Kipar dogovorio "paket spasa"

Nikozija, Brisel -- Kipar je na dramatičnom sastanku sa ministrima finansija evrozone tokom noći dogovorio paket pomoći, koji će sprečiti kolaps i izlazak te zemlje iz evrozone.



Dogovor o pomoći od 10 milijardi evra dogovoren je u Briselu sa predstavnicima međunarodne kreditorske "trojke" - EU, MMF i Evropske centralne banke.

Paket ne podrazumeva oporezivanje bankarskih depozita manjih od 100.000 evra, ali će zato velike štediše biti na udaru žestokog jednokratnog poreza, a sredstva će biti i zamrzavana što će izazvati nove potrese.

Ocenjuje se i da će mere na duži rok posredno dodatno produbiti krizu u zemlji i povećati nezaposlenost.

Kiparski predsednik Nikos Anastasijadis, učešnik u pregovorima u Briselu koji su trajali skoro 12 sati, do dva sata iza ponoći, rekao je da je "zadovoljan" ishodom skupa.

 Kontroverzna odluka o tome da se jednokratno oporezuju bankarski ulozi u Kiparskoj banci veći od 100.000 evra, doneće oko 4,2 milijarde evra, a ostatak neophodnog novca za ispunjavanje uslova za dobijanje pomoći trebalo bi da donesu smanjenje bankarskog sektora, strukturne reforme i privatizacija državne imovine.

 Druga najveća banka u zemlji "Laiki banka" biće praktično ugašena i podeljena na "dobru" i "lošu" banku - ona sa zdravim potraživanjima spojiće se sa "Bankom Kipra".

 Detalji paketa još nisu objavljeni ali mediji spekulišu da će jednokratni porez biti između 25 i čak 40 odsto, a osim što je objavljeno da će svi ulozi manji od 100.000 biti osigurani, nagovešteno je da će oni veći biti zamrznuti na neodređeno.

Tokom dramatične sednice Ministarskog saveta koja se završila nešto posle dva ujutro, Anastasiades je, prema izveštajima više agencija, nekoliko puta pretio da će radije dati ostavku nego pristati na mere kojima bi ugrozio status Kipra kao poreskog raja i of-šor zone za pretežno ruske klijente.

 Kako navodi "Gardijan" drakonske mere će sprečiti "poreski raj" da postane prva zemlja koja je istisnuta iz evrozone, ali će zato naneti velike gubitke najvećim klijentima banaka, što znači da će ruski biznismeni izgubiti milijarde evra.

 Procenjuje se da na Kipru ima oko 20 milijardi evra ruskog novca, od čega će oko četvrtina biti konfiskovana kada se novi paket primeni.

 Inače, Rusija je ranije odbila pozive vlasti na Kipru da se umeša i finansijski pomogne zemlju, pa je Kipar na kraju morao da pristane na predloge "trojke", koja je postavila čvrst ultimatum i rok do ponedeljka.

 "Biće vrlo teško za zemlju, ali će Evropska komisija učiniti sve da ublaži posledice koje će ovaj plan imati po građane", poručio je komesar EU za ekonomska i finansijka pitanja Oli Ren.

 Parlament Kipra je prošle nedelje odbacio prethodni sporazum sa EU i MMF-om koji je predvidjao da se svi ulozi u kiparskim bankama jednokratno oporezuju.

Banke na Kipru zatvorene su prošle nedelje, a podizanje sa bankomata ograničeno na 100 evra dnevno nakon panike izazvane najavama da će država, na zahtev trojke, skidati novac sa računa svih štediša, uključujući i one sa ispod 100.000 evra na računu.

 Za sada se još nezna kada će banke proraditi, a kiparski parlament, tek treba da prihvati novi paket.

 Kiparske banke našle su se u dubiozi nakon što su veliki deo sredstava uložile u kupovinu grčkih obveznica, koje su se pokazale kao bezvredne.

 Evropska centralna banka preuzela je na sebe da pokrije 10 milijardi evra nastalog duga, dok će oko 6 milijardi biti prikupljeno restruktuiranjem kiparskih banaka.

Izvor: B92

Нагазили су сад много погрешних људи ... биће интересантно шта ће бити даље ... не верујем да ће се оштећени задовољити тиме што ће се издрати на неког ...

Ipak je Merkel jaca od Putina u ovom trenutku 
Bice pljuvanja sada...gde opet naci pogodno mesto za pranje novca 

тја ... не знам баш ...

Руси су то можда и паметно одиграли што нису цалнули паре иако су Кипрани тражили ... избегли су опцију да цалну кеш а кроз годину две опет фасују једнократни порез.

Мада било би врх кад би сад кренули да селе посао са Кипра и повлаче улоге ... џабе би им били сви пакети помоћи и једнократни порези. 

Jbg mogu oni sada svi zajedno onako pod ruku i Srbi i Rusi koji imaju milioncice tamo...dzaba, toliko kes love sigurno nema, tu ce sada nastupiti lobiranje, uvaljivanje kesa itd. samo da se izvuce lova.



Sustina svega zbog cega se sve to i radi...ovo je samo neka gruba procena sigurno da tu ima mnogo vise love. Cas se nadju pare za krizu u EU 

чак и да не подигну тај кеш што реално и не могу ... могу да их отерају у кризу и банкрот сигурно ... Све је то дркање курца, пронесе се глас да им банке немају светлу будућност ... нема нових улагања, стаје посао, дугови се гомилају ... криза ...

мислим није то Швабин мерцедес кога боли курац шта ко прича о њему ... мерцедес иде те иде ...

Jbg videcemo dalje sta ce biti...na potezu su braca Rusi i pojedini Srbi 
Da vidimo cija ce majka prvo da zakuka 

биће интересантно ... 

Nova mera na Kipru: Sa bankomata moguće skinuti samo 100 evra dnevno

Sa bankomata kiparskih banaka sada je moguće podići samo 100 evra dnevno, i to je jedna od mera za kontrolu kapitala koja predstoji Kipru nakon postizanja sporazuma o pomoći ovoj ostrvskoj državi.



Sporazum je postignut rano jutros, kada je kiparski predsednik Nikos Anastasijades pristao na radikalnu restrukturu finansijskog sektora.

Prema uslovima programa pomoći, najveća kiparska banka, Narodna banka (Laiki), biće ugašena, što će omogućiti štednju od 4,2 milijarde evra, a male štediše biće zaštićene.

Banka Kipra će preživeti, ali će njeni depoziti veći od 100.000 evra biti oporezovani. Najveći udarac pretrpeće veliki investitori, budući da ta banka drži lavovski deo ruskih depozita.

Predsednik evrogrupe Jerun Dajselblum je poručio da je period neizvesnosti koji je pogađao Kipar i evrozonu u poslednjih nekoliko dana završen.
 
Banke su nedavno prinudno zatvorile svoje filijale jer je bukvalno bila najezda na bankomate.
Rusi su Kipru ponudili rešenje za izlazak iz krize.
 
Poglavar Pravoslavne crkve Kirpa arhiepiskop Hrozostom, koji predviđa mogućnost izlaska Kipra iz evrozone, pozvao je stanovništvo na mir i smirenost i poručio da do panike ne sme da dođe.

Izvor

Moskva: Nastavak otimačine na Kipru

Beograd -- Iako će dogovor Brisela i Nikozije oko spasa bankrota Kipra najviše pogoditi ruske klijente, iz Moskve još uvek nema najave šta će biti njihov odgovor.



U jedinoj reakciji koja je stigla iz Moskve ne otkriva se mnogo o mogućim odgovoru Kremlja. Naime, premijer Dmirtj Medvedev je rekao da se na ostrvu nastavlja otimačina tuđeg kapitala. On je naveo da njegova zemlja posle sporazuma Kipra i evrogrupe "pažljivo proučiti posledice te krize", posebno kakvo će biti njeno dejstvo na rusko i svetsko finansijsko tržište.

"Moramo da ustanovimo u šta će se ova priča pretvoriti na duži rok, kakve će posledice ostaviti po međunarodni finansijski i monetarni sistem – samim tim kakve će posledice biti po naše interese", rekao je Medvedev.

 Predsednik Rusije Vladimir Putin je, inače prošle nedelje, posle najave da bi mogli da se oporezuju depoziti u kiparskim bankama, u kojima pretežno Rusi drže svoj novac, rekao da je ta odluka "nefer, neprofesionalna i opasna".

 Međutim, iako je sinoć Kipar dogovorio sa Briselom paket pomoći koji nikako ne ide na ruku ruskim kompanijama i pojedincima koji imaju novac na Kipru, zvanični Kremlju još uvek nije reagovao.

 Naime, dogovorom Nikozije i kreditorske trojke - EU, MMF i Evropska centralna banka, Kipar će dobiti pomoć od 10 milijardi evra. Paket pomoći ne podrazumeva oporezivanje bankarskih depozita manjih od 100.000 evra. Ali oni dopoziti veći od te sume će biti oporezovani i to moguće sa jednokratnom stopom koja bi se kretala izmešu 25 i 40 odsto, kako spekulišu mediji. Takođe je nagovešteno da postoji mogućnost da veći depoziti od 100.000 evra budu zamrznuti.

 Ovi uslovi su znatno lošiji od prethodnih tako da svetski mediji sa pažnjom isčekuju reakciju Moskve.

Inače, kiparski parlament je odbio prethodni predlog za pomoć.

 Fajnenšel tajms je i pre briselskih razgovora najavio da ruski biznismeni uveliko spremaju povlačenje sa Kipra i da njihovi timovi pravnika i ekonomista užurbano rade na izradi najbezbolnijih opcija. Očekuje se da će oni u tome imati podršku države.

Moskovska glasila prenose stav pojedinih zapadnih analitičara koji ne isključuju mogućnost da Rusija, koja će biti najviše oštećena uvodjenjem konfiskacionog poreza u Banci Kipra, potraži kompenizaciju tako što bi posegla za imovinom nekih zapadnih kompanija koje posluju na njenom tržištu.

 Ranije je u Moskvi objavljeno da veliki ruski biznismeni i drugi ulagači imaju u kiparskim bankama oko 30 milijardi evra, i da će baš oni biti glavne žrtve plana za spasavanje banaka na ostrvu.

Američki komentatori podsećaju da su pokušaji uvodjena konfiskacionih poreza u prošlosti bili neuspešni, izuzimajući slučaj Japana posle Drugog svetskog rata.

Porez na kapital prvi su, inače, počeli da primenjuju stari Grci. Uvodjenje slične dažbine, u nastojanju da se reše nagomilani državni dugovi, razmatrano je u nizu evropskih zemalja počev od 18. veka. Ali, taj model nije ni jednom primenjen, jer njegovi autori nisu mogli da dokažu da je koristan, piše portal Finmarket.

 Posle Prvog svetskog rata usledila je, medjutim, cela serija novih pokušaja uvodjenja konfiskacionih poreza u nizu evropskih zemalja, uključujući Nemačku, Austriju, Madjarsku, Italiju i Češku.

 U Italiji je, na primer, vlada predvodjena socijalistima predložila 1919. godine uvodjene poreza na vlasništvo, tako što bi sitni posednici plaćali 3,3 odsto od vrednosti svoje imovine, a krupni kapitalisti čak 50 procenata. Taj pokušaj je odmah izazvao paniku na lokalnim berzama i, prema objašnjenju sociologa, ubrzao dolazak fašista na vlast.

 Plan austrijske vlade, obnarodovan 1920. godine, da uvede porez na bankarske uloge i drugu imovinu gradjana, dugo je razmatran i neslavno je okončan tri godine kasnije kada se ta zemlja suočila sa pravim bankrotom državne kase.

 Pokušaj američke savezne države Mičigen da u februaru 1933. godine, u četvrtoj godini Velike depresije, uvede slobodne dane (što je protekle sedmice uveo i Kipar) za lokalne banke toliko je uplašio ulagače da su odmah masovno navalili na bankarske šaltere širom SAD, pa je to još više pojačalo ionako veliku ekonomsku krizu.

 Jedina uspešna operacija uvodjenja konfiskacionog poreza obavljena je u Japanu nakon što je ova zemlja kapitulirala u Drugom svetskom ratu.

 Vlada u Tokiju je lako "progurala" porez za lokalne bogataše, koji su proglašeni i glavnim krivcima za to što je "zemalja izlazećeg sunca" gurnuta u ratni vihor, u iznosu od 50 odsto, što je, prema ocenama ekonomista, bila inicijalna kapisla za kasniji brz japanski privredni oporavak.

Izvor: B92