ja znam da u Islamu Ima 100 naziva za Boga.  .  .  i da se blago onme ko sva imena zna.  .  .  sad eto kontajte.  .  .   :wave:

bog?

svevisnji!

Mi , jadnici , ne možemo shvatiti suštinu  jedinoga stvoritelja . Zato smo skloni da " polupamo lončiće "   pa da stvorimo sebi idola koji nije "onaj koji jeste". I onda mu se molimo , klanjamo ...( zlatno tele).

To je osobina koju sotona vidi i koristi u svrhu svoje zajebancije. Tako je izmislio Moloka , "boga" kojemu su Kartažani prinosili kao žrtvu ni manje ni više nego : svoju vlastitu djecu !!!!!! A nisu ti ljudi bili ništa gluplji od nas .U srcu su imali ljubavi koliko i mi . Pa opet to naprave ... Zamisli ...  A to je bio razlog da se izrekne rečenica :" Kartagu treba uništiti"!!! I tako se promjeni tok historije .

Bog je ono prema čemu neko gaji religiozne osjećaje . Za većinu Hrvatskih katolika  Bog je - Gospa !!! Zato što su religiozni osjećaji upereni uglavnom prema gospi !!! 

Koliko ja znam i to baš od Jehovinih svedka, božje ime se ne zna.    

Naime u starim jevrejskim spisima nisu se stvaljali samoglasnici tako da je Božje ime ispisano sa JHV.     Kasnije su nagađani ti zaboravljeni samoglasnici, koji su istina zaboravljei između ostalog i zato što božje ime ne treba upotrebljavati bez potrebe, što inače i kaže jedna božja zapovest (Ne koristi moje ime uzalud) ne da ne sme da se koristi božje ime, nego ne treba ga koristiti bez prave potrebe.    

Nagađanjem samoglasnika, dolazi se do imena JeHoVa, JaHVe, pa čak i JosHua itd, itt.    .    .    

Sve ovo sam pročitao u nekim pamfletima Jehovinih svedoka, tako da ja ne znam da oni prisvajaju ime Boga Jehova kao jedino tačno.    

Bolje rečeno, ja sigurno znam da i oni koriste ime Jehova samo kao pomagalicu, a ne kao sigurno Božje ime.


P.  S.  

Alah je takođe Božje ime i ta reč ima neko značenje, ali zaboravio sam koje.  

Božije ime “el-Fettāh” (ألْفَتَّاح) – [b]Koji rešava i otvara
“Svoju kapiju darovanja, otvara ti Fettah. Sa Svojim darovima uredio je svet. Otvorene su riznice Njegovih nimeta (blagodati), koje čak ni naši grehovi ne zatvaraju.”

Uzvišeni Allah je Onaj koji “otvara”. Kako se veli u časnome Kur’anu:
U Njega su ključevi skrivenog, samo ih On zna, i On jedini zna šta je na kopnu i šta je u moru, i nijedan list ne opadne, a da On za nj ne zna; i nema zrna u tminama Zemlje niti ičeg svežeg niti ičeg suvog, ničeg što nije u jasnoj Knjizi.

zatim:

Elohim – Onaj koji je jak, božanski (Prva Mojsijeva 1:1)

Adonaj – Gospod, upućuje na odnos služenja (Druga Mojsijeva 4:10,13)

El Elion – Uzvišeni,Onaj koji je najjači (Prva Mojsijeva 14:20)

El Roj – Onaj koji je jak i koji vidi (Prva Mojsijeva 16:13)

El Šadaj – Svemogući Bog (Prva Mojsijeva 17:1)

El Olam – večni Bog (Isaija 40:28)

Jahve - GOSPOD "Ja sam", što znači večno samo-postojanje Božije (Druga Mojsijeva 3:13,14).

Ja koliko znam “el-Fettāh” (izgovaramo Al-Fatah) znači borba ?!
Jaser Arafat je vodio pokret sa tim imenom.


Siguran sam da Jahve nije pouzdano ime Boga, kao što nije ni Jehova itd, itt, ali je moguće da JHV znači "Ja sam". Dodao bih "Ja sam taj što jesam!".

Božije ime “ es-Semī‘u” (السَّمِيع) – Koji sve čuje


Ovo Allahovo Ime spomenuto je i u Kur’anu i u mnogim hadisima. Tako se u časnome Kur’anu kaže:
I dok su Ibrahim i Ismail temelje Hrama podizali, oni su molili: “Gospodaru naš, primi od nas, jer Ti si, uistinu, Onaj koji čuje (es-Semī‘) i Onaj koji sve zna (el- ‘Alīm).”
(Kur’an, sura el-Bekare, ajet 127.)

Mislim da je vrlo važna tačna identifikacija onoga prema čemu gajimo religiozne  osjećaje .

Ako gajimo religiozne osjećaje prema nečemu što nije živo onda je to idolopoklonstvo . Ideš bos 50 kilometara da se pokloniš jednom kipu koji kao bajagi plače . Glupo . Kip ne može da plače . On je mrtav .

Ako to gajimo prema životinjama (kao Egipćani ili Hindusi) - to je stvarno vrhunski glupo . Zamisli , klanjaš se kravi il mački !!!!!!!!! Ej ... Stvarno glupo .

Ako gajimo prema drugim ljudima , u Bibliji kaže ovako : "Proklet bio čovjek koji se pouzda u drugog čovjeka".

Znači šta nam preostaje . Auf ! Možda da obožavamo neki stari hrast , kao stari Germani . Ne bi , fala . Šta će mi hrast . Uzmeš isječeš ga , založiš ga , on izgori i šta ?...

Znači jedino što zaslužuje da prema njemu gajimo religiozne osjećaje je onaj koji je sve ovo stvorio , dao nam uši da slušamo , oči da gledamo i sve ostalo . Ko je taj , sam ga moraš identificirati za sebe . U Bibliji piše da ga ima i da ima svoj plan sa nama , nesretnicima .

A tko bi bogu dao ime u vrijeme njegova stvaranja?

Hmm, da zamislim, u trenutku kad je Bog rodjen/stvoren, xxxxx mu je dao ime xxx? 

Ili si ga je dao samo pošto mu ga nitko nije mogao dati?

A zar je i bitno koje mu je ime kad znamo što je?