Kako, pa Konjuzin se uvek iznervira za stvari koje ga se ne ticu 

zbog prodaje sartida su ugasili i razjebali one cetiri banke. jugobanku beobanku valjda i jos dve, kada je preko 4000 ljudi ostalo bez posla. sartid je imao velike dugove prema tim bankama a ameri nisu imali nameru da otplacuju dugove i sad, da drzava ne bi placala i ulazila u jos veca govna jednostavnije im je bilo da uniste cetiri relativno dobre banke. i tada posle likvidacije cetiri banke pocinje ideja i posao sa nacionalnom stedionicom koju je dinkic odradio. tako da bi i to govedo trebalo u paketu sa vlahovicem.

To oko sartida je detaljno objasnjeno na prvim stranicama ove teme!!!

 :help: :chillpill:

Milan Beko mešetarenjem došao do milijardi evra
Politika,
06:00, 14.05.2012.

U samo dve godine Milan Beko učestvovao u kupovini najmanje pet velikih firmi, čija je ukupna vrednost, prema grubim procenama, veća od milijardu evra

Za Beka sve manje posla jer više nema državnih firmi za prodaju
Ne propustite...
Hapšenja počinju posle izbora!

BEOGRAD - Od ilegale do milijarda!
Posle 5. oktobra jedan od najvećih srpskih tajkuna i, kako su ga neki zvali, najveći srpski mešetar Milan Beko otišao je van zemlje na duži odmor. Da li zbog premora od rada za Slobodana Miloševića ili zbog straha, nije poznato. Međutim, vratio se na velika vrata posle ubistva Zorana Đinđića. Od tog momenta kreće njegov vrtoglav uspon na srpskoj privrednoj sceni.

Za samo dve godine, odnosno od 2004. do 2006, Milan Beko je učestvovao u kupovini najmanje pet velikih firmi, čija je ukupna vrednost, prema grubim procenama, veća od milijardu evra. Te firme su „Imlek“, „C market“, Luka Beograd, „Knjaz Miloš„ i „Večernje novosti“.

Kako je počeo?
Karijeru je započeo u privatnoj marketinškoj firmi „Spektra grup“ u Beogradu, u kojoj je brzo postao direktor marketinga, a kasnije i vlasnik celog preduzeća. Devedesetih je otvorio i firmu „Dibek“, koja se bavila trgovinom hranom, drvetom i farmaceutskim proizvodima, ali kažu da je najviše zaradila od uvoza „orbit“ žvaka. Neki tvrde da je imao povlašćen tretman pri uvozu zbog jakih veza u tadašnjoj vlasti.

Da li zahvaljujući službama ili prijateljsko-kumovskim vezama sa 36 godina, 1996. godine postao je savezni ministar zadužen za privatizaciju. Neki smatraju da ga je na tu funkciju preporučio Danko Đunić, tadašnji direktor Ekonomskog instituta i predstavnik konsultantske firme „Diloit i Tuš„. Beko tada dobija jedan od najvažnijih državnih poslova - da proda Telekom Italijanima i s tim parama obezbedi Miloševiću još tri godine vlasti. Da li je obezbedio još nekog, nikad nije rasvetljeno u ovom poslu teškom milijardu dolara. Ono što je sigurno je - bilo je reči o debelim provizijama, zbog čega su mnogi saslušavani u Italiji, poput glavnog pregovarača Beka, ali i Đunića.

Ipak, očigledno mu je taj posao bio dobra preporuka da se posle nađe na čelu kragujevačke „Zastave“, pa na mestu ministra privrede SRJ, ali i na listi Jugoslovenske levice.

Pretnje Divcu
Posle petooktobarske revolucije Beko je otišao van zemlje, da bi se 2003. godine vratio na velika vrata, pošto je shvatio da prodaja firmi u Srbiji ne sme da prođe bez njega. Prvo je kupovao srpske mlekare preko „Salforda“, gde je zvanično bio izvršni direktor. Čedomir Jovanović je u jednoj emisiji, međutim, rekao da je „Salford“ Bekova firma. Danas je „Salford“ vlasnik 65 odsto industrije mleka i kontroliše 85 odsto tržišta, a prošle godine je kažnjen zbog monopolskog položaja.

Posle mlekara, 2005. godine bacio se na aranđelovački „Knjaz Miloš“. I to zvanično kao savetnik „FPP Balkan limitid“. Iz igre je tad na volšeban način izbačen francuski „Danon“, u čije ime je nastupao Vlade Divac. Naš košarkaš je rekao da je kriminal razlog što „Danon“ nije kupio „Knjaz“, odnosno da su uticali korupcija i pretnje. Beko je posle ove uspešne privatizacije postavljen za savetnika u „Knjazu“, gde je važio za alfu i omegu firme. Posle ovoga je „Knjaz“ prodao akcije „Salfordu“.

Na isti način je Divca, zajedno s Miroslavom Miškovićem, izbacio i iz trke za „Večernje novosti“ (2006) Ni dan-danas nisu rasvetljene okolnosti pod kojima je došao do ovog uglednog lista. Zna se samo da se preko Stanka Subotića preporučio nemačkoj kompaniji VAC kao jedini čovek koji može da im obezbedi kupovinu ove firme zbog bliskosti s vlašću (Dejan Mihajlov, Dragi Mićović, Aleksandar Nikitović). Poverovali su mu i dali mu pare. Posle su ga VAC i Stanko Subotić optužili da ih je prevario: nema para, a nema ni firme. Zanimljivo je da državne institucije nisu reagovale što su mimo zakona tri Bekove povezane firme kupile „Novosti“, nego su to uradili tek kad je posle šest godina priznao da je on vlasnik tih firmi!

C market I Luka Beograd
Pošto je Beko imao kapacitet da u isto vreme radi više poslova, od 2005. je krenuo s privatizacijom „C marketa“. Da je dogovor o kupovini „C marketa“ između Miroslava Miškovića, Milana Beka, bivšeg direktora Slobodana Radulovića i posrednika Danka Đunića sklopljen u kabinetu tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice, manje-više znali su svi. Dogovoru je prethodila „patriotska“ kampanja „Ne strancima“, odnosno tada je sprečeno da „Merkator“ kupi „C market“.

Čovek s poternice - Slobodan Radulović - u pismenoj odbrani dostavljenoj Specijalnom sudu napisao je da su Mišković i Beko, koji je s njim nastupao u postupku preuzimanja „C marketa“, na toj kupovini direktno zaradili više od 150 miliona evra, a indirektno više od 300 miliona evra.

Još jedna Bekova sporna privatizacija je privatizacija Luke Beograd.
Firma „Vorldfin“, koja je u vlasništvu Milana Beka, sa oko 40 miliona evra bankarske garancije krenula je i u preuzimanje Luke Beograd 2005. godine. Savet za borbu protiv korupcije sačinio je izveštaj po kome je Luka prodata u bescenje i pod veoma sumnjivim okolnostima, jer su novi vlasnici došli do 200 hektara zemlje. Tačnije - sa 40 miliona evra stigli su do zemljišta koje vredi više od milijardu evra!

Funkcioneri koji su radili za Milana Beka
Goran Mrđa, izvršni director Agencije za privatizaciju 2005. godine
- Dao nalog Akcijskom fondu za prodaju akcija Luke Beogra Bekovoj firmi
- Posle je dobio mesto u upravnom odboru „Večernjih novosti“ i Luke Beograd
- Sada radi u Bekovoj firmi „Laderna“

Miodrag Đorđević, direktor Agencije za privatizaciju od 15. jula 2004. do 5. oktobra 2006.
- Luka Beograd prodata 2005. godine, „Večernje novosti“ privatizovane septembra 2006. godine
- Nakon Agencije bio je angažovan na mestu izvršnog direktora Bekovih Večernjih novosti

Vuk Delibašić, radio u Agenciji za privatizaciju od 2002. do 2004.
- Učestvovao u privatizaciji Luke Beograd I „C marketa“
- Donedavno je bio zaposlen u agenciji „Fokus capital partners“, koja je radila za Beka

Vladimir Popović Beba ga gurao
Posle petog oktobra, kako je pisao nedeljnik Vreme, neki protivnici DOS tvrdili su da je ideju promocije Beka kao „našeg čoveka u Miloševićevim redovima“ gurao Vladimir Popović Beba, koji je od njega preuzeo vlasništvo nad „Spektrom“. Međutim, mnogi su se tome usprotivili, te je Beko morao da ode na duži „službeni put“ van zemlje.

Komisija za istraživanje zloupotreba vlade DOS pokušavala je da ospori Bekovo učešće u vlasništvu nad firmom „Rapid“ jer navodno privatizaciju nije ni platio, ali i da mu naplati 1,1 milion evra ekstraprofita. Nisu uspeli ni jedno ni drugo.

Voli skupa vina
Milan Beko važi i za ljubitelja vrhunskih vina, a neki tvrde da je njegova kolekcija vredi više od milion evra. Kažu da unapred otkupljuje berbe pojedinih proizvođača.


Beko: Ne bežim iz Srbije, čist sam
Milan Beko reagovao je na jučerašnje pisanje Kurira o spornim privatizacijama, tvrdeći da je tekst netačan i zlonameran
- Netačno ste obavestili javnost da bežim iz zemlje, pokušavajući da takvom zlonamernom interpretacijom pojačate utisak vašeg pisanja. Ne bežim, nemam razlog ni nameru. Ja nisam u sukobu s pravdom i zakonom. Sve presude nadležnih sudova tokom poslednjih šest godina su u moju korist, odnosno u korist Luke Beograd. U njima je nedvosmisleno ukazano da je privatizacija Luke obavljena po zakonu, što smo u više navrata citirali. To bi u demokratskom društvu trebalo da je dovoljno. Međutim, sukob ipak postoji, i to sa delom političke oligarhije koja u zemljištu Luke vidi lepu priliku. Sukob je dramatičniji utoliko što je zakon na mojoj strani, a politička volja na njihovoj - rekao je Beko i dodao da smatra da je u interesu javnosti da uskoro održi pres konferenciju na kojoj će govoriti o svojim spornim privatizacijama.

Tajkunska privatizacija Srbije: Na prevaru uzeli 34 miliona evra!

Društvo,
06:00, 15.05.2012.

Autor: Ekipa Kurira,Foto: Dado Đilas


Vojin Lazarević i Vuk Hamović državnim parama osnovali Nacionalnu štedionicu i fiktivnim transakcijama postali njeni većinski vlasnici

Vojin Lazarević ceo posao je završio posle ubistva Đinđića
Ne propustite...
Beko i Mišković ojadili akcionare C marketa
Milan Beko nije kupio mlekare

BEOGRAD - Majka svih afera!
Nacionalna štedionica jedna je od najvećih afera koje su potresle Srbiju. U tom poslu su tajkuni Vuk Hamović i Vojin Lazarević na krajnje sumnjiv način za samo dve i po godine uzeli oko 34 miliona evra!

Ova, po mišljenju mnogih, pljačka veka epilog bi trebalo uskoro i da dobije pred sudom!
- Pretkrivični postupak je u toku. Državni organi intenzivno rade i svi koji su prekršili zakon naći će se u zatvoru - uverava izvor Kurira u tužilaštvu!

Kako je počelo

A kako je sve počelo: Nacionalna štedionica nastala je 2002. tako što su tadašnji potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus i guverner NBJ Mlađan Dinkić osnovali banku, čiji su prvi akcionari bila uspešna državna preduzeća.

Ona je počela da radi u januaru 2002, nakon zatvaranja četiri velike banke - Beobanke, Invest banke, Jugobanke i Beogradske banke, a prve depozite u njoj položili su Mlađan Dinkić, Miroljub Labus i tadašnji premijer Zoran Đinđić. NŠ je trebalo da bude jedina velika domaća banka, kroz koju bi se vratilo poverenje građana u bankarski sistem. Ova banka dobila je za to vreme izvanredan posao da isplaćuje osam milijardi nemačkih maraka stare devizne štednje za oko 800.000 štediša! Takođe, besplatno je dobila na korišćenje prostorije bivšeg Zavoda za obračun i plaćanje (ZOP) na najekskluzivnijim i najatraktivnijim lokacijama u Beogradu i širom Srbije. Kad su obezbeđeni siguran posao i prostor, krenulo se u novu privatizaciju banke. Međutim, izgleda da su kupci bili već poznati!

Povezane firme

Tada su, kako je pisalo je u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, u naredne tri dokapitalizacije, Lazarević i Hamović, 2002. i 2003, novcem NŠ u Veksim banci, ali i preko povezanih firmi i fiktivnim transakcijama, kupili akcije i postali većinski vlasnici?! Transakcije su rađene preko firmi „Skvadra“, „Pima“ (vlasnik Vojin Lazarević), „Principal eksport-import“ i „Dajners klub“ (Obrad Sikimić). Ceo posao je završen septembra i decembra 2003. godine, nekoliko meseci nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, koji je i sam izjavljivao kako su prevareni jer je mislio da je to zaista nacionalna, državna banka! Kako god, u vlasničkoj strukturi banke najveći akcionari posle dokapitalizacije postali su Vuk Hamović („Mali kolektiv“) i Vojin Lazarević („Pima“, „Skvadra“).

Đelić se bunio

Tadašnji ministar finansija Božidar Đelić ovako je to komentarisao:
- Suština je da su Hamović i Lazarević državnim novcem osnovali privatnu banku.
Pošto su u vreme završetka ovog posla bili održani izbori, malo ko je obraćao pažnju na ovu transakciju. Mnogi su od vlade Vojislava Koštunice, koja je formirana marta 2004. godine, očekivali da odgovorne kazni zbog prevare. Ali, ništa se nije dešavalo. Neki ljudi razlog nereagovanja vide u tome što je šef kabineta tadašnjeg premijera bio Aleksandar Nikitović, kum Vojina Lazarevića, koji je pak kum Vuku Hamoviću. I dok su kumovske veze radile, NŠ je 2006. godine prodata grčkoj EFG banci, a paket Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića, koji su uložili 6,2 miliona evra i 1,2 miliona dolara, plaćen je 41 milion evra! Pošteno

Tajkunska privatizacija Srbije
Beko i Mišković ojadili akcionare C marketa

Društvo,
06:00, 15.05.2012.

Autor: Ekipa Kurira,Foto: Marina Lopičić
 
Tužilaštvo ispituje okolnosti vezane za prodaju trgovinskog preduzeća „C market“, kojoj je kumovao tadašnji premijer Koštunica


BEOGRAD - Lako kad nema konkurencije.
Policija i tužilaštvo nastavljaju da ispituju sve okolnosti vezane za prodaju trgovinskog preduzeća „C market“, saznaje Kurir. Miroslav Mišković, Milan Beko i Slobodan Radulović kupili su ovu kompaniju zahvaljujući posredovanju Danka Đunića, ali i brojnim odlukama državne Komisije za hartije od vrednosti i Trgovinskog suda u Beogradu.

Saradnja sa Bekom

Bivši mali vlasnici „C marketa“ od početka su tvrdili da su im akcije 2001. procenjene na 133.000 dinara, a otkupljene su po ceni od 25.800, delom i zato što je postojao samo jedan kupac - trojac Mišković, Beko i Radulović. Da podsetimo, Udruženje malih akcionara „C marketa“, koje čine radnici-akcionari, imalo je 102.000 akcija ili oko 51,5 odsto kompanije, ali direktor Radulović je kontrolisao firmu. Počeo je onda da sarađuje s Bekom, a problem je nastao 2004. godine, kad je i Mišković bacio oko na „C market“.

Radulović je u pismenoj odbrani Specijalnom sudu napisao da su Mišković i Beko na toj kupovini direktno zaradili oko 150 miliona evra, indirektno više od 300. U prostorijama „EKI investmenta“ Danka Đunića 2005. potpisuje se memorandum kojim je regulisano da Radulovićev „Primer C“ kupi akcije malih akcionara po ceni koju im je obećala Miškovićeva „Delta“ prilikom pregovora (300 evra, prim. aut.), a da potom „Delta“ i Bekova „Laderna“ kupe „Primer C“ u odnosu 40 prema 60 odsto. Posle dve godine „Laderna“ bi svoje akcije prodala „Delti“. Nakon diskvalifikacije „Ašmora“, „Primer C“ ostaje jedini ponuđač i kupuje 74,5 odsto deonica. Inače, na početku memoranduma piše: „Na osnovu inicijative predsednika Vlade Srbije (Vojislav Koštunica, prim. aut.) i na poziv Danka Đunića sastale su se...“.

Memorandum

- Sve je regulisano memorandumom koji je inicirao Koštunica. Akcije su vredele 180 miliona evra, a naši biznismeni su ih kupili za 45 miliona evra. Ministarstvo privrede nam je potvrdilo da su akcije procenjene na više od 1.200 evra - kaže za Kurir Dragomir Perišić iz bivšeg udruženja malih akcionara „C marketa“.





Radulović: Slušao sam premijera

Direktor „C marketa“ je u bekstvu od afere „stečajna mafija“, u kojoj je osumnjičen da je oštetio preduzeće za 30 miliona evra. On je u pismu Savetu za borbu protiv korupcije naveo da je dogovor o prodaji sklopljen po „nalogu“ Koštunice, što mu je preneo ministar policije Dragan Jočić.

Beko: Vlada je sve znala

Na suđenju „stečajnoj mafiji“ Beko je rekao da je Vlada Srbije znala da su on i Mišković predlagali dva različita koncepta privatizacije i da su oba izlazila iz zakonskog okvira.
- Đunić je na sastanku rekao da je vodio razgovore u Vladi Srbije i da je dobio sugestiju da privatizacija „C marketa“ mora da bude izvedena po zakonu. On je rekao da će Vlada učiniti sve da se proces privatizacije ne pretvori u novu aferu koja bi uzdrmala državu  - rekao je on.

Hronologija

- Godine 1998. registrovan „C market“ sa 76,94 odsto privatnih deonica i 23,06 odsto državnih
- Septembra 2003. Udruženje malih akcionara bira novo rukovodstvo i traži brisanje Radulovića kao zastupnika
- Slovenački „Merkator“ avgusta 2004. dostavlja ponudu za preuzimanje
- Pokreće se kampanja protiv „Merkatorove“ ponude
- Radulović 6. avgusta 2005. održava skupštinu „C marketa“ na kojoj se prihvata dokapitalizacija preduzeća „Novafin“ iz (firma Milana Beka, prim. aut.)
- Mišković 19. avgusta kaže akcionarima da iza dokapitalizacije stoje Radulović i Beko
- Istog dana „pada“ dogovor u prostorijama „EKI investmenta“ Danka Đunića
- „Merkator“ povlači ponudu
- Komisija za hartije od vrednosti 15. novembra diskvalifikuje „Ašmor“
- Po 25.800 dinara 7. decembra 2005. „Primer C“ kupuje 74,5 odsto akcija „C marketa“

----------------------------------

Na žalost verujem da je sve deo predizborne kampanje.

Tajkunska privatizacija Srbije
Hamović i Lazarević kupili pola Srbije!

Autor: Ekipa Kurira


Posle prevare s Nacionalnom štedionicom, kad su zaradili 34 miliona evra, Vuk Hamović i Vojin Lazarević kupovali firme po Srbiji i gradili nekretnine. Tadašnji ministar policije Dragan Jočić smenio tri inspektora koja su se usudila da podnesu krivične prijave protiv rukovodilaca EPS i ovih tajkuna jer su oštetili državu za blizu milijardu dinara
Ne propustite...
Bliski saradnici odriču se Beka

BEOGRAD - Koštuničini tajkuni!
Najveća tajkunska privatizacija u Srbiji - dokapitalizacija i prodaja Nacionalne štedionice - uprkos zaključcima anketnog odbora Skupštine Srbije, vrlo brzo je zataškana dolaskom DSS na vlast. Kum Vojina Lazarevića Aleksandar Nikitović postao je šef kabineta premijera Koštunice, a dvojac Hamović-Lazarević postao je najjači centar moći u Srbiji!

Kao što je Kurir već pisao, ova dvojica tajkuna samo na Nacionalnoj štedionici zaradila su 34 miliona evra. Na sumnjiv način postali vlasnici za oko sedam miliona evra, dok su je prodali za 41 milion evra. Umesto da odgovaraju zbog načina na koji su izigrali državu, oni su za vreme Koštuničine vlade od 2004. do 2008. krenuli da privatizuju i kupuju firme i nekretnine.

Kupovao firme

Tako je Vojin Lazarević tokom 2006. i 2007. kupio tri firme: „Rudnap“, „Minel kotlogradnju“ za 184 miliona dinara, Zavod za fotogrametriju za 140 i „Energosoft“ za 91 milion. S druge strane, Vuk Hamović se bacio na izgradnju nekretnina, pa je na najatraktivnijoj lokaciji na Balkanu, na beogradskim Terazijama, sagradio takozvanu pametnu zgradu B2 u koju je uloženo 30 miliona evra!

Paralelno, nastavili su pod povlašćenim uslovima da trguju strujom u Jugoistočnoj Evropi. Policajci su radili na tom slučaju i podneli krivične prijave, ali jedino što su time dobili jeste smena u MUP.

Krivična prijava

Prvo odeljenje beogradske policije 25. jula 2007. podnelo je krivičnu prijavu protiv četvorice bivših visokih funkcionera Elektroprivrede Srbije zbog potpisivanja štetnih ugovora s kompanijama „Enerdži fajnensing tim“ (EFT) Vuka Hamovića i „Interfejs“ Vojina Lazarevića. Krivičnom prijavom obuhvaćeni su i Vuk Hamović i Vojin Lazarević, koji su tada bili bliski vrhu vlasti. Prema podacima navedenim u krivičnoj prijavi koju su sačinili smenjeni policajci i koja je u okružnom tužilaštvu zavedena pod brojem KU 1398/07, navodi se da je država oštećena za 978.236.591 dinara!

Smene u MUP

Međutim, intervencijom Dragana Jočića, tadašnjeg ministra policije, smenjena su tri policajca koja su radila na ovom slučaju. Obraćajući se javnosti ovim povodom, ministar Jočić je svoju odluku o ubrzanoj smeni inspektora obrazložio potrebama reforme policije i rezultatima njihovog rada. On je tada izjavio da je njegova procena da su policajci zaslužili premeštaj na niže radno mesto.



Šuković: Vojislav Koštunica štitio tajkune

Danilo Šuković iz Saveta za borbu protiv korupcije za Kurir kaže da je Nacionalna štedionica najupečatljiviji primer sumnjive privatizacije iz koje su proistekle mnoge kasnije:

- Savet je tada objavio memorandum koji dokazuje da je nedopustivo da se s tržišta uz pomoć državne vlasti sklanjaju oni koji su mogli da budu konkurentni. Ali niko nije hteo da procesuira slučaj, štiteći domaće tajkune i savetnike tadašnjeg premijera Koštunice.

Čupić: Oduzeti im imovinu!

Član odbora Agencije za borbu protiv korupcije Čedomir Čupić kaže da država mora da pokaže odlučnost:

- Sve što je sporno i za šta postoje valjani materijalni dokazi treba do kraja preispitati, procesuirati i više niko ne sme da bude pošteđen! Takođe, mora i da se utvrdi kretanje tog kapitala i po zakonu ga i oduzeti!

Tajkunska privatizacija Srbije
Beko i Mišković oteli 150 miliona evra od C marketa

Društvo,
06:00, 17.05.2012.

Autor: Ekipa Kurira

Na inicijativu tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice, tajkuni se 2005. dogovorili da preuzmu „C market“

Milan Beko i Miroslav Mišković


BEOGRAD - Koštunica ih spojio!
Tajkuni Milan Beko i Miroslav Mišković dogovorili su se u avgustu 2005, na inicijativu tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice, da preuzmu „C market“, najveći trgovinski lanac u Srbiji, piše u depeši američke ambasade u Beogradu koju je napisala Dženifer Braš!

Zakulisne radnje

Beko i Mišković dogovorili su se da iz igre za kupovinu „C marketa“ izbace druge ponuđače zakulisnim radnjama, zvaničnom odlukom Komisije za hartije od vrednosti i zastrašivanjem. Kao jedini ponuđači, Beko i Mišković su preuzeli „C market“ plativši ga mnogo manje od tržišne vrednosti, zaradivši kasnije najmanje 150 miliona evra. Svedočenje Milana Beka u „slučaju stečajna mafija“, piše Vikiliks, bacilo je svetlo na zakulisne radnje u preuzimanju „C marketa“.

Koštuničina ideja

Kako piše Braš, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać potvrdila je u razgovoru sa službenikom ambasade da su se Beko i Mišković 19. avgusta 2005. sastali s direktorom „C marketa“ Slobodanom Radulovićem i Dankom Đunićem, a na inicijativu premijera Vojislava Koštunice. Njih četvorica potpisali su Memorandum o razumevanju, koji je odredio korake koji će dovesti do preuzimanja većine akcija „C marketa“. Ovo je urađeno kupovinom akcija koje su deljene besplatno radnicima firme (ovo je činilo oko 75 odsto akcija), kupovinom akcija koje su bile u vlasništvu države i dokapitalizacijom. Dogovor je bio da preuzimanje dovede do vlasničkog odnosa 60:40 između Beka i Miškovića.

Treći potpisnik Memoranduma, Slobodan Radulović, takođe je učestvovao u kupovini, ali je, prema pismu koje je poslao Savetu za borbu protiv korupcije, mesec dana pre potpisivanja pozvan na razgovor s ministrom unutrašnjih poslova Draganom Jočićem i upozoren da „C market“ „mora biti prodat domaćoj kompaniji“.

Zastrašivanje

Raduloviću je zaprećeno da će informacije o njegovoj porodici biti objavljene u novinama ukoliko ne bude sarađivao. Novinari su posle ovog spekulisali da se Radulović dogovorio da napusti zemlju, a da mu se ne sudi za vođenje „C marketa“ ili gubitak od 20 miliona evra, koji je napravio muljavinom s firmom svoje ćerke, inače snabdevačem „C marketa“.

Oterali strance

Memorandum je iskorišćen kako bi se oterali drugi zainteresovani kupci „C marketa“ - slovenački „Merkator“ i britanski investicioni fond Ašmor. „Merkator“ je odustao od kupovine posle nekoliko sastanaka svog predstavnika Zorana Jankovića, budućeg gradonačelnika Ljubljane, i Milana Beka.

Kompanija Beka i Miškovića je u decembru 2005, kupila 75 odsto akcija „C marketa“ za oko 53 miliona dolara, što je četiri puta manje od tržišne vrednosti, prema proceni ekonomista iz Saveta za borbu protiv korupcije.






Motiv finansiranje stranaka

Prema Bekovom svedočenju, glavni motiv Koštunice da se „C market“ ovako proda bio je da se ne ponovi skandal nastao kad su međunarodne firme izbačene iz igre u privatizaciji „Knjaza Miloša“, u korist lokalnih kupaca. Sporazum je omogućio veliki profit za tajkune koji finansiraju većinu velikih političkih partija u Srbiji.

Radulović u svom pismu tvrdi da su Beko i Mišković u ovom poslu direktno zaradili oko 210 miliona dolara, a indirektno čak 420 miliona.

Kapitalizam po sebi je pljacka, steta sto ovde ne postoje teme o ideologijama da se malo raspravlja i o tome..