Dinkić i pojedini tajkuni profitirali od srpskog novca na Kipru, tvrdi Đorđević

Nelegalno upravljanje milijardama dolara

LJiljana Radenković iz Londona, nikada nije bila klijent advokatske kancelarije Tasosa Papadopulosa, što znači da nikada nije dala nalog za registraciju kompanije Anteksol. Novac srpskih banaka, Fonda za razvoj, NB i građana Srbije postaje privatno vlasništvo Radenkovićeve. Upravljanje tim novcem bilo je nelegalno jer nije bilo odobrenja vlasnika

U obrazloženju krivične prijave, koju je podneo protiv Mlađana Dinkića, Vesne Džinić iz Ministarstva finansija, Dušana Lalića i Mire Erić-Jović iz NBS, Nikole Živanovića, bivšeg čelnika Beogradske banke, Miroljuba Labusa, bivšeg predsednika Saveta Agencije za stečaj, sanaciju i likvidaciju banaka i Mladena Spasića, prvog čoveka SBPOK-a, Predrag Đorđević tvrdi da su bili u posedu dokumentacije na osnovu koje su u Srbiju mogli da vrate najmanje 1,5 milijardi dolara. "Sada je jasno zbog čega nisu vratili milijarde, a jasno je i to koji su tajkuni, pored ovih političara, najviše profitirali u post Miloševićevom periodu. Uočljivo je i to ko sada u Srbiji ima najveći uticaj na vlast, naročito njen ekonomski deo, ko je osiromašio, a ko se enormno obogatio", kaže Đorđević i navodi detalje iz obrazloženja krivične prijave:
      

SUTRA: BORKA VUČIĆ ZLOUPOTREBILA I

osamdesetpetogodišnju rođaku Zagorku Đorđević
iz Brazila. Dinkić znao da je penzionerka de-jure
vlasnica miliona dolara, a ćutao.

LJILJANA RADENKOVIĆ POTVRDILA DA JE ZLOUPOTREBLJENA

- Tačnost svih navedenih tvrdnji je potvrđena i Dodatnim izveštajem Mortena Torkildsena, ovlašćenog stručnjaka za finansije Haškog tribunala, od 7. juna 2002. godine. Taj Izveštaj podnet je tužilaštvu, a ja sam ga priložio uz ovu krivičnu prijavu. Taj zvanični dokument međunarodne institucije Ujedinjenih nacija potvrđuje da gđa LJiljana Radenković zaista nije dala nalog za otvaranje firme Antedžol, pa ni ovlašćenje u prisustvu dva svedoka kojim bi dala svoje akcije, celokupno poslovanje i kontrolu firme drugome, odnosno kompanijama sadašnjeg predsednika Kipra Papadopulosa. Intervju koji je Radenkovićeva dala dnevnom listu Glas javnosti 19. februara 2002. godine, objašnjava kako je nastala firma Antedžol. Tekst naslova "Žrtva sam ucena i špekulacija Borke Vučić" takođe je priložen uz ovu krivičnu prijavu - navodi Predrag Đorđević.
      
   
   

Kiprani preuzimaju srpske pare
- Iz pisma advokatske kancelarije Tasosa Papadopulosa od 2.6.1992. godine vidi se da je advokatska kancelarija sadašnjeg predsednika Kipra uputila Centralnoj banci te zemlje zahtev da odobri registraciju firme Antedžol na osnovu naloga "svog klijenta" - gospođe LJiljane Radenković, sa prebivalištem u Londonu. U tom pismu pomenuta kancelarija tvrdi da će se kompanija baviti "generalnom trgovinom", da "se neće baviti bilo kakvim investicionim poslovima za treća lica i da će koristiti isključivo svoja sredstva". Takođe, u istom pismu, ova kancelarija obaveštava Centralnu banku da je uz zahtev "priložena odgovarajuća bankarska referenca budućeg vlasnika". U zahtevu su advokati Tasosa Papadopulosa tvrdili da njihove dve kompanije Taslanj Nominees Ltd i Taslanj Services Ltd, koje ih opslužuju, preuzimaju na sebe da drže akcije vlasnika - LJiljane Radenković - kao njeni nominovani vlasnici. Analiza ovog dokumenta dala je Dinkiću i ostalima iz krivične prijave precizne odgovore o namerama učesnika dogovora Borke Vučić, Tasosa Papadopulosa i Aksentisa Aksentijua - obrazlaže Đorđević i nastavlja:

1 Gospođa LJiljana Radenković iz Londona, nikada nije bila klijent advokatske kancelarije Tasosa Papadopulosa i nije joj dala nikakav nalog da registruje tu kompaniju u junu 1992. godine. Ukoliko je ta advokatska kancelarija smatrala za svog klijenta Beogradsku banku d.d. COBU na Kipru, u čije ime i za čiju korist je registrovala kompaniju Antedžol, onda ona nije mogla ni smela da je registruje na privatno lice gđu LJiljanu Radenković, već na onoga ko im je takav nalog dao.

2 Firma Antedžol se od svog osnivanja nije bavila nikakvom trgovinom, već isključivo prijemom ogromnih svota novca ilegalno iznetog iz Srbije i distribucijom prema potrebama tadašnjeg režima, a po nalozima rukovodstva Beogradske banke d.d. COBU i njenog šefa Borke Vučić. Prema tome, Antedžol je jednostavno tajno preuzeo one funkcije Beogradske banke d.d. COBU, koje su joj bile zabranjene UN sankcijama - platnim prometom sa Jugoslavijom.

3 Tvrdnja iz pomenutog pisma - da će novac korišćen za poslovanje firme biti isključivo privatni novac vlasnika LJiljane Radenković, značila je da milijarde dolara postaju (de-jure) privatno vlasništvo LJiljane Radenković. Novac srpskih banaka, privrednih preduzeća, Fonda za razvoj, Narodne banke i građana Srbije postaje privatno vlasništvo LJiljane Radenković. Dalje upravljanje tim novcem je nelegalno bez odobrenja vlasnika i sve dalje radnje s tim novcem postaju pravno ništavne i nelegalne, ukoliko nemaju njeno odobrenje. A nisu ga imali!

4 Podizanje novca sa računa kompanije Antedžol, sva plaćanja i doznake su nelegalne finansijske transakcije i predstavljaju pljačku novca koji pripada Republici Srbiji.

5 "Bankarska referenca" priložena uz navedeno pismo kancelarije Tasosa Papadopulosa, koja je glasila na ime LJiljane Radenović, a izdata od strane Anglo-Jugoslav Bank iz Londona, je običan falsifikat. LJiljana Radenković nije bila klijent Anglo-Jugoslav Bank, već njen službenik, pa je takva referenca nevažeća. Pored toga, očigledno je da je Borka Vučić lako mogla da naredi nekom od drugih, njoj potčinjenih službenika u Anglo-Jugoslav Banci, kao mešovitoj banci pod kontrolom Beogradske banke a.d. Beograd, da napiše takvu referencu, bez znanja i naloga LJiljane Radenković.
Protiv zakona EU

6 Kao što je pomenuto, Zakon o kompanijama na Kipru, dozvoljava strancu koji poseduje of-šor kompaniju, da angažuje lokalnu kiparsku advokatsku kancelariju koja ima svoju kompaniju, da drži te akcije u ime pravog vlasnika kao nominovanog. Ukoliko se odluči na taj oblik poslovanja preko nominovanog vlasnika, pravi vlasnik svoju odluku mora da verifikuje svojim potpisom, uz prisustvo dva svedoka, na dokumentu koji se zove "Instrument of transfer". Tim dokumentom vlasnik ovlašćuje određenu kompaniju da drži akcije i upravlja njima po njegovom nalogu. Kako de-jure vlasnik firme Antedžol, gđa LJiljana Radenković nikada nije potpisala takav dokument, tvrdnja u pismu advokatske kancelarije "Tasos Papadopulos" upućena Centralnoj banci Kipra je lažna! Ova tvrdnja kojom ta advokatska kancelarija proglašava svoje kompanije Taslanj Nominees Ltd i Taslanj Services Ltd za nominovane vlasnike koji upravljaju firmom, ima dalekosežne posledice u ilegalnim aktivnostima firme Antedžol. "Sa svim navedenim kriminalnim radnjama bili su upoznati svi članovi 'istraživačkog tima' Mlađana Dinkića", tvrdi Đorđević.


Izvor: Glas Javnosti \ G. J.

Sad ce Bogoljub da se vrati i napravi guzvu u sesnestercu! Dokazi su tu da on nije jedini masovno krao, drugi su takodjer krali Srbiju.

on je krao i ulagao vidno (televizija, mobtel, fakulteti,...) dok su mnogi to radili nekako priguseno...

a mi nista...

nije meni zao sto oni nisu ... vec sto nisam i ja lol

Đorđević kao dokaz podnosi sudu pismo bivšeg guvernera NBJ Centralnoj banci Kipra

Dinkić: Devize poslate na kiparske račune

Pismo dokazuje pretpostavku da je guverner Dinkić već u decembru 2000. godine bio informisan o sudbini nestalih srpskih para. U svakom slučaju, Dinkić je bio upoznat o fantomskim, "paravan" kompanijama na Kipru, dakle i sa firmom Antedžol i svrsi njenog postojanja, tvrdi Predrag Đorđević, podnosilac krivične prijave

Advokatska kancelarija Tasosa Papadopulosa, sadašnjeg predsednika Kipra, nelegalno je proglasila svoje advokate za direktore firme Antedžol, koju je takođe nelegalno osnovala Beogradska banka sa Kipra, i za tu firmu otvorila bankarske račune kod Popular, a sada Laiki banke. Za postavljanje direktora i za otvaranje računa, prema kiparskim zakonima i propisima, bilo je potrebno pribavljanje izričite pisane saglasnosti i naloga vlasnika firme - odnosno LJiljane Radenković iz Londona. Jasno je da nadležni u Popular banci nijedan od ovih uslova niti su tražili niti su ispunili, očigledno znajući da je vlasnik firme Antedžol fiktivan i da je ta firma samo paravan za druga lica koja su stvarni korisnici ovih bankarskih računa. Da ne bi bilo zabune, komercijalnim bankama je striktno naređeno kome mogu da otvaraju račune of-šor kompanija i to je pretočeno u cirkular Centralne banke Kipra od 26. septembra 1997. godine. I taj dokument prilažem sudu - obrazlaže Predrag Đorđević, čija je firma "Genemp trejding" oštećena u celoj ovoj finansijskoj "gimnastici", krivičnu prijavu protiv sedam sadašnjih i bivših postpetooktobarskih funkcionera iz stranke G17 plus i okupljenih oko nje.

On je dodao da je direktor Papadopulosove kancelarije Pambos Joanides dao instrukcije kiparskoj Popular banci i njenoj filijali u Grčkoj - European Pouplar banci da otvore bankarske račune firme Antedžol u obe zemlje. - Način kako je Joanides, najčešće, ali i ostali advokati kancelarije "Papadopulos" otvarali te račune za osam pomenutih of-šor kompanija najbolje je opisano u poverljivom pismu, zahtevu za asistenciju, koje je Karla del Ponte, glavni tužilac Haškog tribunala, uputila kiparskim vlastima 29. avgusta 2001. godine. Čak i taj dokument prilažem uz ovu krivičnu prijavu - naglasio je Đorđević.
      

AGENCIJU FIA ANGAŽOVAO DINKIĆ

- Narodna banka Jugoslavije i njen guverner, prijavljeni Mlađan Dinkić zaključili su 2. februara 2001. godine ugovor sa londonskom firmom FIA. Predmet tog ugovora bila je pomoć NBJ i Dinkićevom timu u pronalaženju para koje su Slobodan Milošević i njegovo okruženje izneli iz zemlje i pronalaženje bankarskih računa na Kipru i u ostalim zemljama na kojima se taj novac nalazi. NBJ je platila po ovom ugovoru firmi FIA 330.000 maraka i zna se da je za drugu fazu ili produžetak ugovora FIA tražila znatno veću sumu. Izveštaj o radu i svoj nalaz FIA je podnela u julu 2001, dakle, posle pet meseci istraživanja. U njemu se konstatuje da je pronađeno pet privatnih računa sa manje od 500.000 američkih dolara, među kojima i račun gđe Borke Vučić i njenog pomoćnika Slobodana Aćimovića. O nalaženju milijardi dolara za koje je FIA bila plaćena nema ni govora. Naprotiv, oni kao da za tim novcem nisu ni tragali već su se bavili nekim drugim poslom, što se kasnije i uspostavilo - tvrdi Predrag Đorđević.
      
   
   

- Svi učesnici ove finansijske prevare odmah na početku izigrali su nekoliko zakona, a posebno Zakon o kompanijama Kipra (član 113), koji za ova dela predviđa visoke zatvorske kazne. Posebno ističem primer tri firme osnovane na identičan način kao i Antedžol, a to su Vanterevest Overseas Ltd, osnovana 1992. godine, Hillsau Marketing Ltd, osnovana 1993. godine, i Vericon Management Ltd, osnovana 1995. godine.

Sve tri firme su registrovane na Zagorku Ćorović, rođene 1914. godine, koja se, inače posle 50 godina provedenih u Brazilu, krajem devedesetih vratila u Srbiju kao penzioner. To je posebno istakla Karla del Ponte u gore citiranom pismu kiparskoj vladi. Gospođa Zagorka Đorović je inače dalja rođaka gđe Borke Vučić i ta činjenica objašnjava kako je došlo do zloupotrebe njenog imena. Centralnu banku Kipra je, dakle, obavestila kancelarija "Tassos Papadopulos" da gđa Ćorović u 81. godini života postaje vlasnik dve firme sa kojima "počinje privatni biznis" na Kipru. Kada je Zagorki Ćorović "preneto" vlasništvo kompanije Hillsau u 1998. godini, ona je već imala 84 godine - navodi podnosilac krivične prijave.

Za sve navedene činjenice, naglašava on, saznao je prijavljeni Mlađan Dinkić kao šef tima za istraživanje o nestalom novcu i kao guverner NBJ. - To se jasno vidi iz Dinkićevog pisma od 15. decembra 2000. godine guverneru Centralne banke Kipra Aksentis Aksentiju u kome, između ostalog, kaže i sledeće:

"Posle uvođenja političkih i ekonomskih sankcija protiv SFRJ u 1992, mi verujemo da je većina deviznih sredstava poslata van zemlje, kanalisana preko banaka na Kipru (Beogradska i Vojvođanska). Pritom smo takođe saznali da su finansijske institucije bivše SFRJ, a kasnije SRJ, koristile of-šor poslovne jedinice na Kipru i drugim zemljama kao paravan da bi držale račune u bankama na Kipru u nameri da sprovode razne finansijske transakcije u ime stranaka vezanih za režim Slobodana Miloševića i poslovnih preduzetništva koji su kontrolisani od ili za Miloševića i njegov režim" - prenosi Predrag Đorđević pismo Mlađana Dinkića guverneru Centralne banke Kipra.

- Ovo pismo je navedeno kao važan dokaz u već pomenutom izveštaju Mortena Torkildsenda. Pismo dokazuje pretpostavku da je guverner Dinkić već u decembru 2000. godine, nezavisno da li je tu informaciju saznao iz svojih izvora ili arhiva NBJ, bio tačno informisan o sudbini nestalih srpskih para. U svakom slučaju, Dinkić je bio upoznat o fantomskim "paravan" kompanijama na Kipru, dakle i sa firmom Antedžol i u koje su svrhe te kompanije služile. To je jasan zaključak iz Izveštaja Haškog tužilaštva, u kome se kaže da "to pismo objašnjava, delimično, ulogu of-šor firmi na Kipru u obavljanju finansijskih transakcija u korist Miloševićevog režima". Obaveštavajući svog kiparskog kolegu, prijavljeni Mlađan Dinkić je definitivno najavljivao da Srbija, nova vlast i on lično imaju nameru da ispitaju nelegalan i nezakonit rad ovih kompanija, pa je tražio i očekivao odgovarajuću pomoć i saradnju Centralne banke Kipra i njenog guvernera - obrazlaže Đorđević.
G. J.

Sutra:
FIA, umesto da traži nestali novac, radila za Japan tobako. Čelnik FIA Vukašin Minić rekao da je premijer Đinđić bio naivan


Izvor: Glas Javnosti

Bravo Đorđeviću, napred, napred! Juzna Pruga je uz tebe!

 

simpatican komentar

nije on krao bolan, ko ti to rece. Ne veruj komunistickoj propagandi. on sada sedi blizu Moskve, i pati za svojim narodom. Hoce da se vrati u svoju Domovinu, a vi mu ne dozvoljvate, sramota. Svi cete se kajati, al bice kasno. On ima dokaze da je sve pare pokro Dinkic i kompanija, i sada je bio primoran da odresi kesu i potplati onoga Dzordzevica da vam pokaze pravi put. I zapamtite, on je Industrijalac, a ne lopovcina kako ga lazno predstavljate. On je diplomirao na elektrotehnickom fakultetu u Japanu slabu struju jos daleke 1987 godine sa zlatnom medaljom.

cekaj malo.

prvo ko to mi!? tu mene mozes slobodno da izuzmes!

drugo, moja porodica ima i vecu i duzu istorijsku podlogu i to ne kao radnicka vec kao gazdninska.

prva privatna skola u ns jos devedesetih je moj cale otvorio pa je zbog milosevica morao da zatvori jer nije hteo da daje mito.

pa sto ja nemam mobtel i sve to ostalo sto se podrazumeva.

kao sto sam napisao, on je krao samo sto je vidno ulagao.

evo recimo djindjic. mali krug ljudi zna za njegove plantaze u argentin, tek od recimo perioda pre ubistva proculo za akcije u coca coli i stranoj i ovoj nasoj, dok je glavni za nasu colu bio marko.

koristi mozak. to sto je on stvorio za 6 godina u koliko toliko postenom svetu ne mozes da uradis za toligo generacija.

ako hoces da me opovrgnes, pocni danas da pravis ono sto je on onda ili izaberi nesto adekvatno za danasnji period pa ako za 6 godina budes imao i svoju mobilnu mrezu i lanac fakulteta i televiziju i toliko firmi u inostranstvu i gradjevinska preduzeca e onda cu se ja lepo ivinuti i reci da sam pao pod uticaj kako si ti to nazvao komunistickoj propagandi

Dinkić angažovao FIA u potrazi za novcem, a znao gde se nalaze srpske milijarde

Istraga sabotirana, Đinđić bio naivan

"Za rezultate su krivi oni koji su bili dužni da mi pomognu. Čak su me unapred osujetili. Vrlo brzo smo ukapirali da imamo sabotaže sa svih strana, da niko ne želi ništa da radi oko tih para. Ispostavilo se da žele da saznaju ko je, šta i kako radio da bi mogli da prikriju svoje tragove..." , rekao je Minić aprila 2004. Telegrafu, što Đorđević podnosi kao dokaz

Narodna banka Jugoslavije i njen nekadašnji guverner Mlađan Dinkić, protiv koga sam podneo krivičnu prijavu, zaključili su 2. februara 2001. godine ugovor sa londonskom firmom FIA. Predmet tog ugovora bila je pomoć NBJ i Dinkićevom timu u pronalaženju para koje su bivši režim i njegovo okruženje izneli iz zemlje, kao i pronalaženje bankarskih računa na Kipru i ostalim zemljama na kojima se taj novac nalazi.

NBJ je platila, prema ovom ugovoru, 330.000 nemačkih maraka. Kada je godinu dana kasnije obelodanjena saradnja NBJ sa agencijom FIA u potrazi za srpskim milijardama, prijavljeni Dinkić je izjavio da oni nisu produžili ugovor sa tom firmom jer, navodno, nisu bili zadovoljni rezultatima istrage. Takođe, Dinkić je tada prvi put priznao da je dotična agencija angažovana na preporuku britanske vlade i njenog ambasadora u Beogradu Čarlsa Kroforda - navodi detalje iz obrazloženja krivične prijave Predrag Đorđević i dodaje da se na osnovu ovoga vidi da je tvrdnja sadašnjeg rukovodstva NBS netačna, odnosno da ta institucija i bivši guverner nisu istraživali gde je nestao novac već da su to radili istražni organi.

FIA rečeno da skrenu istragu?
- Iz ovoga se vidi da je NBJ platila firmu FIA, a da je bivši guverner bio glavni istražitelj - naglasio je Đorđević.

U isto vreme, nastavlja on, kada je angažovana londonska agencija da pomogne srpskom timu, ljudi iz MUP-a, DB-a, Narodne banke i prijavljeni Mlađan Dinkić su već znali i ko je otvarao nelegalne kompanije na Kipru, koje su to firme i, što je najznačajnije, gde treba tražiti novac.

- Postavlja se pitanje kakva je uopšte pomoć navedenom timu bila potrebna. Do danas, nema odgovora, ali je veoma čudno da FIA u svom izveštaju uopšte ne pominje ključnu firmu Antedžol. Postoji sumnja da je sa ljudima iz firme FIA dogovoreno da istražuju nešto sasvim drugo što nije imalo nikakve veze sa nalaženjem srpskih para na Kipru - dodao je Đorđević.
      

Sutra:Dinkić prijatelja Nikolu Živanovića postavlja za direktora Beogradske banke. Odlazak na Kipar i priznanje Mladena Spasića da je nelegalna firma Anteksol preuzela ulogu Beogradske banke

Svetska banka htela da finansira potragu za novcem

Minić je, na pitanje zašto nije okončao potragu za Miloševićevim parama, rekao: "Nažalost, NBJ je u junu 2001. godine odbila da finansira drugu fazu istraživanja (i prvu fazu je trebalo da finansira britanska vlada i EU), a i naši nju hteli da prekinu posao. Svetska banka je ponudila da finansira, ali kada smo s tom ponudom došli u Beograd, naprasno su svi nestali! Otišli su na odmore, na službene puteve i nikog nije bilo da se dogovorimo za drugu fazu. Nikada nam nisu dali raskid ugovora, tako da ja praktično još radim za Vladu Srbije. Da bi se otkrili tragovi novca, nije nam potrebna CIA, koja je upravo, u masi slučajeva, pokrivala "probijanje" sankcija. Osnovni metod istrage jeste ući u način kako su se obavljale transakcije", prenosi Predrag Đorđević Minićeve reči.
      
   
   

Na ta pitanja je, nekoliko godina kasnije, 14. aprila 2004. godine, odgovore ponudio Vukašin-Volf Minić, akter događanja i predstavnik agencije FIA. U intervjuu beogradskom nedeljniku Telegraf (broj 19. na listi dokumenata) on, između ostalog, objašnjava:

"... Uporedo sa mojim angažmanom za NBJ o putevima Miloševićevog novca, teklo je i istraživanje za Japan tabako... Pokušao sam da pomognem Japancima da uđu u privatizaciju naših fabrika. Tek kasnije sam saznao da oni nemaju nameru da bilo šta kupe u Srbiji...", rekao je Minić.

"... Da bih završio posao za Japan tabako, potrošio sam četiri miliona evra! Istovremeno, NBJ nam je platila 100.000 funti, a za četiri meseca potrošili smo 300.000 funti. Samo za hotelske račune i avionske karte potrošili smo 150.000 funti. To je smešna suma da bi se radio takav posao. Tih 330.000 maraka od NBJ bila je velika suma za Jugoslaviju, ali za Japan tabako to je smešna suma... ", rekao je tada Minić, a prenosi Predrag Đorđević.

Na pitanje novinara kako je došlo do saradnje FIA i NBJ, Minić je rekao: "Uz određeni pritisak EU, došli smo do posla i dobili prvu ratu od 330.000 maraka. Što se tiče ocena mog rada, za rezultate su krivi oni koji su bili dužni da mi pomognu. Čak su me unapred osujetili. A taj ugovor sa Vladom Srbije ni danas nije raskinut, pa sam ja, u stvari, domaći plaćenik. Inače, kontaktirao sam sa Zoranom Đinđićem i Dušanom Mihajlovićem. Sećam se razgovora sa premijerom 10. oktobra 2000. godine kada je rekao da je neophodno da što pre počnemo sa istraživanjem i da će me "već sledeće nedelje zvati Labus i Dinkić". Potom je očigledno došlo do lomova, pritisaka. EU je insistirala, a pomoć Srbiji bila je uslovljena tim istraživanjem. Vodili smo nekoliko državnih službenika u London da bismo im objasnili kako se to radi, kako se vraća novac. Vrlo brzo smo ukapirali da imamo sabotaže sa svih strna, da niko ne želi ništa da radi oko tih para. Ispostavilo se da samo žele da saznaju ko je, šta i kako radio da bi mogli da prikriju svoje tragove... ", naglasio je Vukašin Minić i nastavio:

Sabotaža, mnogi znali ...
"... Britanci su nas pritiskali, pa smo se sastali sa grupom državnih zvaničnika. Trebalo je da koordinirano radimo i stvorimo čvršću ekipu. Bio je već mart 2001. godine. Napravili smo tim od 15 ljudi, koji je trebalo da se sreće dva puta nedeljno kako bismo radili punom parom. Vođa ekipe je bio Mladen Spasić (koji je obuhvaćen krivičnom prijavom - prim. P. Đ.), načelnik za privredni kriminal, sada je u SBPOK-u, u ime tužilaštva Rade Terzić, zatim Oliver Bogavac u ime DB-a. Odmah je trebalo da počnemo da radimo. Međutim, od toga nije bilo ništa. Čak se više nismo ni sreli. Samo sam nekoliko puta bio kod Bogavca. Svi su bili krajnje nezainteresovani. Niko mi nikada nije dao nikakav dokument, nisam imao mogućnosti da uđem u suštinu...", prenosi Đorđević reči Minića.

Na pitanje da li sada naslućuje zašto se sve tako dešavalo, Minić je rekao: "... Sabotaža! Sve je odrađeno pogrešno, previše ljudi je znalo za sve to. Nije ni čudo što se, dok sam bio na Kipru, u hotelu "Holidej in", čak 13 policajaca javno pozdravilo sa mnom. Pokušao sam da se pravim lud, nije uspelo. Ceo Kipar je tada znao da FIA radi na poslovima traženja novac i računa Miloševićeve vlasti...".

Na pitanje ko ga je sabotirao i zašto to nije prijavio ili digao ruke od svega, Minić nije dao konkretan odgovor, ali je dodao: "... Mislim da je pokojni premijer bio previše naivan za situaciju u kojoj se našao".


Izvor: Glas Javnosti \ G. J.

Šef UBPOK-a potvrdio da je Antedžol bila glavna kriminalna firma bivše vlasti

Spasić: 11 milijardi maraka izneto iz zemlje

Mladen Spasić mi je rekao i da je Antedžol praktično bila banka i da je preuzeo funkciju Beogradske banke u platnom prometu. Samo u jednoj kalendarskoj godini Antedžol je imao promet od neverovatnih 11 milijardi maraka, a kutije sa dokumentacijom koja se odnosi na transakcije ove nelegalne
kompanije bile naslagane u nizu dužem od 20 metara - tvrdi Predrag Đorđević. To nedvosmisleno ukazuje da je Dinkićev istražni tim pronašao sve što je bilo potrebno da bi se vratio novac

O obrazloženju krivične prijave, koju je u februaru ove godine podneo protiv sedam funkcionera iz i oko stranke G17 plus, Predrag Đorđević kaže da je prijavljeni Mlađan Dinkić u martu 2001. godine "angažovao čoveka od njegovog poverenja Nikolu Živanovića" da vodi Beogradsku banku, kao sanacionog upravnika, odnosno vršioca dužnosti predsednika te banke.

- NJegovo postavljenje, kao čoveka veoma bliskog G17 plus i potpuno podređenog Dinkiću, pokazuje da su se i sa te strane Dinkić, Miroljub Labus i ostali iz ove krivične prijave temeljno osigurali. Oni su u svim institucijama i na svim mestima gde se odlučuje, istražuje ili sprovodi bilo koji deo najavljene potrage za milijardama dolara postavili ljude od poverenja i na taj način uspostavili kontrolu nad celim postupkom. Taj zaključak potkrepljuje i činjenica da je predsednik Upravnog odbora Agencije za sanaciju banaka i osiguranje depozita postaje Labus, koji je bio i potpredsednik savezne vlade. Takođe, novi ministar finansija postao je Božidar Đelić, na preporuku ljudi iz G17 plus. U Dinkićev tim uključen je tada i Oliver Bogavac iz Službe državne bezbednosti, kao i nekoliko stručnjaka iz NBJ, čija je uloga bila čisto stručne, bankarske prirode - naglašava Đorđević.

- Baš marta 2001. godine prijavljeni Dinkić i njegov tim odlaze na Kipar sa Slobodanom Aćimovićem, najbližim saradnikom Borke Vučić u Beogradskoj banci d. d COBU na Kipru. Da li je on to dobrovoljno prihvatio nije poznato, ali se njegova uloga svela samo na jedno, a to je da otkrije sve tajne kanale i arhive Beogradske banke d. d. COBU. Aćimović je otkrio prijavljenima mnogo toga što je na Kipru trebalo da nađu. Takođe, Dinkićev tim je sproveo istragu i u prostorijama Ambasade SR Jugoslavije koja je takođe posedovala dokumentaciju Beogradske banke d. d COBU. U njoj su, takođe, bili podaci o dolascima svih aviona, putnicima, posadama i podacima letova kojima se prenosio novac u džakovima, koferima i torbama na Kipar, kao i korespodencija sa kiparskim vlastima. Najveće interesovanje ljudi iz tog tima bilo je za sadržaje nađene u prostorijama Beogradske banke u Nikoziji, u Kenedi aveniji, koja je uveliko bila u likvidacionom postupku - tvrdi podnosilac krivične prijave.

Mladen Spasić je, nastavlja on, u hotelu "Holidej in" u Nikoziji, u kome su odseli članovi Dinkićevog tima, meni lično potvrdio da je kompanija Antedžol bila daleko najvažnija, najznačajnija i najveća firma od svih osnovanih na Kipru.
      

FINANCIAL MIRROR POTVRĐUJE DINKIĆEVE NALAZE

- Kiparska vlast je nedeljama negirala izveštaje po kojima su kiparske of-šor kompanije i bankarski računi na Kipru korišćeni za transakcije novca, pa čak i zlata, a da poslednjih nekoliko dana idu toliko daleko da brane celokupan integritet države Kipra, odbijajući bilo kakvu umešanost kiparskih zvaničnika i predstavnika vlasti u tim mutnim radnjama. Pre posete Karle del Ponte Kipru, oktobra 2000, tamošnja vlast je negirala čak i postojanje bilo kakvih kompanija ili osoba umešanih u nedozvoljene aktivnosti. Ipak, 15 kompanija je kasnije pronađeno i istražene su veze njihovih aktivnosti - objavio je Financial Mirror, a prenosi Đorđević. Isti nedeljnik citirao je, dodaje, Janakisa Kasulidisa, ministra spoljnih poslova: "Mi ćemo raditi zajedno, u narednim mesecima kako bismo utvrdili da li su... milijarde dolara koje pripadaju jugoslovenskom narodu kanalisane preko Kipra i deponovane na lokalne bankarske račune". U tom kontekstu je spomenuto je i da je Borka Vučić pod istragom u Beogradu, navodi Đorđević detalje iz obrazloženja krivične prijave.
      
   
   

- Spasić mi je rekao i da je Antedžol praktično bila banka i da je ta firma preuzela funkciju Beogradske banke u platnom prometu koji ova nije smela da obavlja zbog sankcija. Kako je Spasić objasnio, samo u jednoj kalendarskoj godini Antedžol je imao "promet" od neverovatnih 11 milijardi maraka, a da su kutije sa dokumentacijom koja se odnosi na transakcije ove nelegalne kompanije bile naslagane u nizu dužem od 20 metara! - kaže Đorđević i naglašava da "sve ovo nedvosmisleno ukazuje da je Dinkićev istražni tim pronašao najvažnije što je trebalo da nađe - dokumentaciju Antedžola, Bronjncourta i ostalih of-šor firmi.

Skoro celokupan priliv tih kompanija donošen je iz Srbije na Kipar avionima, a u filijalu kiparske banke u Grčkoj i suvozemnim putem, dodaje on. Iz preuzete dokumentacije, ističe Đorđević, Dinkićev tim je jasno sagledao za koga su sve obavljene isplate i koliki je saldo ostao na kom obračunu.

- Zahvaljujući pronađenoj i preuzetoj dokumentaciji Antedžola i ostalih kompanija pomenutih u ovoj krivičnoj prijavi, kao i podacima iz arhiva NBJ sa kojima je prijavljeni Dinkić već bio snabdeven, kao i kooperativnom gospodinu Aćimoviću, oni su očigledno utvrdili punu istinu. Dinkićeve gromoglasne i u oštrom tonu vođene konferencije za štampu, od kojih se pojedincima u kiparskim organima vlasti dizala kosa na glavi, preneli su svi kiparski mediji. Zato ću citirati delove njegovih izjava iz kiparske štampe, odnosno dnevnog lista Cuprus Mail (dokument broj 11), koje su objavljene 14. marta 2001. godine:

"Posle jučerašnjeg sastanka koji je imao sa guvernerom Centralne banke Kipra Aksentisom Aksentijuom i ministrom spoljnih poslova, Dinkić je rekao novinarima da "on ima dokaze o ilegalnim aktivnostima u kojima je Milošević i njegovi saradnici koristili Kipar za ilegalni transfer oko četiri milijarde dolara iz Jugoslavije posle 1990. godine. Dinkić je rekao da je Borka Vučić, bivši predsednik Beogradske banke, počela da daje informacije nadležnim vlastima koje upućuju gde se nalaze milijarde dolara", prenosi Đorđević.

Dinkić je, kako kaže on, takođe, rekao sledeće: "Mi smo doneli sa nama brojeve određenih bankarskih računa, imena of-šor kompanija i mi ćemo to sve istražiti. Tu je mnogo podataka i mi ćemo sve ispitati od 1989. godine do danas. Naša misija je da proverimo da li su transakcije stvarno korišćene u korist države, u šta mi uopšte ne verujemo, ili je tu bilo i privatnih interesa. Ja mislim da je bilo mešano. Neke operacije su bile zbog sankcija, ali su neke bile radi bogaćenja Miloševićevih ljudi".

Povodom Dinkićevih izjava, u istom članku, dodaje Đorđević, predstavnik za štampu Vlade Kipra Mihail Papapetru je izjavio: "To je nešto što muči ovu vladu. Ja ne mogu da krijem od vas činjenicu da mi nismo srećni zbog negativnog publiciteta oko kiparskog imena..."
G. J.

Sutra:
Velimir Ilić potvrdio da mu je Dinkić rekao da sve informacije pronađene na Kipru daje njemu i nikom drugom da bi to izanalizirao. "Iz Srbije je na Kipar izneto 11,5 milijardi dolara, a 7,5 milijardi je potrošeno za plaćanje raznih obaveza. Zašto Dinkić krije gde je ostatak para, rekao Ilić.


Izvor: Glas Javnosti