aj ovako, samo molim vas nemojte i vi ovde da me zezate, nije lako biti ja...
dakle, ceo zivot bolujem od viska kilograma ( da ja sam prase).. volim da jedem vise nego ista.
trenutno imam visak od preko 30 kg, ali ne izgledam predebelo jer sam dosta i snazan jer sam radio puno.
Ali moj je problem u mojoj psihi, cesto sam tuzan jer sam usamljen, pa onda jedem da "nahranim depresiju", a usamljen sam jer me sramota da idem pred ljude jer sam debeo... to dodje kao neki zatvoren krug.

lako je reci: treba samo kontrole. ali je teze to i postici. Zapravo hrana me je nekako izgurala kroz teske trenutke, nikada me nije osudjivala i uvek bila tu za mene kada niko drugi nije. Kao sto je i ocekivano, ljubavni zivot mi je kao pustinja.... prazan. Imam drugove ali ne idem sa njima kada oni idu u izlaske i na razna mesta gde ima puno ljudi.
Zbog debljine sam propustio jako dobar deo detinjstva i uzivanja. Ima tu i dobra strana, shvatio sam neke stvari o ljudima i puno sam proucavao sve i svasta tako da znam vise nego vecina mojih vrsnjaka, tj, nisam plitak kao oni i nije mi vazna paznja jer ne moram da prikrivam svoje slabosti. Ali opet osecam prazninu i samocu. I nerviram se oko svega jer u stvari jesam sam sebi kocnica. Hocu da smrsam i da vidim svet, da vidim sta ima iznad ovog pakla gde je prezivljavanje na prvom mestu.
Sreca moja pa imam dobre drugare koji misle slicno kao ja.

meni samo treba neko ko ce biti uz mene da mi pomogne da pobedim svoj teret.

Recite mi vasa iskustva ako imate sa ovakvim stvarima

ajde ba sta tu pi*dis koje materine...kako te nije stramota..
mlad ..zdrav i jak momak...stidi se sebe...
potrudi se malo..daj malo guzici znoja...i furseta...
reci sebi necujesti toliko i svaki obrok ukini za deseti dio..tezinske kolicine....
sledeci mjesec ukini za dvadeset posto...izadji u stenje kraj rijeke...
uzmi fotic..slikaj...setaj...kupi ribolovnu dpozvolu..kupi neki stapic i par varalica...
to je dobar trening...i ako vidis da mozes..potrci malo....otidji u tereteanu barem na mjesec dana...
da steknes volju....osmjeh na lice...i uzivaj u zivotui...ne sekiraj se samo budala..i sujetan covjek..
satrt nekim kompleksima..moze da ti kaze bilo sta....ozbiljno..a zajebancija je druga stvar...
zajbanciju treba prihvatiti...kad je prihvatis lakse ce ti biti...ne stidi se sebe..ti si zivo bice..
punopravni clan ljudskog roda...ljudi neaju vrednost..procjenjenu...
ko vise od koga vrijedi..svi smo jednaki i pred bogom i pred ljudima..a fukare su druga prica...
sta te briga za njih....njih niko ne benda jedan posto sta oni mrsomude i palamude...
ljece svoje boljke patetikom na drugima...nemoj da se stidis nikoga...
ako treba i opali ga po flauti...kad ti doklurci....

i ajde pa javi...sta si uradio...

  tako dobar savet, ali tako beskoristan. Sve u svemu, rešenje ovde naći nećeš. Ako ne možeš sam probaj da nađeš nekoga da te gura.
Ja sam bio u najboljij kondiciji, kad me jedan ortak vodio na treninge i ubijao me na istim dok me ne dovede do stanja da ne mogu da stojim na nogama.

Tako i ja uzivao u hrani,jeo ko svinja,nigde se nisam trosio,i ajde rekoh da se izmerim,kad ono jebote 135.6kg...Popizdeo sam istog momenta...Sam sebi to da dozvolim u 20godina...Odmah isti dan okrenuo drugi list,drugacija ishrana,trcanje(niko nije preporucivao za tu tezinu ali jbg)setanja,bajs i za mesec dana 10kg manje...Tu sledeci mesec jos 5kg manje,i tako ti doguram do sadasnjih 104.8kg...i naravno hocu jos 10...A to da ne mozes,to znaci da neces,ne da ne mozes...Covek kada nesto zeli u zivotu nadje resenja,kada ne zeli nadje izgovor..

bice sve gore

za deset godina ces biti ubedjen da nisi zasluzio da ti se zivot promeni na bolje


svima treba neko, ali ako nema - nema

kad bude - bice.. ako ne bude, to ti je sudbina.. od nje neces uteci nikako

sad nema, sad imas sebe i jos nisi poludeo

mnogi nemaju tu prednost 

smrsaj 

A koliko imas godina i koliko imas kg?

Zapravo i nije. Potrebno je samo da si malo karakter.  

Sam si rekao da je to kao zatvoren krug pa ga moras preseci i to na dva moguca nacina:

1) psiholoski- tako sto ces celu tu tvoju sliku o sebi gde se samosazaljevas izgubiti. Ako ne mozes sam to uraditi(a sva je prilika da ne mozes), onda lepo kod psihologa.

2) tako sto ces preseci sa hranom i smrsati pa tako verovatno dobiti i ovo pod jedan. Ako sam ne mozes da reduciras ishranu onda lepo u Dom Zdravlja po uput pa kod nutricioniste da ti prepise sta ces i kako ces pa se pridrzavaj toga.

Ja citavog zivota kuburim sa viskom kilograma... od malog do strasno velikog.

I da.. i ja volim da mnogo utapam tugu u slatkisima i da kukam kao je zivot zao prema meni buci i da me niko ne voli.

Osim sto me voli. I mama, i tata, i tetka, veci deo porodice, prijatelji koje znam od par godina do par decenija, cak i neki muskarci sa kojima sam u prethodnim godinama bila u vezi... Sta vise.. bila sam u vezi vise nego neke moje vitke drugarice.

Ali... ono sto ti i ja radimo sebi je da sebe lazemo..

Jako sebe lazemo...

Da je mrsavljenje tesko... i da je izvor sve nase  nesrece u tom visku kilograma.

Nije.

To je najveca glupost, laz i samoobmana koja postoji.

Ti ne mrsavis ne zato sto ne mozes da smrsas, vec zato sto neces. Kada smrsas, vise neces biti poseban... neces biti onaj koji ce da se izdvaja i najvaznije, moraces da zivis zivot... Jer to salce je divno cebence koje te stiti od zlog.. zlog... sveta...  

Sampita je mozda lepa, ali sampita nema dusu. Sampita ne moze da te voli.

I objektivno... 30kg nije nikakav visak... Moze da se uz laku izmenu ishrane i fizicku aktivnost skine za 6-12 meseci.
Mada, ja ne bih rekla ispod 12 meseci, tako da ne ocekuj da ces sutra da se probudis kao Apolon.


I kako sam ja resila problem?

Pocela sam manje da lazem sebe. Samo to.

Manjak kilograma mi nece pomoci da budem vise prihvacena u drustvu, jer.. ruku na srce... ja sam otusider bez obzira na sve... Niti ce mi pomoci da "vidim sveta"... Niti da budem privlacnija muskarcima, jer i ovako odredjenima jesam... Ne zanima me neki "marlboro - coca cola - suzuki" momenat....

Tako da ti predlazem od toga kao motivacije. Manje kilograma ne mora da znaci da ces ziveti kvalitativno bolje u tom drustvenom smislu.

Ali, moci ces normalno da spavas... moci ces da udjes u prodavnicu i kupis sve sto hoces... neces stalno biti bolestan... nece te boleti ledja, kolena, glava.. Videces svog pisicu i bez zadizanja stomaka... I ono sto je najvaznije, prestaces sebe da lazes kako je hrana ta koja te "leci"...

Ono sto treba da uradis je da malo budes mazohista. Da naucis sebe da lupas po prstima.

To je cist trening. Cist mazohizam. Kada ti ruka krene ka necemu ili jos bolje.. pre nego sto ti ruka krene ka necemu, u glavi kazes - ne moze! Vremenom ces shvatiti da u glavi nema te komande - ne moze!, vec da apsolutno ne osecas bilo kakvu fizicku ili psihicku potrebu za neceim.
Proci ces pored pekare u kojoj mirise sveze pecivo, shvatices da mirise, ali nece biti te trke za fiksom.

Ali... opet... prvo sto moras da uradis je da prestanes da sebe lazes.

A tu ti niko... ni dijetolog, ni prijatelji, ni roditelji, niko.. ali bas niko ne moze pomoci.

Laz i kukanje.

Dve odlike svakog zavisinika.

Ali dzabe sve mi da ti pricamo,ako tebi nesto ne klikne u glavu i sam odlucis da oslabis...Ja pre nikada nisam imao jaku volju,motiv,krenem sa dijetom pa odustanem jos brze nego sto sam krenuo..Mislis da ce neko sad da te sazaljeva zato sto si debeo?Niko nece,veruj mi..Moras sam krenuti,poceti..Prepostavljam jednom rukom pises kako da pobedis svoje slabosti a drugom brises kecap sa tastature koji ti je iscureo iz sendvica koji upravo jedes...Nisi valjda toliki slabic da utehu nalazis u hrani?Samo da znas kako je do jaja osecaj kada udjes u bilo kojoj prodavnici i nadjes odgovarajucu velicinu,cak,stavise ima i jos vecih brojeva...Za pocetak uzmi izbaci sokove,slatko,hleb,masnu hranu,i  kreni prvo sa setnjom,duzom,bar 7-8km...Posle predji na trcanje...Do leta ces skinuti bar 15kg,evo secem ga na tri dela od po 10cm ako ne uspes da skines 15kg..