Moj previd,dakle,ali obećavam da ću im do pada nabijati na nos svaku " sveobuhvatnoreformskuantikorupcijskoudripokriminalubespoštedno " sitnicu na koju naletim.Ako se,još,udruže i sa DS-om (kako se šuška,a predviđali smo to i ovde),imaću materijala do 2030-te.

Država je za poslednjih sedam godina platila skoro 30 miliona evra na ime penala za nepovučene kredite. Ugovorila je zajmove vredne 4,5 milijardi evra, od kojih koristi tek trećinu. I ne samo da se poslovi zbog kojih smo novac tražili ne rade već zbog toga kreditorima plaćamo i proviziju od koje smo mogli da napravimo 30 vrtića ili da sagradimo novi Žeželjev most.

Reč je o kreditima koji su ugovarani od 2006. do 2012. godine, u vreme vlada premijera Koštunice i Mirka Cvetkovića. Da za ovu situaciju u kojoj postoje zajmovi koji su ugovoreni pre pet-šest godina, a od kojih nije povučen niti jedan evro nema opravdanja, govori i to što razna ministarstva, državne institucije i javna preduzeća nisu iskoristili sredstva ni za ono što svi već deceniju nazivaju prioritetima. Recimo, „Železnice Srbije“ su od zajmova ugovaranih pre sedam godina povukli svega 17 odsto. Za to su u prethodnom periodu platili penale u ukupnom iznosu preko tri miliona evra. Čak je i za koridor 10 od zajmova ugovaranih pre pet godina u Srbiju ušlo samo deset odsto umesto dogovorene milijarde.

Izrazitu neefikasnost pokazali su i u Elektroprivredi Srbije i „Srbijagasu“. EPS, tačnije prethodni direktor ove kompanije Dragomir Marković za svog mandata iskoristio je svega 13,9 odsto ugovorenih kredita, iako je reč o projektima koji je trebalo da pomognu ovom gubitašu da bolje funkcioniše. Slično se poneo i direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović, koji je iskoristio trećinu od odobrenih 150 miliona evra zajma namenjenog za refinansiranje starih obaveza i obnovu mreže. Danas je ova firma jedna od onih čiji se dugovi delom plaćaju i iz budžeta.

Rekorder po dužini mandata u Vladi Srbije, nekadašnji ministar zdravlja Tomica Milosavljević, očito je u amanet ostavio svojim naslednicima i realizaciju kredita namenjenih obnovi kliničkih centara, a od kojih do sada nije iskorišćeno baš ništa. Ni ministar Obradović nije bio mnogo aktivniji. Nisu povučena sredstva za mlade istraživače, obrazovanje za socijalnu inkluziju i slični projekti skoro 300 miliona evra.

Prema saznanjima „Blica“, niti jedna institucija u zemlji nema tačan pregled koliko smo precizno dali za penale za nepovlačenje kredita. Nezvanično, u Vladi nam je rečeno da je jedna od aktivnosti koja je usvojena u sklopu nedavnog paketa mera Vlade i analiza i ta šta je razlog što se krediti ne povlače. Očekuje se da se od jeseni aktivnije krene u njihovu realizaciju ili da se, ukoliko je to nemoguće, zatraži raskid ugovora.

Inače, iznos penala ravan je onom koji nam je neophodan da bismo već u ovoj godini izbegli krizu javnog duga.

Izvor: Blic

Ima se moze se 

Građevinsko-projektna kompanija “Mace” (Mejs) dobila je posao stručnog nadzora i rukovođenja rekonstrukcijom četiri klinička centra u Srbiji. Taj posao vredi 3,5 miliona evra koja će biti plaćena u naredne četiri godine, saznaje “Blic”.

Taj iznos je skoro tri puta veći nego što bi koštao kada bi ga radilo dvadesetak ljudi iz rasformirane Jedinice za implementaciju projekata pri Ministarstvu zdravlja, a za koji se godišnje izdvajalo oko 250.000 evra.

Ova Jedinica prethodno je radila na rekonstrukciji 20 bolnica po Srbiji, ali je rasformirana krajem 2011. jer za njen rad “nije sprovedena javna nabavka”. Ona je tokom 2012. ponovo formirana, s tim da ovog puta u njoj nije bilo nijednog inženjera. Međutim, po dolasku na mesto ministra zdravlja, Slavica Đukić Dejanović ubrzo raspušta Jedinicu i raspisuje tender za kompaniju koja će praktično raditi poslove koji su do tada bili povereni Jedinici.

- Na tender se javio samo “Mejs”, jer niko drugi nije ni mogao da ispuni uslove. Jedan od njih je, na primer, bio da je firma već vodila dva posla od po 20 miliona evra koje je finansirala Vlada Srbije. Zanimljivo je da među kriterijumima nije traženo iskustvo u rekonstrukciji i izgradnji bolnica - priča izvor “Blica”.

Kako navodi, “Mejs” će za poslove na rekonstrukciji dobiti oko 380 miliona dinara za četiri godine (oko 3,5 miliona evra, odnosno oko 870.000 evra godišnje), dok je Jedinica za implementaciju projekata od 20 ljudi godišnje koštala oko 250.000 evra bruto i bez problema iste te poslove mogla da obavlja, tim pre što je već imala iskustva sa rekonstrukcijom 20 bolnica po Srbiji.

- “Mejs”, inače, nema iskustva u poslovima izgradnje i rekonstrukcije bolnica. To su specifičniji poslovi u odnosu na običnu rekonstrukciju jer, između ostalog, treba u isto vreme organizovati i radove, ali da se bolnica tokom njih ne zatvara. Specifičan je posao i kada su u pitanju materijali s kojima se radi, jer nisu uobičajeni - navodi naš izvor.

On kaže i da su još pre raspisivanja tendera inženjeri “Mejsa” dolazili u Ministarstvo i imali sastanke sa projektantima i tehničkom kontrolom za projekte u ova četiri klinička centra.

Do zaključenja ovog broja u Ministarstvu zdravlja “Blic” nije uspeo da dobije odgovore u vezi sa rekonstrukcijom kliničkih centara, kako je i kada izabrana kompanija “Mejs”, za koje je poslove zadužena i koliko će oni koštati, zašto je raspuštena Jedinica za implementaciju projekata.
 
Prvi na redu KC u Nišu
Izvođač radova na kliničkom centru u Nišu, koji će prvi biti rekonstruisan, još nije poznat.
Spekuliše se da bi ovaj posao mogla da dobije italijanska kompanija INSO, koja je u odnosu na ostale ponuđače dala ponudu nižu za oko deset miliona evra (31,5 milion evra). Klinički centar u Beogradu dobio je saglasnost za idejni projekat, dok je glavni projekat, iako predat na tehničku kontrolu krajem 2011, još na čekanju. Za taj posao zadužen je Institut CIP.
 
Ministarstvo: U skladu sa zakonom
Ministarstvo zdravlja saopštilo je danas da je firma "Mejs" posao stručne usluge upravljanja na rekonstrukciji četiri kliničko-bolnička centra u Srbiji dobila u otvorenom postupku u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.
Kako se navodi, firma Mejs ima više od 18 referenci za ovakvu vrstu posla i njena ponuda je bila niža od planiranih sredstava za te namene.
"Sredstva za sprovođenje ove javne nabavke su planirana u skladu sa Zakonom o budžetu na razdelu Ministarstva zdravlja - Projekat 'Evropske investicione banke - Rekonstrukcija kliničkih centara'", navodi se u saopštenju.
Iz Ministarstva zdravlja demantuju da "Mejs" nema iskustva na ovim poslovima i navode da je ta firma jedna od vodećih svetskih kompanija u oblasti rukovođenja projektima i to posebno iz oblasti zdravstvene zaštite.
Kako se ističe, jedan od razloga promene sastava Jedinice za implementaciju projekta "Rekonstrukcija četiri klinička centra u Srbiji" je što za pet godina nije završeno ni projektovanje kliničkih centara, a potrošeno je 5,2 miliona evra iz kredita Evropske investicione banke.
Iz Ministarstva podsećaju da je rok za završetak izgradnje bio planiran za 2012.
"O opravdanosti odluke o promeni sastava Jedinice govori i podatak da je pri kraju završetak projekata koji su se godinama radili, tako da će krajem ove i početkom sledeće godine u sva četiri klinička centra otpočeti radovi", navodi se u saopštenju i dodaje da u prilog tome govori i činjenica da će sledeće nedelje biti potpisan ugovor o početku izgradnje KC Niš sa izabranim izvođačem. (Tanjug)

Izvor: Blic

Potpredsednik PUPS-a Milan Krkobabić, ujedno i prvi čovek JP PTT Srbija, ne uplaćuje svojim radnicima doprinose za penzijsko osiguranje, saznaje “Blic”. Dugovi Pošte prema Fondu PIO iznose devet miliona dinara.

Na spisku dužnika za doprinose i poreze nalazi se ogroman broj javnih i komunalnih preduzeća čiji su dugovi narasli na zabrinjavajućih 28 milijardi dinara.
Iz kabineta Milana Krkobabića poručuju za „Blic“ da državi ne duguju ništa jer redovno izmiruju svoje obaveze, a da je ovaj dug prikazan greškom zbog promene zakonske regulative kojom se obračunava porez na dohodak građana.

Naime, krajem maja je usvojen novi zakon po kojem se na platu radnika obračunava porez od 10 odsto, dok za doprinose poslodavac plaća 24 odsto. U Pošti kažu da su akontaciju za maj obračunali po starim propisima po kojima je stopa poreza bila dva odsto veća, dok je Fondu PIO išlo 22 odsto.

- Po tom obračunu smo platili više poreza nego što je bilo potrebno, a manje doprinosa i čekamo da Poreska uprava preknjiži, pa ćemo biti na nuli - kažu na ovoj adresi.

Rekorder među dužnicima za neplaćene poreze, prema podacima Poreske uprave do kojih je došao „Blic“, jesu „Putevi Srbije“ koji za neplaćeni PDV na putarine državi duguju 25,6 milijardi dinara. Kao što je „Blic“ već ranije pisao, u toku su veliki pritisci na Vladu da se ovaj dug otpiše.

Ostalih 2,5 milijardi dinara su dugovi nekoliko stotina javnih i komunalnih preduzeća za doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje, ali i poreze na zarade.

Ne treba na drugoj strani zaboraviti da država pribegava blokadi privatnih firmi čim se stvore uslovi za to, a sama nije spremna da disciplinuje nekoliko stotina preduzeća u svom vlasništvu.

Tako, primera radi, javno preduzeća Borjak iz Vrnjačke Banje fondu PIO duguje oko 40 miliona dinara, a za zdravstveno osiguranje neverovatnih 60 miliona dinara.

Nuklearni objekti, prema podacima Poreske uprave, duguju čak 15 miliona dinara za penziono osiguranje, a osam za zdravstveno.

- Ne dugujemo ni dinara PIO fondu, niti državi uopšte po bilo kom osnovu - rekao je kratko za „Blic“ Jagoš Raičević, koji se nalazi na čelu ovog javnog preduzeća.
U „Jat tehnici“, koja bi za doprinose za penziono osiguranje trebalo da uplati oko devet miliona dinara, tvrde da je to minorna suma u odnosu na onu koju svakog meseca uplaćuju na adresu Fonda PIO.

- Mesečno uplaćujemo između 35-40 miliona dinara za ovu vrstu doprinosa. Pre neki dan smo pustili platu, tako da tek sledi uplata doprinosa. Pre bih rekao da mi državi stalno nešto dajemo, a ne da joj dugujemo - kaže za „Blic“ Srđan Mišković, direktor „Jat tehnike“.

Veće neplatiše doprinosa za svoje zaposlene čak i od javnih preduzeća su komunalna preduzeća od kojih samo Fond PiO potražuje čak više od 640 miliona dinara, što je pet puta više od duga javnih preduzeća prema ovoj državnoj instituciji.

Primera radi, JKP Lazarevac duguje državi za doprinose i poreze fantastičnih 400 miliona dinara, od čega je polovina za poreze na zarade, a druga polovina za doprinose za penziono osiguranje.

Izvor: Blic

pazi kad mi je ova mumija postala odvratnija od svih političara i NVO ženetina zajedno.

Sibaj vis kako ima fensi stav za slikanje. 

kažu, na predhodnom radnom mestu, u predhodnoj vladi, jedini idejni projekat mu je bio to što je osmislio da se uz kafu dobija i kolačić.
udar na budžet.

To je javna tajna i svi to znaju da se u JP ne uplacuju doprinosi za penzije, ovo vazi i za policiju i zandarmeriju, nego kad covek podje u penziju onda mu uplate sve odjedared, da ste kojim slucajem privatnik i ne uplatite doprinose na vreme bili bi ste istog trenutka blokirani, platu privatnik ne mora da vam da na vreme moze da zakasni i do tri meseca ali doprinose MORA na vreme da uplati!!!

eh da je samo blokada.