Ni ne mogu da te ispravim jer stvarno neznam. Znam da je Tajland drzao primat u -18 i gudri, nisam znao da i Vijetnam razvija to 

их...воле господа из америке и европе и вијетнамске дечаке и девојчице

Ma takvih uvek ima svugde. Samo je problem gde vlast to tolerise zbog kinte koja im ulece u dzepove 

Novo zajebavanje sa prirodom,ovaj put u Kenjaziji.

Krave napravljene da daju ljudsko mleko

Helll yeaaaahhh...  Napred zajebavanje s prirodom i zdravljem. 

Ako ima jos neko ko misli, da sa rastom moci ne rastu i apetiti, evo neceg da razuveri. Pa neki urodjenik sa Bornea se moze zajebati i uplivati u "kineske" vode.

Dok ne doteraju te "domace" vode do nas 

Kod nas su vec americke vode kao i na 80% pacifika i na citavom atlantiku. Tako da nista nece moci dotjerati bez rokanja amera.

Кина постаје глобална војна сила

Признањем да гради свој први носач авиона, Пекинг дао још један доказ да уз ширење економске моћи ради и на јачању своје војне снаге
Јачање кинеске војне моћи брине западне силе

Потврда начелника генералштаба кинеске војске Чен Бингдеа да Кина гради свој први носач авиона дефинитивно је разуверила све оне који су имали још неке сумње да друга највећа економија на свету полако али и сигурно постаје светска војна сила. Упркос званичној политици Пекинга о „мирољубивом расту” и „немешању у унутрашње послове других земаља”, огроман развој и модернизација кинеских војних капацитета све више брине, пре свега, САД али и њене савезнике у Северноатлантској алијанси.

Према очекивањима експерата, за неколико месеци би из кинеске луке Даљен могао да исплови први кинески носач авиона, који је заправо модификовано пловило „Варјаг”, из совјетске ере, које никад није завршено те је после распада СССР-а продато Кини и потом допремљено из луке у Украјини.

Кинеске власти су тад тврдиле да ће ово пловило бити коришћено за коцкарницу, али, како оцењују западни војни аналитичари, изградња првог кинеског носача авиона, дугог 300 метара, донедавно је била једна од најчуванијих тајни Кине. Странцима је дуго било забрањиван приступ луци Даљен, на североистоку Кине, али је било тешко сакрити пловило од 67.500 тона, тако да су се недавно појавиле и извесне фотографије у кинеским државним медијима.

Дописник Би-Би-Сија из Пекинга извештава да кинеска авијација већ одавно вежба функционисање на носачу авиона, и то на моделу овог пловила које је изграђено на копну. Претпоставља се да ће до краја године на мору у потпуности функционисати први кинески носач авиона.

Овај напредак у развоју војних капацитета само је један од неколико показатеља протеклих десет месеци који доказују да се друга највећа економија на свету убрзаним корацима креће ка статусу глобалне војне силе, директно парирајући Сједињеним Америчким Државама. Допловљавање кинеске ракетне фрегате до либијске обала у тренутку кад је почело бомбардовање Либије и све значајније политичко и војно ангажовање Пекинга у оквиру Шангајског споразума о сарадњи представља необорив доказ да Кина има не само глобалне економске амбиције, већ и велике амбиције да буде веома значајан партнер у одлучивању о свим питањима који се тичу светске безбедности.

Премда америчке стратеге одавно брине огроман развој кинеске војске, експерти НАТО-а тек однедавно увиђају да су односи алијансе и Кине тек новијег датума и да при томе Брисел није сигуран колики су заиста војни капацитети Кине. Док у току „хладног рата” практично није било односа између НАТО-а и Кине, постхладноратовски односи су практично почети бомбардовањем кинеске амбасаде у Београду 1999. године.

На недавно одржаном пролећном заседању Парламентарне скупштине НАТО-а у Варни, бугарски парламентарац Асен Агов је припремио извештај „Раст Кине и могуће последице на НАТО” у којем истиче да је неопходно да алијанса успостави добру сарадњу са Кином, предлажући да се успостави размена војних кадрова. Парламентарна скупштина НАТО-а, која формално није део овог савеза, требало би да у септембру усвоји овај извештај, при чему парламентарци држава НАТО-а планирају да у међувремену оду у посету кинеским колегама.

„Будући да је по броју становника и потрошњи енергије рангирана на првом месту у свету, на другом месту по величини економије а на трећем по нуклеарном арсеналу, раст Кине изазива ’недовољно пажње’ НАТО-а”, каже Агов и додаје да Кина све више учествује у глобалним политичким и безбедносним дебатама, при чему се многе од њих директно или индиректно тичу безбедносних интереса НАТО-а.

Према оцени Агова, интереси алијансе и Кине сусрећу се у Авганистану, централној Азији, Блиском истоку, проблему пирата, тероризма, као и питању ширења оружја за масовно уништење. Премда НАТО брине кинески однос према питању нуклеарног програма у Северној Кореји и Ирану, Агов је уверен да овај војнополитички блок може да сарађује са Кином.

„НАТО би могао да позове Кину да одрже заједничке војне вежбе у сузбијању пирата, будући да је то питање које брине обе стране”, каже Агов.

Међутим, док у оквиру алијансе још разматрају могуће видове сарадње са Кином, Пекинг ширење свог војнополитичког утицаја већ спроводи кроз Шангајски споразум о сарадњи, што све више представља азијски пандан НАТО-у.

Јан Сијетонг, водећи кинески експерт и директор Института за међународне студија при Универзитету Цингуа, недавно је изјавио да ће Кина још брже напредовати у свом утицају у централној Азији уколико буде успела да успостави добре односе са суседима, као што је то учинила са чланицама Шангајског споразума о сарадњи.

„Оснивање Шангајског споразума о сарадњи деведесетих година сматра се за најуспешнији дипломатски потез Кине. Циљ оснивања је да се супротстави америчкој стратешкој тежњи да повећа свој војни продор у централној Азији”, рекао је Јан на семинару одржаном у Кинеској академији друштвених наука.

Ненад Радичевић - Политика
објављено: 10.06.2011

Bridgette Meinhold
China To Connect Its High Speed Rail All The Way To Europe



China already has the most advanced and extensive high speed rail line in the world, and soon that network will be connected all the way to Europe and the UK! With initial negotiations and surveys already complete, China is now making plans to connect its high speed rail line through 17 other countries in Asia and Eastern Europe in order to connect to the existing infrastructure in the EU. Additional rail lines will also be built into South East Asia as well as Russia, in what will likely become the largest infrastructure project in history.





China hopes to complete this massive infrastructure project within 10 years, which will include three major rail lines running at speeds of 320 km/hour. The first will go from King’s Cross Station in London all the way to Beijing (8,100 km as the crow flies) and will take approximately two days. This line will also then extend down to Singapore. A second HSR line will connect into Vietnam, Thailand, Burma and Malaysia. The last line to be built will connect Germany to Russia, cross Siberia and then back into China. The exact routes have yet to be determined.

Financing and planning for this monstrous project is actually being provided by China, who is already in serious negotiations with 17 countries to develop the project. China states that other countries, like India, came to them first to get the project rolling, because of their experience in designing and building their own HSR network. Financing for the infrastructure will be provided by China and in return the partnering nation will provide natural resources to China. For instance, Burma, which is about to build its link, will exchange lithium (used in batteries), in order for China to build the line.

China benefits because it will be able to transport materials cheaply into manufacturing centers inside its borders and the Eastern Hemisphere benefits by getting a fast, efficient, low carbon transportation system. Considering China has already become the global leader in HSR, their leadership in this new venture could reasonably shift the balance of power in their direction. Also, get ready for a huge influx of HSR station designs in the coming years.