moj primer: dolazim u peti razred osnovne skole na prvi cas srpskog jezika kod nastavnice koja je malo starija zena... ona uzima da proziva i kako ona proziva svi ustaju ona vidi ko su i nastavlja dalje, i tako dolazi ona do broja 13 na kom sa bio ja i kaze Nikola .... hmm a da li je tebi Marko brat? ja odgovaram jeste! i ona nastavlja da proziva dalje!

kod te zene nikad nisam mogao da odgovaram za vise od dvojke, nikad nisam dobio vise od dvojke na pismenom zadatku cak mi ih nije pregledala nego je pisala samo dvojke(ja namerno gresim u pravopisu da vidim i ona ne ispravi)... sreca u nesreci je sto nikad nisam mogao da padnem na popravni kod nje valjda se zena plasila da ne pretera   sad ti meni reci sta sam ja njoj lose uradio ? moj brat jeste ne kazem da nije ali ja kao dete koje ima 11 godina njoj nista nisam uradio da bi se ona 4 godine izivljavala nada mnom i sada kad me vidi na ulici skrece pogled !


ima divnih prosvetnih radnika koje uniste nevaspitana deca i kojima ta njihova dobrota dodje glave, ima onih koji su strogi i kod kojih imaju jasna pravila koja ne smeju da se predju (takve najvise volim) i oni koji su isfrustrirani idioti

 

ja poslije srednje skole nisam imala zelju da nastavim skolovanje.
imala sam sasvim drugacije zelje i planove,a koji se nisu ticale daljnjeg formalnog obrazovanja.
nije me sramota da priznam da sam srednju skolu zavrsila zahvaljucuci razrednom i nekolicini profesora koji su,iz njima znanih razloga, u meni vidjeli nekoga od koga ne treba da dizu ruke.
nisam ja bila nikakav ocigledan problem osim slijedecih stvari:

nezainteresovana, lijena, neradnik,bjezanje sa casova,nedonosenje domacih zadataka,mirna na casovima,ali daleko od svega sto se desavalo u ucionici...slab kontakt sa ostalim ucenicima...gledala sam uvijek da sjedim sama u klupi...odgovaram onda kada ja nadjem za shodno da treba profesora da udostojim bojom svoga glasa...i beskrajan prezir prema svakoj vrsti autoriteta i izvrsavanjem bilo kakvog zahtijeva...davala sam otprilike 2% sebe u skoro vecini predmeta,osim u nekoliko koje sam po svom nahodjenu smatrala da trebam.tu sam blistala,a na ostalim casovima sam plasila i svoje drugare i profeore koji su mi predavali...autisticna.

sarmantna osoba,rekoh li?
...

nekoliko dana pred maturu proziva nas profesorica engleskog jezika i svakome postavlja pitanje sta zeli da upise i cime zeli da se bavi nakon srednje.
i na red dolazim ja
krecem da ustajem i taman zaustila da pred odeljenjem podijelim viziju svog buduceg zivota i misije na zemlji...kad ona,mrtva hladna,dize pogled sa dnevika i govori :" sjedi (pa moje cijenjeno prezime) ,od tebe nikada nista nece biti"
sjedoh ja...sta cu drugo?
moram da priznam...to je jedina recenica koju pamtim iz srednje skole, a da me iskreno zamislila i prodrmala me iz moje apatije koja je polako prelazila u hronicnu boljku

pedagoski?
ni najmanje
ona je jedan od onih primjera koji su meni beskrajno pomogli da ovaj posao radim na bolji nacin.
paradoksalno je da je upravo ta ogavna i nedopustiva recenica bila jedan od mojih jacih pokretaca da budem na njenom mjestu i da dokazem sebi da mogu da radim i u necemu budem dobra ...i da budem mnogo obazrivija nego li sto je ona bila.
eto,bile smo i u istom kolektivu krace vrijeme i njoj je bilo malo i neprijatno u mom prisustvu...meni ni najmanje...naprotiv.

stvarno joj nista nisam uradila.
okej...bojkotovala sam njene casove,brljavila na pismenima,nezainteresovano je gledala kad je pokusavala da mi se na bilo koji nacin obrati,a za domace zadatke je morala da me moli (ne,nije me molila...a tesko da bi i to imalo efekta)...ali boze moj...nista licno ...

onda,hajde da budem surovo objektivna...

dokurcila sam ja toj zeni...da prostite....ali trebalo mi je vremena da sazrim i odrastem...pa da to sebi priznam.


cetiri godine ona je meni morala da poklanja ocijene na razrednom vijecu, jer sam iz nekoliko drugih predmeta blistala i postojalo je nekoliko profesora koji su se lavovski borili za mene i tvrdili da nisam izgubljen slucaj...
a ja sam uporno radila cetiri godine jednu te istu stvar...
toliko mi je bila odvratna svojom pojavom da sam njen predmet birala svjesno kao opciju da ne radim nista i da mi ocijena bude poklonjena... ...
znala sam da ce biti poklonjena...i namjerno nisam htijela da dobijem vise od jedne dvojke tokom skolske godine,a predmet jesam znala...ali bio mi je merak da je nerviram na sjednicama gdje se glasalo oko moje guzice.
ja sam na taj nacin nju,njen predmet i ono sto ona radi srozavala na...nista....nula....ma...muva je bila vrijednija od nje.

a ona...nije znala i umijela kako da stane na loptu meni...crvenokosoj pankerki iz zadnje klupe koja je samozadovoljno gleda sa visine,jer zna da ce na kraju odvratni profesor da pojede svoje prinipe.a najgore u svemu je bilo sto je znala i ona.

rekoh li da sam bila izuzetno sarmantna u to vrijeme?
cisto kao primjer kakvi sve ucenici znaju i umiju da budu...
i profesori naravno...

a treba li napomenuti da sam neke vazne zivotne lekcije naucila,nazlost,kasnije...pa su me skuplje kostale...da mi je na momente bilo zao sto ne naucih malko ranije...ali dobro sad...

ispalo je dobro.
zahvaljujuci nekim profesorima.

sarmantna pankerka 

sarmantni igrac world of warcrafta

PS: lepa pricica, vec si je jednom pricala nekada davno ako me pamcenje dobro sluzi!

ubilo od sarmantnosti


nije za ponos,ali je bitno da sam ja to iskoristila na najbolji moguci nacin onda kada je to trebalo.
a koristim i sada.posto mi se desi da imam repliku sebe u mnogim odjeljenjima.


i nije prijatno za gledati bas svaki put
progoni me vlastita proslost



edit:

moguce da jesam...ne sjecam se...vjerovatno
sta cu...rasijana sam...

Kazu da je batina iz raja izasla. Pa niko je nije zvao zasto je morala uopste da izlazi da se plase  mala deca. strasno i nehumano.Ja sam za to da se deca ne tuku sve se moze lepo objasniti detetu koje je vaspitano i koje ce shvatiti. ..u medjuvremenu je krenula prica na relaciji nastavnik-ucnik. Mislim da glavno vaspitanje potice iz roditeljskog doma-kako ga vaspitas takav ce covek sutra biti! Nastavnik je tu da ga nauci usmeri i pomogne u obrazovanju, ne moze stvoriti coveka od nerazumnog deteta.Tu ne pomazu ni kaznjavanja ni bilo kakve zabrane, ima dece kojima ni roditelji ne mogu nista zabraniti-to je tek katastrofa da ne znas kako da postupas sa takvim detetom, a recimo moras da mu predajes ceteri godine i slicno...

roditelj ne smije da daje za pravo svom djetetu u situacijama kada je to nedopustivo

ne smije da ga podstice na nepostovanje drugih.

roditelj mora da se ne slozi sa stvarima kod svog djeteta koje su patologija.

roditelj ne smije da mirno posmatra odredjene faze svog dijeteta...ne smije pasivno da misli "proci ce''...
jer,ako se roditelj na pravi nacin ne umijesa...ja tvrdim da nece proci...i moguce je da ce preci u nesto teze...i gore...

roditelj prvi treba da zna da postuje ljude oko sebe,da bi dijete znalo uopste sta je postovanje...pa ukoliko se i udalji od normalnog ponasanje,uvijek ce imati model kojem ce moci da se vrati...na koji ce moci da se ugleda.

roditelj mora biti i doslijedan i strog kada treba i neumoljiv u situacijama kada je neophodno.
roditelj prvi mora da zna razliku izmedju dobrog i loseg...da bi dijete sjutra to znalo.

djeca se ne udaraju,ali djeca se moraju znati na pravi nacin zauzdati...
i njima treba podjednako i ljubavi i cvrste ruke...

i to sto ce neko da sjutra  povisi glas na moje djete u situaciji u kojoj je moje djete pokazuje znake bezobrazluka,bezobzirnosti i devijantnog ponasanja....
ili sto ce profesor da ga kazni kada krene da se kurci ili na bilo koji nacin pravi idiota od sebe i ljudi oko sebe...
meni licno nece biti poziv na fajt i okretanje brojeva NVO organizacija za zastitu prava djeteta ,vec znak da moj klinja ima neki problem i da sam ja negdje zakazala kao roditelj,pa moram na tome da poradim...


ili ne daj boze da pred mojim klincem psujem i tvrdim kako su svi ludi i kako ce mama njega da spasi od svijeta koji hoce krunu sa glave da mu skine, jer je neko u skolama mom sinu stavio do znanja da ne moze sve biti po njegovom i da mu u skoli nisu sve mama do mame ...
pa cu da odem da pokazem tom i tom ciji je on sin...

 Roditeljska je duzhnost da vaspita dete kako da se odnosi prema starijima,bio to nastavnik...komshija, nije vazhno...

 Dete je 'ogledalo' roditelja...

 Poshto ja ovde zvuchim(nekima) kao da sam drug sa mojom decom...a, moja deca nisu mala, proshli smo sve...

 Sad cu da napishem shta sam uradila kad je moj klinac bio 3.razred gimazije.

 Bio je djak generacije u OS...upisao zheljenu gimaziju, bio prvi na listi itd...

 Da bi u trecoj god, nakupio izostanke, i bio pred iskljuchenjem iz shkole...25.napolje,

 Na roditeljskom razredni stareshina pred svim roditeljima iznese problem...nije on bio sam,njih trojica su bezhala.

 Ja sam znala za nekih 15.izostanaka...a, ono 24..i plus neshto za pravdanje, ne secam se koliko, samo gotovo je bilo leti iz shkole.
 Razredna shokirana njime, za ovu dvojicu ne, jer on nije bezhao..trazhila je od meneda opravdam...ja ne mogu kupiti opravdanje, ja ne mogu da pokrijem njegove izostanke, i meni je samo vazhno gde je on provodio to vreme,od kuce je odlazio u shkolu...to sam bash tim rechima rekla...pred svim roditeljima, zvuchala sam kao maceha....jer sam na to sve pitala razrednog stareshinu, shta je najbolje sada za njega, dal da ga ispishem, ili da chekam da ga izbace iz shkole.

Svi su bilo shokirani, jer svi neshto muvaju sa opravdanjima..kod mene toga nije bilo, jer znala sam, ako krenem tako, tome nema kraja


 I, da skratim...ne izbacishe ga iz shkole, opravdashe mu chasove, a ja nisam nikavo opravdanje jurila, niti mi padalo na pamet to, niti je on ochekivao to od mene.
 Bio je kazhnjen,( u shkoli) i imao je dvojku iz vladanja.

 Kuci...samo sam trazhila da mi kazhe gde je bio...i neko vreme...kad izlazi iz kuce, i odlazi u shkolu...kroz zezanje, sam mu govorila...'sine pazi da ne odesh u igraonicu' on se uvek nasmejao kieslo, i odgovorio mi da ne brinem

 
 

Skolske sekcije - savrsen nacin eskiviranja skolskih obaveza. Ali dobro, ni to nije za svakoga. Sto bi rekla sesiric - moras biti sarmantan.

upravu si mislim za to da su sekcije dobar nacin za eskiviranje skole ali nisam siguran da moras biti sarmantan .... mom najboljem drugu je npr psiholog skole rekla kad god ne budes hteo da ides u skolu ti dodji kod mene sedi samnom popicemo kafu i ja cu da ti opravdam (bio je jedan od najvecih problema u skoli, imao je mnogo jedinica ... ) mozda bambina zna zasto je ona to uradila?

@enigma ja iskreno mislim da to nije ispravan put ! ti si isla na sve ili nista i dobila si sve ali mnogo ih je koji su na taj isti nacin dobili nista

Zato sto ne smeju da izbacuju klince iz skole jer ce neki nadobudan roditelj doci da im lalala majku?

A za sekciju je potrebno i neko angazovanje...