Kako je pljačkana Srbija
B. Hadžić | 29. jun 2013.

Domaći ekonomisti u sprezi, sa MMF i Svetskom bankom, bacili Srbiju u ekonomski ambis. U rasprodaji državnih resursa, pored upozorenja sa svih strana, učestvovali G 17 stručnjaci, sa Labusom i Dinkićem na čelu, ali i Đelić i Mirko Cvetković

PROŠLO je 40 godina od kada je "Čikaška škola" predvođena neoliberalanim ekonomistom Miltonom Fridmanom, američkim korporacijama, Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom izvela šok-terapiju u Čileu. Prethodno je u puču, koji je izvela vojska generala Augusta Pinočea, ubijen demokratski izabrani predsednik Salvador Aljende. Odmah su rasprodati državni resursi, ljudi su pootpuštani sa posla, cene hrane, vode, struje, grejanja su se utrostručile, a plate ostale iste ili su devalvirale. Građani Čilea do osamdesetih godina, živeli su u bedi kao nikad u svojoj istoriji.
 

Bila je ovo prva "šok terapija".
Ista "terapija" primenjena je potom i u Argentini, Urugvaju, Brazilu, Boliviji, a po padu Berlinskog zida - i u zemljama Istočne Evrope, Rusiji, kasnije i u nekoliko zemalja Azije, a na spisku su, naravno, i zemlje Balkana.

Cilj je uvek isti: sva moć odlazi u ruke korporacija, što na kraju i dovodi do situacije koju kolokvijalno nazivamo - "jedan odsto bogatih i 99 odsto siromašnih", kao proces - bogati postaju još bogatiji, a siromašni sve siromašniji. Srednja klasa je raslojena!

Nažalost, isti film, i pored mnogih upozoravanja, gledali smo i u Srbiji posle petooktobarskih promena. Među onima koji su upozoravali šta nas čeka ako nam makroekonomsku politiku kroje MMF i Amerika, nalazi se i profesor i dobitnik Nobelove nagrade Džozef Stiglic, svojevremeno i potpredsednik Svetske banke. Tokom posete Beogradu 2001, posle sastanka s predsednikom vlade Zoranom Đinđićem, Stiglic je rekao za "Ekonomist magazin".

- Postoje brojni slučajevi koji pokazuju da saveti MMF nisu u skladu sa interesima zemlje kojoj su upućeni. Zato se morate diplomatski suprotstaviti "šok terapeutima" iz MMF, braneći vlastite interese, jer ulog u tranziciji je mnogo veći od ekonomije - u pitanju je razvoj celokupnog društva.

Ugledni ekonomist Jože Mencinger, svojevremeno i potpredsednik vlade Slovenije, koja je odbila "pomoć" MMF, želeo je da pomogne:

- Poručio bih kolegama u Jugoslaviji da se mnogo ne oslanjaju na savete svetskih ekonomista. Nama su neki od tih ekonomista na početku devedesetih predlagali da fiksiramo kurs tolara - čemu smo se odlučno oduprli. Zahvalili smo se Džefriju Saksu i pokazali mu izlaz iz Slovenije.

Znali su to i neki poljski stručnjaci koji su se 1993. okrenuli sopstvenoj metodologiji ekonomske i društvene reforme, kao i stručnjaci iz Hrvatske (poput Branka Horvata) čiji su građani u igri sa MMF prošli kao "bosi po trnju"...

Profesor ekonomije Mlađen Kovačević učestvovao je u tim raspravama i bio svedok kad se u Srbiji donosila odluka da se neoliberalni koncept prihvati. On je i kritikovao i upozoravao stručnjake koji su u to vreme vodili ekonomske reforme u Srbiji. Na početku razgovora za "Novosti" podseća kako su izgledale prve godine 21. veka.

- Nakon "osvajanja demokratije", sticajem okolnosti na vrhu političke piramide našle su se stručno vrlo problematične ličnosti, a tu pre svega mislim na stručnjake iz G 17, Mlađana Dinkića i Miroljuba Labusa, ali i Mirka Cvetkovića, Aleksandra Vlahovića, Gorana Pitića i Božidara Đelića koji je kao "asistent" ekonomiste Džefrija Saksa ( koji se kasnije posipao pepelom po glavi priznajući da je bio u zabludi) već učestvovao u sličnim projektima, kada je MMF bio u Rusiji posle raspada SSSR - kaže profesor Kovačević. - Samozvani "vizionari" ekonomskih reformi u Srbiji, možda iz ubeđenja, a neki vođeni finansijskim motivima, ignorisali su sva upozorenja stranih i domaćih ekonomista da se klone MMF i tih recepata. Oni su potpuno ignorisali teške ekonomske krize Rusije, nekih zemalja jugoistočne Azije i Argentine, do čega je došlo zbog usvajanja modela reformi i neoliberalne makroekonomske politike koju, od Ronalda Regana i Margaret Tačer, propagiraju i sprovode MMF i Svetska banka.

Prvo su potpisali sporazume sa MMF, a onda krenuli u - privatizaciju! Skandalozan zakon o privatizaciji prošao je skupštinsku proceduru bez problema. Vrata za pljačkanje Srbije bila su širom otvorena.

Krajem 2000. i početkom 2001. predstavnici G 17, a posebno Miroljub Labus i Mlađan Dinkić, preko sredstava informisanja, isticali su da imaju gotov program privrednih reformi.

- Iako smo upozoravali da nije pametno rasprodati državnu imovinu, pogotovo kada ne postoje institucije koje će obezbediti regularnost privatizacije, ali i naučeni iskustvom kroz koje su prošli Čile, Rusija, Makedonija, Hrvatska i druge države, Dinkić, Labus, Đelić, Vlahović i ostali u vladi nisu pokazivali veliku zabrinutost.

U to vreme, pored izjave Mlađana Dinkića da za reforme koje izvodi zaslužuje Nobelovu nagradu, proslavljao se i Božidar Đelić objavama da će za tri godine Srbija biti ekonomski lider Balkana, u 2004. postati kandidat za članstvo u EU, da će biti zemlja koja doživljava najbrži privredni rast i o kojoj će se pričati kao o "srpskom čudu".

Da su u pitanju prazne priče, brzo su potvrdili negativni efekti sve precenjenije vrednosti dinara i nagle, preterane liberalizacije uvoza, koja je gušila domaću industrijsku proizvodnju - kaže profesor Kovačević.

A zapravo, sve odluke ekonomista koji su sedeli u vladi donosili su na preporuku Međunarodnog monetarnog fonda.

- To dokazuju i pohvale koje smo u to vreme dobijali od ovih institucija i koje su, najblaže rečeno, bile zasnovane na lažima - kaže profesor Kovačević.

- Krajem aprila 2003. tadašnji prvi zamenik generalnog direktora MMF gospođa En Kruger je izjavila da "ekonomska situacija Srbije i Crne Gore nastavlja da se poboljšava, uz dalje smanjenje inflacije, poboljšanje spoljnotrgovinskog deficita". To je bila ortodoksna laž, jer je spoljnotrgovinski deficit iz godine u godinu rastao. Za nju i za MMF kao instituciju, činjenice da se iz godine u godinu povećavala stopa nezaposlenosti i da se smanjivao broj zaposlenih nisu vredne pažnje, jer to za njih nije ekonomski već socijalni problem.

Žestoki kritičar modela reformi u SR Jugoslaviji, odnosno Srbiji, poretklih skoro 13 godina je i profesor ekonomije dr Jovan Dušanić. On je u brojnim radovima, na raznim diskusijama, pokušavao da ukaže na prevaru koja se odvija preko leđa građana.

- Ekonomska politika koja se od 2000. sprovodi u Srbiji realizovana je u skladu sa Vašingtonskim dogovorom koji, pre svega, vodi računa o interesima svetske oligarhije i krupnog kapitala, a na štetu građana. Ovim programom Srbiju, ali i druge postsocijalističke zemlje, trebalo je lišiti vlasništva nad resursima. Ovaj prostor tretiran je pre svega kao izvor jeftine obespravljene radne snage i tržište za proizvode bankarskih usluga zapadnih zemalja - reči su profesora Dušanića.

Početkom 2002. doneta je odluka o gašenju četiri velike banke u Srbiji.
- Kada je Dinkić, kao guverner Narodne banke, počinjao sa reformama, u bankarskoj sferi bila su poznata, kako pozitivna tako i negativna, iskustva drugih zemalja u tranziciji, ali i činjenica da je u svim zemljama članicama EU najmanje 80 procenata kapitala vodećih banaka u domaćem vlasništvu. Tada sam upozoravao (navodeći negativna iskustva drugih država) da banke u većinskom vlasništvu stranaca neće finansirati razvoj, proizvodnju, izvoz, modernizaciju privrede i otvaranje novih radnih mesta, nego će stanovništvu odobravati skupe kredite (po zelenaškim kamatnim stopama) za kupovinu, uglavnom, uvezene robe, te će na taj način ostvarene ogromne profite na suptilne načine transferisati u inostranstvo - priča nam profesor Dušanić.

Sa ovim se slaže i Alaksandar Radović, direkor Poreske uprave od 2001. do 2003. godine, kojeg je na to mesto predložio Božidar Đelić. On je bio čovek zadužen za naplatu ekstraprofita. U momentu kada, po njegovom sopstvenom priznanju, zakon nije važio za sve tajkune isto, on se sam povukao sa te funkcije.

- Od 2000. godine krenulo se sa velikim ambicijama da Srbija postane normalna zemlja, ali se ubrzo pokazalo da će se svesti na to ko će više novca za sebe zaraditi. Ja nisam želeo da budem deo tog aparata - kaže Radović, koji je objavio i knjigu "Sumrak liberalizma".

I danas je Srbija potpuno zavisna od MMF, koji je, ironično, osnovan posle Drugog svetskog rata da pomaže zemljama koje su u recesiji kako se u budućnosti ne bi ponovila situacija u kakvoj je ekonomska kriza i rodila čoveka po imenu Adolf Hitler.


PRIZNANjE NATO
STOUB Talbot, koji je za vreme bombardovanja Srbije vodio zajednički obaveštajni Komitet za diplomatiju Pentagona i Stejt departmenta, u predgovoru knjige direktora za veze Džona Norisa kaže:

- Stvarni cilj tog bombardovanja nije imao nikakve veze sa brigom za kosovske Albance - stvarni uzrok bio je to što Srbija nije sprovodila tržišne, socijalne i ekonomske reforme, što znači da je to bila poslednja oaza Evrope koja se nije povinovala neoliberalnim programima pod upravom SAD, pa je to moralo biti uklonjeno.


DINKIĆEVE DISKVALIFIKACIJE
- UKOLIKO bismo nešto i rekli, vladajuća nomenklatura bi nas kroz medije grubo diskvalifikovala. Prvi na listi je bio Mlađen Dinkić koji nas je zvao starim babama gatarama i ljudima prošlih vremena koji stalno plaše narod predskazujući tešku krizu - priča profesor Kovačević.

VEĆA PRIMANJA OD DRŽAVNOG VRHA
Prvi čovek Niške Banje plaćeniji od predsednika!
Autor: Ekipa Alo! | 03.07.2013 - 2
 
Mesečna primanja prvog čoveka Niške Banje za 2.500 dinara veća su od plate predsednika Srbije, 30.000 od premijera i čak 46.000 od prvog potpredsednika Vlade.

Prosečna plata u Niškoj Banji je ispod 30.000 dinara
 Zoran Vidanović (URS) u decembru 2012. zaradio je čak 135.362 dinara, dok je neto plata Tomislava Nikolića 132.000 dinara, Ivice Dačića 105.000, a Aleksandra Vučića 92.600 dinara.
 Prema podacima sa platnog lista do kog su „Južne vesti” došle posle punih pet meseci i reakcije Rodoljuba Šabića, Vidanovićeva neto plata bila je oko 95.000, ali je uvećana na ime „državnog i verskog praznika” za 8.500 dinara, a zatim za još 30 odsto na konto takozvane stimulacije. Da nije reč o izuzetku, pokazuju i podaci o zaradama iz prethodnih meseci.

 Kada drugi budu bili predsednici opština 12 godina, možda će i oni da dobiju povećanje: Zoran Vidanović | Foto: Saša Đorđević

 Od avgusta do decembra isplaćena suma nijednog meseca nije bila manja od 130.000 dinara. Inače, Vidanovićeva primanja za oko 30.000 dinara su veća od preostale četvorice predsednika niških opština, ali on u tome ne vidi ništa sporno. „Nemam nameru ni da se pravdam, ni da se izvinjavam.
 I oni kad budu bili 12 godina predsednici opština, možda će i njima da se da neko povećanje zbog toga što rade taj posao neprekidno toliko dugo”, kaže Vidanović. Od predsednika opštine Niška Banja je u decembru u Nišu veću zaradu imao samo gradonačelnik Zoran Perišić, koji je tog meseca inkasirao 142.000 dinara. Prosečna plata građana u Niškoj Banji je ispod 30.000 dinara, navode „Južne vesti”.

BIVŠI FUNKCIONER JUL-A I DIREKTOR KLINIČKOG CENTRA SEDI U ODBORIMA KCS-A I ALIMS-A
Mirin kadar prima sedam srpskih plata!
Autor: Ružica Kantar | 04.07.2013
 
Jovan Hadži Đokić, bivši visoki funkcioner JUL-a kojeg je Sud časti Beogradskog univerziteta osudio jer je prisvojio naučne radove svog kolege kako bi postao član SANU, danas je jedan od najplaćenijih funkcionera u Srbiji, saznaje “Alo!”.

Sumnjičen je i kao Mladićev jatak: Jovan Hadži Đokić
Dr Jovan Hadži Đokić pored 100.000 dinara koje prima kao član dva upravna odbora ima i penziju od 90.000 dinara, a isto toliko mu daje i SANU Naime, Hadži Đokić, koji je do pada režima
Slobodana Miloševića bio direktor Kliničkog centra Srbije, uspeo je da se ustoliči u čak dva upravna odbora - Kliničkog centra Srbije (KCS) i Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS), za šta mesečno prima 100.000 dinara (KCS 65.000 i ALIMS 35.000 dinara)! Kako “Alo!” saznaje, zahvat iz budžeta ima i kao akademik i penzioner, pa tako njegova mesečna primanja na teret države ukupno iznose vrtoglavih 280.000 dinara, što je oko sedam prosečnih srpskih plata!
 Za predsednika UO KCS-a izabran je 7. marta ove godine, dok je član UO ALIMS-a od 7. maja 2009. Sudeći prema imovinskoj karti na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, od 1. oktobra 2010. godine prima i penziju od čak 90.000 dinara, što je skoro dve prosečne plate u Srbiji. Isti iznos prima i od Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Zanimljivo je da su upravo njegovo članstvo u toj prestižnoj instituciji pratile brojne kontroverze i skandali.


Ponovio se džipom
 Iako kaže da nema ušteđevinu, dr Jovan Hadži Đokić je ponosni vlasnik automobila “tojota rav 4”. Ovu modernu zver na četiri točka, proizvedenu 2011. godine, Đokić je nedavno pazario, što je uredno i prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije. Prema podacima sa zvaničnog “Tojotinog” sajta u Srbiji, cena ovog automobila se, u zavisnosti od modela i vrste motora, kreće između 24.100 i 37.200 evra. Podsetimo, 2003. godine, četiri lekara
podnela su SANU i Sudu časti Beogradskog univerziteta prijavu protiv Hadži Đokića tvrdeći da je prisvojio radove svog kolege i da je lažno predstavljao da je uveo nove hirurške i endoskopske metode, dok su one zapravo već bile primenjivane u našoj zemlji. Sud časti BU javno je osudio Hadži Đokića i naveo da je prekrišio etički kodeks. Međutim, u SANU primedbe lekara nisu uzeli u obzir jer su, navodno, kasnili sa pokretanjem postupka osporavanja kandidature.
 Visoki funkcioner u stranci Mire Marković u medijima je pominjan i kao jatak Ratka Mladića. Godine 2010, policija je, navodno, u njegovom stanu, koji se nalazi na Banovom brdu odmah pored Mladićevog, pronašla 78.850 švajcarskih franaka, 7.340 dolara i neprijavljeno oružje. Međutim, Hadži Đokić je u izveštaju koji je podneo Agenciji za borbu protiv korupcije naveo da nema nikakvu ušteđevinu, ali da je vlasnik trosobnog stana od 90 kvadrata, kao i suvlasnik drugog stana i trosobne vikendice od 60 kvadrata.

Agencija proverava Đokića!
 Dr Hadži Đokić juče nije bio raspoložen da komentariše svoj angažman u državnom aparatu, ali je kratko poručio da je pre tri meseca podneo zahtev za smenu u UO ALIMS-a. U toj institiciji pak nisu naveli da li je Đokić podneo zahtev za smenu, već su samo prokomentarisali da je ispoštovan član 28. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji kaže da funkcioner koji “namerava da vrši više funkcija istovremeno je dužan da u roku od tri dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja zatraži saglasnost Agencije”. U Agenciji za borbu protiv korupcije poručili su za “Alo!” da će nam informacije dostaviti kada provere ceo slučaj.
 Hadži Đokuć nije želeo da odgovori za naš list da li u međuvremenu prima platu u ALIMS-u, kako stoji na sajtu Agencije za borbu protiov korupcije, kao ni da li je u sukobu interesa. “Van Srbije sam. U romingu. Mogu da pričam o tome kada se vratim”, poručio je Đokić.

RASIPNIK: Direktor EPS bacio milijardu samo na savetnike
Društvo,
04.07.2013.

Aleksandar Obradović, uprkos gubitku kompanije od 20 miliona evra, angažovao osam konsultantskih kuća, za čije će usluge građani Srbije izdvojiti neverovatnih 10 miliona evra


Troši nemilice: Aleksandar Obradović

BEOGRAD - Za konsultantske kuće u Srbiji nema krize.„Elektroprivreda Srbije“ (EPS), na čijem je čelu Aleksandar Obradović, raspisala je osam tendera za angažovanje savetnika i namerava da ih plati milijardu dinara ili oko deset miliona evra, otkriva Kurir.

Trošak je planiran još prošle godine kad se znalo da će manjak EPS biti veći od 20 miliona evra i da ova godina neće biti bolja.

Za kakve je sve poslove i projekte direktor EPS-a angažovao konsultantske kuće,  koliko će pojedničano "njihova istraživanja" koštati građane Srbije, i šta EPS-ovi mnogobrojni direktori i inženjeri rade po tom pitanju, pročitajte u štampanom izdanju Kurira za petak 5. jula

Namerno se to radi.
Stoka namerno gura Eps u dugove ,dugove dok jednog dana ne izdaju saopstenje:"Postovani gradjani i gradjanke,veoma mili nam zastupnici liberalnog trzista,otvorenog trzista,demoktratske orijentacije ka utabanom putu nasem spasu,zvezdi Vodilji i vekovnom saradniku-Evropskoj Uniji-,sa velikom zaloscu moramo da konstatujemo da EPS duguje 20 milijardi evra,nalazi se pred kolapsom-ali nasa Vrla proevropska,zapadno orijentisana Vlada je uspela da pronadje strateskog partnera koji ce te dugove da preuzme uz buduce Vlasnistvo u Kompaniji od 51% gde ce nasa Drzava ipak sacuvati PDV nad ovim velim strateskim resursom.Zahvaljujemo se na saradnji,glasajte za nas".

Spavaj Srbijo
snom mrtvijem spavas
i gledaj kako ces sutra da kupis novi LED-televizor,I Phone telefon,za dame neki moderni parfemcic na poklon.

Spavaj Srbijo i sanjaj jahtu od 25 metara,letovanje na azurnoj obali i Ekrema kao pobednika velikog Brata(ne zaboravi da mu cestitas putem SMS-a i  dok cekas 2 sata dok ti oci ne ispadnu da se tvoja poruka pojavi u donjem delu ekrana-kad se pojavi pozovi ceo komsiluk na jece i pice da napravite zurku u to ime-Jer ti Srbine za bolje i nisi!

Marija Rašeta nije kriva za aferu aerodrom
Apelacioni sud odbacio je žalbu tužilaštva i potvrdio oslobađajuću presudu Višeg suda protiv bivše ministarke u aferi renoviranja Vip terminala na aerodromu

  Bivša ministarka Marija Rašeta Vukosavljević pravosnažno je oslobođena optužbi da je zloupotrebila službeni položaj u aferi “aerodrom”.


Apelacioni sud odbacio je žalbe tužilaštva i potvrdio presudu Višeg suda kojom su, zbog nedostatka dokaza, osim Rašete optužbi oslobođeni i njeni “saradnici” Duško Grilihes, Slađana Ivković, Branislav Vitasović, Detan Mišović i Lazar Buncić.

Marija Rašeta, zbog afere koja je izbila nakon renoviranja Vip terminala na aerodromu, bila je uhapšena 23. novembra 2004. godine.

(E. T.)

Izvor: Telegraf

Apelacioni sud u Kragujevcu potvrdio je presudu Višeg suda u Čačku kojom je 15 osoba, medju kojima su i rukovodioci čačanske Fabrike reznog alata (FRA) oslobođeni optužbi.

Prema odluci Apelacionog suda, kojom je okončan sudski spor koji je trajao od 2006. godine, optužbe je osobođeno rukovodstvo na čelu sa generalnim direktorom fabrike, deset čačanskih advokata i dva sudska veštaka.
 
Okružno javno tužilaštvo u Čačku ih je teretilo za nezakonitu podelu novca od prodaje fabričke imovine, namenjenog isplati potraživanja radnika, u iznosu od 43,3 miliona dinara, od čega su radnici dobili samo 2,09 odsto.
 
Prvostepenom presudom generalni direktor FRA Velimir Drobnjak bio je osuđen na četiri godine i dva meseca zatvora. On najavljuje oštetni zahtev zbog neosnovanog pritvora.

Izvor: Blic

Fond za kapitalna ulaganja uplatio firmi „Gardi“ 715.000 evra da se dvorac u Novom Bečeju adaptira u objekat za decu, a radovi ni posle dve godine nisu počeli


BEOGRAD - Novac nestao, žrtve su deca.
Pokrajinski Fond za kapitalna ulaganja praktično je bacio 715.000 evra državnih para namenjenih za adaptaciju dvorca Heterlend u Novom Bečeju, jer ugovoreni radovi već dve godine ne počinju. Iako je Fond novosadskoj firmi „Gardi“ još 2011. uplatio 81,5 miliona dinara za njegovu adaptaciju u objekat za decu s posebnim potrebama, zdanje je i dalje bez krova, prozora, vrata, zaraslo u šiblje - potpuno ruinirano.

Ugovor za izvođenje radova zaključen je 17. marta 2011. između investitora - Opštine Novi Bečej, koju je zastupao tadašnji predsednik Milivoj Vrebalov, izvođača - firme „Gardi“ vlasnika Igora Reba, i finansijera - Fonda, na čijem čelu je bio Momčilo Milović.

Izvor: Kurir

Ono što se počešće zaboravlja je to da se ovaj tip ( inače - kadar SNS-a ) "pročuo" još u oktobru mesecu  (  http://www.scandal.rs/rijaliti-sou-kao-preporuka-za-posao-dragana-milosevic-savetnica-direktora-epsa/ )

  Rijaliti šou kao preporuka za posao: Dragana Milošević savetnica direktora EPSa!

     " ...U grupu, najblaže rečeno spornih postavljenja, ušla je i Dragana Milošević, koja je s podijuma “Granda” došla na mesto asistenta novopostavljenog v.d. direktora Elektroprivrede Srbije Aleksandra Obradovića. Miloševićeva je za asistenta direktora EPS-a došla s iskustvom balerine u emisijama “Grand”, odnosno asistentkinje Saše Popovića u “Zvezdama Granda”. Prethodno je volontirala u Informativnoj službi SNS i kratko držala svoju turističku agenciju, koju je ubrzo zatvorila..."

Vec smo pisali o balerini klad je postavljena na funkciju, ali nije na odmet da se podsetimo