hoću kući.

 

Apsolutno se slazem!!!