Afera Bulevar: Gde je šest miliona evra?

Beograd,
23.10.2012.

Policija počela da ispituje da li je obnova Bulevara kralja Aleksandra, koja je koštala 1,7 milijardi dinara, preplaćena za oko 600 miliona dinara

Bulevar sada možda izgleda lepše, ali ko je uzeo pare?

BEOGRAD - Sumnjivo.
Policija je počela da ispituje da li je obnova Bulevara kralja Aleksandra 2010. godine, koja je koštala oko 17 miliona evra, preplaćena, i to za oko šest miliona evra (600 miliona dinara), saznaje Kurir!

- Firme „Svitelski“ i „Por“ ponudile su da rekonstrukciju saobraćajnice urade za 1,1 milijardu sa PDV, dok je „Balkan gradnja“ tražila 1,7 milijardi. Tenderska komisija je odlučila da izabere „Balkan gradnju“ pravdajući se da ostale firme nisu ispunile uslove tendera - kaže sagovornik Kurira i dodaje da postoji sumnja da je podizvođač ove firme „Inter-kop“ uradio duplo više radova nego što je to bilo dozvoljeno uslovima tendera.

U beogradskoj Agenciji za investicije i stanovanje, koja je sprovela tender, kažu za Kurir da su - poučeni iskustvom loše rekonstrukcije Požeške ulice, koju je radio „Svitelski“ angažujući nekompetentne podizvođače - tražili od Evropske investicione banke (EIB), koja je dala kredit, da sa restriktivne liste skine ovu firmu i da u budućim projektima izvođač mora da obavi minimum 60 odsto posla bez podizvođača.

- Tender za Bulevar sproveden je po pravilima EIB uz obavezu o minimumu od 60 odsto. Procena vrednosti radova od strane CIP bila je 1,2 milijarde dinara bez PDV. Iako su znali da ne ispunjavaju osnovne tenderske uslove, „Svitelski“ i „Por“ dali su ponude znatno niže od procenjene vrednosti kako bi čitav postupak devalvirale. „Por“ je čak naveo da će sve radove, osim neznatnog dela, izvoditi podizvođači - objašnjavaju u Agenciji.

Ponuda „Balkan gradnje“, kako dodaju, bila je prva ispravna s najnižom cenom od 1,4 milijarde bez PDV. U „Balkan gradnji“ nisu bili spremni za komentar.

„Inter-kop“: Bili smo podizvođači radova

U „Inter-kopu“ priznaju da su bili podizvođači.
- Obavili smo radove vredne 363 miliona dinara sa PDV. Bili smo angažovani na pripremnim i zemljanim radovima, izradi novog tramvajskog koloseka (bez polaganja pruge) i kolovoza - rekao je za Kurir Dragan Lazić, pomoćnik generalnog direktora za ekonomska pitanja.

Najveća zarada od rekonstrukcije 2010. godine

„Balkan gradnja“

Godina Prihod Profit
2008. 466 miliona 10 miliona
2009. 432 miliona 34 miliona
2010. 1,6 milijardi 168 miliona
2011. 463 miliona 33 miliona

„Inter-kop“

Godina Prihod Profit
2008. 5 milijardi 202 miliona
2009. 5 milijardi 132 miliona
2010. 8 milijardi 181 milion
2011. 11 milijardi 178 miliona


Autor: Ekipa Kurira

Direktor sebi namestio posao od 8.000 evra


Agencija za borbu protiv korupcije donela je juče preporuku za razrešenje Borislava Stojkova, direktora Republičke agencije za prostorno planiranje, jer je tu javnu funkciju koristio za sticanje imovinske koristi u iznosu od ukupno 790.000 dinara, kao i određenih pogodnosti za sebe.
Borislav Stojkov

Proveravajući podatke iz registra funkcionera, Agencija je otkrila da je Stojkov zaključivao ugovore o pružanju stručne pomoći na izradi prostornog plana, a rešenjima o obrazovanju timova za pružanje stručne pomoći imenovao je sebe za člana rukovodnog tima. Potom je, kako tvrdi Agencija, doneo rešenja kojima je sebi kao članu rukovodnog tima utvrđivao određenu novčanu naknadu.


Koristeći ovlašćenja koje ima u svojstvu direktora, Stojkov je donošenjem ovih rešenja omogućio sebi da na ime izvršenja poslova u rukovodnom timu stekne imovinsku korist od 340.000, odnosno 450.000 dinara.

 

Agencija navodi da je Stojkov bio dužan da pismeno obavesti Vladu Republike Srbije i tu instituciju o postojanju sumnje u sukob interesa koji u konkretnoj situaciji ima, što on nije učinio.


Agencija za borbu protiv korupcije juče je saopštila i da je Zlatko Dragosavljević, bivši državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, prekršio zakon jer je po prestanku funkcije, bez prethodne saglasnosti Agencije, imenovan u Odbor direktora kanadske kompanije “Erin Ventures Inc”.

Izvor: Blic

informacija za novi sad je da su ukradeni svi novogodisnji gradske ukrasi iz depoa gradskog zelenila. ukrasi su procenjeni na 800000 dinara. to se desilo jos na prolece ove godine, ali ni gradska vlast ni policija, ni novinari nisu objavili pljacku.

pa na hrani nas pljackaju svaki dan pa niko neobljavljuje

Fredi procesljaj malo temu ima dosta i o tome!!!

koliko nas mesečno koštaju predstavnici građana
Poslanik prosečno zaradi 203.000 dinara
28. 10. 2012. Blic.rs

Narodni poslanik u proseku košta poreske obveznike 203.100 dinara mesečno neto. Taj iznos dobijemo kada saberemo sve poslaničke plate i naknade na koje imaju pravo i podelimo ih sa brojem poslanika na stalnom radu u parlamentu.

 U ovom skupštinskom sazivu platu u parlamentu podiže 175 od ukupno 250 poslanika. Predstavnici naroda koji su odlučili da platu dobijaju van parlamenta ne odriču se drugih nadoknada, kao što su dnevnice ili naknada za odvojen život.

Primanja poslanika kreću se od 110.900 do 140.900 dinara, a osim toga imaju pravo na razne privilegije, od kojih je ubedljivo najveća naknada za putne troškove. Jedini poslanik koji se odrekao svih materijalnih prava koje mu kao poslaniku pripadaju je Nenad Popović iz DSS. Osnovna plata poslanika je od 75.900 do 105.900 dinara, koliko dobija predsednik parlamenta. Ako se na to doda 35.000 dinara, koliko iznosi paušal za rad na terenu, poslanička primanja se kreću od 110.900 do 140.900 dinara, i to bez dnevnica i dodataka.

Poslanicima koji ne žive u Beogradu, Skupština obezbeđuje zakup stana u prestonici u maksimalnoj vrednosti od 35.000 dinara, a naknada za odvojeni život od porodice iznosi oko 17.000 dinara za mesec dana.

 U ovom sazivu naknade za stanarinu dobili su Emir Elfić (BDZ) u iznosu od 33.000 dinara, dok je Radmili Gerov (LDP) za odvojen život odobreno 18.700 dinara.

 Putni troškovi su, po pravilu, najveća stavka u skupštinskom budžetu. Ako se zna da jedan dan zasedanja parlamenta košta oko milion dinara, na troškove prevoza u proseku odlazi oko 800.000 dinara. Od konstituisanja parlamenta u junu do 22. oktobra poslanicima je podeljeno 15,5 miliona dinara naknade za korišćenje sopstvenog vozila.

U junu i julu sednica skoro da nije bilo, pa ispada da je 15,5 miliona dinara potrošeno praktično za nepuna tri meseca. U istom periodu, troškovi javnog prevoza koji su koristili poslanici koštali su Skupštinu oko 30.000 dinara, dok je za smeštaj poslanika na službenim putovanjima u zemlji plaćeno 504.500 dinara. Interesantno je da finansijska služba ne zahteva da joj poslanici prikazuju račune benzina kada koriste sopstveno vozilo u službene svrhe, to jest kada dolaze na sednice.
   
Za plate i putovanja - pola milijarde
Skupštinskim budžetom za sledeću godinu za plate, dodatke i naknade zaposlenih određeno je 363,829 miliona dinara, dok je za troškove putovanja namenjeno još 135 miliona dinara.

Политика: "Развојна банка Војводине" врећа без дна            
недеља, 28. октобар 2012.

Држава ће наставити да троши паре пореских обвезника на покривање губитака у банкама у којима је она власник. То је сасвим јасно после најаве покрајинског секретара Бојана Пајтића да ће проблем Развојне банке Војводине бити решен емитовањем обвезница у вредности 15 милијарди динара што је приближно 150 милиона евра с роком доспећа од 30 година. Из предложеног амандмана самог министарства финансија, предлагача Закона о преузимању имовине и обавеза проблематичних банака, стоји, међутим, да ће предложени закон трајати само две године.



Пајтић је рекао да је било предлога да се банка угаси или спаси са 15-20 милијарди динара и додао да се „на ову причу више нећемо враћати”. По њему банка је спасила 10.000 радних места. Као да је банка социјална установа чији је задатак очување радних места.

У Пајтићеву решеност да се „на ту причу неће враћати”, односно да нових докапитализација неће бити, тешко да било ко може да поверује. Јер, откако је Металс банка трансформисана у Развојну банку Војводине она је од 2009. докапитализована чак пет пута са тачно 17,9 милијарди државних пара. То значи да је на њено спасавање потрошено практично 200 милиона евра. Без успеха, јер она наново послује с губитком и нема никаквих гаранција да се од државе поново неће тражити појас за спасавање. С најављеном докапитализацијом за њен останак на зеленој грани финансијског пословања биће потрошено чак 350 милиона евра државних пара. Можда је Пајтић у праву. Можда после толико потрошених пара може стварно даље да се послује без губитака.

После најаве да ће АП Војводина за рачун Развојне банке емитовати обвезнице с роком доспећа од 30 година по многима се поставило питање како ће ова банка доћи до живог новца за постизање ликвидности. Јер, обвезнице ће банци само омогућити да испуни прописану капиталну адекватност, јер је сада, банкарским речником речено, поткапитализована. Те обвезнице, будући да се ради о лошој банци, нико неће хтети да купи па као једна од могућности остаје да их Развојна банка заложи код Народне банке, а да јој она заузврат да жив новац. Таква законска могућност постоји, али по стручњацима није добра, јер би практично значила примарну емисију.

Ненад Гујаничић из Синтеза Инвест групе каже да ће најављена докапитализација Развојне банке Војводине свакако подићи капиталну адекватност ове банке, али као основни проблем остаје питање ликвидности будући да ће се докапитализацијом у активи наћи обвезнице, а не ликвидна новчана средства.



– Дакле, ова врста докапитализације „пије воду” само уколико се направи додатни аранжман према НБС-у како би се обезбедила ликвидност у редовном пословању. Осим овог услова и даље остаје неминовна помоћ државних и покрајинских власти како би ова банка могла да опстане на тржишту са и даље невеликим уделом, сматра Гујаничић.

Он каже да је до сада „упумпано” готово 18 милијарди динара како би се ублажили ефекти слабе капитализованости банке која је настала као последица огромне количине токсичне активе (лоши кредити).

- Развојна банка је у првих шест месеци ове године имала губитак од 6,8 милијарди динара што је у великој мери последица отписа лоше активе у висини од седам милијарди динара. У целој причи као колатерална штета остали су акционари бивше Металс и садашње Развојне банке чија је имовина више него „разводњена” огромним емисијама акција. Тако сваки акционар који је пре ових догађаја имао 1% акција Металс банке сада има 0,1% од укупног броја акција док је цена драстично пала. Историјски максимум је био на 68.979 динара док је ових дана постављен минимум на нивоу од 352 динара – каже Гујаничић.


У процесу докапитализације Развојне банке Војводине (РБВ) кључна је била сарадња и подршка већинског акционара и Народне банке Србије, саопштено је данас из РБВ.

У тој банци кажу да ће нови менаџмент уз стручну подршку и поверење НБС радити на превазилажењу наслеђених проблема, односно на решавању проблема лоше активе, контроле кредитног ризика, мониторинга и извештавања. „Ова врста сарадње и подршке биће кључна и у даљем развоју и напредовању РБВ”, каже се у саопштењу и додаје да је докапитализација у најбољем интересу акционара, клијената и свих грађана.

У саопштењу стоји да је докапитализација на шта је, како се каже, стручна јавност и указивала, планирани наставак програма консолидације банке. „Како је банка показала знаке опоравка већински акционар је одлучио да додатно докапитализује банку и тиме обезбеди адекватност капитала, равноправно учешће банке на тржишту и подржи нови менаџмент банке”, каже се у саопштењу и истиче да је то значајна инвестиција која ће се дугорочно исплатити.

У РБВ истичу да би друга предложена решења значила вишеструки губитак за све. „Промена начина рада, унапређење и нове процедуре, ригорозна контрола кредитног ризика, организационе и кадровске промене, активирање свих средстава обезбеђења у функцији наплате потраживања и друге мере новог менаџмента довешће до тога да банка ускоро послује позитивно”, истиче се у саопштењу у коме се наглашава да је у кратком периоду враћено поверење клијената, а да депозити физичких лица расту просечно 100.000 евра дневно. Пројектована наплата до краја године је, како се наводи, три милијарде динара.

У РБВ сматрају да ће нова капитална основа банци омогућити и повећање прихода кроз повећање обима пословања и квалитета услуга. „Банка ће моћи несметано да прикупља слободна расположива средства која ће бити усмерена у квалитетне пласмане”, стоји у саопштењу у коме се додаје да ће фокус пословања у наредном периоду бити усмерен регионално на територији АП Војводине ка малим и средњим предузећима, пољопривредницима, предузетницима као и према становништву.„Исказано поверење грађана депонената правних лица, акционара и Народне банке Србије као регулатора и супервизора, важно је за очување укупне финансијске стабилности јер се на поверењу темељи и сам банкарски систем”, каже се на крају саопштења РБВ и додаје да су поверење и пословни резултат основа свих пословања те банке.

У саопштењу се истиче да Развојна банка Војводине има огромну и вредну имовину и да је једина банка са седиштем у Новом Саду и регионалном оријентацијом.


Јована Рабрен

Kumovi i rođaci drmaju politikom
28. 10. 2012. Blic.rs

Kumovska, rođačka i prijateljska postavljenja obeležila su novu vlast dosledno, od predsednika države, Vlade i Skupštine, pa do direktora javnih preduzeća. Najveći paradoks je što je profesionalizacija jedan od temelja koalicionog sporazuma vladajućih stranaka.

Potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić kum je sa predsednikom Skupštine Srbije Nebojšom Stefanovićem. Kadar za koga se dugo u medijima spekulisalo da je Vučićev kum - Nikola Petrović postavljen je za direktora JP “Elektromreže Srbije”. U Vučićevom kabinetu su za “Blic” rekli da nisu kumovi “nego dobri prijatelji”.

Inače, Petrović je u javnosti vezivan za vlasništvo “Pravde”, nedavno ugašenog glasila Srpske napredne stranke. Na pitanje, čime se Petrović preporučio za direktora “Elektromreže”, osim prijateljstvom sa Vučićem, iz kabineta vicepremijera nije stigao odgovor.

Ivica Dačić, premijer i lider SPS, već petu godinu na mestu šefa svog kabineta ima kuma - Vladimira Ilića. Specijalni savetnik premijera Srbije u ovoj vladi postao je njegov dobar prijatelj i čovek od poverenja Ivica Tončev. U prethodnoj vladi bio je Dačićev savetnik za evropske integracije. Dačić je zbog kontroverznih poslova i veza koje ima Tončev dugo kritikovan u medijima, ali nije se odrekao bliskog prijatelja.

Interesantno je da je predsednik socijalista Ivica Dačić takođe u kumovskim vezama sa bivšim vicepremijerom i bivšim liderom G17 plus Miroljubom Labusom. Njih dvojica su, doduše, kumovi preko supruga jer je deda Dačićeve žene Sanje venčao roditelje Labusove supruge Olivere. Ovo porodično kumstvo je započeto pre čak 50 godina, ali se posle smrti roditelja Labusove supruge prekinuto.

 Predsednik Srbije Tomislav Nikolić, ipak je čovek sa najviše rođaka u hijerarhiji vlasti. U Predsedništvu radi njegova supruga Dragica ima kancelariju u kojoj se bavi humanitarnim radom, a njen brat Miroslav Lainović je Nikolićev sekretar. Ministar rudarstva Milan Bačević je Nikolićev “prijatelj”, odnosno otac Nikolićeve snaje Milene.

Traže se diletanti za dobro plaćen posao u državnoj službi
29. 10. 2012.  Blic.rs

A ja se pitam zašto sam potrošio silne godine na faksu, dao master i ništa. Ko je ovde lud? Ne treba mi moralna satisfakcija, trebaju mi pare da hranim porodicu. Roštiljdžija iz Kolubare čita moj komentar i misli „koja si ti budala“, napisao je jedan posetilac našeg sajta.



Naš čitalac reagovao je na tekst “Fantazija od karijere direktora Kolubare: Imam ja ozbiljno iskustvo” u kojem pišemo o liku i delu Milorada Grčića, novog direktora Rudarskog basena.

Pomenuti gospodin Grčić, nekada vođa grupe građana u Obrenovcu a danas predsednik lokalnog odbora SNS, lep je primer novog estradno-spornog kadrovanja koje je preplavilo Srbiju. Jer, kako neko ozbiljno da shvati da u kožnoj braon fotelji “Kolubare”, firme od koje dobrim delom zavisi da li će biti restrikcija struje ove zime, sedi čovek koji je držao poker-aparate i pečenjaru, a sada je ničim izazvano ekspert za energetiku.

Nišlije se ovih dana smeju sami sebi - u UO “Aerodroma” imenovana je veterinarska tehničarka, za potpredsednika UO “Tržnice” profesor razredne nastave, a sveže rekonstruisani Sportski centar „Čair“, sa pozicije predsednika UO vodi čovek koji je 22 godine radio u fabrici pumpi “Jastrebac”, a trenutno je blagajnik u Srednjoj medicinskoj školi u Nišu.

 Mnogo šta u ovom kadrovanju podseća na Branu Crnčevića i njegovu kultnu “Kafanica, sudnica, ludnica”. Mediji i javnost uspeli su da spreče neka postavljenja na višem nivou - rijaliti zvezda Dragan Marinković Maca nije se probio na mesto direktora pozorišta u Novom Sadu, a Milanka Karić ipak nije bila izvestilac u Evropskom parlamentu o spornim korupcijama. Na lokalu je pak drugačije. Razni živopisni likovi koji su godinama čekali na šansu krckajući dane u lokalnim stranačkim odborima, sada su dobili priliku da budu šta žele.

Kažu, “treba ljudima dati šansu”. Pa da li biste vi dali nekome da vas operiše ako nije završio medicinu i nema nikakvo iskustvo? Radi se o ozbiljnim poslovima, velikim sistemima. Mada, ako su oni spremni da uopšte prihvate tako ozbiljne poslove bez osnovnih kvalifikacija i iskustva... Logično je pomisliti da stranke organizuju lutriju pa kome šta pripadne - možda budeš direktor, možda te imenuju u neki UO, svašta je moguće. Samo da si u bubnju.
Ekstremista direktor biblioteke?!
 
Ivan Ivanović
Predsednik ultradesničarskog pokreta „Naši“ Ivan Ivanović od pre nekoliko dana je na čelu Narodne biblioteke „Sveti Sava“ u Aranđelovcu. Na ovu funkciju njega je imenovala Skupština opštine, u kojoj većinu drži koalicija SNS, SPS, URS, Nova Srbija i DSS.
 Predsednik opštine Aranđelovac Bojan Radovanović kaže za “Blic” da je Ivanović bio jedini kandidat i da je izložio ekspoze i program rada koji je većina i usvojila.
 - Dosadašnji rukovodilac biblioteke bio je vršilac dužnosti i imenovanje je izvršeno u redovnoj proceduri. Niko, pa ni opozicija koju u Aranđelovcu čine demokrate i LDP nije imala primedbe na ovaj izbor - rekao je Radovanović.
 Ivanović je bio na listi Nove Srbije i u opštinskom je parlamentu, a po zanimanju je veroučitelj Bogoslovskog fakulteta. Šira javnost je za njega saznala nakon što je pokret „Naši“ na čijem je čelu, zabranio održavanje „Peščanika“ u Aranđelovcu, kao i po nameri da jedna od ulica u Aranđelovcu dobije ime haškog optuženika Ratka Mladića. Osnovna ideja pokreta na čijem je čelu Ivanović je protivljenje ulasku Srbije u EU i NATO i ostvarivanje bliskih veza sa Rusijom. Naravno, “Naši” su u prvim redovima kad je u pitanje protivljenje gej paradi. Sam Ivan Ivanović nije želeo da komentariše postavljenje. 

Svašta u  Novom Sadu
Bela Kurina
Član veća zadužen za socijalna pitanja je Bela Kurina, predsednik Romske demokratske stranke, kao prvi Rom ali i osoba sa najnižom stručnom spremom. ”Čuo sam da su neki već pominjali moje obrazovanje, ali ne vidim ništa tu sporno jer u ovoj Srbiji imate masu njih sa diplomama koji sede i ne rade u interesu građana“.
Člana Gradskog veća zaduženog za saobraćaj Nemanju Vukčevića sa ovim sektorom jedino povezuje to što je radio u preduzeću koje je prodavalo “Mercedesova” vozila.
V.d. direktora Muzeja grada Novog Sada Vesna Jovičić je grafički dizajner sa iskustvom u izradi štampanih materijala.
Na čelo JKP „Tržnica“ imenovan je Miloš Tubić koji je do sada prodavao medicinske aparate.
Direktor pogrebnog preduzeća „Lisje“ je Stojan Ivanišević koji ima iskustvo u radu u IT sektoru.
Gradsku televiziju vodi Emilija Marić (SNS), koja je bila novinar na BK, a potom prodavala nameštaj.

Ovako je u  Nišu
Za člana UO „Aerodroma“ imenovana je Jelena Lilić (URS), veterinarska tehničarka.
Za potpredsednika UO “Tržnice” imenovan je Boban Jovanović (URS), profesor razredne nastave.
Za novog predsednika UO Sportskog centra „Čair“ imenovan je Zoran Stošić (URS), koji je u svojoj biografiji napisao da je službenik sa diplomom Srednje birotehničke škole iz Vranja. Interesantno je da je Stošić 22 godine radio u fabrici pumpi “Jastrebac”, a trenutno je blagajnik u Srednjoj medicinskoj školi u Nišu.
Svjetlana Novosel, koju je predložila SNS za člana Upravnog odbora Gradske stambene agencije, diplomirani je inženjer mašinstva, koja je bila u UO „Nišfilma“ od 2004. do 2009. godine, u vreme kada je to preduzeće zabeležilo najveće dugove.
Za zamenika predsednika Upravnog odbora JP „Nišstan“ imenovan je Dejan Stojiljković (URS), koji je po zanimanju alatničar, a do sada je bio vozač i šef magacina u “Impex prometu” i “Fruviti”.

Kako je bačeno 600 miliona evra
 Izvor: Politika

Beograd -- Srbija uzaludno potrošila ogromna sredstva na finansijski oporavak državnih banaka zbog predloga zakona o preuzimanju imovine i obaveza problematičnih banaka.

Kako piše Politika, država je na spasavanje svojih posrnulih banaka potrošila ni manje ni više 600 miliona evra.

Čije su to pare? Poreskih obveznika, podrazumeva se. Ministar finansija je, štaviše, bio izričit da su te pare potrošene „ni za šta”. Drugim rečima, pare su potrošene, a problemi nisu rešeni.

 Otkud sad ova nova, pozamašna cifra o parama potrošenim na saniranje gubitaka u državnom bankarskom sektoru?

 Upućeni kažu da tu valja sabrati sve što je država do sada dala na spasavanje loših banaka kroz dokapitalizaciju, ali i ono što će da plati za rešavanje problema stare i Nove Agrobanke i njenog prelaska u Poštansku štedionicu.

 I sam Mlađan Dinkić je naveo da se u vladi piše ugovor o prenosu 250 osiguranih i 150 miliona evra neosiguranih depozita iz Nove Agrobanke u Poštansku štedionicu.

 Razliku između ovih 400 i pomenutih 600 miliona evra valja tražiti u svim dosadašnjim dokapitalizacijama Razvojne banke Vojvodine i Privredne banke Beograd koje, uprkos, finansijskim injekcijama, nanovo posluju sa gubitkom.
Otkud Agenciji za osiguranje depozita čak 250 miliona evra da pokrije osigurane depozite Agrobanke? Upućeni kažu da je reč o novcu koji se prikupio tako što banke plaćaju premiju od 0,4 odsto na štedne uloge i deo depozita privrede. Znači, opet ga je obezbedio neko drugi. Sva je prilika da će se pokrivanjem pomenutog gubitka iscrpsti taj fond novca. Uostalom, agencija može banci preuzimaocu pružiti bespovratnu finansijsku podršku, a Republika Srbija će, ako se za to ukaže potreba, Agenciji nadoknaditi taj novac, piše u zakonu.

S obzirom na to da se projekat stvaranja Nove Agrobanke nije pokazao uspešnim, jer ona pravi dva miliona evra gubitka mesečno, jasno je da tu ne postoji živi novac koji može biti prenet u Poštansku štedionicu, a koji bi koliko sutra mogao biti isplaćen štedišama Agrobanke.

 To je, uostalom, potvrdila i Agencija za osiguranje depozita svojim saopštenjem da će biti potrebno 250 miliona evra za sprovođenje zakona o preuzimanju imovine i obaveza problematičnih banaka, a sve radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Srbije.

 Taj novac obezbediće upravo Agencija za osiguranje depozita. Ostatak od 150 miliona evra, sva je prilika, biće pokriven emisijom državnih obveznica za formiranje Nove Agrobanke, ali i time što Poštanska štedionica dobija mrežu od 60 filijala stare Agrobanke.

 Nenad Gujaničić, iz Sinteza invest grupe, kaže za Politiku da za sve ovo što nam se dešava sa ovim bankama nema boljeg argumenta od problema da državi uopšte nije mesto u vlasničkoj strukturi ovih finansijskih institucija.

"Kakve koristi poreski obveznici imaju od postojanja državnih banaka? Niti povoljnije kredite, niti bolje kamate na depozite... "

"Štaviše, često privatne banke nude bolje uslove kako za građane, tako i za privredu. Od državnih banaka jedinu korist imaju interesne grupe bilo da su zaposleni primljeni preko partijske linije ili pak korisnici kredita koji ih nikada ne bi dobili kod banaka koje uredno posluju na tržištu. Nažalost, tu nije kraj priče. Ove banke veoma često rizik u poslovanju percipiraju arbitrarno, odobravajući zajmove mimo tržišnih principa, a svedoci smo gde njihovo poslovanje na ovaj način vodi. Dakle, sasvim je dovoljno na tržištu da postoji jedna domaća banka, NBS, koja će nadzirati i regulisati tržište, dok bi najbolje bilo da se preduzetništvom (bankarstvom) bave predstavnici privatnog kapitala koji će snositi rizik za donete odluke", kaže Gujaničić.