Kako ujediniti Srbe :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

За DuKiM57

њима вере најстрожије забрањује присилну исламизацију.

Е, па ево неких навода из Курана:

Сура 47 Мухамед, ајети 4-6
4. Kada se u borbi s nevjernicima sretnete po šijama ih udarajte sve dok ih ne oslabite, a onda ih vežite, i poslije, ili ih velikodušno sužanjstva oslobodite ili otkupninu zahtijevajte, sve dok borba ne prestane. Tako učinite! Da Allah hoće, On bi im se osvetio, ali On želi da vas iskuša jedne pomoću drugih. On neće poništiti djela onih koji na Allahovu putu poginu, 5. i On će, ih, sigurno, uputiti i prilike njihove poboljšati, 6. i u Džennet ih uvesti, o kome ih je već upoznao.

Сура 2 Крава, ајет 191

I napadajte takve gde god ih sretnete
i progonite ih odande odakle su oni vas prognali.
A zlostavljanje je teže od ubijanja!
I ne borite se protiv njih kod Časnog hrama,
dok vas oni tu ne napadnu.
Ako vas napadnu, onda ih ubijajte!
– neka takva bude kazna za nevernike.

Сура 5 Трпеза, ајет 33

Kazna za one koji protiv Allaha i Poslanika Njegova vojuju
i koji nered na Zemlji čine jeste:
da budu ubijeni,
ili razapeti,
ili da im se unakrst ruke i noge odseku
ili da se iz zemlje prognaju.
To im je poniženje na ovom svetu,
a na onom svetu čeka ih patnja velika,

Сура 9 Покајање, ајет 5

Kada prođu sveti meseci,
ubijajte mnogobošce gde god ih nađete, zarobljavajte ih,
opsedajte i na svakom prolazu dočekujte!
Pa ako se pokaju i budu molitvu obavljali i zekat davali,
ostavite ih na miru,
jer Allah zaista prašta i samilostan je.

Постоје и другачији преводи ових сура, то признајем, а и различита тумачења истих (и сам сам их чуо од једног момка који је завршио медресу). Али зар ти се не чини, макар на први поглед, да ово није мирољубиво?
Данас многи злоупотребљавају ислам да би оправдали своје зле намере, али мораш признати, пречесто су управо ови цитирани делови били покриће за ратна освајања.
Видим да се не слажемо око начина ширења ислама...Било је места где је продро и мирним путем и то је углавном било преко трговаца који су ишли у Африку, Индонезију...Али и у тој Африци су забележене многе битке (и она библиотека у Александрији се сама запалила?), па нису им они дошли са маслиновом гранчицом, већ са жељом да прошире веру и државу (освајачки походи)...А по теби, даље ти мирни људи долазе у Шпанију, заузимају је 711. године(осим Астурије), па иду у Француску, а ту их је на 732. године дочекао Шарл Мартел код Тура и Поатјеа и зауставио ширење. Већ тада су нападали на Цариград (прво 669-676, а Грци се бране чувеном грчком ватром; па 718. године други пут..) Кипар пада 649. године, ваљда је и он раширених руку ово чекао,...Крит 823. године....па упад Сарацена у Рим и његово пљачкање 846. године. Око 900. године Сардинија и Корзика хрле у наручје ислама.
У Месопотамију су дошли 636. после битке код Кадезије, на Еуфрату, Персија је покорена 641. године, а народ је једва дочекао да одбаци зороастризам (Зарутустрину религију)...

Мени су ово познате чињенице, а теби?

Ово је историја коју сам учио, а ако грешим исправи ме, подучи ме.

Прочитај мало праве историје, а не оне који су писали светосавски фанатици, где су Срби јагањци Божији, а Муслимани војска ђавола, која је послата да нас уништи.

Чему овакве квалификације? Желиш да ме дискредитујеш тако што ћеш ме етикетирати? Вероватно на овај начин покушаваш да допринесеш слози међу људима и победи истине...Зар на овај начин ти баш не сејеш нетолеранцију међу људима, разараш мостове које нас спајају? Како ти знаш какво је моје образовање и познавање историје? Видовит си?

Освајачке ратове су водили и Немањићи, а ја то не оправдавам.
Али ислам у Европу је свуда ушао огњем и мачем.

О исламској култури знам много мање него што бих желео и колико би требало. Авај мени...То је мој недостатак, али ћу га можда временом поправити. Али помало и знам... Па док је Европа падала у мрак незнања, антички списи су чувани код Арапа, о лепоти Омајада џамије или маварске архитектуре сам учио у школи (у Шпанији се најлепше види преплитање две културе, у предивним грађевинама које су остале...), а и Цариград су доградили и украсили лепим грађевинама, а шта рећи о математици (алгебра)...

Што се тиче толеранције и затуцаности, ја бих се чувао генерализације. Мени се чини да у свету има преко милијарду муслимана, а само мањина су фанатици. Пре бих рекао да већину чине обични, мирни верници, а да ми само оне зле опажамо, јер нам они боду очи. По мом доживљају муслимана, а то су они које сам упознао и са којима се дружим, они су фини, пристојни људи, окренути вери и веома толерантни, различите су нам вере, али увек можемо градити мостове љубави и пријатељства.
Дакле да закључим, ако смо људи, наћи ћемо Истину и начине да се повежемо и да слога процвета и у нама и међу нама, а ако нисмо, зна се и види већ сада.

Sveti Sava je i navukao Srbima bedu na vrat...meni nije jasno kako to n e prihvate već jednom
Ех, шта рећи... Овакво неразумевање личности и дела Светог Саве и његовог значаја за свој род...Понекад се питам да ли вреди разговарати са некима, ако о оваквим људима немамо ни приближно исте погледе...

А што се тиче порекла мајке Светог Саве...Овим питањем су се бавили многи историчари, али услед недостатка извора, све се заснива на претпоставкама. Троношки летописац бележи да је Ана кћи француског краља (и за ову причу се и везује уношење 2 крина у грб белог орла...). Пантелија Срећковић у својој историји мисли да је Ана кћи Ђорђа Бодиновића, краља зетског. Већина мисли да је Ана кћерка цариградског императора или рођака цара Манојла Комнена...Иларион Руварац каже да је Ана незнана рода, односно непознатог порекла. А и остали подаци о мајци Светог Саве су оскудни. Не зна се када се родила, зна се да је имала 3 сина, Вукана, Стефана и Растка и неколико кћери: Деву, Вуку, Ефимију (мада је ово питање кћери још увек под знаком питања...). О Анином образовању немамо података, али изгледа да је била прилично образована, јер су Стефан и Растко прве основе васпитања и образовања добили од мајке. Стефан јој се у животопису свога оца одужује похвалом...1196. године је примила монашки постриг и од Ане је постала Анастасија, отишла је у манастир Свете Богородице у Топлици- Умрла је у овом манастиру (мада има и другачијих мишљења). Сахрањена је у припрати Богородичине цркве манастира Студенице, а изнад гроба је сачувана фреска монахиње Анастасије како клечи пред ликом Свете Богородице и постоји натпис: Пресвјатаја Дјево и Бога нашего мати, прими мољенија рабје својеј монахињи Анастасији.
Дакле извори су веома оскудни, па су многе важне чињенице из њеног живота остала тајна.
(из књиге Прилози за историју СПЦ од професора Предрага Пузовића)