Znaci Mirko Nejaki i nije bas tako nevest i mutav kao sto se pravi


NAJVEĆA FINANSIJSKA AFERA SAVREMENE SRBIJE:
TAJNA PRIVATIZACIJA POSLEDNJE VELIKE SRPSKE BANKE
utorak, 28 decembar 2010 21:11 Ivan NINIĆ

Vlada Srbija i EBRD pod maskom „dokapitalizacije" dogovorili pakleni plan za privatizaciju „Komercijalne banke"!
Brend nacionalnog srpskog bankarstva - „Komercijalna banka" a. d. je u beogradskom „BelExpo centru" 19. oktobra 2010. godine proslavila svoj rođendan i četiri decenije postojanja. Sa 700.000 klijenata, 1,2 miliona aktivnih računa, kapital „Komercijalne banke", prema rečima njenog menadžmenta, premašuje 300 miliona evra, a što je pozicionira u sam vrh bankarskog tržišta u Srbiji[1]. Ova banka obavlja svoje poslovanje preko mreže od 35 filijala i 270 ekspozitura na teritoriji Republike Srbije, a prisutna je i u zemljama regiona preko svojih banaka u Crnoj Gori, BiH, kao i u EU, preko poslovne jedinice u Frankfurtu. Osim toga, „Komercijalna banka" je početkom 2010. godine prikupila deviznu štednju od milijardu evra, da bi ista tokom godine bila uvećana za dodatnih 150 miliona evra[2]. Koliko je „Komercijalna banka", kao gigant na bankarskom tržištu Srbije, interesantna sa stanovišta geostrateškog pozicioniranja međunarodnih finansijskih institucija, najbolje svedoči činjenica da je pored Republike Srbije i malih akcionara, vlasnički udeo u njoj na veoma perfidan način prigrabila upravo Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). 

DINKIĆ I EBRD Naime, još tokom 2005. godine EBRD je izrazila interes da izvrši dokapitalizaciju „Komercijalne banke" i to u visini od 25 odsto akcijskog kapitala. U pregovorima sa srpskim vlastima, predstavnici EBRD su se obavezali da „Komercijalnoj banci", osim ulaganja u kapital, „prijateljski" obezbede dodatne fondove u vidu dugoročnih investicija. Reč je o sredstvima za finansiranje programa stambenih kredita, kredita malim i srednjim preduzećima i izvoznih poslova Republike Srbije. Nakon sprovedenih pregovora, 27. marta 2006. godine je potpisan tzv. „Ugovor akcionara između Republike Srbije i EBRD-a"[3]. Ugovor su potpisali tadašnji ministar finansija Republike Srbije Mlađan Dinkić, finansijski direktor EBRD-a Kurt Gajger, predsednik i potpredsednik „Komercijalne banke" a.d. Ivica Smolić i Predrag Mihajlović. Već 13. juna 2006. godine, EBRD je na račun „Komercijalne banke" uplatila iznos od 70 miliona evra. Nakon sprovedene dokapitalizacije, Republika Srbija je i dalje ostala najveći pojedinačni akcionar „Komercijalne banke" sa vlasničkim udelom od 40,31 odsto ukupno emitovanih običnih akcija, dok je EBRD postala drugi najveći akcionar sa udelom od 25 odsto akcija. Zatim su vlasti u Srbiji i EBRD usaglasili tzv. „Biznis plan Komercijalne banke za period 2006-2009", kojim je planirana dokapitalizacija banke u iznosu od 100 miliona evra u toku 2007. godine.

Naredna, planirana dokapitalizacija „Komercijalne banke" je izvršena, ali ne tokom 2007. godine već u januaru 2008. godine, i to sa 48 miliona evra, umesto sa 100 miliona evra kako je to prvobitno bilo projektovano Biznis planom. Sa jedne strane, u skladu sa zaključkom Vlade Republike Srbije[4], iz sredstava budžeta Republike Srbije, izvršena dokapitalizacija „Komercijalne banke" u iznosu od tri milijarde i 250 miliona dinara (prema tadašnjem kursu: oko 38,9 miliona evra). Sa druge strane EBRD je učestvovala u dokapitalizaciji sa 633,4 miliona dinara (prema tadašnjem kursu: oko 7,6 miliona evra), uz poštovanje ograničenja finansijskog ulaganja do 25 odsto. Kao izgovor i razlog zbog koga nije bilo moguće da Republika Srbija izvrši dokapitalizaciju „Komercijalne banke" u planiranom obimu, navodi se „budžetsko ograničenje". A uslov EBRD za ulaganje u kapital „Komercijalne banke" i ostvarenje investicije je bio da se investiciji pridruži još najmanje jedan investitor. Pod izgovorom globalne finansijske krize, nije bilo zainteresovanosti za ulaganje od strane privatnih investitora, ali je zainteresovanost za zajedničko ulaganje sa EBRD potvrđena od strane međunarodnih finansijskih institucija, i to: IFC Capitalization (Equity) Fund L.P., DEG i Swedfund[5].

DOKAPITALIZACIJA BEZ POTREBE Vlasti u Srbiji su prihvatile i u martu 2009. godine započele istovremene pregovre o dokapitalizaciji „Komercijalne banke" sa sva četiri potencijalna investitora. Predhodno je Vlada Republike Srbije svojim zaključkom[6] iz februara 2009. godine, imenovala delegaciju za pregovore. Nakon obavljenih pregovora, Vlada je svojim zaključkom (koji nosi oznaku: „strogo poverljivo") [7] iz septembra 2009. godine, usvojila dokumenat koji predstavlja ključne elemente i uslove investicije. Nakon svih ovih aktivnosti, bilo je jasno da će se pristupiti novoj dokapitalizaciji „Komercijalne banke", a što je praktično u delo sprovedeno u decembru 2009. godine. Tačnije 17. decembra 2009. godine, u zgradi Vlade Srbije, potpisan je ugovor akcionara o dokapitalizaciji „Komercijalne banke" u iznosu od 120 miliona evra. Ugovor su potpisali ministar finansija Republike Srbije Diana Dragutinović, predstavnik EBRD Peter Rajniger, predstavnik Međunarodne finansijske korporacije IFC pri Svetskoj banci Đovani Danijel, predstavnik DEG-Deutsche Investitions-und Entwicklungsgesellschaft mbH Andreas Zajsler, predstavnik Swedfund International AB Gunila Nilson i predstavnik „Komercijalne banke" Ivica Smolić[8]. Ovog puta dokapitalizacija „Komercijalne banke" je sprovedena metodom emisije preferencijalnih akcija bez objavljivanja javne ponude, i to unapred poznatim kupcima. Spomenute četiri međunarodne finansijske institucije su postale vlasnici 479.819 preferencijalnih akcija, koje se već 1. januara 2013. godine mogu pretvoriti u obične akcije.

Nakon potpisivanja ugovora o kapitalizaciji „Komercijalne banke", ministarka finansija Diana Dragutinović je izrazila očekivanje da će finansijska sredstva biti uplaćena do kraja 2009. godine, što se nije dogodilo[9]. Sredstva od 120 miliona evra su uplaćena „Komercijalnoj banci" tek 19. januara 2010. godine, i to je prema zvaničnim podacima druga najveća direktna investicija u 2010. godini u Republici Srbiji[10]. Prema rečima ministarke Dragutinović „Komercijalna banka nije imala problema sa likvidnošću, ali je bilo potrebe za povećanjem njenog kapitala, kako bi se održalo stabilno poslovanje i dinamika rasta". Ministarka je takođe objasnila da Srbija „ima mogućnost da u naredne tri godine izvrši dokapitalizaciju i tako zadrži svoje učešće u banci koje iznosi 42,6 odsto"[11].  Dva meseca pre nego što je ugovor o dokapitalizaciji uopšte i bio potpisan, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić je rekao da će visina kapitala koji će Srbija morati da uloži u „Komercijalnu banku", zavisiti od vremena u kome se uplata izvrši. „Trenutno nemamo novca za uplatu", rekao je Dinkić i dodao da bi „90 miliona evra bilo dovoljno da se zadrži isti udeo, ukoliko bi Srbija odmah dala novac"[12]. Indikativno je da Dinkić tom prilikom nije precizirao o koliko novca se radi, već je samo rekao: „kako vreme bude išlo biće nam potreban veći iznos". Prema Dinkićevim rečima „Vlada će u zavisnosti od budžetske situacije odlučiti kada će da uplati svoj deo, pri čemu može da uplaćuje u tranšama".

IZA DOKAPITALIZACIJE SE KRIJE PRIVATIZACIJA Da se ovde ne radi o klasičnoj stranoj investiciji, niti o tzv. privatno-javnom partnerstvu države i međunarodnih finansijskih institucija koje predvodi EBRD, već da je reč o najgnusnijoj mogućoj prevari i podmetačini, najbolje svedoče odredbe iz potpisanog ugovora o dokapitalizaciji „Komercijalne banke". Bez obzira što je prošlo godinu dana od njegovog potpisivanja, režim u Srbiji nije javno obelodanio ovaj dokument, niti se on u elektronskom obliku može pronaći na veb-sajtu, bilo koje državne institucije. Autor ove analize je, u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama o javnog značaja, od Agencije za osiguranje depozita, pribavio tekst ugovora i dokumenta koja predstavljaju njegove prateće priloge[13]. Pažljivom analizom odredaba ugovora, stiče se nedvosmisleni zaključak da se pod maskom „dokapitalizacije" krije samo jedan cilj međunarodnih finansijskih institucija koje predvodi EBRD, a to je: privatizacija „Komercijalne banke"! Drugim rečima, stavljanjem potpisa na ugovor, režim u Srbiji je prihvatio da, preduzme niz privatizacionih aktivnosti do 31. decembra 2015. godine, odnosno da najkasnije do 30. juna 2017. godine, Republika Srbija više nema vlasničku i upravljačku kontrolu nad „Komercijalnom bankom"!

Sporni ugovor je u formi „nacrta"  usvojen zaključkom[14] Vlade Republike Srbije od 3. decembra 2009. godine, a ovlašćenje za njegovo potpisivanje u ime Vlade, kao zastupnik Republike Srbije, dobila je ministarka Diana Dragutinović. Kao drugi akcionari, odnosno potpisnici spornog ugovora, navode se: IFC Capitalization (Equity) Fund, L.P., komanditno društvo iz Delavera, osnovano od strane Međunarodne finansijske korporacije u skladu sa zakonima države Delaver (SAD); DEG-Deutsche Investitions-und Entwicklunsgesellschafi mbH, finansijska institucija koja je formirana i koja postoji kao društvo sa ograničenom odgovornošću shodno zakonima SR Nemačke (registrovano u Trgovinskom registru, pri lokalnom sudu u Kelnu, pod matičnim brojem: HRB 1005); Swedfund International AB, društvo sa ograničenom odgovornošću koje je formirano shodno zakonima Švedske; i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) - međunarodna organizacija formirana ugovorom. U tekstu ugovora, sve četiri međunarodne finansijske institucije su označene zajedničkom, skraćenom odrednicom MFI (u daljem tekstu ove analize: MFI).

U preaambuli spornog ugovora se ističe: (a) da su „Komercijalna banka" i MFI sklopile ugovor za upis određenog broja konvertibilnih preferencijalnih akcija u „Komercijalnoj banci"; (b) da Republika Srbija priznaje da upis konvertibilnih preferencijalnih akcija od strane Međunarodnih finansijskih institucija shodno Ugovoru o upisu ima za cilj da omogući cilj privatizacije „Komercijalne banke"; (c) da MFI priznaju da je cilj Republike Srbije da privatizuje „Komercijalnu banku", kako je navedeno u „Strategiji za upravljanje akcijama banke u vlasništvu Republike Srbije za period od 2009-2012" koju je usvojila Vlada Republike Srbije u maju 2009. godine i dostavila Međunarodnom monetarnom fondu; i (d) da Republika Srbija i MFI nameravaju da „Komercijalnu banku" treba razvijati kao bankarsku grupaciju koja posluje na komercionalnim osnovama i kojom se upravlja na bazi zdravih poslovnih principa i da treba da održava i proširuje svoju poziciju kao vodeća banka na teritorijama na kojma posluje. Dakle, iz same preambule ugovora se veoma jasno vidi iskrena štetočinska namera MFI koje predvodi EBRD, dok se takva namera u javnosti Srbije prezentira isključivo kao grandiozni, investicioni rezultat aktulenog političkog režima.

TIHO PREUZIMANJE UPRAVLJAČKIH PRAVA U BANCI Shodno ugovoru, „Komercijalna banka" je dužna da MFI i njihovim profesionalnim savetnicima (uključujući, bez ograničenja, pravnog savetnika, ombudsmana savetnika za poštovanje propisa i računovođe), omogući „pun pristup i da mogu da dobiju primerke svih dokumenata i informacija u vezi sa Grupom, uključujući njene knjige i evidencije, i da mogu da razmatraju takva dokumenta i informacije sa direktorima, rukovodiocima i drugim funkcionerima" (član 3. „poslovanje Komercijalne banke", odeljka 3.01 „poslovanje", odredba: K). A shodno precizno datim definicimama iz ugovora (član 1. „definicije i tumačenja", odeljak 1.01. „definicije"), termin „Grupa" u samom tekstu ugovora znači: Komercijalna banka, njena zavisna društva i svi subjekti u kojima ima povremeno (direktno ili indirektno) 25 ili više poricenata udela u kapitalu ili glasačkim pravima[15]. Dakle, ovom odredbom MFI koje predvodi EBRD, stiču potpuni uvid u sve translakcije, uključujući lične podatke poverljive prirode i finansijske transakcije koje imaju pravna i fizička lica, odnosno klijenti Komercijalne banke.

U pogledu sastava organa upravljanja, ugovor predviđa da Upravni odbor „Komercijalne banke" (UO) ima devet članova i to sve dok su Republika Srbija i svaka MFI akcionari i sve dok poštuju imperativno srpsko pravo. U tom smislu Republika Srbija ima pravo da predloži tri lica u UO „Komercijalne banke" kao i presedavajućeg, „a taj predlog će biti prihvatljiv za MFI". Međutim, ukoliko na dan i posle 1. januara 2013. godine, Republika Srbija ima akcije koje su jednake na konverovanoj berzi, ispod 33 odsto glasačkih prava u „Komercijalnoj banci", ima pravo da predloži dva lica u UO „Komercijalne banke". Takođe, u tom slučaju će presedavajućeg UO, iz redova članova UO, predložiti Republika Srbija, međutim ovog puta „taj predlog mora biti prihvatljiv za MFI" (član 3. „poslovanje Komercijalne banke", odeljak 3.03. „članstvo i posmatranje rada Upravnog odbora"). Dakle, ukoliko vlasti Srbije ne izvrše dokapitalizaciju za koju je ostavljen rok od 3 godine, vlasnički udeo države u „Komercionalnoj banci" nesporno opada, što automatski dovodi do gubitka dosadašnje autonomije u izboru lica koje bi obavljalo funkciju predsednika UO banke. 

„Republika Srbija je saglasna da bez predhodne pisane saglasnosti svake pojedinačne MFI neće povećavati svoj direktni vlasnički udeo u „Komercijalnoj banci" iznad 42,6 procenata običnih akcija, niti indirektno posredovanje običnih akcija, na broj koji je veći od običnih akcija koje ona indirektno ima sa datumom ovog ugovora", navodi se u ugovoru. Kao izuzetak mogućeg odstupanja od ovog pravila, predviđa se unapred dogovorena dokapitalizacija, kao i obavezujuća situacija koja bi eventualno proizašla iz odredaba Zakona o spasavanju banaka, u skladu sa pravom Srbije koje je Republika Srbija usvojila ili koje može da usvoji. Međutim u takvoj situaciji, Republika Srbija bi bila obavezna da omogući srazmerno učešće MFI u svakom povećavanju kapitala ili o prenosu akcija za MFI. Još jedan izuzetak, odnosno eventualno povećanje akcija u korist Republike Srbije je dopušteno i to na osnovu pravno obavezujućih i konačnih rešenja ili presuda odgovarajućih sudova ili arbitražnih veća. Međutim, u takvoj situaciji, Republika Srbija je „dužna da učini sve što je u njenoj moći kako bi prodala višak pribavljenih akcija čim to bude praktično izvodljivo" (član 4. „obaveze", odeljak 4.03. „učešće Republike Srbije"). Dakle, bez obzira što Republika Srbija, formalno gledano, ima veći vlasnički udeo u „Komercijalnoj banci", MFI koje predvodi EBRD, od dana potpisivanja spornog ugovora, onemogućile su državu u eventualnoj kupovini i sticanju dodatnih vlasničkih akcija. 

BLANKO OBRAZAC ZA PRIVATIZACIJU Rok iz ugovora koji je ostavljen Republici Srbiji za dokapitalizaciju sadašnjeg vlasničkog udela u „Komercijalnoj banci" je 31. decembar 2012. godine, odnosno to je krajnji datum za upis do 356.056 konvertabilnih preferencijalnih akcija za plaćanje u gotovini cene upisa za Republiku Srbiju. Minimalna cena po kojoj je država u mogućnosti da izvrši dokapitalizaciju, odnosno upis je 23.759 dinara za svaku konvertibilnu preferencijalnu akciju. Svako odlaganje dokapitalizacije za Republiku Srbiju, uvećava navedenu cenu i to po stopi od 15 odsto procenata godišnje (član 4. „obaveze", odeljak 4.06 „Upis Republike Srbije za konvertibilne preferencijalne akcije"). Takođe za vreme ovog trogodišnjeg „lock-up" perioda, koji režim u Srbiji koristi za premišljanje da li će ili neće država investirati, ugovor propisuje da ni jedan akcionar neće prodavati, preneti, staviti pod teret ili na drugi način otuđiti bilo koju od akcija „bez predhodnog pisanog odobrenja drugih akcionara". U tom kontekstu se nameće logički zaključak da, što režim u Srbiji više odlaže dokapitalizaciju „Komercijalne banke" (srazmerno svom vlasničkom udelu) visina obavezne investicije se uvećava svake godine za 15 odsto. Kako je „lock-up" period tri godine, to znači da je investiciona obaveza za Republiku Srbiju u decembru 2010. godine (trenutno) uvećana za 15 odsto, dok će u decembru 2011. godine biti uvećana za 30 odsto, a u decembru 2012. godine za čak 45 odsto. 

Inače ugovor definiše tzv. „lock-up"  period kao period koji počinje sa datumom zaključenja spornog ugovora, 17. decembar 2009. godine, i završava se 31. decembra 2012. godine. Ovaj period se izuzetno može produžiti do 31. decembra 2014. godine, u slučaju da Republika Srbije dostavi MFI obaveštenje o privatizaciji Komercijalne banke do 31. decembra 2012. godine. A ukoliko MFI prihvate zajednički privatizacioni plan, „lock-up" period će se produžiti do 31. decembra 2015. godine, odnosno do datuma koji bude dogovoren za završetak tzv. „Zajedničkog privatizacionog plana" (Član 5. „prenos akcija", odeljak 5.01. „zadržavanje akcija"). Sve ovo samo potvrđuju tezu iz preambule ugovora, a to je da je suštinski cilj i namera MFI koje predvodi EBRD, da se privatizuje „Komercijalna banka". Dakle, šta se krije iza ugovora o dokapitalizaciji „Komercijalne banke" i koliko je ovaj dokument štetočinski po Republiku Srbiju, najbolje govori tekst izjave, odnosno obaveštenja o privatizaciji koji čini sastavni deo spornog ugovora, odnosno njegov „prilog br.4".

Naime, MFI koje predvodi EBRD su izradile šablon obaveštenja o privatizaciji „Komercijalne banke", koji vlasti u Srbiji samo treba da prekucaju-prepišu najkasnije do 31. decembra 2012. godine, da potpišu i upute na adresu određene MFI. „U gornjem desnom uglu treba staviti memorandum Republike Srbije", ispod upisati „datum", zatim adresu institucije primaoca: „EBRD/Fond/DEG ili Swedfund", kao predmet napisati „Veza: Obaveštenje o privatizaciji Komercijalne banke a.d. Beograd" i prepisati sledeći tekst: „Poštovani, Republika Srbija ovim putem obaveštava MFI da namerava da izvrši privatizaciju 'Komercijalne banke' a.d. Beograd, a time ishod privatizacije da bude da Republike Srbija više neće imati kontrolu nad 'Komercijalnom bankom' (kako je definisano u Ugovoru Akcionara od (...) između ostalih, MFI i Republike Srbije) sa datumom od 31. decembra 2015. godine ili pre njega". Na kraju treba napisati „S poštovanjem" uz napomenu autora ovog dokumenta: „potpisuje odgovarajući ministar u Vladi RS u ime Republike Srbije". 

DEFINISANA SADRŽINA TZV. PRIVATIZACIONOG PLANA Objektivno govoreći, najznačajniji deo ugovora se odnosi na detalje privatizacije „Komercijalne banke", te se u tom kontekstu precizira da će akcionari „međusobno sarađivati na stvaranju uslova potrebnih za uspešnu privatizaciju "Komercijalne banke" do 31. 12. 2015. godine". „Radi ostvarenja ovog cilja, Republika Srbija će učiniti sve što je u njenoj moći kako bi sačinila i realizovala zajednički plan (Zajednički privatizacioni plan) za prodaju akcija u vlasništvu akcionara javnim tenderom ili javnom ponudom, u cilju privlačenja kvalifikovane ponude za privatizaciju", navodi se u ugovoru i dalje dodaje: „Akcionari su saglasni da angažuju uglednu međunarodnu firmu za pružanje profesionalnih usluga, kao što je ugledna međunarodna investiciona banka ili računovodstvena firma (Zajednički finansijski savetnik), koja će pružiti savete u vezi sa Zajedničkim privatizacionim planom" (član 5. „prenos akcija", odeljak 5.06 „privatizacija").

Takođe, spornim ugovorom se predviđaju i elementi koje Zajednički privatizacioni plan, bez ograničenja, treba da sadrži i to: Postupak, prednosti/nedostatke za „Komercijalnu banku" i prikladnost različitih metoda privatizacije, uključujući i tržišnu prodaju strateškom investitoru i jednu javnu ponudu ili niz javnih ponuda na međunarodno priznatoj berzi ili i/ili na BELEX-u; Procenu vrednosti „Komercijalne banke"; Promene u strukturi korporativnog upravljanja „Komercijalne banke", koje su potrebne u okviru priprema za za potencijalnu privatizaciju „Komercijalne banke"; propise koji mogu da utiču na privatizaciju „Komercijalne banke"; Sprovođenje privatizacije, identifikaciju potencijalnih investitora, realizaciju kampanje i prezentacije, pripremu informatora za potencijalne investitore, izrada svih ugovornih dokumenata i obezbeđivanje usaglašenosti svih ponuda sa kriterijumima kvalifikovanosti (član 5. „prenos akcija", odeljak 5.06 „privatizacija", tačke „a" i „b"). Dakle, ove odredbe ugovora svedoče o tome da će režim u Srbiji biti u obavezi da sa zajedno sa svojim mentorima koje predvodi EBRD, usaglasi sve formalne i marketinške elemente privatizacije „Komercijalne banke". Drugim rečima, srpske vlasti će biti primorane da, bez previše opiranja, „skroje" tender za privatizaciju „Komercijalne banke" i to po meri i diktatu MFI koje predvodi EBRD. 

ODREĐENI ROKOVI ZA IZBOR PRIVATIZACIONG SAVETNIKA Ugovorom se dalje predviđa da su akcionari „dužni da obezbede da 'Komercijalna banka' plati honorar za angažovanje Zajedničkog finansijskog savetnika i njegove troškove" i dodaje: „akcionari su saglasni da sve nagrade Zajedničkom finansijskom savetniku za uspešno obavljen posao odbijaju od bruto prihoda prodaje, srazmerno prodatim akcijama". Takođe, akcionari „prihvataju da rade sa Zajedničkim finansijskim savetnikom i da se sa njim konsultuju u vezi sa Zajedničkim privatizacionim planom" (član 5. „prenos akcija", odeljak 5.06 „privatizacija", tačke „c" i „d").

Međutim, kolika je žurba da se u pripremne faze privatizacije „Komercijalne banke" krene što pre, govre sledeće odredbe ugovora: „Republika Srbija će MFI do 20. juna 2011. godine dostaviti nacrt predloga projektnog zadatka za angažovanje Zajedničkog finansijskog savetnika (...)", „Republika Srbija će uložiti razumne napore za preduzimanje potrebnih koraka, radi pokretanja javnog konkursa za angažovanje Zajedničkog finansijskog savetnika objavljivanjem poziva za dostavljanje ponuda do 30. novembra 2011. godine u listu Financial Times (ili sličnim medijskim publikacijama)", „Republika Srbija će MFI uputiti Obaveštenje o privatizaciji do 31. decembra 2012. godine", kao i odredba: „Republika Srbija će MFI dostaviti nacrt predloga Zajedničkog privatizacionog plana do 30. septembra 2013. godine i taj nacrt će biti osnov za razmatranje i konsultovanje sa akcionarima. Republika Srbija će učiniti sve što je u njenoj moći da Nacrt zajedničkog privatizacionog plana bude prihvatljiv drugim akcionarima".

Taj plan će biti takav da privatizacija može opravdano da bude okončana do 31. decembra 2015. godine, i da ima utvrđen rok koji pada na taj dan ili pre tog dana. Što se tiče roka on može da bude produžen samo u izuzetnim okolnostima, uz pisanu saglasnost Republike Srbije i MFI. Takođe, u slučaju tenderske prodaje Nacrt zajedničkog privatizacionog plana mora da sadrži obavezu Republike Srbije da naloži Zajedničkom finansijskom savetniku da izvrši nezavisnu procenu „Komercijalne banke" i da da postupak nadmetanja sprovede otvoreno i na osnovu obaveznih kriterijuma kvalifikovanih ponuđača koje akcionari među sobom dogovore. Republika Srbija će dostaviti MFI konačnu verziju Zajedničkog privatizacionog plana do 31.12.2013. godine, a svaka MFI će u roku od 30 dana od dostavljanja, obavestiti Republiku Srbiju da prihvata Plan i time pristaje na saradnju u njegovoj realizaciji, ili da ga ne prihvata, sa obrazloženjem razloga za neprihvatanje Plana (član 5. „prenos akcija", odeljak 5.06 „privatizacija", tačke „e", „f", „g", „h", „i").

SPOROVI ĆE SE REŠAVATI PO PRAVU ENGLESKE Period važenja jednog ovako štetočinskog ugovora je perfidno ograničen sve dok MFI, koje predvodi EBRD, ne sprovedu praktično u delo zacrtane namera. Naime, ugovor zavisi „od okončanja započete dokapitalizacije MFI u "Komercijalnoj banci", odnosno biće na snazi sve do onog trenutka kada Republika Srbija ili sve MFI budu prodale svoje akcije u celosti u skladu sa modalitetima ovog ugovora" (član 6. „razno", odeljak 6.01. „predhodni uslovi i rok ugovora"). Kada je u pitanju komunikacija na relaciji Republika Srbija-MFI, propisuje se sledeća obaveza: „Sva dokumenta i sva saopštenja koja treba dostavljati po osnovu ovog ugovora biće na engleskom jeziku, ili propraćena prevodom na engleski jezik" (član 6. „razno", odeljak 6.03. „merodavni jezik").

A ukoliko bi nekome u Republici Srbiji palo na pamet da na bilo koji način koriguje ili da odloži obaveze iz spornog ugovora, to bi dodatno dovelo do nesagledive štete po državu: „Ugovor zabranjuje bilo kakvo postupanje ili odricanje ugovornih strana od modaliteta ili uslova iz ugovora" (član 6. „razno", odeljak 6.03. „prava, pravni lekovi i odricanje"). U konkretnom slučaju nacionalnog zakonodavstvo, odnosno pravni sistem Republike Srbije je apsolutno marginalizovan, što potvrđuje i sledeća odredba: „Ovaj ugovor i svaki spor, nesuglasica, ili potraživanje koje proistekne iz njega ili u vezi sa njime biće uređeni i tumačeni u skladu sa pravom Engleske" (član 6. „razno", odeljak 6.07. „merodavno pravo"). Zbog toga se nameće razumljivo pitanje da li jedan ovakav ugovor podleže međunarodnoj arbitraži u slučaju eventualnog spora?

„Svaki spor, nesuglasica, ili zahtev koji nastane iz ovog ugovora, ili povreda, raskid ili nevaljanost ugovora rešiće se arbitražom u skladu sa arbitražnim pravilima UNCITRAL koja u datom trenutku budu važeća. Biće jedan arbitar, a organ koji će ga imenovati biće LCIA. Sedište i mesto arbitraže će biti London (Engleska), a engleski jezik će se koristiti tokom celog arbitražnog postupka", precirirano je ugovorom. A zatim se dodaje veoma neprimerena i skandalozna odredba: „Akcionari se ovim odriču svih prava po osnovu Zakona o arbitraži iz 1996. godine ili da se na drugi način žale na bilo kakvu arbitražnu presudu, ili da traže određivanje predhodne primene materijalnog prava od strane sudova Engleske". U tom smislu svaki eventualni arbitražni postupak gubi svoj smisao: „Arbitražni sud neće biti ovlašćen da preduzima ili donosi, i svaki akcionar je saglasan da ne traži od bilo kog sudskog organa bilo kakve privremene mere zaštite ili redovan pravni lek pre donošenja presude u odnosu na bilo kog od drugih akcionara, bez obzira na bilo koje odredbe arbitražnih pravila UNCITRAL" (član 6. „razno", odeljak 6.08. „arbitraža i nadležnost").

SRBIJA DA SE NE POZIVA NA SUVERENITET Potpisivanjem spornog ugovra sa MFI koje predvodi EBRD, Srbija se praktično odrekla svoje finansijske suverenosti što je doslovce sadržano u odredbama ugovora. „Republika Srbija izjavljuje i garantuje da je ovaj ugovor komercijalni, a ne javni ili državni posao i da Republika Srbija nema pravo da traži imunitet iz pravnih postupaka u odnosu na sebe ili u odnosu na bilo koju svoju imovinu na temelju suvereniteta ili na drugi način, po osnovu bilo kog drugog zakona ili u bilo kojoj drugoj jurizdikciji gde tužba može biti podnesena radi sprovođenja bilo koje obaveze koja proističe iz ovog ugovora ili je sa njime povezana", piše u ugovoru o dokapitalizaciji „Komercijalne banke". Međutim, MFI predvođene EBRD su otišle i korak dalje, pa su Srbiju dvostruko obavezale na odricanja svih prava, u odnosu na obaveze iz ugovora: „U meri u koji Republika Srbija ili bilo koja od njene imovine ima ili u kasnijem periodu stekne bilo koje pravo na imunitet od prebijanja, pravnih postupaka, zaplene pre presude, druge zaplene ili izvršenja presude na osnovu suvereniteta ili na drugi način, Republika Srbija se ovim neopozivo odriče ovih prava na imunitet u odnosu na svoje obaveze koje proističu iz ovog ugovora ili su povezane sa njime", navodi se u ugovoru (član 6. „razno", odljak 6.13. „odricanje od suverenog imuniteta").

DA SE UGOVOR NI SLUČAJNO NE TUMAČI KAO „PARTNERSKI" Kada je reč o obelodanjivanju teksta spornog ugovora, MFI predvođene EBRD su saglasne da „radi izbegavanja svake sumnje, svaka strana može da obelodani ovaj dokument u meri u kojoj se to traži važećim zakonom ili ukoliko to traži arbitražni ili sudski organ". Međutim, veoma je problematična odredba po kojoj se jednom od investitora, u ovom slučaju nemačkom DEG-u, dopušta objavljivanje poverljivih podataka. „DEG će imati pravo da obelodanjuju poverljive podatke uključujući i podatke u vezi sa pravnim statusom, poslovanjem i finansijskim stanjem koje bude dobio bilo kog konkretnog datuma u vezi sa translakcijama predviđenim dokumentima o translakciji svakom članu KfW Bankebgruppe", precizirano je ugovorom (član 6. „razno", odljak 6.15. „obelodanjivanje podataka"). Da apsurd bude veći, u konkretnom slučaju dokapitalizacije „Komercijalne banke", MFI koje predvodi EBRD, ne žele nikakvo partnerstvo sa Republikom Srbijom i takvu činjenicu otvoreno priznaju: „Ništa u ovom ugovoru (ili bilo kom aranžmanu koji se predviđa u istom) neće se smatrati da pedstavlja partnerstvo između ugovornih strana", decidirano piše u ugovoru (član 6. „razno", odeljak 6.16. „bez partnerstva i zastupstva").

MMF NAREDIO PRIVATIZACIJU „DRŽAVNOG BLAGA" U kontekstu ovako obimne analize najvažnijih segmenata ugovora o dokapitalizaciji „Komercijalne banke" koji je 17. decembra 2009. godine, aktuleni režim u Srbiji potpisao sa MFI koje predvodi EBRD, moguće je sumirati određene zaključke. Prvo, činjenica je da nije postojala preka potreba za dokapitalizacijom „Komercijalne banke", jer je banka likvidno i izuzetno profitabilno poslovala pre samog čina dokapitalizacije. Drugo, ovde nije reč o klasičnoj investiciji koja je za cilj imala dokapitalizaciju „Komercijalne banke" od strane manjinskog akcionara EBRD, već se u delo sprovodi pakleni plan EBRD. Prema tom planu, dokapitalizacija predstavlja najobičniju frazu i masku za predstojeću privatizaciju „Komercijalne banke", nakon čega će Republika Srbija ostati bez vlasničkog udela u banci. Treće, teško je utvrditi u kom kontekstu se, osim EBRD, pojavljuju još tri strana investitora. Nameće se pitanje da li je njihova uloga da finansijski potpomognu EBRD ili da na dugoročnom planu preuzmu vlasnički i upravljačku kontrolu nad „Komercilanom bankom", ili pak da u krajnjem slučaju aktivno učestvuju u „montiranju" procesa privatizacije banke, u korist i za interes budućeg vlasnika.

Takođe se nameće nezaobilazno pitanje, otkuda to da režim u Srbiji iznenada pokazuje spremnost da privatizuje „Komercijanu banku" koja svojim dividendama, svake godine, puni državni budžet[16]? Nema nikakve dileme da se to čini po eksplicitnom nalogu Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koji je stavio svoje „kandže" na finansijsku suverenost Republike Srbije. Najbolji dokaz za to predstavlja citat iz tzv. „pisma o namerama" koje je Vlada Srbije uputila na adresu MMF u Vašington: „Državni vlasnički udeli u bankama biće eleminisani čim to postane moguće"[17]. U samom tekstu ugovora o dokapitalizaciji, tačnije u preambuli ugovora, MFI koje predvodi EBRD, priznaju da namera Vlade Srbije o privatizaciji „Komercijalne banke" prozilazi iz strateškog dokumenta koji je Vlada usvojila i poslala MMF-u[18]. Dakle, indikativno je da je režim u Srbiji aktivno pregovarao sa predstavnicima MMF da je Vlada donela strateški dokument o nameri da izvrši privatizaciju „Komercijalne banke", da je MMF-u napismeno poslato obećanje, i da je potom stavljen potpis na ugovor o dokapitalizaciji banke. Može se zaključiti da je to bila jedna brza, sinhronizovana akcija u kojoj su MMF i EBRD izvršile snažan pritisak na vlast u Srbiji, a simisao tog pritiska je da se Republika Srbija odrekne državnog blaga, odnosno „Komercijalne banke".

DEMAGOZI IZ VLADE I na kraju, neprimerena situacija u kojoj se našla „Komercijalna banka", poslužila je kao idealna prilika za demagogiju i populizam ministra koji je 2006. godine, „uveo" EBRD u „Komercijalnu banku", i koji danas nije spreman da javnosti prizna surovu istinu, a to je da se Vlada Srbije obavezala na prodaju „Komercijalnu banku". S tim u vezi, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić doslovce kaže: „Jedan deo novca od prodaje "Telekoma", oko 100 miliona evra, treba iskoristiti za dokapitalizaciju "Komercijalne banke". U suprotnom, Evropska banka za obnovu i razvoj bi u septembru 2012. godine mogla postati većinski vlasnik "Komercijalne banke". To ne smemo dozvoliti i u Vladi postoji konsenzus da država dokapitalizuje "Komercijalnu banku"[19]. Iz ovakve izjave ministra Dinkića stiče se zaključak da Srbija zaista neće dozvoliti da EBRD postane većinski vlasnik „Komercijalne banke". Međutim, iz potpisanog ugovora o dokapitalizaciji proizilazi da su EBRD i Republika Srbija saglasni da se izvrši privatizacija, nakon čega država više neće imati kontrolu nad „Komercijalnom bankom". Dakle, nema nikakve dileme da je sudbina Komercijalna banke „zapečaćena" štetočinskim ugovorom o dokapitalizaciji i da nam na bazi tog ugovora ne preostaje ništa drugo nego da počnemo da brojimo dane i mesece koji nas dele od prodaje „Komercijalne banke".



------------------------------
Izvor: standard.rs

Bože kakve nebuloze..

Znači Niš po njemu nije trebao da za džaba da "Dajteku" zemlju da digne pogon i zaposli ljude. Bolje da je ostala pusta ledina i da kukamo nad sudbinom i kako nemaju gde mladi da rade 

Nije trebalo da da, posto vec ima pogone EI sa kompletnom infrastrukturom, visokonaponskom mrezom, prugom i autoputem. Samo je bilo potrebno ubaciti masine i krenuti sa proizvodnjom, a ne da te hale tamo sada sluze za magacinski prostor i fabriku prelecu ale, vrne i gavrani. Novac od gradnje te fabrike trebalo je preusmeriti takodje u izgradnju ali nekih drugih stvari koje nemamo! Doduse za njih je mnogo ispativije bilo da se gradi od nule kako bi se pare od tog projekta smotale u dzepove stranackih tajkuna!

tako je svojevremno sam saradjivao sa RA(rendgen aparatima) ljudi kazu da su neki od ovih velikih proizvodjaca autoelektronike hteli da udju u firmu posto postoje vrlo dobre hale prilicno obucen kadar ali politika je umesala prste

Ma šta mi napriča.

EI ima pogone, ali verovatno je krov sagrađen 1953 i pod njim se gnezde suri orlovi, pod zadnji put lašten 1948, zidovi se krune, prozori polupani, pacovi se kote po podrumima, nerešena imovinska pitanja, sindikati, polutke itd. Izađe skuplje dara nego mera.

Neće nijedan ozbiljan investitor da se zajebava sa tim, jednostavnije je napraviti novu montažnu halu po meri. Nema to veze sa domaćim tajkunima, stranac gleda svaki evro kako će da ga troši.

ajd ne lupetaj gluposti kad nikad nisi bio u Ei ima vrlo dobrih hala sa vrlo dobrom infrastrukturom RA je jedna od najnovijih i u veoma je dobrom stanju

Pa jos jedino RA radi po malo zbog servisiranja tih istih rentgen aparata. Pazi od 200-300 radnika po firmi u EI Nis ostalo je mozda od 3-4 radnika znaci direktor i jos 2 coveka a negde i njih 20ak znaci zavisi od firme do firme, oni hale izdaju kao magacinski prostor kao da su im od dede ostali i tako isplacuju plate dugovanja i doprinose. EI se i dalje vodi kao Holding Kompanija na cijem je celu ne smenljivi Vojkan Mitic marioneta DS-a a ex KPJ kadar, sve je jasno!!! Covek koji je direktor zadnjih 15 ak godina mozda i vise firme koja posluje iskljucivo sa gubicima, o cemu mi dalje da pricamo taj covek je i dalje direktor a u stvari niko mu nije rekao da je kapetan potonulog broda!!!

Procitaj ovo sto sam napisao iznad, EI nije postojao 1953e onakav kakav jeste sve hale su napravljene posle 65-e i veoma su moderne, nigde ne prokisnjava ne sekiraj se ti za to niti je sta polupano, zaprepastio bi se kada bi video u kakvom su fantasticnom stanju pojedine hale i prostorije. Imovinska pitanja su resena, trebalo je samo malo politicke volje da se rese neka druga pitanja!
Sve ima veze sa tajkunima!!!

Stranci dobijaju 10000e po radnom mestu kao podstrek za otvaranje proizvodnje nista oni ne ulazu i ne kockaju ovde

Kad bi video Hanivelovu proizvodnu halu mislio bi da je pogon BMW-a u Nemackoj, mnogo me nervira kad ljudi pricaju o necemu sto nisu videli!!!

Ček ček, polako.

Prva i osnovna stvar koja zanima svakog investitora je da bude gazda i svoj na svome. Što bi išao u EI, niti je njegova zgrada niti su to njegovi zaposleni. Ulazi u mutnu balkansku vodu gde se ne zna ko je gazda, šta je čije, ko je kome ostao dužan a to niko normalan ne voli. 

Drugo, zgrada izgrađena 1965 kakva god bila sigurno je energetski neefikasna i troši tri puta više nafte, gasa ili struje zimi da bi se zagrejala od nove energetski efikasne montažne hale koju pravi po meri svojih potreba. Staro se jednostavno ne isplati. Nema to veze sa tajkunima nego sa logikom poslovanja.

Evo ti u Zemunu Amerikanci podigli fabriku Bol Pekedžing, ne pada mu na pamet da se zajebava sa starim fabričkim halama propalih firmi po Rakovici ili Bežaniji.

 Praviš po svojoj meri, unapred znaš koliko će zgrada i da košta i da troši i što je najbitnije tvoje je a ne Perino, Toše od sindikata, grada, ove ili one stranke.

To je nebriga drzave. jesu li to bila drzavna preduzeca? Jesu. Molim lepo sve je jasno. Ko je trebao da izvrsi privatizaciju, dokapitalizaciju i likvidaciju? Drzava. Zasto nije uradjeno? Zato sto drzava nije htela.
Najbitnije je bilo prodati DIN Nis, lepa fabrika profitabilna, prodaj odmah ogradio se u nju i kurta i murta i sve pare odose u drzavnu kasu a Nis dobio ku**c da istera oci, no to je drugi problem. Svaka budala moze da proda fabrike koje posluju sa debelim plusom koja nemaju dugovanja i gde su imovinsko pravni odnosi cisti, ali cim treba preduzeti nesto da se problemi rese kako bi se privatizovala losa babrika odmah svi okrecu glavu prave se blesavi i narod guraju pod tepih da bi nam sada u predizbornoj godini mahali nekim usranim investicijama koje ovom gradu znace i koliko davanje vestackog disanja hamburskoj slanini!
Pogledaj kako je opadao broj radnika u EI Nis kroz godine:
Broj radnika
1986. god. - 27.112
1990. god. - 20.000
2000. god. - 10.700
2005. god. - 5.500
privatizacija 2005-2009
2010. god. - 352
 Da li mislis da se neko u ovoj jebenoj drzavi zapitao sta je bilo sa zivotima 26800 radnika? A znaju da jedu govna oko privatizacije i investicija, sta je bilo sa hiljadama radnika iz MIN Nis, iz Nitexa, iz FP Jastrebac... Da li znas uopste koliki broj ljudi u Nisu nema posao, jer ljudi NEMAJU GDE da rade da bi oni skotovi doveli jebenu Juru i Dajtek da radimo za 16.000RSD plate dok ta ista Jura i Dajtek imaju 10.000e po radnom mestu, i to nasih para, od nasih usta uzete...


Ja sam gradjevinac i ja sam prvi za to da se treba graditi novo jer mi je to hleb, ali sta da radimo sa starim objektima koji su napravljeni kaoko treba na mestu gde treba, da ih ostavimo da propadaju ili cuvamo pecurke u njima, ne razumem te...
Koji je tvoj predlog?

Danilo je verovatno član DS-a. Nadam se da bar ima od toga koristi, jer kod nas ima i dosta "zaluđenika", koji veruju u bajke o pravednom i dobronamernom stranom kapitalu, kome treba pružiti šansu, da nas besumučno eksploatiše. Ovo posednje normalno DS-ovci ne vide, ili ne žele da vide, a to je uglavnom efekat privatizacije i otvaranja stranih preduzeća.