A ako ti ja kazem da opasno lazes?! Brate moj cale je iz istog grada odakle i Bogoljub i svi Pecanci znaju ko je on! On je polupismeni harmonikas koji je preko noci postao akademik! Daj bre ne pricaj drugima kako su u zabludi kad si se ti nalupetao za medalju.

@ZvezdasBG

apsolutno verujem u to

I ja sam iz istog grada i imam debele veze sa Karicima, da su bili muzicari jesu i svirkali po stajgama. Akademik je postao vjerovatno ko sto bi ja postao kad bi imao krdo para.
A ovo sa Japanom nema veze sa zdravim razumom.

kakve bre plantaze? neistina totalna

za akcije u coca colama se zna jos od kada, a i ne znam u cemu je tu problem,
i moj brat ih poseduje

za plantaze je istina jer poznajem ondasnjeg ambasadora koji je bio garant

a sta mislis koliko je akcija u coli? jedna dve ?

Ministar potvrdio da je na Kipru pronađen novac i da je stopirana istraga
Ilić: Dinkiću, gde su milijarde dolara?

Guverner mi je dao ovlašćenje da ispred NBJ i vlade mogu da odem na Kipar i da sa ekipom, u kojoj su bili predstavnik MUP-a, DB-a i NBJ, istražim gde se nalazi srpski novac... Sve sam ispričao Dinkiću, koji je odmah otišao na Kipar i stupio u kontakt sa njihovim guvernerom. Mene i sve ostale članove delegacije je opozvao i rekao nam da više ne radimo na tome... Tu se sve prekida, i niko više ne
pominje pare niti sva ta dokumenta do kojih se došlo - rekao je Ilić listu Svedok u maju 2002. godine

Potvrdu da je istražni tim bivšeg guvernera Narodne banke Jugoslavije Mlađana Dinkića pronašao svu dokumentaciju na Kipru vezanu za nelegalno iznet novac iz Srbije, Predrag Đorđević, koji je, između ostalog, zbog toga podneo krivičnu prijavu i protiv Dinkića, vidi i iz činjenice koju je objavio kiparski Cyprus Mail. Taj list je, nastavlja obrazloženje svoje krivične prijave Đorđević, 15. marta 2001. godine (sudski dokument broj 12) objavio tekst u kojem se citiraju reči guvernera Dinkića:

"... Dinkić je prezentovao državnom tužiocu Kipra Markidesu više od 10 imena of-šor kompanija, u vlasništvu jugoslovenske države, za koje se sumnja da su bile upletene u ilegalno pranje para. Govoreći na konferenciji za štampu, Dinkić je posle dvodnevnih sastanaka sa državnim organima Kipra, naznačio da je ovo tek početak i da je to masivna istraga koja će se odvijati korak po korak i da on očekuje rezultate relativno skoro. Guverner Dinkić je na Kipru boravio svega nekoliko dana, dok je njegova ekipa ljudi iz Narodne banke, policije, državne bezbednosti i tužilaštva ostala na Kipru da bi na licu mesta detaljno nastavila istragu".

Paravan za razne poslove\
Đorđević kaže da se na osnovu navedenih citata i događaja, može zaključiti sledeće:

1) Prijavljeni Mlađan Dinkić i njegov tim su tačno procenili da je reč o još najmanje četiri milijarde dolara koje bismo mogli da vratimo od ukupno oko 12 milijardi dolara, koje su nelegalno iznete iz zemlje preko tih of-šor kompanija, a koje su poslužile samo kao paravan za razne poslove.

2) Prijavljeni Dinkić i ljudi iz njegovog tima nisu nijednog trenutka poverovali da su te kompanije napravljene samo zbog zaobilaženja sankcija. Naprotiv, znali su njihovu nameru, a to su bile ilegalne finansijske transakcije novca, delom zarad bogaćenja pojedinaca u okruženju tadašnjih političara na vlasti, delom zarad snabdevanja naroda u Jugoslaviji osnovnim potrebama u vreme sankcija, kao i delom za vojne potrebe koje su haški istražitelji precizno utvrdili.

Očekivala se pomoć
Početkom aprila 2001. godine, nastavlja Đorđević obrazloženje krivične prijave, Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije, je izjavio listu Svedok (sudski dokument broj 15) 21. maja 2002. sledeće:

"Guverner Dinkić mi je dao ovlašćenje da ispred NBJ i vlade mogu da odem na Kipar i da sa ekipom u kojoj su bili predstavnik MUP-a, DB i NBJ, istražim gde se nalazi srpski novac, i na čijim računima... Ovlašćenje su u ime vlade potpisali ministar policije Dušan Mihajlović, a u ime NBJ Dinkić. U igru su bili umešani i neki ljudi iz kiparskog MUP-a i tadašnji guverner Narodne banke (Aksentiu Aksentis - prim. P. Đ.). S tom činjenicom bili su upoznati i Amerikanci, njihova ambasada, od koje se očekivala pomoć u akciji. Dinkić me je zvao i rekao da sve informacije dajem njemu i nikom drugom, da on to izanalizira i da isključivo njemu podnesem izveštaj po povratku sa Kipra. Tako je i bilo. Ispričao sam, po povratku sa puta, guverneru Dinkiću šta sam sve čuo, video i doživeo. Rekao sam mu da je guverner Centralne banke Kipra umešan u aferu, da je ključni čovek i da je lično sa svojim "mercedesom" čekao avion i prevozio pare u kiparsku banku. Sve je to bilo u dokumentima koje smo videli na Kipru. I to ko je pilotirao avionima, koji su ljudi dolazili, brojevi njihovih pasoša... Tako sam ispričao to Dinkiću, koji je odmah potom otišao na Kipar i stupio u kontakt sa njihovim guvernerom. Mene i sve ostale članove delegacije je opozvao i rekao nam da više ne radimo na tome i da je to sada problem Vlade Srbije. Tu se sve prekida i niko više ne pominje pare niti sva ta dokumenta do kojih se došlo"- rekao je Velimir Ilić.
Sadašnji ministar, nastavlja Đorđević, u istom razgovoru još obelodanjuje da prijavljeni Mlađan Dinkić o rezultatima njegove akcije na Kipru nikada nije obavestio tadašnjeg premijera Đinđića, koji je Ilića i sam pitao zašto nije obavešten o saznanjima do kojih su na Kipru došli.

Povučena ovlašćenja
Ilić dalje kaže: "Posedujem dokument sa Dinkićevim i Mihajlovićevim potpisom u kome jasno piše da imam sva ovlašćenja u potrazi za novcem. To je sve povučeno, pošto sam ispričao što sam video i šta u dokumentima ima, kako možemo da ih preuzmemo, gde da ih stavimo (novac - prim. P.Đ)... Rekli su mi na Kipru da je dokumenta kasnije preuzeo taj Dušan Lalić. Niko ne zna da li tu postoji nekakav dil sa guvernerom. Čak se i prevodilac koji je sve vreme bio sa mnom na Kipru hvatao za glavu i čudio šta se tu radi.

Tu se govorilo o cifri od milijardu i tri stotine miliona dolara, na raznim računima, skrivenim, koji su nestali, prebačeni u neke ruske banke i na razna druga mesta. Dobio sam nalog da o saznanjima do kojih smo tamo došli ništa ne pričam i ćutao sam do sada. Kada su te informacije počele da se provlače po novinama, Dinkić je reagovao i da bi sve leglo, naravno, optužio mene da sam tražio veliku proviziju. A, u stvari, proviziju su tražili ljudi koji su hteli da se osiguraju od mogućih opasnosti od kiparskih mafijaša... Iz Srbije je na Kipar izneto 11,5 milijardi dolara, a 7,5 milijardi je potrošeno za plaćanje raznih obaveza. Zašto Dinkić krije gde je ostatak?", javno je, kako kaže Đorđević, upitao Velimir Ilić.
G. J.

Sutra: "Dušan Lalić, protiv koga sam podneo krivičnu prijavu, saradnik je Borke Vučić, i, što je zanimljivije, advokatske kancelarije Tasosa Papadopulosa. Prijavljeni falsifikovali gašenje "Antedžola", tvrdi Đorđević

Izvor: Glas Javnosti

Đorđević: Dinkić, Labus, Džinićeva, Lalić i Živanović odgovorni za nestanak novca

Falsifikovali da bi sakrili milijarde

Nikola Živanović napravio Izveštaj u kome tvrdi da je Antedžol zatvoren u julu 1999. godine, što nije istina. Antedžol je radio i 2003. godine. To je urađeno da Beogradska banka a.d. Beograd ne bi imala bilo kakva potraživanja prema Antedžolu. Jer, ako te firme nema, nema ni potraživanja. To je urađeno da bi se Beogradska banka likvidirala, tvrdi u krivičnoj prijavi Predrag Đorđević

Odmah pošto ga je Velimir Ilić, sadašnji ministar za kapitalne investicije, po povratku sa Kipra, informisao da je pronašao 1,3 milijardi maraka, da je na tragu i čitavih četiri milijarde, i da je utvrdio da su u nelegalno iznošenje novca iz Srbije umešani i čelnici kiparskih institucija, bivši guverner Mlađan Dinkić, protiv koga sam u februaru ove godine podneo krivičnu prijavu, hitno je otišao na to ostrvo kod tadašnjeg guvernera Aksentisa Aksentiua. Svu inkriminisanu dokumentaciju, do koje je, kako je i sam Ilić rekao, pronašao, preuzeo je Dušan Lalić, direktor Direkcije za pravne i zakonodavne poslove Narodne banke, koji je vrlo često posle toga odlazio na Kipar i redovno posećivao advokatsku kancelariju Papadopulos. Učestale posete Lalića, koji je takođe obuhvaćen mojom krivičnom prijavom, čak je registrovala i kiparska štampa. Na osnovu toga, kao dokaz prilažem faksimil teksta iz finansijskog nedeljnika Financial Mirror od 1. maja 2002. godine - obrazlaže krivičnu prijavu protiv sedam funkcionera iz i oko G17 plus Predrag Đorđević.

Ozbiljne posledice
"Dinkićeva odgovornost za zatvaranje Beogradske banke u Beogradu, zatim frekventne posete Dušana Lalića Kipru i kancelariji Papadopulos, potom i Labusovo pregovaranje sa Londonskim klubom, kao i apsolutno ćutanje srpskih vlasti, dovodi do ozbiljne sumnje da se istraga oko Miloševićevih milijardi namerno zataškava u Beogradu", objavio je taj ekonomski nedeljnik.
      

ĐORĐEVIĆ: KIPARSKIM PARAMA KUPLJENI "KNJAZ MILOŠ", "JUGOREMEDIJA"...?

- Prijavljeni Nikola Živanović i Slobodan Aćimović, prvi saradnik Borke Vučić, pravili su fabrikovane izveštaje Beogradske banke iako su dobro znali da firma Antedžol postoji i da nije zatvorena. Od momenta kada je Dinkić zvanično potvrdio, u aprilu 2001, da su ta, kao i druge kompanije vlasništvo države, on i njegovi saradnici kao da su se tog vlasništva odrekli u korist onih koji su taj novac sklanjali. Dokle god je to skrivanje para trajalo, firma Antedžol je morala da bude živa jer se preostali novac prebacivao na druge kompanije u drugim zemljama, uključujući i Kajmanska, Maršalska, Bahamska i druga ostrva. Tek kada su pare sklonjene na druge račune, čije raspolaganje nije iziskivalo postojanje Antedžola, firma je zatvorena, a to je obavljeno tek 29. avgusta 2003. godine. O tome postoji trag u sudskom sporu 6012/00 pred kiparskim okružnim sudom. Firmu je zatvorilo, protivno svim kiparskim zakonskim propisima, Ministarstvo industrije i turizma kojim upravlja Jorgos Lilikas, Papadopulosov saradnik. Postoji jasna indicija da je sa tih novootvorenih računa na raznim ostrvima nastavljena današnja kupovina srpskih firmi na tenderima i aukcijama, kao na primer "Knjaz Miloš", "Tri grozda", "Jugoremedija", i druge, a čak i akcije "Nacionalne štedionice".
      
   
   

Dokaz za ovo, dodaje Đorđević, je pismo koje sam, 29. avgusta 2001. godine, dostavio prijavljenom Nikoli Živanoviću, nekadašnjem vršiocu dužnosti predsednika Beogradske banke a.d. Beograd (sudski dokument broj 22).

"Ali, ono što bi vas trebalo najviše da brine jeste, da će to dovesti do ozbiljnih posledica po vašu banku (koje se mogu meriti stotinama miliona dolara), kao i za milijarde dolara državnog novca koji je preko Antedžola prebačen u inostranstvo. Ne mogu da verujem da biste se vi i vaša banka tek tako saglasili da ostanete saučesnik u suludim potezima advokatske kancelarije koja radi mimo vaše kontrole, na vašu direktnu štetu, a vi je još pri tome za to plaćate".

- Inače, prijavljeni Dušan Lalić bio je dugogodišnji saradnik advokatske kancelarije Papadopulos iz vremena kada je gazdovala Borka Vučić, i redovan gost Kipra u doba kada su tamo registrovane mnoge fantomske firme - tvrdi Đorđević.

Predupređeno potraživanje
Takođe, Beogradska banka d.d. COBU, iz Nikozije, naglašava Đorđević, je već bila u procesu likvidacije, pa sve pravne posledice padaju na Beogradsku banku a.d. Beograd koja je bila jedini osnivač i vlasnik 100 odsto akcija Beogradske banke d.d. COBU sa Kipra. Dokle god je Beogradska banka bila aktivna, to je predstavljalo mogućnost da se dokumenti mogu otkriti, dodaje on. Pošto je kiparska Beogradska banka COBU (u likvidaciji) vlasništvo Beogradske banke Beograd, sve aktivnosti Antedžola trebale su da pređu u nadležnost Beogradske banke, a nakon uvođenja likvidacije ove banke u nadležnost Agencije za sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka.

- Dakle, matična Beogradska banka (Živanović) i Agencija (Labus i Džinićeva) snose svu odgovornost za sudbinu firme Antedžol i ostalih kompanija, gde su, de fakto, bili računi Beogradske banke d.d. na Kipru. Nema sumnje da su prijavljeni Dinkić i njegovi saradnici u Narodnoj banci Jugoslavije - Dušan Lalić, zatim Nikola Živanović u Beogradskoj banci, a Miroljub Labus i Vesna Džinić u Agenciji za sanaciju banaka, morali da preduzmu sve korake kako bi zavarali tragove novca koji je vlasništvo Beogradske banke, a time i države. Da bi to sproveli, bili su prinuđeni na raznorazne radnje, između ostalog i falsifikovanje dokumenata - naglašava Đorđević i nastavlja:

"Nikola Živanović je, pre svega, u saradnji sa Slobodanom Aćimovićem, ali i drugim licima, koja su bila u Beogradskoj banci COBU na Kipru, u vreme dok je banka radila, pravio netačne izveštaje, da bi predupredio bilo kakvo potraživanje države Srbije kroz firme koje de fakto pripadaju njoj, a posebno Antedžol i Bronjncourt Enterprises. U 2001. godini Slobodan Aćimović je napravio analizu i spisak firmi osnovanih na Kipru, pod kontrolom Beogradske banke. I taj dokaz prilažem sudu (dokument 26). Ovaj dokument je i poslužio Dinkićevim istražiteljima na Kipru. U tom izveštaju uneta je tvrdnja da je firma Antedžol zatvorena jula 1999. godine, što apsolutno nije istina. Ta neistina je napisana da Beogradska banka a.d. Beograd ne bi imala bilo kakva potraživanja prema firmi Antedžol. Jer, ako te firme nema, onda nema ni potraživanja. To je smišljeno sa jasnom idejom da se Beogradska banka a.d. Beograd likvidira, iako je Nikola Živanović doveden kao sanacioni upravnik - direktor. Dokaz da se radi o netačnom podatku vidi se iz priloženog dokumenata, podneska kojeg advokatska kancelarija Tasosa Papadopulosa, upućuje kiparskom Okružnom sudu 7. jula 2003. godine. Ta kancelarija u njemu tvrdi da su njeni direktori legalni pravni zastupnici firme Antedžol (dokument broj 27). Dakle, i u julu 2003. godine Antedžol postoji i radi, a firmom i dalje slobodno upravljaju advokati kancelarije Papadopulos - Marios Eliades i Kiriakos Teodorides", otkriva Predrag Đorđević.
E. G.

(Sutra: Dinkić i Labus nelegalno zatvorili Beogradsku banku da bi zatrli tragove milijardama dolara. Falsifikovanje naloga Narodne banke)


Izvor: Glas Javnosti

Đorđević otkriva kako je likvidirana Beogradska banka da bi se prikrio trag novca s Kipra

Labus oteo akcije vlasnicima banaka

Jasno se vidi da je Agencija za sanaciju banaka, čiji je predsednik Saveta bio Labus, ukinula pravo na sve akcije dotadašnjim vlasnicima banaka, i to odlukom od 5. jula 2001. Istog dana, Labus je doneo odluku o emitovanju 100 akcija svake od tih banaka koje su, navodno, bile u sanaciji, i to u vrednosti od samo 100.000 dinara. Labus je tada odmah naložio da sve akcije otkupljuje Agencija za sanaciju, tvrdi Đorđević

Predrag Đorđević, podnosilac krivične prijave protiv sedam bivših i sadašnjih funkcionera finansijskih institucija Srbije, okupljenih oko stranke G17 plus, u nastavku obrazloženja te prijave tvrdi da su "Mlađan Dinkić, Miroljub Labus i njihovi ljudi na primeru likvidacije četiri velike banke drastično prkršili zakone".

- Na osnovu dokumenata jasno se vidi da je Agencija za sanaciju banaka, čiji je predsednik Saveta bio Miroljub Labus, ukinula pravo na sve akcije dotadašnjim akcionarima sve četiri banke, i to odlukom Saveta od 5. jula 2001. godine (sudski dokument broj 28). Istog dana, Labus je doneo odluku o emitovanju 100 akcija svake od tih banaka koje su, navodno, bile u sanaciji, i to u vrednosti od samo 100.000 dinara. Labus je tada odmah naložio da sve akcije otkupljuje Agencija za sanaciju, dakle on, jer je bio njen predsednik. Time je njegova Agencija, za samo 100.000 dinara, postala vlasnik svih akcija svake od četri banke. Ova neviđena otimačina vlasništva, odnosno akcija legitimnih akcionara, bila je samo priprema terena za stečajni postupak i likvidaciju banke, čiji je postupak zvanično pokrenut 3. januara 2002. godine (dokument broj 28a) ali je, prema analizi dokumenata, osmišljen znatno ranije - naglašava Đorđević.

Da je to tačno, dodaje on, vidi se iz Dinkićevog Izveštaja u svojstvu guvernera Narodne banke Jugoslavije, objavljenog 16. jula 2001. godine, o korišćenju sredstava primarne emisije u Republici Srbiji u periodu od 1991. do 2001. godine (sudski dokument 29). "U tom izveštaju se jasno navodi da su komercijalne banke koje su davale kredite iz primarne emisije pod udarom poreza na ekstra profit. Zato ću da citiram deo tog izveštaja", kaže Đorđević, koji je krivičnu prijavu Okružnom sudu u Beogradu podneo 17. februara ove godine:

"Potpuni podaci o ostvarenoj inflatornoj dobiti krajnjih korisnika sredstava iz primarne emisije ne mogu se sumirati, jer do dana pisanja Izveštaja pristiže dokumentacija iz poslovnih banaka, a kao posledica upozoravajućeg pisma predsednika Komisije. Može se očekivati da će, posle početka naplate jednokratnog poreza, dokumentacija o krajnjim korisnicima biti "pronalažena" još intenzivnije nego tokom petomesečnog rada Komisije", naveo je tada Dinkić.

- Kako je odluka o sanaciji (formalno) doneta deset dana ranije od datuma ovog Izveštaja, jasno je da je taj izveštaj samo zamagljivanje istine i prikrivanje tragova o nestalim milijardama dolara koje su nastale iz ogromnog profita u vreme hiperinflacije i konverzije dinara dobijenih kreditom u devize i iznošene iz zemlje. Dakle, 16. jula 2001. godine, i pre nego što je najavljena akcija o rasvetljavanju nestalih najmanje šest milijardi maraka samo po ovom osnovu, Labus i Dinkić su - jedanaest dana ranije, odnosno 5. jula 2001. godine - počeli akciju uništavanja banaka, a među njima i Beogradsku banku, kako bi se tragovi nelegalno iznetog novca zatrli. Time su njihove namere postale potpuno ogoljene - ističe Đorđević.

Kontradiktorni odgovori NBJ
- Još dok sam verovao da nova vlast ima iskrenu nameru da otkrije sve mahinacije prethodnika i da sve što radi to čini u korist države, još u decembru 2000. godine počeo sam prepisku sa nadležnima u Narodnoj banci Jugoslavije. Od nje sam tražio tačnu informaciju o konkretnom nalogu za plaćanje Beogradske banke a. d. iz Beograda, po kome je suma uplaćena mojoj firmi na Kipru dospela samo u delimičnom iznosu - otkriva Đorđević.

Pošto je moja kompanija i sama oštećena, uz prvo pismo, nastvavlja Đorđević, koje sam uputio tada novopostavljenom guverneru Mlađanu Dinkiću 6. decembra 2000. godine, (sudski dokument 31), priložio sam i kopiju tog naloga i zatražio potvrdu verodostojnosti dokumenta. Guvernera Dinkića tada sam pitao:

1. Molim da nam dogovorite šta se, prema Vašoj evidenciji, dogodilo sa tim nalogom?

2. Da li je novac isplaćen? Ako jeste, kome je isplaćen?

3. Ako je storniran, ko ga je stornirao i kada?

4. Ako je nešto treće, kakva je sudbina tog naloga i predmetnog novca?

- Iako mi je već tada bilo jasno šta se tačno desilo sa ovim nalogom za isplatu novca, bio sam uveren da je "nova" NBJ prekinula nit saradnje sa Beogradskom bankom u kriminalnim finansijskim radnjama. Zato sam dopisom hteo da potvrdim ispravnost dokumenta. Već u odgovoru NBJ od 11. decembra 2000. godine, ljudi iz centralne banke dali su mi neverovatno objašnjenje, koje citiram: "... obaveštavamo Vas da Narodna banka Jugoslavije ne može postupiti po Vašem zahtevu jer sporno plaćanje i nije izvršeno preko Narodne banke Jugoslavije već Beogradske banke a. d. " - otkriva Đorđević.

Dakle, službenik NBJ (u potpisu Verica Živković), dodaje on, objasnila je nešto što niko od NBJ nije ni tražio. "Budući da je svako plaćanje koje tada - 1994. godine - išlo preko komercijalnih banaka podlegalo odobrenju i kontroli NBJ (na osnovu odluke Savezne vlade Jugoslavije), ona, kao centralna bankarska institucija, poseduje ili bar mora da poseduje preciznu evidenciju o izvršenju toga što su odobrili. Jasno se iz naloga vidi broj odobrenja NBJ", objašnjava on.

- Drugim pismom od 18. januara 2001. godine, pozvao sam nadležne u NBJ da još jednom pročitaju moj prethodni zahtev, jer ga očigledno nisu razumeli, i tada sam još jednom ponovio ista pitanja. Posle prosleđivanja predmeta na "prvo mesto", 4. aprila 2001. godine, stigao mi je odgovor, ili bolje rečeno, nekakvo objašnjenje, u kome NBJ tvrdi da "njen broj odobrenja, koji je naveden u tom nalogu, ne pripada tom nalogu, već nekom drugom, za drugog uvoznika, korisnika, i to na drugu sumu, ali veoma sličnu?!
Usaglašavanje umesto suđenja

"Na osnovu ovog neverovatnog odgovora NBJ, bio sam prinuđen usmeno upozorio ljude iz te institucije da, ako je to što su oni odgovorili, tačno, onda moraju da pokrenu krivični postupak protiv odgovornih lica u Beogradskoj banci, jer je reč o falsifikovanju službenih dokumenata i korišćenja NBJ u procesu pranja para. NBJ je odmah posle tog upozorenja tražila od Beogradske banke da, kako su mi rekli, "vide o čemu se zapravo radi". Međutim, umesto da odmah pokrenu sudski postupak i slučaj prijave MUP-u, NBJ krenula da usaglašava stavove sa nadležnima u Beogradskoj banci. Posebno ističem da je u vreme ove prepiske i usmene korespondencije sa NBJ Nikola Živanović, koji je obuhvaćen mojom krivičnom prijavom, već bio postavljen za vršioca dužnosti direktora Beogradske banke.
G. J.

Sutra: Dinkić s kiparskim vlastima "štelovao" nalaze o srpskom novcu kako bi nestanak milijardi dolara bio prikriven. NBJ tvrdi da je odobrenje za isplatu novca stornirano, a nalog delimično realizovan. Gde je nestao ostatak para?


Izvor: Glas Javnosti

Predrag Đorđević obelodanjuje tri kontradiktorna odgovora centralne banke, i tvrdi

NBJ i Dinkić prikrili najveću pljačku

Pokušavajući da sazna šta je sa ostatkom novca njegove kompanije, Đorđević od NBJ dobio tri odgovora - nismo nadležni, broj odobrenja ne pripada nalogu i isplata je stornirana. To nije tačno, NBJ je bila saučesnik u kriminalnim delima Beogradske banke i prikrivala firmu Antedžol, tvrdi podnosilac krivične prijave

Tražeći od Narodne banke Jugoslavije i novog guvernera Mlađana Dinkića tačnu informaciju o konkretnom nalogu za plaćanje Beogradske banke a. d, po kome je suma uplaćena mojoj firmi na Kipru dospela samo u delimičnom iznosu, već krajem 2000. godine otkrivam da i nova administracija centralne banke krije istinu o nestalom novcu Srbije. Iako mi je i pre prvog pisma Dinkiću (6. decembar 2000.) bilo jasno šta se tačno desilo sa spornim nalogom za isplatu novca, ipak sam verovao da je nova NBJ prekinula saradnju sa Beogradskom bankom u kriminalnim finansijskim radnjama.

Međutim, tvrdnju da je kriminal nastavljen potkrepljujem potpuno kontradiktornim odgovorima iz NBJ. Jer, u tri odgovora na nekoliko pitanja - šta je s novcem moje kompanije - NBJ daje tri različita odgovora. Prvim tvrdi da ne zna šta je s novcem "jer sporno plaćanje i nije izvršeno preko NBJ već Beogradske banke a. d.". U drugom odgovoru NBJ tvrdi da "njen broj odobrenja, koji je naveden u nalogu, ne pripada tom nalogu, već nekom drugom, za drugog uvoznika, korisnika, i to na drugu sumu, ali veoma sličnu"?! Dok je treći odgovor tek neverovatan - nastavlja Predrag Đorđević obrazloženje krivične prijave protiv Mlađana Dinkića, Miroljuba Labusa, Mladena Spasića, Nikole Živanovića, Dušana Lalića, Mire Erić-Jović i Vesne Džinić.

Uloga Nikole Živanovića
- Kada sam video ove odgovore, upozorio sam ljude iz NBJ da, ako je to tačno, onda moraju da pokrenu krivični postupak protiv odgovornih u Beogradskoj banci, jer je reč o falsifikovanju službenih dokumenata i korišćenju NBJ u procesu pranja para. Umesto toga, NBJ je krenula da usaglašava stavove sa Beogradskom bankom. Jednu od ključnih uloga u tome je imao Nikola Živanović, jer je već bio postavljen za prvog čoveka Beogradske banke. Činjenica je da je između drugog odgovora (početak aprila 2001. godine) i trećeg obrazloženja NBJ (decembar 2001) prošlo osam meseci, i to onih ključnih kada je prijavljeni Dinkić sa njegovom ekipom iz i oko G17 plus, obavljao usaglašavanje stavova sa kiparskim funkcionerima oko slučaja srpskog novca. U pismu koje mi je upućeno 13. decembra 2001. godine, NBJ daje taj treći, neverovatan, odgovor, i to da sporni nalog sada već nije falsifikovan, već da je STORNIRAN, dakle nije se ni desio - naglašava Đorđević.

Jasno je, dodaje on, što se vidi iz tog dokumenta (sudski dok. br. 30) da je novac, čiju sam sudbinu tražio da saznam, poslat iz Srbije i da je onaj kome je poslat primio manje nego što je upućeno. "Dakle, umesto 899.450 nemačkih maraka, dobio sam 537.040 maraka. Pošiljilac tih 899.450 maraka firma D&T International nikada nije dobila razliku od 362.410 maraka niti nalog o storniranju uplate", objašnjava Đorđević.

- Ako je to nepobitna činjenica, a jeste, onda je i jasno da nalog za plaćanje ne može biti STORNO, jer su pare stigle. Shvativši konačno da je svaka slučajna greška apsolutno isključena, meni i mojoj kompaniji je postalo jasno čime se NBJ zapravo bavi. Tim povodom, 10. septembra 2002. godine, moja kompanija je pismeno upozorila NBJ - ističe Đorđević.

"Već više od 20 meseci pokušavamo da od Vas i Beogradske banke dobijemo jasan i dokumentima potkrepljen odgovor vezan za nalog za plaćanje koji smo Vam priložili u svom prvom pismu, predatom Vašoj banci 6. decembra 2000. godine. Do danas nismo dobili nikakvo objašnjenje od NBJ koje ima uporište u realnosti i dokumentima, već potpuno besmislene i kontradiktorne informacije koje ignorišu sve dokaze koje smo Vam dostavili i koje upućuju na nezakonite i nelegalne aktivnosti Beogradske banke. Vaš poslednji dopis predstavlja ozbiljan nagoveštaj prikrivanja tih nezakonitih aktivnosti Beogradske banke, te je ostao bez našeg momentalnog odgovora, kako bi omogućili događajima, koji su potom usledili (i za koje smo znali da će uslediti), da ga potpuno obesmisle, kao i da potvrde sve naše navode koje smo Vam prethodno uputili.

NBJ je i sama, prethodnim dopisom našoj kompaniji od 4. aprila 2001, utvrdila da odobrenje NBJ, naznačeno u dokumentu 1450, ne pripada tom nalogu za plaćanje već nekom drugom, što neminovno navodi na zaključak da je neko u Beogradskoj banci a. d. sastavljajući ovaj nalog falsifikovao Vaše odobrenje. Prema tome, ako je taj nalog falsifikovan, on ne može biti i storniran! Beogradska banka nas nikada nije obavestila da je taj nalog storniran i pored više dopisa i sastanaka koje smo imali sa predsednikom Banke Nikolom Živanovićem. Jasno je i zašto - Beogradska banka i Nikola Živanović su svesni da to nije tačno.

Mi imamo dokaz da je novac, u punoj sumi, prenet na Kipar, zajedno sa ostalim novcem koje je Beogradska banka iznosila iz zemlje (u džakovima) i deponovan na račun kompanije Antedžol Trade Ltd, koju je nelegalno i nezakonito osnovala Borka Vučić i Beogradska banka u korist Miloševićevog režima (Pogledajte izveštaj Mortena Torkildsena koji je predat u ime tužilaštva 29. maja 2002. godine Haškom tribunalu...
... Ono što nas i dalje zaprepašćuje i zabrinjava jeste činjenica da NBJ i posle pada diktatorskog režima, čak i posle početka suđenja u Hagu, gde svetski stručnjaci svakim danom podnose izveštaje o zloupotrebama državnog i privatnog novca u milijardama dolara od strane Beogradske banke, NBJ uporno pokušava da ignoriše dokaze, pokušavajući da prikrije finansijske zloupotrebe jedne komercijalne banke koju je trebalo striktno da kontroliše. Time NBJ nepobitno postaje saučesnik u tim kriminalnim delima. NBJ prikriva firmu Antedžol, njene prave vlasnike i ulogu...", navodi se u pismu.

Potvrda Dušana Lalića

"U nekoliko navrata, na sastancima, sam skrenuo pažnju na sve te činjenice, propraćene obimnom dokumentacijom, Vašem direktoru Pravnog sektora Dušanu Laliću. Iako je on usmeno potpuno potvrdio moje navode, nikada nije preduzeo radnje koje je bio dužan da preduzme, već naprotiv, kako je to objavila i kiparska i domaća štampa, nastavio da prikriva nezakonite aktivnosti Beogradske banke, Borke Vučić i njenog nalogodavca.
... Beogradska banka je, uz Vašu saglasnost, iznosila dvostruko veće iznose novca od onog koji je kod Vas registrovan, a potom uništavala ili "stornirala" naloge za plaćanje kao da novac nikada nije ni iznet iz zemlje. Tako je Beogradska banka iznosila, pored legalnog i ogromne količine ilegalnog novca, van bankarskih tokova, iz kriminalnih izvora...

Izbegavajući da to danas priznate, javno prikažete o kojim je sumama reč i ko je u tome učestvovao, kao i da pokrene postupak protiv Banke (ili banaka) i krivaca za takve radnje, niste svesni da je to nemoguće i da Vaše otvoreno prikrivanje finansijskih malverzacija komercijalne banke i pojedinaca, predstavlja prihvatanje odgovornosti za učešće u tim radnjama, kao i sve posledice koje iz njih proističu kako po NBJ, tako i po celu državu i njen ugled", zaključuje se u pismu kompanije Predraga Đorđevića, koja već 12 godina prikuplja podatke o nestalom novcu Srbije na Kipru.
G. J.

Sutra:
NBJ i Beogradska banka "šteluju" bilanse kojima prikazuju da Srbiji uopšte ne nedostaju iznete milijarde dolara. Dinkić u svojoj knjizi "Ekonomija destrukcije" precizno opisao kako se na samo jedan nalog NBJ više puta iznosio novac na Kipar.
   


Izvor: Glas Javnosti

Ala se nakrao taj dinkic jbte...