SREBRENICA: PLANIRANI HAOS (13)
Masakr po scenarijuLjiljana Bulatović, 13.06.2008   Ocena: 3.86 (Glasova: 152)    Komentara: 51

MUSTAFIĆ piše: "Jedna istina, boli do kosti, a rečena je od strane Alijinog 'kuvar-generala' Rasima Delića. On reče, pa ostade živ 'da se neočekivano veliki broj Srebreničana uspeo probiti do slobodnih teritorija! 'Njima je to zaista bio preveliki broj, jer očito da im scenario nije uspeo do kraja!' Po njihovoj zamisli, očito da niko čestit nije smeo doći do Srebrenice, mada su učinili sve da se, posle počastvovanih, niko ne probije do slobodne teritorije i da su sve odradili da četnici, nakon što su otvorili koridor za bandu, ponovo koridor zatvore, da bi na Baljkovici mogli preko tri hiljade ljudi odseći i potpuno opkoliti. Masakr se po scenariju morao dogoditi!" (Imajući u vidu navodni dogovor između Izetbegovića i Klintona da će Amerika bombardovati srpske položaje i naselja ako u Srebrenici bude ubijeno 5.000 Muslimana, "masakr po scenariju" nije bez osnova - prim. Lj. B.).
"Četničkih provokacija, piše Mustafić, bilo je povremeno, ali veoma retko. Kao da su se i oni zasitili ubijanja. Ali, kako je glad ponovo počela da hara, a ljude sve više hvatala želja za odlaskom, najbolje je bilo ljude držati strahom. Povremeno su, po savetima užih krugova, grupe od dva-tri čoveka odlazile na položaje i otvarale vatru po četničkim linijama. Samo je bilo potrebno izazvati incident. Nakon toga bi se ekipa udaljila prema 'Ciganluku', kako je Sado sve više koristio termin za grad Srebrenicu, a narod bi bio izložen delovanju četničke vatre. Tako bi narod od novonastalog straha od četnika zaboravljao svoje životne probleme. I sam Naser je znao otići na liniju u Bujake i sa svojim kodošima napraviti incident takve prirode."
"Usled jakog nezadovoljstva, kaže Mustafić, počelo se povremeno pričati da se iz Srebrenice sprema akcija, kao neki blic-krig, kojim treba uspostaviti koridor sa Tuzlom. Saznao sam da takav predlog dolazi iz Tuzle i Sarajeva. Tada sam video da smo mi za one van Srebrenice samo pokusni kunići i da spas moramo tražiti sami. Još tada smo mi od političke i vojne vlasti u Sarajevu i Tuzli mogli dobijati samo zlo."
Opisujući formiranje 28. divizije Alijine vojske, sastavljene od pet brigada i jednog samostalnog brdskog bataljona, Mustafić kaže:
"Na papiru je bilo oko 5.500 vojnika. U proleće najednom je došla naredba da se oko cele Zaštićene zone iskopaju tranšeje. Za vreme rata niko nije kopao tranšeje, čak su i rovovi bili retkost, najednom kopanje tranšeje oko cele Zaštićene zone. Šta sada to treba da znači? Ni Holanđani se nisu bunili, samo su nemo posmatrali kopanje. Očito su jedva dočekali da deo odgovornosti skinu sa sebe i kompletnu zaštitu Srebrenice prepuste nama. Svaki punoletni stanovnik trebalo je da iskopa desetak metara tranšeje. Ali, ja nisam hteo ni po koju cenu, znao sam da će one služiti samo kao paravan, a ako dođe do najgoreg da nam neće biti potrebne..."
I tako, "dok su jedni gladovali i kopali tranšeje drugi se nisu prestajali ženiti. Tako je jednog dana prostrujala vest da se Naser oženio. Kako je bio gospodar smrti i života, mislio je da u Srebrenici može prevrnuti svaku. Na kraju mu je za oko zapala neka Zlata iz Kamenice, kod Zvornika. Cura nije htela da se švaleriše, ali je htela da se uda. Kako drugog izbora nije imao, Gazda se oženio i doveo je kući. Nakon prospavane noći, oterao je Zlatu..."
Mustafić tvrdi da je nekoliko članova srebreničke mafije imalo svoje magacine, koji su se, nekako baš posle završetka kopanja tranšeja, znatno uvećali. U tome su im pomogli mnogobrojni letovi helikoptera, koji su donosili naoružanje, municiju, uniforme i druge stvari. Procurila je informacija da je prispelo i više od 300.000 DM! U povratku, prema Tuzli, helikopteri su odvozili "momke navodno na vojno doškolovavanje".
Iz Sarajeva je stigla naredba da i Naser napusti Srebrenicu, ali se njemu baš i nije žurilo. Posle nekoliko dana provedenih u Žepi, u iščekivanju odlaska, Naser je morao da se vrati u Srebrenicu, jer su izbili neki problemi.
"Jedan momak iz Glogove zapalio je neki stan, pa je zato bio pritvoren. Onda su navodno Glogovci probali napasti neki zatvor i osloboditi svoga saborca, tako da je Naser našao razlog da se vrati u Srebrenicu. Kada se situacija smirila, Naser je produžio za Žepu, pa za Tuzlu... Konačno smo ostali bez Gazde", piše Mustafić.
Razmišljajući naknadno, Mustafić zaključuje da mu je postalo "apsolutno jasno da je oficijelna državna, politička i vojna klika svesno izvela Nasera iz Srebrenice, samo sa jednim ciljem - dodatno od toga giliptera praviti još jaču harizmatičnu ličnost, ali se, eto, dogodio genocid, a sve bi bilo drugačije da je on bio u Srebrenici!"
TreĆi pokušaj atentata na Ibrana Mustafića dogodio se na mostu nadošle reke Križevice. Mustafić se sa Hamidom Salihovićem Sadom i Hamedom Efendićem vraćao sa jednog sastanka. Bila je noć i naleteli su na "profesionalno isplaniranu zasedu":
"Tri automatske puške su po nama bljuvale rafale, kaže Mustafić. Osetio sam da sam pogođen na više mesta, a najizraženiji su bili bolovi preko mojih prsa. Gotovo je, mora se mreti, zaključio sam... Automatske puške su ječale i dalje bez prestanka. Dozivao sam u pomoć. Najednom se prema meni začuo topot koraka. U rukama siluete zlikovca, iznad moje glave, ukazao se vrh automatske puške na odstojanju od tridesetak centimetara. Ubica je uzviknuo: 'Evo ti u pomoć, majku ti jebem!' Odjeknuo je pucanj u moju glavu. Pred mojim očima se uhvatila potpuna tama... Kada mi se počela vraćati nada u život, video sam da vredi pokušati pronaći spas."
Ibranu Mustafiću život su spasla dva mladića ispred čije je kuće teško ranjen. "Negde oko jedan sat posle ponoći, na cesti iznad kuće čula se buka transportera. U kući su se pojavili vojnici i medicinsko osoblje Holandskog bataljona..."
Te noći ubijen je Mustafićev prijatelj Hamid Salihović, a Hamed Efendić je prošao bez ozlede. Mustafić kaže da su neki pokušavali da slučaj pripišu "četnicima", ali to nije istina. Sve je bilo planirano, kaže on. Nakon rata se u to uverio. Jednom prilikom, u isturenom srebreničkom štabu u Tuzli, jadao se Hajrudin Avdić iz Srebrenice Izetu Hadžiću: "Najveći problem nam je Ibran. Ne znamo kako da ga se rešimo. Izuzetno nam je opasan". "Ako nemate drugo rešenje, likvidirajte ga! I mi smo to radili kada je trebalo", uzvratio je Izet.
(Nastaviće se)

SREBRENICA: PLANIRANI HAOS (14)
Naredba iz SarajevaLjiljana Bulatović, 14.06.2008   Ocena: 3.86 (Glasova: 152)    Komentara: 51


Napad Muslimana na srpsko selo Višnjicu, po rečima Ibrana Mustafića, predstavlja jedan od ključnih momenata u srebreničkoj tragediji. On to ovako opisuje u knjizi “Planirani haos”.
“Bio sam šokiran vešću na Srni koja je glasila: Danas su jedinice srebreničkih ekstremista upale na srpske prostore i izvršile napad na srpsko selo Višnjicu, kojom prilikom je poginulo nekoliko srpskih civila. Selo je spaljeno, a nakon toga srebrenički muslimanski ekstremisti su ga opljačkali i vratili se u zaštićenu zonu!”
“Znao sam, kaže Mustafić, da su (u toj akciji) iz Potočara, sa pozicija komandnih mesta, učestvovali Ekrem Salihović i Ibrahim Mandžić Mrki. Odmah mi je bilo jasno da je srebrenička mafija odlučila da završi sa Srebrenicom i da se kompletno stanovništvo srebreničke enklave stavi pod četnički nož. Sutradan, iako sam se jedva kretao, otišao sam u Potočare i tamo zatekao jednu grupu momaka u maskirnim uniformama, a među njima je bio i Mrki. Počeo sam na sav glas histerisati: ”Jeste li vi uopšte normalni! Vi svesno stvarate alibi četnicima da napadnu Srebrenicu! Vi niste u Višnjici ubili samo dve-tri babe, vi ste u Višnjici ubili muslimanski narod!”
“Mrki je, kaže Mustafić, pokušao da smiri situaciju rekavši: 'Nismo mi samoinicijativno išli u akciju. Mi smo dobili naređenje iz Sarajeva!’ Više nesam imao dileme. Mi smo žrtvovani! Sarajevo traži preko svojih izdajnika u samoj Srebrenici alibi za napad na nedužni narod zaštićene zone. Oni direktno stavljaju do znanja da Srebrenica nije demilitarizovana. Nakon svega saznajem u Sarajevu da je naredbu za napade oko Srebrenice potpisao ’đeneral’ Enver Hadžihasanović!”
MustafiĆ kaže da su posle Višnjice “usledila” svakodnevna četnička granatiranja, dok nisu konačno krenuli u zauzimanje pojedinih punktova Unprofor-a. Jedne večeri iz pravca Kiselice, verovatno koristeći rudnički tunel prema Sasama, jedna četnička jedinica je upala u srebreničko naselje Vidikovac i izvela brzu terorističku akciju. Tada je poginula jedna žena i jedno dete. Eskalacija napada posle ovog incidenta je bila toliko vidljiva da je nastavak direktnih napada na Srebrenicu bilo samo pitanje dana. Kao da su četnici samo čekali naredbu iz nekih viših vojnih centara moći. Za naredbu iz Beograda nije trebalo ni sumnjati, ali sam uvek smatrao da je i sam Beograd bio u tesnoj korelaciji sa pojedinim vladama najuticajnijih zemalja sveta i rukodostvom UN.”
Dalji rasplet događaja, Mustafić ovako opisuje: “Kada su u pravcu Srebrenice usledili prvi direktni napadi, oslabila je kontrola nad narodom od strane srebreničke mafije, tako da je jedne večeri narod krenuo da pljačka prepune magacine sa hranom, koje je, navodno, srebrenička mafija čuvala kao zalihe. Kako se napad na Srebrenicu bližio, narod je sve više bio bezvoljan. Neki su govorili: Šta čekaju više, što ne upadaju!”
“Srebrenička mafija, nastavlja Mustafić, toliko je pripremila narod na bezvoljnost za životom, da to ne bi uspele ni obaveštajne službe najorganizovanijih zemalja. Iako su, navodno, pokušavali da organizuju odbranu, komandu niko nije zarezivao ni kao mali nokat, pa su počeli da stimulišu borce tako što su im delili prehrambene artikle i nešto novca. Navodno, kako je bilo nekih navodećih raketa za uništavanje tenkova, počeli su da daju 10.000 DM za jedan uništeni tenk. Čuo sam da su nekima i fiktivno davali tih 10.000 DM, iako nisu ni pokušali da učestvuju u odbrani.”
Mustafić kaže: “Kroz dvogled smo posmatrali prodor četničkih formacija. Sa jednog useka sa Pribičevca delovali su tenkovi po Srebrenici, a iz pravca Ljubisavića su se videle četničke formacije koje su osvajale teren... U opštini je već održan sastanak na kojem je dogovoreno kako da banda napusti Srebrenicu. Plan za sebe i opljačkani novac od srebreničke sirotinje već su bili spremni. Plan za odbranu Srebrenice u novonastaloj situaciji nije postojao. Tada, na papiru, komandant 28. divizije bio je Ramiz Bećirović, najpoznatiji po tome što je na početku agresije u Sućeskoj, prvi na krov svoje kuće izvisio belu zastavu i što mu je supruga veliki deo novca, donetog iz Sarajeva, ’bacila u kontejner’, pri padu Srebrenice!”
Mustafić piše da je noć između 10. i 11. jula 1995. protekla relativno mirno.
“Nekako smo malo dremnuli, kaže on. Kako je dan odmicao, granatiranje Potočarske doline je bilo sve izraženije. Naišla je i grupa Glogovaca koja je bila u sastavu Glogovskog samostalnog brdskog bataljona. Pitali su me šta bi bilo najbolje raditi. “Nema nam druge, jedino nam preostaje da se branimo. Kako smo zasrali, tako sada moramo i ispaštati, uporno sam objašnjavao, ali sam shvatio definitivno da u Srebrenici nema duha za borbu, jer je banda već bila saglasna sa nestankom Srebrenice. Toga momenta nisam znao da su opštinska nazovivlast i štab bili na Čumavićima, spremni da se dohvate Tuzle, dok je većina naših momaka, najnaivnijih i najhrabrijih, još uvek branila prilaze Srebrenici...”
Mustafić je video “da je svaki pokušaj da se ljudi zaustave i stave u odbranu samo gubljenje vremena i živaca i da je zavladao opšti haos, u kojem je srebrenička banda samo za sebe znala šta treba činiti. Kada se seti čovek da su ljudi do poslednjeg dana želi pšenicu i da su požnjevene snopove mlatili, samo da bi poslednji hljeb ispekli, definitivno je bilo jasno da je nastupio kraj”.
Toga dana u 15 časova Mustafić sluša vesti na Radiju BiH i čuje nešto što mu je “ubilo dušu”: “Danas je u Zenici, na čelu sa predsednikom Izetbegovićem, zasedao Glavni odbor SDA, proširen komandantom, članovima Generalštaba Armije BiH i komandantima korpusa. Razgovaralo se o stanju u armiji i budućim aktivnostima!”
Nakon vesti, piše Mustafić, oplele su sevdalinke. Okamenio sam se i definitivno bio svestan da u genocidu u Srebrenici učestvuje kompletan vrh SDA, na čelu sa Izetbegovićem i vojni vrh Alijine vojske, koja apsolutno nije imala nijedan atribut Armije BiH. Bilo mi je apsolutno jasno da je Alija namerno izašao iz Sarajeva i sazvao sednicu Glavnog odbora SDA u Zenici, te pozvao na jedno mesto kompletan armijski vrh, samo iz jednog razloga: da niko ništa ne preduzme dok se genocid u Srebrenici ne završi".
“Alija i SDA, zaključuje Mustafić, državni su izdajnici i koljači sopstvenog naroda u Srebrenici, isti kao i Karadžić, i Milošević, i Mladić. Igrač SANU i Miloševića za BiH (Izetbegović) definitivno je sebe ogolio do kostiju. Nikad niko u povesti nije imao na čelu više ubica sopstvenog naroda. Ovakvu savršenu izdaju i prevaru istorija još nije zabeležila...”

KRAJ

Ако укажем на лицемерје западних земаља у вези Сребренице, Niko79 ће ми рећи да не просипам форе о Индијанцима и да то неће дозволити

vise manje sve je ovo poznato ali ponavljam moj stav je da to ne umanjuje nasu odgovornost to moze da objasni samu Srebrenicu kao takvu nekome sa strane ali neumanjuje nasu odgovrnost ja stojim iza svog stava

Nece , ajde ukaži ! 

Sta je bre sa vama Srbima. Zasto uvek uvelicavate tudje greske a svoje krijete. Taj pokolj koji ste napravili u Srebrenici napravili ste jer ste Najgori,najgori i opet najgori narod na celom svetu. Vi ste divljaci i trebalo bi da vas je sramota sto tako lazete o Srebrenici. Na ovoj temi sam video dosta razlicitih lazi ,,Zatekli ste u Srebrenici mrtve srpske bebe. . . Zasto bar jednom ne pomislite sta bi bilo da su vama muslimani iz srebrenice dosli u vas grad i Brutalno ubijali vas,vasu decu. . . SVE! :evil:Mislim da ce sve pametne ljude koji iocemu razmisljaju ova replika veoma zaintrigirati!!! :evil:

pa sta ima da zamisljamo to se desavalo vec    kako bre mi najgori a sta ostaje onda za ustase sa fasiste  za balije? malo si pobrkao redosled

Ako samo jos jednom vidim komentar slican ovome,banovacu te bez upozorenja...

tako se na bureku kaže "dobrodošao na forum" 

Нацапаш нам се муда...