Dva holandska izveštaja slikovito ilustruju događaje iz jula 1995. godine

Kako se dogodila Srebrenica

Na stotine novinskih izveštaja, političkih govora i propagandnih tekstova napisano je o događajima u Srebrenici od pre deset godina, ali čini se da što smo dalje od tog događaja, to manje znamo šta se u Srebrenici zaista desilo. Kako bismo izbegli da se svrstamo na jednu ili drugu stranu, „Blic“ je odlučio da o događaju prozbori predstavljajući rezultate dva izveštaja urađena u Holandiji koji su u stručnoj javnosti dobili epitet najobjektivnijih do sada.

Profesor Hans Blom sa Instituta za ratnu dokumentaciju, radeći po zahtevu holandske vlade, istraživao je problem Srebrenice više od šest godina. Za to vreme razgovarao je sa nekoliko stotina najrazličitijih svedoka, a data su mu na uvid i dokumenta koja inače nisu bila dostupna. Rezultat je obimna studija od 7.600 strana koja je ceo događaj posmatrala kroz čisto istorijske činjenice, bez bilo kakve političke ocene.

Autor drugog izveštaja, koji je takođe rađen šest godina, jeste Dion van den Berg, predstavnik nevladinog Međucrkvenog mirovnog saveta. Rezultat njegovog istraživanja je objavljen u studiji „Srebrenica - genocid koji nije bio sprečen“.

KAKO JE SREBRENICA POSTALA PROBLEM?

U martu 1993. godine francuski general Filip Morijon postao je talac građana Srebrenice koji su mu dozvolili odlazak iz grada tek nakon što je obećao da će ih štititi mirovnjaci UN. Kao posledica toga, odlučeno je da se Srebrenica i još pet gradova u Bosni proglase za „bezbedne zone“ pod zaštitom UN. Profesor Blom primećuje u svom izveštaju da je od samog početka Srebrenica bila neželjeno dete. Dodatna nesreća bila je to što je fokus međunarodne zajednice bio na frontu oko Sarajeva, dok događaji u istočnoj Bosni nisu previše pogađali ni vladu u Sarajevu ni međunarodnu zajednicu.

BOŠNJACIMA STIŽE ORUŽJE, NAPADAJU SRPSKA SELA

Holanđani su bili gurnuti u Srebrenicu nakon što je kanadska vlada odlučila da povuče svoje trupe. Odmah po dolasku našli su se u čudu, jer je realnost bila daleko od onoga što su očekivali: oblast nije bila demilitarizovana, a trupe bosanskih Srba nisu se povukle. Rečeno im je da dolaze u bezbednu zonu, a zona ne samo da nije bila demilitarizovana, nego su stalno dolazili i novi kontingenti oružja. Muslimanska vojska je redovno provocirala srpske snage, napadali su njihova mesta i ubijali srpske civile i često se dešavalo da napadaju sa položaja u neposrednoj blizini holandskih vojnika kako Srbi ne bi mogli da odgovore, napisao je profesor Blom u svom izveštaju.

DOGOVOR BOŠNJAKA I UN O ZAJEDNIČKOJ ODBRANI SREBRENICE

Prvo razmimoilaženje dva holandska izveštaja tiče se važnosti sastanka održanog 3. jula uveče između komandanta bošnjačkih snaga u Srebrenici Ramiza Bećirovića i komandanta holandskih trupa generala Tona Karemansa, na kome je dogovorena zajednička odbrana grada u slučaju napada. Dion van den Berg kaže da je do sastanka došlo na inicijativu Bošnjaka nakon što su tog jutra srpske snage zauzele jedno osmatračko mesto UN. Van den Berg kaže da se radilo o neformalnom dogovoru o kome je saznao od prevodioca na tom sastanku i da ne zna da li su za njega znali zvaničnici UN u Sarajevu ili bosanska vlada. Kada je došlo do napada, Bošnjaci su se odupirali, dok su Holanđani ostali u bazi, čime su prekršili neformalni dogovor. General Karemans je zatražio od NATO da bombarduje srpske položaje, ali su UN blokirale taj zahtev jer su smatrale da holandske trupe nisu ugrožene. Profesor Blom, s druge strane, smatra da se ovom sastanku davao preveliki značaj i da je on imao negativne posledice po odbranu Srebrenice, jer su Bošnjaci verovali da će ih UN štiti. „Osim toga, taj sastanak se odnosio više na Goražde nego na Srebrenicu. Prema našim saznanjima, Naser Orić, koji je u to vreme već bio prebegao u Tuzlu, obavešten je o sastanku i bio je veoma skeptičan“, kaže profesor Blom.

MUSLIMANI UBIJAJU HOLANDSKOG VOJNIKA

Čitavoj situaciji pogodovali su i loši odnosi unutar holandskog kampa. Kada su dolazili, oni su bili veoma srećni jer im je rečeno da će biti uključeni u humanitarnu akciju, da će pomagati ljudima. Susreli su se sa surovom stvarnošću. U samoj enklavi vladala je netrpeljivost koja je kulminirala ubistvom holandskog vojnika Raviva van Rensena od strane Bošnjaka. Sve je to dovelo do nezainteresovanosti Holanđana da se aktivnije uključe u odbranu, kaže Blom.

CILJ OPERACIJE JE PRESEĆI KORIDOR, A NE ZAUZETI SREBRENICU

Nacrt plana za napad na Srebrenicu napravljen je 2. jula, a napad je počeo 6. jula. Cilj napada nije bio zauzimanje Srebrenice, nego presecanje koridora Srebrenica-Žepa i smanjivanje teritorije zaštićene zone, kaže profesor Blom. Prvi napad je bio uspešan, a pošto otpor Armije BiH stacionirane u Srebrenici nije bio jak, general Mladić odlučuje da 9. jula krene dalje i da vidi da li je moguće da se zauzme cela enklava. Dva dana kasnije, general Mladić trijumfalno ulazi u Srebrenicu. Otpor Armije BiH je bio neodgovarajući i slab, i 28. divizija bila je u veoma lošem stanju i pre napada je sa većim delom muške populacije napustila grad u pravcu Tuzle. Ostatak populacije sklonio se u mesto Potočare, u kamp holandskog bataljona koji po instrukcijama međunarodnih predstavnika u Bosni nije pružao otpor Vojsci RS.

MLADIĆ PREDLAŽE EVAKUACIJU 25.000 LJUDI

Mladić je po osvajanju Srebrenice 11. jula predložio komandantu holandskog bataljona Karemansu da UN organizuju prebacivanje 25.000 muslimana, i muškaraca i žena, iz Srebrenice u Tuzlu. Karemans odmah odlazi u Sarajevo gde Mladićev predlog iznosi generalu Nikolaiju iz UN. UN su zakasnile i nisu dale odgovor. Na taj način propuštena je prilika da većina ljudi bude bezbedno prebačena u Tuzlu, kaže Dion van den Berg. Profesor Blom kaže da je Mladić zaista na početku predlagao da UN organizuju prebacivanje Bošnjaka u Tuzlu, ali da se kasnije predomislio.

ZLOČIN NIJE UNAPRED PLANIRAN, MLADIĆ IZNENAĐEN

Naime, nekoliko sati po osvajanju Srebrenice 11. jula, dolazi do neprijatnog iznenađenja i za Mladića i za holandske trupe. Grupe muškaraca, suprotno dogovoru, beže iz Srebrenice i odlaze u obližnje šume pokušavajući da se probiju do Tuzle. To je veoma razljutilo Mladića jer mu je stvorilo logistički problem na severnom delu fronta, neposredno pre plana da se krene u zauzimanje Žepe. Upravo tada, 11. jula uveče i 12. jula, on je odlučio da se surovo obračuna sa muslimanima iz Srebrenice. Blom u svom izveštaju navodi da je u šumama oko Srebrenice u borbama poginulo oko 1.500 muslimana, dok je preko 4.000 zarobljeno i kasnije ubijeno. Mladić je, pored toga, Srbima iz okolnih mesta dozvolio da dođu u Srebrenicu i ubiju muslimane. Bila je to klasična osveta. Ubijeno je od 100 do 400 muslimana i to ne nasumično, nego su traženi baš određeni ljudi.
ZATIRANJE TRAGOVA ZLOČINA

Iako je odluka o masovnom pogubljenju muslimana doneta bez prethodnog plana, ono što se dešavalo kasnije ukazivalo je da nije reč o osveti koja je ispuštena iz ruku - nađena su mesta gde će biti izvršena egzekucija, obezbeđen transport, organizovane trupe koje će da izvrše egzekuciju, navedeno je u dokumentu Instituta.

KARADŽIĆ NEOBAVEŠTEN

Mladić je u holandskim dokumentima predstavljen kao čovek koji je odgovoran za masakr nad Bošnjacima, iako nisu nađeni nikakvi pisani dokumenti koji bi direktno ukazivali na to. U istom izveštaju se navodi da je tadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić formalno naredio akciju čiji je cilj bio da se prekine koridor između Srebrenice i druge muslimanske enklave Žepe, ali da je nejasno da li je unapred obavešten o akciji masovnog ubijanja. Nisu pronađeni dokazi koji bi ukazivali da su vlasti u Beogradu bile uključene u akciju oko Srebrenice.

HOLANĐANI NEMOĆNI

Srebrenica je bila prepuštena sama sebi - i 200 holandskih vojnika. Od 200 vojnika koji su bili u oblasti, svega njih 100 je bilo operacionalno. S druge strane, Mladić je imao između 1.500 i 2.000 dobro obučenih, naoružanih i motivisanih vojnika. Holanđani su dobili naredbu da ne odgovaraju ukoliko ne budu direktno napadnuti. To je znao i general Mladić koji je strogo pazio da prilikom zauzimanja Srebrenice ne dođe u sukob sa holandskim snagama. Holandske trupe brojčano nisu bile dovoljne ni za zaštitu ni za odbranu, smatra profesor Blom.

RAZDVAJALI BOŠNJAKE

Jedna od retkih razlika između dva holandska izveštaja tiče se uloge holandskih vojnika u razdvajanju žena i muškaraca koji su potom pobijeni. Profesor Blom navodi da holandski vojnici nisu imali aktivnu ulogu u razdvajanju, ali da se nisu ni protivili. Holandska komanda je smatrala da ljudima u bazi preti humanitarna katastrofa. Na malom prostoru bilo je 25.000 ljudi, temperature su bile visoke, nije bilo vode, higijena na nuli, moglo je doći do epidemije. Holanđani su smatrali da se to mora izbeći, ali da u isto vreme ne bi trebalo provocirati Mladića. Holandske trupe su smatrale da će muškarci koji se odvajaju biti ratni zarobljenici i da će se sa njima postupati po svetskim konvencijama. Oni su verovali da će biti i brutalnosti, ali nikako nisu mogli da veruju da će doći do masakra.

Blic \ Milorad Ivanović

Zanimljiva je ova prica jer sam i ja juce cuo od covjeka koji je ratovao u Srebrenici i skoro istu pricu mi ispricao s tim sto fali dio da kad su usli u Srebrenicu nisu zatekli med i mlijeko vec mnogo zaklanih Srpskih beba na sta su dobili komandu da se citav region potpuno ocisti! E sad koliko je ovo tacno nemam pojma.

ма ко ће му га знати.. важно је да смо их сасекли из корена...

(ал сам одвратан 8))

Takve ko ti bi trebalo saseci iz korena.

sra*a se dogadjaju u ratu, morali smo i mi kad tad posle toliko stradanja i patnji da puknemo( to jest neki pripadnici naseg naroda ne svi) mada to nije opravdanje............ neznam ima puno stvari koje su uticale da se stvari resavaju na nacin na koji su se resavale ostaje mi da se nadam da ce balkan da se promeni na bolje  [-(

U ovom izveštaju nedostaju sledeće činjenice:

1. Srebrenica je sa vojno-strateškog stanovišta bila veoma značajna transferzalna tačka za srpske snage. Cilj je bio stvaranje jednog kompaktnog vojnog pojasa, kojim bi se konačno učvrstila teritorijalna celovitost srpske teritorije, istočno od Drine. Dakle, nije bilo u pitanju spontana, već ciljno i unapred planirana akcija. U sklopu toga je lični motiv osvete, pojedinih srpskih oficira i vojnika, kojima su snage Nasera Orića ubile bliske članove porodica. 

2. 28 divizija(u sklopu 3 armije BiH) imala je i specijalnu jedinicu "Al-džihad", koja je bila sastavljena isključivo od mudžahedina, iz arapskih zemalja. Daleko od toga da su bili "slabo naoružani", kako piše u holandskom izveštaju.

3. Odvojeni muškarci su prebacivani, tj. oni koji nisu uspeli da se probiju iz obruča, odvođeni su na sasvim različite lokacije(u okolini Srebrenice) i tamo u grupama, likvidirani, tj. streljani. To su priznali: i general Krstić i Dražen Erdemović. Dakle, egzekucija je bila ipak osmišljena planski, čim se na ovaj način pristupilo prikrivanju tragova.

4. Među ubijenima su identifikovane i 4 žene.

5. U svojoj knizi muslimanski general Sefer Halilović(koji je sad takođe u Hagu), iznosi tvrdnju i optužbu protiv Alije Izetbegovića, da je u tajnim pregovorima, preko poverljivog posrednika Muhameda Šaćirbeja, sa srpskom stranom, insistirao da se spasu i puste Naser Orić i njegovi saradnici, a da je civile ostavio na milost i ne milost Ratku Mladiću i srpskoj vojsci.

-Koliko je ovo poslednje tačno, ko zna... sve je u tom prljavom ratu bilo moguće.
8) 8) 8)

#монтенегрина

видиш шта нам сада раде? шта су нам урадили? 500година су нам седели над главама.. што да не.. рат је . .они су нас први.. па им вратили. јесте да је злочин, али јебига.. мени је драже да их има што мање у нашој земљи! капираш? наравно да нисам за злочин.. али кажем ти са друге стране ми је.... ок..
:evil:

Radisa, takve postove mozes slobodno da pises na nekom drugom forumu, ovde takve neumesne komentare i omalovazavanje tudje nesrece zaboravi.
Srebrenica je veliki zlocin koji ne treba da ostane nekaznjen, ma sta ko pricao i ma sta ko mislio i ma kolike brojke se spominjale.
Interes ovog foruma i ove zemlje nije i nikad nece biti da se bilo cija tragedija izvrne podsmehu, interes je da se obelodane sve cinjenice o Srebrenice i da se konacno dokaze da to nije bio genocid, te da takvi zlocini nisu bili cinjeni samo od strane jedne ucesnice vec da su svi takve ili slicne zlocine radili i da svi za to trebaju odgovarati.
A to sto je tebi smesno sto je neko izgubio dete, brata, sestru, oca... i sto ti je to ok... to je vec stvar licnog morala.

Upravo tako. 8) 8) 8)

Sve je ovo mnogo tuzno...  :? I nasi i njihovi mrtvi, podjednako.

Deljenje na njih i nas nije adekvatno, ljudi mogu da se dele samo na dobre i lose, bez obzira na religiju, boju, godina, nacionalnost... A te vestacke podele izazivaju ratove.