Policija ubila 15-ogodišnjaka na protestima zbog elektrane

Tanjug    | 20. 12. 2011. - 13:20h | Komentara: 0
Dečak od 15 godina danas je ubijen, a više od 100 ljudi je pretučeno u sukobima pripadnika policije za razbijanje demonstracija i građana koji traže zatvaranje elektrane na jugu Kine.

Stanovnici grada Haimen, u provinciji Guandong, traže zatvaranje elektrane na ugalj, tvrdeći da ona nije bezbedna za njihovo zdravlje.

Učesnici demonstracija su u izjavi agenciji AFP preneli da je 15-ogodišnji dečak ubijen, a više od 100 ljudi surovo pretučeno, ali za sada nije moguće potvrditi ove navode, jer se vlasti u Haimenu još nisu oglasile, dok lokalna policija tvrdi da nema nikakvih nereda u tom gradu.

Očevici tvrde da je policija tukla i ispaljivala suzavce na okupljene demonstrante.
Haimen se nalazi na oko 115 kilometara severoistočno od sela Vukan, gde od septembra traje otvoreni sukob snaga reda i meštana tog sela, koji tvrde da im lokalni funkcioneri nelegalno oduzimaju zemlju.

Još nema potvrde da bi ovi protesti mogli da budu povezani, ali je za sigurno da su oni deo sve češćih društvenih pobuna u Guandongu, najbogatijoj kineskoj provinciji i centru industrijske proizvodnje u zemlji, navela je francuska agencija.

Izvor: Blic

Chinese Hack Into US Chamber of Commerce, Authorities Say


izvornik " abc World News " , današnji datum ( autori : Pierre Thomas , Olivia Katrandjian , ovde )

For more than a year, hackers with ties to the Chinese military have been eavesdropping on U.S. Chamber of Commerce officials involved in Asia affairs, authorities say.

The hackers had access to everything in Chamber computers, including, potentially, the entire U.S. trade policy playbook.

"The Chinese have attacked every major U.S. company, every government agency, and NGO's. Their attacking the Chamber of Commerce is part of a pattern of their attacking everything in the US. If you're working on U.S.-China relations with an NGO, government agency, you can be sure the Chinese are reading your emails and on your computer," Richard Clarke, former White House counter-terrorism adviser, told ABC News.

At one point, the penetration into the Chamber of Commerce was so complete that a Chamber thermostat was communicating with a computer in China. Another time, chamber employees were surprised to see one of their printers printing in Chinese.

"I don't think the Chamber of Commerce has anything worth stealing, but it's part of a pattern of the Chinese stealing of everything they can, and that's worrying," Clarke said.

Sources tell ABC News that at any given moment that there are hundreds of cyber attacks targeting U.S. companies and government agencies.

In late 2009, sources say China-based hackers broke into Google's computers and looked at the email accounts of human rights activists. In the same operation, 29 other companies were hit, including Dow Chemical, Yahoo and Morgan Stanley.

The same year, a Chinese spy at Ford Motor Company downloaded thousands of files on hybrid engine design and gave them to the Chinese government, and a cyber attack traced to China allegedly stole design secrets to a U.S. stealth fighter jet.

Congressional leaders say China is engaged in economic espionage on a scale never seen before.

"You stack all of that up and I think there's a case to be made that this may be the greatest transfer of wealth through theft and piracy in the history of the world and we are on the losing end of it," said Sen. Sheldon Whitehouse of Rhode Island.

Overall, the U.S. is hemorrhaging economic espionage to the tune of $250 billion.

"This is a national, long-term strategic threat to the United States of America. This is an issue where a failure is not an option," said Robert Bryant at the National Counterintelligence Executive.

The Chinese, of course, have denied it all.   

Kina kao da hoće da kupi pola sveta

Peking -- Kineski državni investicioni fond, Kineska investiciona korporacija (CIC), vredan 410 milijardi dolara, dobiće dodatnih 50 milijardi dolara.

To bi moglo pomoći da ubrza kupovinu stranih aktiva, pre svega u Evropi, saopštila su dva neimenovana dobro obaveštena izvora.

Novo finansiranje prati sporazum odgovarajućih vladinih agencija da svake godine ulivaju u CIC nova sredstva, rekli su za Rojters ti izvori koji su želeli da ostanu anonimni zbog osetljivosti, vezane za upravljanje Kine njenim deviznim rezervama.

Sporazum će odrediti dugoročnu strategiju, prema kojoj će CIC dobijati na upravljanje novac iz kineskih deviznih rezervi.

"Konačan plan za ulivanje kapitala biće uskoro objavljen i mogao bi da dostigne 50 milijardi dolara", rekao je izvor.

Zvaničnici CIC su odbili da komentarišu te navode.

Tom prilivu gotovine prethodili su planovi, koje je Rojters preneo ranije ovog meseca, za formiranje jednog novog mehanizma, vrednog 300 milijardi dolara, koji bi bio povezan sa kineskom Državnom upravom za stranu valutu (SAFE), zaduženom za svakodnevno upravljanje deviznim rezervama Kine koje dostižu 3,2 biliona dolara.

Nove finansije za CIC, kao i mehanizam od 300 milijardi dolara pod upravom SAFE, bile su izdvojene još znatno pre izbijanja dužničke krize u evrozoni koja je podstakla spekulacije o mogućem učešću Kine u spasavanju tog monetarnog bloka.

Te finansije bi, međutim, mogle da omoguće CIC da kupuje u vreme kada unosne evropske i američke aktive budu stavljene na prodaju. CIC, koji deluje nezavisno od centralne banke Kine, saopštio je u martu da je u potpunosti investirao sav svoj novac i da bi želeo da mu vlada dodeli dodatne finansije.

Kineski mediji su ranije preneli da je CIC od kraja 2009. tražio 100-200 milijardi dolara dodatnih sredstava, ali do sada nije saopšteno kako se odvijaju stvari po tom pitanju.

CIC je formiran 2007. kada je kinesko ministarstvo finansija emitovalo 1,55 biliona juana u specijalnim obveznicama u domaćoj valuti, radi razmene juana za 200 milijardi dolara vrednih deviza od SAFE.

Time su obezbedjena početna sredstva za aktivno upravljanje kineskim deviznim rezervama, najvećim na svetu, sa ciljem povećanja dobiti od njihovog ulaganja.

Kineski lideri su nedavno izjavili da će težiti investiranju u realnu ekonomiju SAD i Evrope, povrh uobičajenih ulaganja u vladin dug.

Juče je južnoafrička investiciona kompanija "Ssanduka grup" saopštila da je CIC-u prodala 25 odsto udela za 240 miliona dolara, što je najnovija investicija Kine u sektor sirovina.

Извор: B92

Ху Ђинтао: Непријатељске силе настоје да Кину ставе под „западњачки” утицај
   PDF    Штампа    Ел. пошта
понедељак, 02. јануар 2012.

ПЕКИНГ – Кинески председник Ху Ђинтао упозорио је да „непријатељске” силе настоје да земљу ставе под „западњачки” утицај и позвао на улагање већих напора да се прошири утицај кинеске културе у иностранству.

Хуове примедбе објављене у најновијем броју партијског магазина „Тражење истине”, уследиле су након што је Пекинг наредио индустрији у области културе, где спадају и медији, да подигне пропагандни ниво пошто Кина настоји да у иностранству пропагира свој утицај „благе силе”.

„Непријатељске међународне снаге јачају своје напоре да нас прозападњаче и поделе”, написао је Ху у чланку указујући да су њихове главне мете „поља идеологије и културе”, пренеле су агенције.

„Ми морамо бити свесни озбиљности и комплексности те борбе и применити снажне мере према њима”, рекао је он.

Ху је такође позвао да се уложе већи напори како би се развила кинеска култура и задовољила све већа „духовна и културна потражња људи” у Кини.

„Свеукупна снага кинеске културе и њеног међународног утицаја не одговара садашњем кинеском међународном статусу”, рекао је Ху и додао да је „међународна култура Запада јака, док смо ми слаби”.

Хуов напис о утицајима кинеске културе, под чим се у кинеском политичком говору подразумева пропаганда, најновија је у серији директива партијских лидера о јачању контроле над медијском индустријом и Интернетом.

Последњих година Пекинг је подстицао државне медије да буду тржишно конкурентнији и мање зависе од државних средстава, што је довело до много критичнијег извештавања, али и повећања шунда и сензанционализма у трци за читаоцима и гледаоцима.

Међутим, тренд са више слободног извештавања, растом риалити ТВ програма и интернет сајтовима са блоговима, довео је и до смањења контроле јавног мнења од стране власти. Због тога су комунистичке власти прошлог октобра наредиле чвршћу контролу друштвених мрежа на Интернету и боље надгледање медија како би се „унапредио позитивни публицитет” и јавно мнење усмеравало у погледу „врућих и тешких друштвених питања”.

Пекинг је такође предвидео 45 милијарди јуана (7,2 милијарде долара) за ширење и повећање утицаја државних медија укључујући Централну кинеску телевизију, агенцију Синхуа и Кинески међународни радио.

(Танјуг)

Kineski odgovor Obami

Vašington mora da bude veoma oprezan u nameri da pojača vojno prisustvo u azijsko-pacifičkom regionu. U suprotnom, SAD rizikuje da postane poput "slona u staklarskoj radnji", upozorava kineska državna agencija Sinhua.

Kina je upozorila Ameriku da "pokazivanje mišića" i promena dugoročne strategije, kao i prebacivanje fokusa na azijsko-pacifički region, mogu da ugroze mir i stabilnost.
Kineska-vojska-na-paradi.jpg

Državna agencija Sinhua ocenjuje da bi nova američka uloga mogla da se pokaže i povoljnom za Kinu, ukoliko Vašington konstruktivno bude radio zajedno sa Pekingom na obezbeđivanju sigurnosti u regionu.

"U tom slučaju, promena vojne strategije Vašingtona mogla bi da se pokaže kao dobra stvar", komentariše kineska državna agencija.

Međutim, ukoliko bude pojačala svoje vojno prisustvo u azijsko-pacifičkom regionu, Amerika bi trebalo da odustane od svoje politike "pokazivanja mišića" koja neće pomoći rešavanju regionalnih nesuglasica.

"Ukoliko Sjedinjene Američke Države nesmotreno budu primenjivale militarizam u regionu, biće poput slona u staklarskoj radnji. Tako će pre ugroziti mir nego što će pojačati regionalnu stabilnost", ističu u kineskoj državnoj agenciji.

Američki predsednik juče je obelodanio plan smanjivanja oružanih snaga SAD i kresanja vojnog budžeta za 450 milijardi dolara u narednih deset godina.
Barak-Obama.jpg

U skladu sa tim planom je i promena rasporeda američkih oružanih snaga u svetu i njeno postepeno izmeštanje iz evropskog regiona na azijsko-pacifički.

Veliki broj baza biće zatvoren ili će u njima broj vojnika biti drastično smanjen. Tu spada i najavljeni odlazak iz Bondstila.

Odluka Vašingtona može se tumačiti i geografskom udaljenošću Evrope od kriznih žarišta na Bliskom istoku, od Irana i Severne Koreje i od narastajućih sila Kine i Indije.

Chinese investment in Portuguese power grid raises eyebrows

izvornik : " Deutsche Welle ",današnji datum ( autor :Alison Roberts , ovde )

Portugal is selling its over 20 percent stake in the country's dominant electricity supplier to China's state-owned Three Gorges. The sale comes as Portugal needs fast cash, but many are concerned where it might lead.
 
Three Gorges beat one German and two Brazilian energy sector rivals to secure the Portuguese government's 21.35 percent stake in Energias de Portugal (EDP), one of the country's largest companies. The investment is Three Gorges' largest ever outside China - and the largest ever by any Chinese company in Portugal.
 
What tipped the scales for Three Gorges was that on top of 2.7 billion euros ($3.4 billion) they offered for the EDP shares, the Chinese giant pledged 2 billion euros in follow-on investment, and up to 2 billion euros more in financing for the deeply indebted Portuguese concern.
 
At a recent signing ceremony at the Portuguese Ministry of Finance, Three Gorges Chairman Cao Guanjing said it was just the start of a larger Sino-Portuguese partnership.

"This transaction will serve as a catalyst to encourage greater investment by more Chinese enterprises and banks into Portugal," he said. "This will drive closer cooperation in areas such as trade, finance, tourism and cultural exchange."
 
In a sign of the deal's importance to Portugal, the country's foreign minister and economy minister attended the ceremony. Finance Minister Vitor Gaspar was there as well. He noted China's growing economic clout but added some historical perspective.
 
"Both Portugal and China are old nations, with mutual relations that date back 500 years," he said. "Today's operation reflects the ongoing deepening of a strategic and long-term relationship. It has not started yesterday. It will last long after tomorrow."

itd,itd,itd...Dalje u tekstu sledi švapska kuknjava...
 

само нека купују

Slažem se.

petak 13.01.2012 | 12:43
Kina prestiže SAD tek 2050. godine
 Izvor: business.hr

 Kina će, prema predviđanjima, 2050. godine biti najjača ekonomska sila na svetu, što znači da će Sjedinjene Američke Države pasti na drugo mesto.
To su rezultati globalnog istraživanja kompanije HSBC o usponima i padovima svetskih ekonomija u sledećih 40 godina.
Rezultati nisu nimalo iznenađujući jer su od reformi u Kini 1980. godine ekonomisti isticali da njen privredni rast nije pod znakom pitanja i samo se čeka kada će prestići SAD.

S druge strane, rezultati istraživanja su neočekivani kada je u pitanju napredak manjih zemalja.
Tako će Filipini do 2050. skočiti za 25 mesta na listi najrazvijenijih zemalja na svetu i zauzeti 16. poziciju.
 Ekonomija Perua već beleži godišnji rast od 5,5 odsto što znači da će za 40 godina biti na 26. mestu najrazvijenijih zemalja, što je za 20 mesta više u odnosu na trenutni položaj.
Zemlje koje će zabeležiti značajan rast su i Egipat, Nigerija, Turska, Malezija i Ukrajina.
Najveće gubitke, a samim tim i pad na listi najjačih u narednih 40 godina će zabeležiti evropske zemlje. Samo pet država Starog kontinenta će biti među prvih 20, dok ih je danas osam.
Danska će pasti za 29 mesta, Norveška za 22, Švedska 20, a Finska za 19 mesta.
HSBC-ova lista najjačih ekonomija u 2050. (pad ili uspon u donosu na 2010.):


1. Kina (+2)
 2. SAD (-1)
 3. Indija (+5)
 4. Japan (-2)
 5. Nemačka (-1)
 6. Velika Britanija (-1)
 7. Brazil (+2)
 8. Meksiko (+5)
 9. Francuska (-3)
 10. Kanada (ista pozicija)
 11. Italija (-4)
 12. Turska (+6)
 13. Severna Koreja (-2)
 14. Španija (-2)
 15. Rusija (+2)
 16. Filipini (+27)
 17. Indonezijia (+4)
 18. Australija (-2)
 19. Argentina (2)
 20. Egipat (+15)
 21. Malezija (+17)
 22. Saudijska Arabija (+1)
 23. Tajland (+6)
 24. Holandija (-9)
 25. Poljska (-1)
 26. Peru (+20)
 27. Iran (+7)
 28. Kolumbija (+12)
 29. Švajcarska (-9)
 30. Pakistan (+14)

------------------------------------------
------------------------------------------
Ala ovi lupetaju. Da se kladimo da 2050 njih neće biti na ovom spisku.

Pa koliki je bio privredni rast Grcke, Spanije, Portugala devedesetih, po tome bi za deset godina trebali da obidju Nemacku i Francusku kad ono prc Milojko