Svaka cast, barem neko u ova vremena da zaposljava 

Vlada ne odustaje od sporne kupovine zgrade za 4,5 miliona evra


Iako već prezadužena, Vlada Srbije ulazi u dodatni dug od 4,5 miliona evra koji će verovatno ostaviti svojim naslednicima u amanet, jer bez unapred obezbeđenog novca, mimo transparentnih procedura i kršeći nekoliko zakona kupuje zgradu od 4,5 miliona evra od građevinske firme „Srbijaprojekt“.

Ovaj zaključak se nameće kada se pogleda izveštaj koji je Republička direkcija za imovinu nedavno dostavila Transparentnosti Srbija. Prava je ironija da se zgrada kupuje za potrebe Agencije za borbu protiv korupcije i da je ugovor nedavno promenjen da bi prodavac, na račun državnog novca, bio zaštićen „deviznom klauzulom“.


Svi kupoprodajni ugovori koji su potpisani sa prodavcem zgrade od 1.800 kvadrata na Zelenom vencu, pravljeni su na osnovu prošle godine usvojenih izmena Zakona o budžetu za 2011. godinu i Zakonu o zaduživanju Republike Srbije kod Komercijalne banke koji nikada nije usvojen u Skupštini.

 

Iako prema Zakonu o javnoj svojini nijedan državni organ ne sme da kupuje ništa za račun države dok unapred ne obezbedi novac, Direkcija za imovinu potpisala je sve što se od nje tražilo. Na spisku onih koji su donosili odluke o kupovini nepokretnosti nalaze se Ministarstvo pravde, Agencija za borbu protiv korupcije i Direkcija za imovinu Republike Srbije.


- Osnovno je pitanje da li država treba da kupuje nepokretnosti kada se zna da ne postoji evidencija nepokretnosti koje već poseduje i na to je ukazao državni revizor. Vrlo je loše i što se Agencija za borbu protiv korupcije angažuje u iznajmljivanju i kupovini poslovnog prostora, jer to ne bi smeo da bude posao nijedne državne institucije mimo specijalizovane Direkcije za imovinu. Iz svega što je do sada poznato uopšte nije jasno da li je ceo postupak kupovine završen i od kog novca. U izveštaju Direkcije za imovinu navodi se da su u pitanju „obezbeđena sredstva“, a sa druge strane je poznato da je budžetom predviđeno da se pitanje prostorija za Agenciju reši uzimanjem kredita od Komercijalne banke, a zakon o tome nije usvojen u Skupštini Srbije - kaže za „Blic“ Nemanja Nenadić, direktor Transparentnosti Srbija.


Nenadić podseća da je po Zakonu o javnoj svojini potpisivanje kupoprodajnog ugovora a da nisu prethodno obezbeđena sredstva krivično delo.


- Zaključivanje ugovora je visokorizičan posao za direktora Direkcije, koji bi mogao da odgovara krivično. Kad se država zadužuje, ona preuzima obavezu da će otplatiti dug, bez obzira na to pod kojim je uslovima obaveza preuzeta - objašnjava Nenadić jedan od razloga zbog čega većina biznismena voli da posluje upravo sa državom.

 
   Kako je brzo obavljena kupovina
1.7.2011    Vlada Srbije na predlog Ministarstva pravde donosi zaključak da Agencija za borbu protiv korupcije može da zakupi zgradu od 1.271 kvadrata u Carice Milice 1
1. 9. 2011    Agencija se seli u novi prostor
27. 9.2011    Agencija za borbu protiv korupcije traži od Direkcije za imovinu da joj kupi zgradu od 1.271 kvadrata u Carice Milice 1
25.11.2011    „Srbijaprojekt“ nudi 1.820,35 kvadrata po ceni od 460.022.310,00 dinara
18.11.2011    Direkcija prihvata cenu od 257.000 dinara po kvadratu i premašuje određenu svotu za oko sedam miliona dinara
15.12.2011    Vlada odlučuje da bez tendera, direktnom pogodbom kupi zgradu u čijem je u donjem delu i poslovni prostor za iznajmljivanje (od toga može i da se zaradi)

26.12.2011    Republičko javno pravobranilaštvo „nema načelnih primedbi“
27.12.2011    Direkcija za imovinu sklapa kupoprodajni ugovor sa „Srbijaprojektom“
14. 2.2012    Na zahtev Agencije za borbu protiv korupcije Direkcija za imovinu potpisuje Aneks ugovora o deviznoj klauzuli, vrednost 103,6 dinara za evro, i obavezuje se da će platiti sumu u iznosu od 4,5 miliona evra

 

„Blic“ je krajem januara pisao o odluci Vlade Srbije da bez tendera i po ceni od 4,5 miliona evra kupi zgradu za potrebe Agencije za borbu protiv korupcije.

Kao i da se kuća kupuje od „Srbijaprojekta“, građevinske firme među čijim vlasnicima je Branka Narančić, supruga kontroverznog biznismena Milana Narančića Limuna, koji se u beloj knjizi o organizovanom kriminalu vezivao za ozloglašeni surčinski klan.

 

Izveštaj Direkcije za imovinu koji je „Blic“ juče dobio ukazuje na to da je nakon tog teksta, 14. februara ugovor sa prodavcem zgrade u Carice Milice 1, na Zelenom vencu, promenjen da bi „Srbijaprojekt“ bio zaštićen deviznom klauzulom od pada dinara.



Izvor: Blic

Pevačica planira da unovči priču o kućnom zatvoru
Ceca zarađuje na ispovesti!
Četvrtak - 29.03.2012
Bol ima cenu! Svetlana Ražnatović je rešila da o osmomesečnom kućnom zatvoru progovori samo jednom i da to unovči. Naime, ona će sama izdati časopis u kojem će biti objavljena ekskluzivna ispovest, a prodavaće se isključivo uz njen album!



To je u utorak uveče na TV „Pink“ najavio Cecin kompozitor i producent Aleksandar Milić Mili, koji je u specijalnoj emisiji posvećenoj početku turneje folk dive pričao mnogo više od svoje saradnice.
 - Izdaćemo časopis sa ekskluzivnim intervjuom i to će biti prvi i poslednji put da Ceca priča o tome. Ona je osoba koju stvarno treba upoznati - šturo je rekao Mili, koji je iskoristio priliku da nahvali pevačicu sa kojom, posle decenijske saradnje, pet godina nije bio u kontaktu, da bi prošlog proleća počeli iz početka.
 - Ceca je primer pevača, to ne može da se nauči, to je nešto što je bogom dano. Ona ima ogromnu snagu u glasu i nikada ne greši. Kada počne da peva, počinje da slika sliku emocijama. To je veoma retko i zato je najveća zvezda na Balkanu - rekao je autor, koji je najveće muzičke i koncertne uspehe postigao upravo s Cecom. On tvrdi i da je zadovoljan slušanošću njenog još uvek aktuelnog albuma „Ljubav živi“.

 - Sluša se album, ali je ipak postojala ogromna rupa što nje nema, kao da vam neko da automobil bez vozača, goriva i guma, a automobil je fantastičan - izjavio je doskorašnji član žirija šoua „Ja imam talenat“.
 On i Ražnatovićeva turneju su započeli prošle subote u Frankfurtu, a iako će folk diva nastupiti u mnogim evropskim gradovima, koncert u Beogradu održaće tek naredne godine.
 - Ušće planiramo sa izlaskom novog albuma, što znači da će biti 2013. godine, akobogda - rekao je Mili, a Ražnatovićeva potvrdila.
 Dakle, biće mnogo više pesme nego priče! A i red je.

 
Voli Vidića, ali i D&G!

Ceca već duže vreme sarađuje sa kreatorom Sašom Vidićem, koji je oblači za sva javna pojavljivanja, uključujući i suđenja. Ipak, iako se očekivalo da će na koncertu u Frankfurtu nositi isključivo njegove kreacije, pevačica je to učinila samo u prvom delu nastupa, dok je u drugom bloku nosila dugu crvenu D&G haljinu.

 
Snižene cene za Cecin koncert!

Slovenački obožavaoci Svetlane Ražnatović imali su tu privilegiju da karte za njene koncerte u Ljubljani kupe po sniženim cenama. Naime, svi koji su na blagajne došli 8. i 9. marta, povodom Dana žena dobili su popriličan popust, a organizatori nastupa su u centru grada postavili plakat sa obaveštenjem gde se ulaznice mogu nabaviti jeftinije, pa su redovi bili poprilično dugi. Ipak, Ceca nije na gubitku, jer je hala „Gospodarsko rastavišče“ rasprodata!


Sanja Arsić

Privatizacija drušventih stanova devedesetih ... jedna od najvećih pljački. Plaćali ljudi po 40 godina u fondove za društvenu izgradnju i onda to neko kupovao za po par desetina maraka. Ima koji su plaćali i za tuđe stanove i za svoje kuće ... ko će njih da obešteti

Ne bih rekao, to je samo socijala, jedino je pljačka otkup vila na Dedinju za male pare. Inače u socijalizmu, većina koja je izgradila kuće izgradila ih je na kredit. Krediti su bili na dug vremenski period sa malim kamata, bez uračunate inflacije, tako da je rata kroz par godina bila ravan ceni kutije cigara. To je bio socijalizam, danas taj deo para koje su preduzeća odvajala za kredite, gazda uzme sebi u džep, kupuje vile bazene, kola..............Šta više dobro je što su svi postali vlasnici svojih stanova, iako ih nisu svi otkupili za 10 maraka , neki su dali i deset hiljada. danas bi ti stanovi postali vlasnici prevaranata i špekulanata.

Otkup stana je bio od kad se uselis a ne samo devedesetih. E, sad da su ti stanovi ostali vlasnistvo firmi, pa dodje neko i kupi za par evra propalu firmu, pa uzme nekih 200 firminih stanova, poizbaca ljude na ulicu, malo renovira pa rasproda, e to bi bila pljacka...

Konačno da se nas dvojica složimo. Eto ko kaže da ljudi bar u nečem ne mogu imati zajedničko mišljenje.

Istina...

Porez duguju Ministarstvo odbrane i RTS


Od ukupno 360 milijardi dinara poreskog duga, u ovom trenutku je naplativ tek deseti deo. Na proširenom spisku, koji je juče objavila Poreska uprava, našli su se i novi dužnici - Ministarstvo odbrane, RTS, Republički fond za zdravstveno osiguranje i „Monus“ Predraga Rankovića Peconija.

Prema spisku proširenom na 1.500 najvećih dužnika, privreda je za poreze 19. marta dugovala 345,9 milijardi dinara, preduzetnici 8,5 milijardi, a građani 4,9 milijardi dinara. Od 500 najvećih pravnih lica, u ovom trenutku preko prinudne naplate, odnosno blokadom računa, Poreska uprava može da naplati dugove u tek oko četrdesetak firmi, javnih preduzeća i državnih organa. Ostali su u restrukturiranju, stečaju, privatizaciji ili su uložili žalbu na dug.


U vrhu najvećih dužnika među pravnim licima i dalje su četiri banke u stečaju - Beobanka, Invest banka, Astra banka i Beogradska banka sa 70,8 milijardi dinara duga. Slede „Trajal korporacija“, „Sloboda Čačak“, „Zastava oružje“, s pojedinačnim dugom od preko dve milijarde dinara. Dužnici su i dalje „Verano“, „Srbijašume“, „Lasta“ i „Simpo“, sa po nekoliko stotina miliona dinara. Još jedan stari dužnik je na spisku - GSP Beograd. Kako su u tom preduzeću rekli za „Blic“, odobreno im je da deo obaveza plate na rate, ali je ostao dug od oko 420 miliona dinara.


Među novim dužnicima je i Računarski centar Ministarstva odbrane s dugom od 503,5 miliona dinara koji se usaglašava. Aleksandar Miščević, državni sekretar zadužen za finansije, kaže za „Blic“ da oni za toliki poreski dug ne znaju, te da to ministarstvo kao veliki budžetski korisnik redovno izvršava svoje obaveze i plaća više milijardi dinara poreza godišnje.

 
   Najveći dužnici od kojih je dug naplativ odmah
Pravna lica      Iznos
Zastava oružje    3,526,065,296
Trajal korporacija    2,292,604,798
Borba    1,371,192,101
Verano motors    1,352,083,342
Krušik    1,226,176,596
034 Metal industri    879,820,470
Niš ekspres    879,261,437
Milan Blagojević    736,423,103
Srbijašume    725,656,437
Niš ekspres    879,261,437
Monus    509,449,825
Institut za rudarstvo    506,103,301
Računovodstveni centar  Ministarstva odbrane    503,575,93

 

- Nakon završetka usaglašavanja, ukoliko se bude ispostavilo da postoji dug, obaveze će biti izmirene - zaključuje Miščević.


Poreskoj upravi duguje i „Monus“, firma za proizvodnju duvana Predraga Markovića Peconija, 509 miliona dinara.


Među novim dužnicima je Radio-televizija Srbije, koja duguje 173 miliona dinara. Aleksandar Tijanić, direktor Javnog servisa, kaže za „Blic“ da je to jedna rata koju duguju Poreskoj upravi, ali da RTS uredno plaća sve svoje obaveze prema državi.


- Ukupno za poreze i doprinose u budžet godišnje uplatimo 23 miliona evra iako je naplata pretplate pala na 39 odsto. Država, uprkos tome, traži da joj plaćamo obaveze 100 odsto. Toliki namet teško da može da se izdrži - kaže Tijanić.


Republički fond za zdravstveno osiguranje takođe duguje oko 233 miliona dinara. Sanja Mirosavljević, portparolka RFZO, kaže za „Blic“ da fond plaća sve poreske obaveze i da nema nikakav dug.


- Mogući razlozi za neslaganje mogu nastati usled zaduženja koja se ne odnose na RFZO, zbog neslaganja iznosa ili zato što uprava nije proknjižila uplate prema mestu prebivališta svih zaposlenih, što je njihova obaveza - kaže Mirosavljevićeva.

 

Najveći dužnik nestao sa liste


U prvoj petorci najvećih poreskih neplatiša među fizičkim licima došlo je do promena. S liste je nestao misteriozni Leskovčanin Novica Sretenović, koji je u januaru sa više od 300 miliona dinara duga bio apsloutni rekorder. Lidersku poziciju preuzeo je Marijo Vujaklija sa 230 miliona dinara duga. Svoju poziciju sedmog na listi „popravio“ je i pokretač lista „Kurir“ Radisav Rodić, koji je sada četvrti i duguje više od 65 miliona dinara. Njegov dug za manje od tri meseca porastao je za oko tri miliona dinara. Obaveze nisu izmirili ni Vojin Đorđević (42 miliona dinara) ni bivša ministarka za socijalna pitanja Margit Savović. Njen dug se sada povećao na oko 10 miliona dinara.

Izvor: Blic

Zar nije ministarstvo odbrane naj sasvim najbolji dasa medju ministarstvima 

Kolubaru pljačkalo 28 ljudi


Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je juče optužnicu protiv 28 osoba za malverzacije u Rudarsko basenu “Kolubara”, koji su zloupotrebom službenog za 16 privatnih preduzeća pribavili 937.983.413 dinara, saznaje “Blic”. U optužnici su opisane malverzacije od novembra 2007. do 30. juna 2009.

 

Prvooptuženi Dragan Tomić (59), direktor “Kolubare”, optužen je da je od 22. juna 2006. do 21. decembra 2007, kao i njegov naslednik na položaju drugooptuženi Vladan Jovičić (50), izdavao nezakonite naloge preko kojih su od privatnika iznajmljivali buldožere, bagere i utovarivače, iako za njima nije bilo potrebe.
 

Nekadašnji čelnici “Kolubare” se terete da su naloge izdavali trećeoptuženom Radislavu Rankoviću (59), tada pomoćnika direktora za komercijalne poslove. Prema nalozima bilo je angažovano 16 privatnih preduzeća kojima je plaćen zakup B. Osim njih trojice, optuženo je još devet sadašnjih i bivših radnika RTB “Kolubara”.
Dragan Tomić

U optužnici se navodi da je preduzeću “Deviks” optuženog Vitomira Dimitrijević - Gusana (66) plaćeno je 227.838.973 dinara angažovanje mehanizacije od 1. januara 2008 do 30. juna 2009. To je, ujedno, i najveći iznos koje je neka firma dobila od “Kolubare”.
 

Optužnica tereti Radosava Savatijevića Keneta (52) da je preko svojih preduzeća “Pam-ek”, “Beoogrev”, “Aleksandar K&J” i “Beokran sistem” iz “Kolubare” za korišćenje mehanizacije izvukao 223.863.957 dinara.


Izvor: Blic