Veći broj mućki sa javnim nabavkama

Beograd -- U prvoj polovini ove godine zabelažene su neregularnosti prilikom hitnih javnih nabavki u vrednosti od osam milijardi dinara.

Direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović kaže da je ove godine za duplo kraći period uočeno tri puta više neregularnosti, s obzirom na to da su u prošloj godini zabeležne neregularnosti prilikom hitnih javnih nabavki u vrednosti 2,9 milijardi dinara.

Jovanović je rekao da su hitne javne nabavke mehanizam koji potencijalno nosi rizik od korupcije i da bi bilo bolje kada bi Uprava mogla da reaguje pre nego što se zaključi ugovor i ukaže naručiocu da postupak nije regularan i da treba da ga obustavi.

"To bi bilo moguće kada bi naručilac Upravi poslalo obaveštenje da namerava da ide u postupak hitne javne nabavke i Upravi da rok od, na primer, desetak dana da kaže da li je postupak opravdan ili ne", ocenio je Jovanović gostujući na RTS-u.

Na pitanje da li se povećan broj hitnih javnih nabavki u 2012. godini može povezati sa izborima, on je odgovorim da postoji sumnja pošto je povećan i broj neregularnih postupaka, te da je to potrebno ispitati i utvrditi uzrok.

Direktor Uprave za javne nabavke je istakao da za efikasnu kontrolu nedostaje da se precizno definiše ko i šta treba da uradi kada se utvrdi neregularnost.

"Bilo je nekoliko velikih slučajeva, da kažem, zloupotreba u oblasti javnih nabavki, koje su dobile i publicitet, ali meni nije poznato da je i u jednom slučaju utvrđeno ko je odgovoran i da su odgovorna lica sankcionisana", dodao je Jovanović.


Izvor: Blic

Afera bela lađa: U ovome uživa Milan Marković!

Društvo,
06:00, 26.07.2012.

Autor: Ekipa Kurira,Foto: Dragan Kadić

Luksuzni brod na kome se odmara odlazeći ministar za državnu upravu proizveden 2008. godine u Francuskoj, a registrovan na ime njegove supruge Jovane Marković

Milan Marković, afera bela lađa, brod, jahta prestiž 42

Ministre, za ovu jahtu se radi 122 godine

BEOGRAD - Raskoš!
Odlazeći ministar Milan Marković treći dan zaredom odbija da odgovori na pitanje da li je luksuzna jahta „prestiž 42“ njegova i, ako je vlasnik, odakle mu do pola miliona evra, kolika je otprilike cena tog plovila.

- Na sastanku sam - rekao nam je kratko Marković ne saslušavši ni pitanja i prekinuo vezu.

Kako Kurir saznaje, brod je proizveden 2008. godine u Francuskoj, a godinu dana kasnije prvi put je registrovan na ime Jovane Marković (supruga Milana Markovića). Prvi vlasnik bio je njen otac Đorđe Hajvaz, koji je s njom sklopio kupoprodajni ugovor.

Kurir danas objavljuje slike luksuznog broda poput Markovićevog koji se na specijalizovanim sajtovima za prodaju brodova ne može nabaviti za manje od nekoliko stotina hiljada evra. Sudeći po slikama, vlasnik jahte može da uživa u beloj koži, predahne u kabini s bračnim krevetom, spremi obrok u kuhinji od mahagonija...

Dužina ove lepotice je 13,36 metara, širina 4,13 metara, a ima od dve do tri kabine. Težine je 11.000 kilograma, maksimalna snaga motora je 625 KW, a kapacitet goriva 1.200 litara. Nedeljno iznajmljivanje ove jahte na primorju košta 6.761 evro. Podsetimo, paparaco Kurira uslikao je Markovića kako uživa s porodicom na jahti čija cena iznosi i do vrtoglavih 500.000 evra.

Jahta „prestiž 42“, na kakvoj je uslikan Milan Marković, ima dve palube, dva apartmana i šest kabina.

Holanđani će otploviti iz "Begeja"?

Radnici zrenjaninskog brodogradilišta “Begej” danas su drugi put protestovali ispred fabričke ka­pije.

Zaposleni izražavaju nezadovoljstvo zbog teške poslovne situacije u koju je zapao donedavno jedan od najvećih izvoznika u srednjem Banatu, u vlasništvu holandske kompanije Merkurijus internešenel.

Zrenjaninski brodograditelji očekuju pomoć države

Predsednik Sindikata industrijskih radnika Vojvodine (SIRV) u brodogradilištu Jovica Lujanov rekao je da su zaposleni, nakon prvog protestnog okupljanja, održali sastanak s direktorom “Begeja” Dragomirom Subićem, i to na njegov poziv, i da im je tom prilikom prvi čovek preduzeća predočio trenutno stanje i planove inostranog gazde.

"Kazao nam je da će Merkurijus internešenel, odnosno naš poslodavac Robert Jan Cimerman, dozvoliti da u brodogradilištu bude uveden stečaj. Nažalost, u takav scenario smo i sumnjali. Direktor Subić je, kako nam je preneo, odgovorio da neće to uraditi jer se boji optužbi da poslovodstvo namerno želi da gurne fabriku u stečaj da ne bi imala obaveze prema zaposlenima, što predstavlja krivično delo", izjavio je Lujanov.

On je naglasio da je Cimermanu predočen plan reorganizacije fabrike, u kojem su navedeni i troškovi sprovođenja od 400.000 do 800.000 evra, ali je on odbio da ga prihvati.

U međuvremenu, SIRV je uputio pisma predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću i predsedniku Vlade Vojvodine Bojanu Pajtiću, tražeći od njih da se uključe u rešavanje problema u nekada jednoj od najuspešnijih banatskih firmi.

Podneta je i prijava Osnovnom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu sa zahtevom da se ispita dosadašnje poslovanje “Begeja”.

"Očekujemo da privatizacija bude poništena i da fabrika pređe u državno vlasništvo. U ponedeljak idemo u Beograd, kod budućeg premijera i ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića. Tražićemo od njega da se taj proces ubrza" , najavio je Lujanov.

On je upozorio na to da će, eventualnim odlaskom “Begeja” s domaće brodograditeljske scene, grad Zrenjanin ostati bez još jedne do juče perspektivne firme, a porodice radnika bez sigurne socijalne i ekonomske budućnosti.

Do sada je otpušteno 80 radnika na neodređeno vreme, a 160 stalno zaposlenih je upućeno na prinudni odmor.


Izvor: Blic

Jos jedna divna privatizacija...ovi Rusi nas unistise 

Sa kupovinom spornih 145 hektara povezani i Đunić, Vlahović i Lazarević?

U spornu kupovinu 145 hektara zemljišta u blizini beogradskog aerodroma, zbog koje je u Austriji pod istragom čelnik Rajfajzen banke internacional Herbert Stepić, umešani su i srpski biznismeni Danko Đunić, Aleksandar Vlahović i Dragan Lazarević, navode izvori iz Austrije.

U bečkoj štampi navedeno je da su oni, zajedno sa Stepićem i Martinom Švedlerom, kao vlasnici firme „Entusa Ltd.“ sa Kipra, kupili državno zemljište po skoro tri puta nižoj ceni od procenjene vrednosti.

Firma „Entusa Ltd.“ je, naime, 2006. godine za 23 miliona evra kupila državno zemljište čija je vrednost procenjena na 65 miliona evra. U austrijskoj ustanovi za nadzor finansijskog tržišta (FMA) nisu želeli da nam iznose detalje celog slučaja, uz obrazloženje da je istraga u toku. Ponovili su, međutim, da je u magazinu „Falter“ navedeno da je vlasnik 50 odsto kompanije „Entusa Ltd.“ firma „Eki propertis“, čiji su vlasnici u vreme transakcije bili Đunić, Vlahović i Lazarević.
 

Drugih 50 odsto, prema izveštaju FMA na koji se poziva bečki magazin „Falter“, drže Stepić i Švedler, preko firme „Rogera Ltd.“ i fondacije „Restern“ iz Lihtenštajna.
Mr Danko Đunić

Do vlasnika „Eki propertisa“ juče, nažalost, nismo uspeli da dođemo. Đunić je, kako nam je rečeno u Ekonomskom institutu, čiji je predsednik, na putu.

Lazarević, koji je i direktor „Eki investmenta“, firme u kojoj ima 20 odsto vlasništva, dok po 40 odsto imaju Đunić i firma „Jildmor propertis“, nekadašnji „Eki propertis“, bio je na sastanku. Vlahović se nije javljao na mobilni telefon.
 

Nije, međutim, jasno ko je bio prodavac ovog zemljišta za koje se u bečkom magazinu „Falter“ navodi samo da je državno, niti kako je moguće da bude prodato po tri puta nižoj ceni od procenjene vrednosti.

 

Više podataka nisu mogli da nam daju ni u Agenciji za privatizaciju koja je, kako su nam rekli, zadužena samo za prodaju zemljišta ukoliko je ono bilo u sklopu neke državne firme koja se privatizuje, a da je za sve ostalo zadužena Republička direkcija za imovinu. Na pitanja poslata Direkciji juče nismo dobili odgovore.
 

U Odseku katastra nepokretnosti za opštinu Surčin, na čijoj se teritoriji nalazi ovo zemljište, kažu, međutim, da firma „Entusa Ltd.“ nije upisana kao vlasnik nepokretnosti ni na jednoj parceli, a da se jedino firma „Eki motors“ vodi kao vlasnik tri parcele ukupne površine oko tri hektara.
 

U Agenciji za borbu protiv korupcije rečeno nam je da oni ne mogu da se bave ovim slučajem ukoliko ne postoji pisana predstavka ili prijava.

 
Herbert Stepić

Osuđen za kredit
Bečki nedeljnik „Profil“ je prošle godine pisao da je Herbert Stepić zajedno sa nekoliko drugih bankara špekulisao sa veoma povoljno kupljenim nekretninama u Srbiji, i to novcem Hipo banke, koja je finansirala ovaj posao kreditom od 23 miliona evra. Magazin „Falter“ se poziva na dosije FMA, u kojem je i dokument Hipo banke iz 2006. godine, kao i poverljivi izveštaj o kreditu od 24. marta prošle godine. Posao je finansiran kreditom Hipo banke, koji je odobrio raniji šef te banke Volfgang Kulterer, koji je za malverzacije osuđen u prvoj instanci pred austrijskim sudom. Pet godina posle obavljanja ovog posla, firma „Entusa“ nije više mogla ni kamate da vraća, a nije mogla ni da proda zemljište. Prema „Falteru“, FMA od Stepića želi odgovor pre svega na pitanje kako je austrijsko-srpska grupa investitora mogla da kupi državno zemljište za 23 miliona evra, iako su procene vrednosti 65 miliona evra. Pitanje je i da li je Hipo banka u korist poznatih mušterija dala pogrešnu procenu ili je investitor od srpske države dobio olakšice.

Izvor: Blic

Мирко Цветковић: Немам никакве везе са „Југоремедијом“            
среда, 15. август 2012.

Београд - Бивши премијер Србије Мирко Цветковић негирао је одговорност за лошу приватизацију Југоремедије и у разговору за Б92 додао да нема никакве везе са том фирмом.

Цветковић за Б92 каже да је Југоремедија приватизована 2002. године, годину пре него што је он дошао на место директора Агенције за приватизацију и додаје да је тај уговор раскинут након што је он отишао са те функције.

“Та прича је потпуно пасе и не знам зашто ме доводе у везу са тим. Немам никакве везе са Југоремедијом. Ниити сам био ту кад је приватизована, нити када је раскидан уговор, нити када су на руководећа места постављени други људи", рекао је Цветковић.

Недавно хапшење у Југоремедији вршиоца дужности директора предузећа Здравка Деурића и троје његових сарадника у делу јавности изазвало је сумњу да је случај монтиран, како би се предузеће уништило.

Група српских интелектуалаца је стала у њихову заштиту, а Загорка Голубовић, која је због Југоремедије својевремено писала тадашњем председнику Србије Борису Тадићу, сматра да је кривица на властима – и старој и новој.

"Ја сам бившем председнику Републике скренула пажњу да је човек који је дошао за премијера главни кривац што је пропало у то време бар 50 фирми које су приватизоване", рекла је Загорка Голубовић.

Ипак, Цветковић каже да за Југоремедију ни на који начин био везан.

"Једноставно се никада нисам бавио Југоремедијом, нисам доприносио развоју ситуације у том предузећу, нити сам познавао ситуацију у Југоремедији”, рекао је Мирко Цветковић за Б92.

(Б92)

Хоменовој сестри 34 милиона из Фонда за развој
 26.08.2012
Пише Иван Нинић

 

 Фирма чији је власник сестра Слободана Хомена, бившег државног секретара у Министарству правде, добила је из Фонда за развој Републике Србије кредит од 34 милиона динара уз камату од само 0,5 одсто годишње, сазнаје Пиштаљка. Кредит за који ће платити петогодишњу камату од само 4.745 евра сестра државног секретара добила је 2009. године а одлуку управног одбора фонда о додели кредита потписао је Млађан Динкић, тада председник УО.

Фабрика изолационих материјала и амбалаже Фима а.д. из Мионице, чији је власник Јелена Хомен Тасић, заступник предузећа њен муж Милан Тасић, а председник Управног одбора у то време њен и Слободанов отац Боривоје Хомен, овај повољни кредит је добила на период од пет година са грејс периодом од годину дана. Предузеће Фима а.д. се Фонду за развој обратило 27.5.2009. године са захтевом за доделу средстава „за подстицај и развој неразвијених општина у Републици Србији“. Од Фонда је затражен кредит од 40 милиона динара и то за набавку опреме која би требало да „унапреди производњу изолационог материјала и амбалаже“. Управни одобор Фонда је на седници одржаној 1.10.2009. године одобрио кредит у износу од 34 милиона динара.

 О одобрењу кредита предузећу Јелене Хомен-Тасић на седници УО Фонда за развој одлучивали су: Млађан Динкић, Слободан Милосављевић, Слободан Илић, Зоран Мартиновић (замена за Расима Љајића) и Рајко Перић (замена за Милутина Мркоњића). У записнику се наводи да су седници присуствовали председник комисије Фонда за развој Верица Калановић, Динкићев шеф кабинета Ивица Којић, директорка Фонда Оливера Божић и друга лица из стручне службе Фонда.

 Директорка Фонда за развој и директор Фима а.д. потписали су 22.10.2009. године уговор о инвестицоном кредиту, а пун износ кредита од 34 милиона динара трансферисан је кориснику кредита 26.11.2009. године. А да ће кредит бити уредно враћен Фима а.д. је гарантовала својом пословном зградом од 2.487 метара квадратних, на коју је успостављена хипотека у вредности од 364.924,33 евра, колико иначе износи главница дуга и камата по спорном кредиту. Одлуку о упостављању хипотеке потписао је 25.4.2009. године Боривоје Хомен, тадашњи председик Управног одбора предузећа из Мионице.

 Амортизациони план кредита најбоље илуструје колико је заправо повољан кредити који су од државе добили отац, сестра и зет тадашњег државног секретара у Министарству правде Слободана Хомена. Наиме, предузеће Фима а.д. кредит треба да врати у 20 рата које доспевају на наплату на свака три месеца, а чији износ се креће од 17.825 евра до највише 18.256 евра. При свакој тромесечној уплати рате главнице дуга, корисници кредита треба да плате и симболичну камату од 0,5%, односно износ од највише 453 евра до најмање 22 евра. Другим речима, просечна тромесечна уплата по основу камате износи свега 237 евра, тако да је збир укупне камате по овом кредиту свега 4.745 евра. У преводу, то значи да је предузеће Фима а.д. је добило 360.852 евра, а до 30.9.2015. године држави треба да врати 365.598 евра.

 У години у којој је добијен повољан кредита из Фонда за развој, Јелена Хомен-Тасић имала је већински пакет од 91% акција у капиталу Фабрике изолационих материјала и амбалаже Фима а.д. из Мионице. Данас је акционарско друштво Фима пререгистовано у Фима д.о.о. и власник 100% удела у друштву је Јелена Хомен-Тасић, директор предузећа је Влада Ћосић, док је Милан Тасић, муж Јелене Хомен-Тасић и зет Слободана Хомена, уписан као заступник.

 У периоду када је одобрен повољан кредит Фонда за развој, отац државног секретара, Боривоје Хомен, био је председник Управног одобора предузећа Фима а.д., док је председник Надзорног одбора у тој фирми био извесни Здравко Хомен. Здравко Хомен је истоворемено запослен као помоћник генералног директора породичне фирме Хоменових Dikem Chemical д.о.о. из Београда, чији је директор Боривоје Хомен. Ово предузеће послује у саставу предузећа Инова д.о.о. из Београда, које је у власништву Душанке Суботић-Хомен.

 Сарадник Пиштаљке је истраживао под каквим би условима једно приватно предузеће могло да се задужи код комерцијалних банака. Разноврсна понуда на банкарском тржишту показује да је немогуће уговорити инвестициони кредит за набавку машина и опреме без каматне стопе од минимум 10%, а у зависности од банке, она може да достигне и 20% на годишњем нивоу.

 Примера ради, за инвестициони кредит код Комерцијалне банке неопходно је учешће од око 20% износа кредита и неки од инструмената обезбеђења наплате кредита. У случају куповине машина и опреме, грејс период за отплату кредита је 6 месеци, док би номинална каматна стопа износила између 10,5% и 11,95%. То значи да би предузеће које узима кредит од 360.852 евра морало да прво положи депозит у висини до 72.170 евра и да за отплату главнице и дуга на крају издвоји износ од 400.951 евро до 403.973 евра. А то је најмање за 35.353 евра скупље од кредита које је предузећу Фима а.д. одобрио државни Фонд за развој.

 Према подацима којима Пиштаљка располаже, предузеће Фима а.д. је 2006. године узело кредит код Комерцијалне банке са каматном стопом од 5,19%, док је 2009. године закључило уговор о финансијском лизингу са Рајфајзен банком уз каматну стопу од 12,78%. Сарадник Пиштаљке од маја 2011. године покушава да од Фонда за развој, у складу са законом, добије податке под којим условима је та институција одобрила кредит предузећу Фима а.д. из Мионице. Уз необјашњиво кашњење од 15 месеци одговор је стигао у августу ове године, након што је уложена жалба Поверенику за информације и након што је по други пут упућена ургенција руководству Фонда да поступи по захтеву.

 Пиштаљка је и раније истраживала и указивала на нетранспарентно кредитирању предузећа која су блиска режиму средствима Фонда за развој Републике Србије. Редакција Пиштаљке упутила је јавни позив Републичком јавном тужилаштву и Агенцији за борбу против корупције да испитају рад Фонда за развој, због сумње да та институција злоупотребљава новац грађана.

ПРИЛОЗИ:    Записник са седнице Управног одбора Фонда за развој 1.10.2009.    Одлука о одобрењу кредита предузећу Фима а.д. (страна 1, страна 2)    Уговор о кредиту    Одлука о стављању некретнине под хипотеку    Амортизациони план отплате кредита

Homenova sestra: Kredit po propisima

Moj brat Slobodan Homen nikad nije ni bio u fabrici u Mionici, niti je imao ikakve veze sa poslovanjem ove firme. Ne razumem da neko ko pošteno radi može biti žrtva političkog progona samo zato što se neko u porodici bavio politikom, kaže za “Blic” Jelena Homen Tasić, vlasnica firme “Fima” a.d. koja je od Fonda za razvoj dobila kredit od od 34 miliona dinara uz kamatu od 0,5 odsto godišnje.

Sajt “Pištaljka” objavio je da je Fabrika izolacionih materijala i ambalaže, čiji je vlasnik sestra bivšeg državnog sekretara u Ministarstvu pravde Slobodana Homena, dobila kredit u vrednosti od 360.852 evra, za koji će platiti petogodišnju kamatu od samo 4.745 evra. Kako se navodi, “Fima” bi do 30. septembra 2015. godine državi trebalo da vrati 365.598 evra.


Tasićeva kaže da su hiljade firmi na isti način dobile kredit i da je on dobijen od Fonda za razvoj pod uslovima propisanim Uredbom Vlade Srbije. Ona je navela da njena fabrika, koja se bavi proizvodnjom stiropora, postoji već 40 godina.

Izvor: Blic

Gradonačelnik Kraljeva: Bilo malverzacije u trošenju novca za sanaciju zemljotresa

KRALJEVO - Gradonačelnik Kraljeva Dragan Jovanović, izjavio je da postoje indicije da su prilikom saniranja posledica zemljotresa koji je pogodio Kraljevo 3. novembra 2010.godine, sredstva korišćena nenamenski i da je bilo malverzacija.

- Postoje ozbiljne indicije da je bilo velikih propusta, nenamenskog trošenja, malverzacija u novcu i materijalu, što ne mogu da dokažem, ali otvaramo tu priču i ući ćemo u nju do kraja - kazao je Jovanović u sinoćnjoj emisiji kraljevačke televizije.

On je dodao da ukoliko u ovom slučaju bude odgovornih, niko neće biti pošteđen.

- Ukoliko bude bilo posla za Ministarstvo unutrašnjih poslova i Tužilaštvo, nikoga štedeti nećemo, jer ko god se ovajdio na tome neka mu je na čast, ali neka odgovara - izjavio je Jovanović.

Gradonačelnik Kraljeva je kazao da je na osnovu dosadašnjeg uvida u dokumentaciju o sredstvima koja su utrošena za sanaciju zemljotresa koji je ovaj grad pogodio, "tek odškrinuta Pandorina kutija".

- Ta Pandorina kutija je tek odškrinuta, što znači da ćemo tek morati da uđemo u kompletnu priču oko zemljotresa, da vidimo šta se tu radilo kako bismo došli do pravih podataka, koliko je potrošeno, koliko materijala i dr., i ja ću to sigurno objaviti - kazao je Jovanović.

On je naveo da podaci u gradskoj upravi o sanaciji zemljotresa nisu sređeni, zbog čega je veoma teško sagledati stanje.

- Ti podaci nisu uopšte sređeni, da li svesno ili tendeciozno, nalaze se po raznim službama i nema objedinjenih podataka - rekao je Jovanović, podsećajući da je on dužnost gradonačelnika preuzeo pre mesec i po dana, kao i da je nova vlast ovaj problem nasledila od prethodne.

Gradonačelnik Kraljeva je kazao da je grad do sada po osnovu pomoći posle zemljotresa dobio 2 milijarde 720.798.000,38 dinara.

- U materijalu i robi je doznačeno oko 550 miliona dinara i podaci se još uvek prikupljaju od donatora zbog nepouzdanih postojećih evidencija. U ovom trenutku stvorene obaveze po osnovu zemljotresa iznose oko 60 miliona dinara, od čega je dospelo 25 miliona. Na računu za elementarne nepogodne, nema sredstva - rekao je Jovanović.

Dragan Jovanović je izjavio da ima građana kojima još uvek nije isplaćen novac po osnovu pretrpljene štete u zemljotresu.

Izvor: Blic

Ovo je 19 najspornijih javnih nabavki. Ceh: 8,4 milijarde dinara!

Direktori javnih preduzeća i ustanova u Srbiji su za hitne nabavke i poslove proglašavali kupovinu automobila, izgradnju gasovoda, podizanje kredita, popravku liftova, nabavku uglja za grejanje, kutija za glasanje i slično samo da bi izbegli raspisivanje otvorenih tendera i da bi sklapali poslove direktnom ponudom s unapred izabranim firmama. Vrednost hitnih javnih nabavki kojima je prekršen zakon iznosi 8,4 milijarde dinara samo u prvih šest meseci ove godine.

Hitne javne nabavke koje se prave obično po meri jednog kupca najpogodnije su tlo za korupciju. Najčešći obrazac po kome se prave jeste da naručilac posla iz raznoraznih, obično izmišljenih razloga upadne u vremenski tesnac, pa je prinuđen da po skraćenom postupku odabere jednu firmu.

Vrednost neopravdanih hitnih javnih nabavki u kojima su zabeležene neregularnosti porasla je deset puta za samo tri godine. Vrednost prošlogodišnjih hitnih javnih nabavki u kojima je bilo neregularnosti bila je 2,9 milijardi dinara, a sada je 8,4 milijarde samo za šest meseci. Poređenja radi, 2009. zabeležene su neregularnosti u javnim nabavkama vredne osam miliona dinara.

“Blic” prvi objavljuje kompletan spisak neregularnih hitnih javnih nabavki o kojima su obavešteni budžetska inspekcija i Državna revizorska institucija (DRI). Budžetska inspekcija, koja je nadležna da kažnjava preduzeća koja su prekršila zakon, do sada nije reagovala ni po jednoj prijavi Uprave za javne nabavke, i to od 2009. godine, od kada se zakon primenjuje.
 
Nabavka soli za posipanje puteva nije hitna, već nesumnjivo spada u tekuće nabavke

Vojna ustanova Dedinje iz Beograda kupila je od „Verano motorsa“ deset vozila sa rashladnim komorama i klima-uređajima za prevoz hrane i namirnica za pripremu i distribuciju obroka za narodne kuhinje.

Kupovina je proglašena hitnom jer prethodno u budžetu nisu bila predviđena sredstva. Plaćeno je 22.672.200 dinara bez PDV-a.

JKP „Put“ iz Novog Sada je industrijsku so za posipanje puteva, koja im treba svake godine i za koju nema nikakvih nepredviđenih okolnosti i iznenađenja, kupovalo u hitnom postupku dva puta od istog preduzeća za 40,9 miliona, a na isti način bez tendera kupovali su i rečni pesak za 10.325.000 dinara bez PDV.

„Gradsko stambeno Beograd“ je po hitnom postupku odabiralo preduzeća za redovno servisiranje liftova. Vrednost prve nabavke bila je 54.312.780 dinara bez PDV-a, a druge 190.036.140 dinara bez PDV-a.

„Gradska toplana“ iz Kruševca hitno je nabavljala ugalj za kotlove, iako je takođe reč o predvidljivoj kupovini.
 


Preduzeće "Parking servis" iz Kragujevca i Elektrodistribucija Beograd došli su na istu ideju da po hitnom postupku uzimaju kredite. Kragujevačko preduzeće se hitno zadužilo kod AIK banke, a EDB kod Poštanske štedionice.

Ima i primera potpunog fingiranja sprovedenih nabavki. Preduzeće „Beogradske elektrane“ iz Beograda sprovelo je pregovarački postupak za radove na sanaciji toplovodne mreže u ulici Ilije Garašanina godinu dana nakon što su radovi izvedeni.

Predškolska ustanova „Naša radost“ iz Smedereva je po hitnom postupku rešavala prevoz zaposlenih, a zoološki vrt iz Bora na taj način je nabavljao hranu za životinje.
 
Direktna pogodba za delove turbina

„Srbijagas“ je direktnom pogodbom ugovarao poslove vredne 540 miliona dinara i 54 miliona evra.

To preduzeće je po hitnom postupku direktnom pogodbom dogovorilo izgradnju razvodnog gasovoda RG-07-04/2 Aleksandrovac - Brus - Kopaonik - Raška - Novi Pazar - Tutin.

Republička izborna komisija kupila je 8.500 glasačkih kutija za opremanje biračkih mesta za predsedničke izbore. U postupak je pozvana samo „Galenika klirit“, a vrednost kupovine bila je 47 miliona dinara.
 

„Hidroelektrane Đerdap“ su izradu rezervne predturbinske rešetke za HE „Đerdap 1“, posle odugovlačenja s pregovaračkim postupkom, ponudile direktno firmama „SMB Nju stil“ SRL iz Bukurešta i „Đerdap usluge“ a.d. Kladovo za 45 miliona dinara.

Izvor: Blic

 

"Špigl": Uprkos krizi, srpski političari ogrezli u luksuzu

"Iako je Srbija jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, beogradski listovi su objavili fotografije koje ilustruju lagodan život vodećih političara: luksuzno letovanje u Turskoj, skupo planinarenje u Argentini i skupocena vila", piše nemački nedeljnik "Špigl".

Dok građani Srbije moraju da štede, politički vrh živi u raskoši i luksuzu, što voli i da pokaže, navodi nemački nedeljnik.

 

"Beogradski list 'Kurir' objavio je u sredu fotografije uglednog opozicionog lidera Čedomira Jovanovića na planinarenju u Argentini, na 7.000 metara visokoj planini Akonkagva. Takav odmor košta više desetina hiljada evra, dok prosečna plata u Srbiji iznosi 400 evra", prenosi "Špigl" pisanje "Kurira".

 

Jovanović nije jedini, nastavlja "Špigl".

 

"Najtiražni list 'Blic' pisao je početkom meseca o luksuznom letovanju ministra prosvete Žarka Obradovića u Turskoj. Kako se navodi, boravak od nedelju dana za dve osobe u tom turističkom letovalištu košta 2.800 evra, dok, s druge strane, u zemlji, u kojoj je svaki treći nezaposlen, sve više ljudi i ne pomišlja na bilo kakav odmor. Ove nedelje je objavljena i vest da se bivši predsednik Srbije i predsednik opozicione Demokratske stranke Boris Tadić uselio u luksuznu vilu u kojoj stanarina iznosi od 4.000 evra mesečno. Stanarinu plaća njegova partija", piše nemački nedeljnik.

 

Novinar "Špigla" prenosi i da je bivši ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, "koji danas zarađuje oko 1.000 evra i, prema sopstvenim tvrdnjama, ne raspolaže nikakvom imovinom, kupio u Beogradu luksuzni stan u vrednosti od pola miliona evra."

 

"Prema pisanju medija, bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac investirao je u izgradnju luksuznog stambenog naselja, a da nije podneo dokaz o poreklu novca. Istovremeno, srpska država je duboko zadužena i bori se sa budžetskim deficitom od 2,2 milijarde evra. Na sve to dolaze stotine miliona evra gubitaka preduzeća u vlasništvu države", piše "Špigl".

Izvor: Blic