Merkel: Strpljenje Evrope oko Kipra ograničeno

Nemačka kancelarka Angela Merkel upozorila je da je strpljenje evropskih partnera u vezi sa naporima za osiguranje medjunarodne pomoći Kipru ograničeno, saopštili su njeni koalicioni partneri.

Merkelova je upozorila Kipar da ne iscrpljuje strpljenje evropskih partnera, navode zvaničnici, a prenosi Frans pres.

Ona se takodje požalila na razgovore sa kiparskom vladom, koja danima nije bila u kontaktu sa medjunarodnim kreditorima - Evropskom unijom, Evropskom centralnom bankom i Medjunarodnim monetarnim fondom.

Merkelova je odbacila predlog kiparske vlade o uključivanju penzionih fondova u plan za spasavanje zemlje, poručujući da EU ni u kom slučaju ne sme napustiti svoje principe.

Izvor: B92

Tako je Hitleru 

Bilo sta... bilo kako...

Da li je ortak kockar? Ako jeste, pokusaj da mu pomognes.
Isti efekat ima i ako bi otisao u lokalnu kladionicu ili kazino.

Berza je kocka, lutrija. Na toj lutriji uvek su na dobitku oni koji prave igru. Mali i pojedinacni dobici su tu vise kao pokrice za pljacku na veliko. Menadzer sa Vol strita ne stvara nista, ne proizvodi nista, a godisnje zaradjuje 20x vise od profesora Univerziteta.

Zlato samo po sebi nema vrednost, vrednost mu dajemo mi, odnosno ljudski rad i energija, odnosno precutni pristanak ljudi, odnosno oskudica tog metala u prirodi.

Ovo sto se danas radi je kupovina vremena, maksimalna privatizacija resursa (realnih vrednosti). Nekadasnja poljska vlada se usprotivila merama zaduzivanja i politici MMF-a i sta im se desilo? Srusio im se avion! Slucajno...desava se...

Dooobaaaar. 

A sta ima 'vrednost'? I sta je to uopste vrednost?

Rusija čeka dalje poteze Evrogrupe u vezi sa Kiprom

Vest iz Nikozije da će Kipar uvesti "konfiskacioni porez" od približno 20 do 25 odsto na bankarske uloge veće od sto hiljada evra za sada u Moskvi nije zvanično komentarisana, a dnevnik "Nezavisimaja gazeta" (NG) piše da će se Rusija oglasiti tim povodom verovatno nakon što Evrogrupa ponovo razmotri dalje poteze u rešavanju kiparske finansijske krize.


Kipar pokušava da uvođenjem poreza na uloge u Banci Kipra, koji je noćas odobrio i nacionalni parlament, pribavi sumu od 5,8 milijardi evra, koliko je vladi u Nikoziji potrebno da bi EU i drugi zapadni kredititori odobrili finansijsku pomoć vrednu deset milijardi evra, kako bi ugrožena članica Unije u narednih nekoliko meseci izbegla bankrot.

"Nezavisimaja" ocenjuje da odbijanje ruskih zvaničnika, koji su od srede do petka pregovarali sa kiparskim ministrom finansija Mihalisom Sarisom u Moskvi, da prihvate bilo koji od predloga za ukazivanje hitne pomoći posrnulom Kipru ukazuje na rešenost Rusije da i tako "izvrši pritisak na Evropu".

Takvu poziciju Moskve su, prema oceni NG, "shvatili" i u EU pa otuda i ne treba da čudi odluka Evropske centralne banke (ECB) da kratkoročno, do ponedeljka, finansira Kipar, sprečavajući tako masovnu paniku na ostrvu i dalje naglo povlačenje depozita u tamošnjim bankama.
 
Ruski premijer Dmitrij Medvedev je, inače, tokom pregovora sa Sarisom, ukazao da Moskva neće žuriti i usvajti ishitrene odluke u vezi sa Kiprom, već će konačan stav utvrditi tek nakon što se o tome izjasni EU.
 
Komentator NG priznaje, medjutim, da bi finansijska kriza na Kipru već u ponedeljak mogla dodatno da se zaoštri i izmanke kontroli ako ECB "bude od reči" i prestane da uliva sredstva u posrnuli kiparski bankarski sistem.
 
Istovremeno moskovski nedeljnik "Zavtra" piše, u najnovijem broju, da su visoki funkcioneri ruske vlade sada "u pravoj panici" zbog sve teže kiparske finansijske krize.
 
Razlog za tu paniku "Zavtra" vidi u činjenici da bi zbog mogućeg kolapsa kiparskih banaka moglo da dodje u pitanje dalje finansiranje radova i objekata za predstojeću zimsku Olimpijadu u Sočiju koja će se održati iduće godine.
 
List, naime, tvrdi da poznati ruski biznismen Oleg Deripaska i još nekoliko njegovih kolega, koji ulažu milijarde dolara u izgradnju infrastrukturnih i drugih objekata za predstojeću Olimpijadu, sve poslove finansiraju posredstvom kiparskih banaka i da bi njihov kolaps "bio prava katastrofa za Rusiju".
 
Izgradnja svih objekata za Olimpijske igre u Sočiju koštaće, prema računicama koje su početkom ovog meseca saopštili nezavisni eksperti u Moskvi, rekordnih 50 milijardi dolara, što znači da će ta Olimpijada biti skuplja za oko deset milijardi dolara čak i od letnje Olimpijade u Pekingu 2008. godine, koja je koštala oko 40 milijardi dolara.
 
Prema procenama finansijskih eksperata u Moskvi, ruski biznismeni i štediše, koji drže svoj novac u kipraskim banaka, mogli bi da budu oštećeni, u slučaju najgoreg scenarija i bankrota ostrvske ekonomije, za najmanje 1,5 i maksimalno 4,5 milijarde evra. Neki ekonomisti tvrde, medjutim, da bi ta šteta mogla da bude nekoliko puta veća.
 
Depoziti ruskih oligarha, biznismena "srednjeg" formata i bogatijih gradjana u kiparskim bankama procenjuju se na više od 30 milijardi evra, ili približno 40 odsto od vrednosti svih štednih uloga koji se nalaze u bankarskim organizacijama ostrva.

Izvor: Blic

Farsa.



Još jedan dobar dokaz da su pare ipak najbezbednije u Rusiji. 

Kipar: Korak ka rešenju krize

Nikozija -- Kiparski ministar finansija Mihalis Saris izjavio je da je napravljen „značajan napredak“ u razgovorima sa Evropskom unijom i Medjunarodnim monetarnim fondom.

A predsednik Kipra Nikos Anastasijades je izrazio očekivanje da će rešenje o pomoći toj ostrvskoj mediteranskoj državi u izbegavanju bankrota „biti postignuto uskoro“.

Rojters prenosi da je Saris izvestio o „značajnom napretku“ u razgovorima sa međunarodnim kreditorima.

Britanska agencija, takođe, izveštava, pozivajući se na visokorangiranog kiparskog zvaničnika, da je Nikozija dogovorila sa kreditorima EU i MMF uvođenje jednokratnog poreza od 20 odsto na depozite veće od 100.000 evra u najvećoj, Kiparskoj banci (Bank of Cyprus), a četiri odsto na uloge veće od 100.000 evra u drugim kiparskim bankama.

Isto to javlja i Itar-Tas s iz Nikozije, a britanska agencija navodi da nije mogla odmah dobiti komentar zvaničnika „trojke“ (Evropksa centralna banka, Evropska komisija i MMF).

Ruska državna agencija dodaje da su vlasti Kipra pod pritiskom „trojke“ odustale od nacionalizacije penzijskih fondova i uključenje tih sredstava u nacionalni antikrizni paket.
Kiparski predsednik, navode agencije, očekuje brzo postizanje sporazuma o pomoći za spasavanje zemlje od bankrota.

„Preduzeli smo velike napore. Nadam se da ćemo imati uskoro rešenje“, napisao je Anastasijades na tviter nalogu posle pregovora sa „trojkom“.

Agencije su prenele i izjavu evropskog komesara za ekonomska i finansijska pitanja Olija Rena da događaji poslednjih dana „ne ostavljaju nadu da se dođe do optimalnog rešenja“.

Kipar se suočava sa veoma teškom budućnošću i mora da donese teške odluke, iako nema savršenih rešenja na raspolaganju, rekao je Ren, dodajući da su „preostali samo teški izbori“.

Ranije danas predsednik Evrogrupe Jeru Dejseblum potvrdio je da će sutra u Briselu biti održan vanredni sastanak ministara finansija 17 zemalja zone evra. Očekuje se da će na sednici učestvovati i ministar finansija ali i predsednik Kipra, navodi Itar-Tas s.

Izvor: B92

Kipar ostaje u evrozoni, stiže paket pomoći od 10 milijardi evra

Ministri finansija evrogrupe i kiparske vlasti postigli su kasno sinoć dogovor o paketu pomoći za Kipar nakon dramatične briselske sednice koja je više puta odlagana.

Pomoć Evropske centralne banke uz obavezu da se restruktuiraju dve najveće kiparske banke
Kiparski predsednik Nikos Anastasiades prihvatio je 10 milijardi evra vredan paket pomoći Evropske centralne banke, uz obavezu da Kipar restruktuira svoje dve najveće banke pri čemu će najviše stradati oni koji na računima imaju više od 100.000 evra.

Tokom dramatične sednice Ministarskog saveta koja se završila nešto posle dva ujutro, Anastasiades je, prema izveštajima više agencija, nekoliko puta pretio da će radije dati ostavku nego pristati na mere kojima bi ugrozio status Kipra kao poreskog raja i of-šor zone za pretežno ruske klijente.

Suočen sa pretnjom da bi Kipar već danas ili sutra mogao biti isključen iz evrozone, kiparski pedsednik je pristao na uslove koje je postavila takozvana trojka, koju čine postavili ministri evrogrupe, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond.

Banke na Kipru zatvorene su prošle nedelje, a podizanje sa bankomata ograničeno na 100 evra dnevno nakon panike izazvane najavama da će država, na zahtev trojke, skidati novac sa računa svih štediša, uključujući i one sa ispod 100.000 evra na računu.

Kiparski parlament je odbio ovaj paket i zatražio rusku finansijsku pomoć za svoje prezadužene banke, ali je Rusija odbila da se umeša sa obrazloženjem da ovaj problem treba da se rešava unutar EU.
 
Ponuda koja se ne odbija

Kipar nakon toga nije imao izbora nego da prihvati novi predlog trojke, kojim bi teret prestruktuiranje Kiparske i Laiki banke bio prebačen na krupne štediše.
Za sada se još nezna kada će banke proraditi, a kiparski parlament, tek treba da prihvati novi paket.

U EU provejava strah da bi Rusija, čiji će se građani i firme sa imovinom na Kipru naći najviše pogođeni, mogla da nadoknadi štetu zaplenom sredstava evropskih firmi koje posluju na ruskom tlu.

Procenjuje se da na Kipru ima oko 20 milijardi evra ruskog novca, od čega će oko četvrtina biti konfiskovana kada se novi paket primeni.

Kiparske banke našle su se u dubiozi nakon što su veliki deo sredstava uložile u kupovinu grčkih obveznica, koje su se pokazale kao bezvredne.

Evropska centralna banka preuzela je na sebe da pokrije 10 milijardi evra nastalog duga, dok će oko 6 milijardi biti prikupljeno restruktuiranjem kiparskih banaka.

Izvor: Blic

Ajmo sada Putine reaguj