Šef s nedovoljno iskustva

Ivana Milaković 09.05.2008.

Teoretski, trebalo bi da je vaš šef iskusan u svom poslu, snalažljiv i kompetentan - ali, u praksi, ne bude uvek tako. To što šef nema dovoljno iskustva neće biti samo njegov ili njen problem već vrlo lako može postati i vaš, zato je dobra ideja pomoći koliko god možete.

Lako je ne biti nimalo raspoložen za pomaganje ako su taj neiskusni šef ili šefica još i neprijatni, skloni naređivanju, "brecanju"... Ipak, pokušajte da zamislite kako je njima. Danas nije nikakva retkost da neko, ovim ili onim putem, bez dovoljno obuke (jer obuka košta) bude postavljen na mesto iznad svojih sposobnosti, često po principu "snađi se". Onda s jedne strane ima sopstvene šefove, koji očekuju solidne (ako već ne i fenomenalne) rezultate, a s druge strane, podređene - koji ga zbog nedovoljno iskustva baš i ne poštuju nešto posebno. Bukvalno bude između dve vatre i onda zaista nije neobično ako se u tome ne snađe i iz straha se ponaša neprijatno.

Zašto pomagati takvom šefu? Iz više razloga. Jedan je taj što vam je posao da olakšate šefu, a ne da mu/joj pravite dodatne probleme. Drugi je taj što će svima, uključujući i vas, biti prijatnije ako se ne ponašate neprijateljski, nego pokušate da pomognete. A treći je taj što ćete tako u šefu ili šefici dobiti saveznika - vaša pomoć u kritičnim trenucima će im puno značiti, vi ćete im biti saveznik u inače ne baš prijateljskom okruženju, usput ćete i sami naučiti ponešto o "šefovanju" i veštinama i sposobnostima potrebnim za taj položaj, i vrlo je verovatno da će ta osoba kojoj ste pomogli onda kada joj je to zaista bilo potrebno kasnije uzvratiti uslugu i pomoći vama, moguće da će vam i ubrzati uspon u karijeri.

Nije stvarno teško biti fin prema nekome - a nekada se, pored toga što je lepo biti fin, to i na više načina isplati.

Izvor: Krstarica

Kad pogrešite na poslu

Ivana Milaković 08.05.2008.

Grešaka na poslu - kao i bilo gde drugde - uvek je bilo i biće ih. Ko radi, taj i greši, ljudski je grešiti, i tako redom. Bitno je brzo reagovati kako biste popravile sve što se popraviti može - i ne pokušavati da izvrdate.

I vaši šefovi sigurno prave greške, i oni koji su u firmi "ispod" vas takođe ih prave. A u današnjem užurbanom svetu, s tehnologijom koja omogućava trenutnu komunikaciju, greške je jako lako u sekundi napraviti. Recimo, pošaljete mejl u kome ogovarate nesposobnog kolegu ne onoj jednoj prijateljici, već kompletnoj mejling listi (na kojoj su i taj kolega, a i vaš šef). Ili, u žurbi, zaboravite da obavestite šefa da je neki bitan sastanak pomeren. Ili... Mogućnosti je zaista mnogo.

U takvim situacijama bitno je da date sve od sebe da grešku ispravite, ako je moguće, ili da barem pokušate da smislite način da se zbog greške nastali problem reši. Ono što je takođe bitno jeste da ne pokušavate da sakrijete da ste pogrešile, jer će u najvećem broju slučajeva biti otkriveno "ko je krivac". Danas je izuzetno teško prikriti bilo šta - uključujući i greške. A ako se nakon greške krijete, to može biti shvaćeno kao neodgovornost i neprofesionalnost ("Zabrljala sam, a sad ću da se krijem, pravim se luda, i puštam druge da se bakću s problemom").

Umesto skrivanja, najbolje je, čim postanete svesne greške, šefu poslati poruku da ste pogrešile (ukratko recite u čemu je bila greška), da vam je žao, preuzimate punu odgovornost za to što se desilo, i daćete sve od sebe da ispravite grešku. Bolje je da o tome čuje od vas nego od nekog drugog. Poruka ne treba da bude dugačka niti samounižavajuća, ali nemojte se ni izgovarati ovim ili onim; ako idete suviše u detalje ili pokušavate da nađete izgovor za nešto što je očigledno vaša krivica (objašnjenje je u redu, samo treba imati u vidu da ono nije isto što i nalaženje izgovora), delovaćete nezrelo. Ako pak kratko i jasno kažete šta se desilo, izvinite se, i zatim date sve od sebe da problem rešite, delujete kao sposobna osoba koja se ne boji da preuzme odgovornost za svoje postupke, uviđa grešku i radi na tome da se novonastali problem reši - drugim rečima, delujete kao neko ko je pogrešio (dešava se svakom), ali je i dalje vrlo sposoban saradnik koga šefovi teško da će želeti da izgube.

Izvor: Krstarica

...price za laku noc...

Moderan menadzment lezi na temeljima brutalnog kapitalizma. Ako sefu posaljes poruku da si pogresio, dobit ces ‘kontra poruku’: "Povecana likvidnost trzista, nametnuti ubrzani tempo zivota i strahovita konkurencija ne tolerisu greske, zato vas molimo, da spakujete svoje stvari - ..."

Prosto obozavam surov kapitalizam.

Sedam najčešćih pogrešaka u životopisu

Ukoliko ste već jednom u potrazi za poslom pisali životopis, sigurno ste se našli pred brojnim poteškoćama kako sročiti najbolju sliku o sebi. Kako budući poslodavac upravo putem životopisa stječe prvi dojam o vama, ovom 'dokumentu' morate posvetiti posebnu pozornost. Pazite da vam se ne pokrade jedna od tipičnih sedam pogrešaka, koje navodi internet portal Moj Posao.

1. GRAMATIČKE GREŠKE

Kao i u profesionalnom životu i u životopisu se treba pravilno izražavati i pokazati da znate pravila pisanja i gramatike.

Stoga, nemojte dozvoliti niti najmanju pogrešku jer bi poslodavac mogao steći dojam da ste 'nepismena' ili brzopleta osoba.

2. NEDOSTATAK OSNOVNIH INFORMACIJA

Nakon uvodnog dijela u kojem ste se predstavili trebali biste napisati nekoliko redaka o svojim vještinama i znanjima.

Budite objektivni i kratki. Navedite samo one vještine koje stvarno možete dokazati te nemojte ići previše u detalje.

3. ODABERITE STIL PISANJA

Postoje tri osnovna stila pisanja životopisa: kronološki, funkcionalni i kombinirani. Kronološki je orijentiran na vaše radno iskustvo pa u prvi plan stavlja profesionalni razvoj.

Funkcionalni stil bazira se više na isticanju vještina, dok je kombinirani stil pisanja najbolji izbor pri traženju prvog zaposlenja.

Na ovaj način ističete svoje dosadašnje iskustvo, ali istovremeno stavljate naglasak i na vještine koje ste stjecali tijekom školovanja.

Izbor stila je važan kako vam životopis ne bi izgledao kao da je napisan 'zbrda, zdola'.

4. PREOPŠIRNO ILI PREKRATKO

Ne postoji savršen životopis jer osobe imaju različita radna iskustva i kvalifikacije.

No ono što je važno jest da u životopisu napišete osnovne informacije o vama te vašem radu i to na najviše dvije stranice, jer ga poslodavac nema vremena pomno proučavati.

5. ISTICANJE NEBITNIH POJEDINOSTI

Poslodavca ne zanima baš sve što ste radili u prošlosti. Stoga je važno da prije nego što napišete životopis pročitate što poslodavac traži od zaposlenika te da istaknete one vještine, znanja i kvalifikacije koje vas mogu izdvojiti pred ostalim kandidatima.

6. NEMA OPISA RADNOG ISKUSTVA

Za svako prijašnje radno iskustvo koje ste naveli u životopisu valja u kratkim natuknicama napisati što ste točno radili i za što ste sve bili zaduženi, jer inače poslodavac neće moći steći osnovnu sliku o vašim znanjima i vještinama i vašem odnosu prema poslu, te vas zbog toga možda neće pozvati na intervju.

7. NIKADA NE LAŽITE

Iako pojedini posloprimci znaju navoditi lažne informacije o svom obrazovanju ili radnom iskustvu, budite svjesni kako vas ozbiljan poslodavac neće zaposliti bez kvalitetno odrađenog regrutacijskog procesa, što često može podrazumijevati i provjere vaših navoda, pa čak i preporuke vaših bivših nadređenih, ili nastavnika.

(TotalPortal/MojPosao)

Izvor: Total Portal

Neki trikovi na poslu (1)

Ivana Milaković 11.05.2008.

Postoje neke sitnije i krupnije greške koje se često prave u komunikaciji na poslu. Kad god je moguće, dobro je izbeći ih, jer ćete tako ostaviti bolji utisak i povećati svoje šanse za napredovanje i, za početak, za to da budete ozbiljno shvaćeni.

1. Na razgovoru za posao najbolji izbor su plava i siva boja odeće i pastelni tonovi. Istraživanja pokazuju da šefovima kandidati u tim bojama deluju kao najozbiljnije i najpouzdanije osobe. Od ovog pravila mogu postojati izuzeci; recimo, već ste proverili i utvrdili da je u firmi u kojoj konkurišete na ceni neki drugačiji izgled - ali, uopšteno govoreći, plava i siva boja i pastelni tonovi su "najposlovniji".

2. Bez pevušećeg govora i izjava koje zvuče kao pitanje. Mnoge žene smatraju da zvuče učtivije i lepše ako govore pevušećim, maltene cvrkutavim glasom, a imaju i običaj da im izjave budu izgovorene upitnim tonom. Problem je što prvo uzrokuje da zvučite kao jako lepo vaspitana devojčica, a ovo drugo da zvučite nesigurno - drugim rečima, uz takav govor, niko vas neće shvatiti ozbiljno, već ćete delovati kao nesigurno dete.

3. Ne čekajte na kraj poslovnog sastanka da kažete svoje. Praksa pokazuje da bolje budu primećeni i bolji se sud stekne o onima koji govore među prvima nego o onima koji govore među poslednjima, kad je većina već rekla svoje, ljudi su već malo umorni i nestrpljivo čekaju da se sastanak završi pa da nastave s obavezama ili idu kući.

4. Ne preterujte s izvinjavanjem. Mnoge žene se prečesto izvinjavaju, i to čak i onda kad nisu pogrešile, i preuzmu odgovornost za tuđe greške. Ako ste pogrešile, jedno izvinjenje je dovoljno, a ako niste pogrešile, nema razloga da se izvinjavate. Ukoliko se svaki čas izvinjavate, stvarate utisak da ste osoba koja večito nešto zabrlja, dakle, nepouzdan i nekompetentan saradnik.

Neki trikovi na poslu (2)

Ivana Milaković 12.05.2008.

Postoje neke greške koje se, najčešće iz neiskustva, ili zato što niste svesne da su to greške, ili ste naučene da se dobre devojčice tako ponašaju, prilično redovno ponavljaju u komunikaciji na radnom mestu. Izbegnite ih!

5. Nikada sebe ne tretirajte kao nešto što brzo i lako može biti zamenjeno. Čak i ako ste tek počele s radom, ukoliko biste dale otkaz, vašu firmu bi koštalo i vremena i novca da vam nađu zamenu. A, naravno, ako ste se već uhodale s poslom, bilo bi još problematičnije prvo tragati za zamenom, pa obučavati tu zamenu i čekati da se prilagodi... To ne znači da vas ni pod kojim okolnostima neće otpustiti, ali sasvim sigurno vas ne mogu začas zameniti nekim drugim.

6. Ne rukujte se mlitavo. Čvrst stisak ruke (ne toliko jak da nekoga zaboli) pokazuje samopouzdanje, dok osobe s mlitavim stiskom ruke deluju slabašno, nervozno i kao da im manjka entuzijazma za ono čime se bave.

7. Bez nepotrebnih i besmislenih žalbi. Znate one koji se stalno na nešto žale i stalno im nešto smeta i uvek im je neko drugi kriv? Nemojte biti takvi. Sasvim je u redu, normalno, pa i poželjno da se požalite na nešto što zaista nije u redu, ili da izrazite zabrinutost zbog nečega za šta mislite da nije kako treba - ali samo ako ste u stanju da predložite nešto konstruktivno povodom toga. Inače će reakcije da budu: "O ne, ova se opet nešto žali" ili "Ova opet smara s glupostima".

8. Ne izigravajte dežurnog policajca. Ako primetite da se dešava nešto sumnjivo i/ili protivzakonito, prijavite to onome kome treba, ali za sitnije incidente je bolje praviti se da ništa niste videle (na vama je da procenite šta je krupnije, a šta sitnije).

9. Bez kikotanja. Smehom koji prijatno zvuči pokazujete da imate zdrav smisao za humor, što je uvek na ceni, niko ne voli mrgude. Međutim, kikotanje je za klinke i ne spada na radno mesto, a kreštav i/ili preglasan smeh nervira sve koji ga čuju. Ako je potrebno, uvežbavajte smeh koji prijatno zvuči. Prijatan smeh je deo imidža;, dok je "ja se tako smejem" onda kad vam je smeh kreštav - loš izgovor.

Izvor: Krstarica

Pitanja koja biste trebali postaviti šefu

Ako pripadate onoj skupini mladih ljudi koji su završili školovanje i imali sreću da se u relativno kratkom vremenskom periodu zaposle, time vaš problem nije završen. Naime, danas poslodavci smatraju najvažnijim osobinama kvalitetnog zaposlenika motiviranost i spremnost za učenje. Stoga, jedan od savjeta je da na početku karijere odaberete mentora koji će vas usmjeriti na pravi put, prenosi Moj Posao.

Kako se mjeri uspjeh?
To je ujedno i prvo pitanje koje bi trebali postaviti vašem mentoru ili nadređenom. Naime, važno je da točno razumijete sve obveze na poslu, ali i da saznate na koji će se način ocijeniti vaš rad. Upitajte nadređenog koji su prioriteti tima kojem ste član.

Jesam li točno razumio zadatak?
Ukoliko niste sigurni da li ste sasvim razumjeli zadani zadatak, radije upitajte nadređenog da vam još jedanput objasni. Naime, nitko ne očekuje da već prvog dana sve znate raditi, ali se od vas očekuje da uspješno obavite ono što vam je zadano. Stoga se ne ustručavajte, već upitajte za pomoć. Ujedno, to je i način da naučite nešto novo.

Mogu li pomoći?
Pokažite vašu zainteresiranost. Neka nadređeni uvidi da se trudite te da želite napredovati. To je, naime, jednostavno pitanje koje često zaboravimo upitati.

Na koje zadatke se moram fokusirati?
Nije čudno ako "zaplivate" u moru zadataka i ne znate procijeniti što su prioriteti. Zbog toga je poželjno da upitate nadređenog da vam objasni koji su ciljevi tima u kojem radite.

Mogu li se poslužiti vašim računalom?
Jedno istraživanje provedeno u SAD-u pokazalo je da zaposlenike, između ostalog, najviše iritira kada suradnici prisvajaju tuđe predmete. Stoga, prije nego što sjednete za stol od kolege ili koristite računalo koje nije vaše, ljubazno upitajte odobrenje.

Izvor: TotalPortal

Neka vrsta krize

A. P. 14.05.2008.

Ponekad se dešava da poslovni neuspesi budu samo realna posledica nečega što ne štima u sferi privatnog života. Privatni problemi često i nesvesno umeju da se reflektuju na naše karijere, i to tako da teskoba nastavlja da nas prati čak i onda kada pođemo na posao i zalupimo kućna vrata za sobom. U takvim situacijama neophodno je suočiti se s realnošću i preispitati sebe: šta je ono što nas zaista muči? Kako prebroditi nervozu ili nespokojstvo koje nas sprečava da pođemo dalje?

Pre svega, trudite se da budete koncentrisani na pozitivne strane svog posla. Razmislite kojim delatnostima biste voleli da se bavite. Ukoliko se to ne poklapa s onim što trenutno radite, eto pravog uzroka svih frustracija. Nisu krivi mala plata i nezgodan šef. Opustite se i pokušajte da predstavite svoj život fotografijom. Koja slika vam se tada pojavljuje pred očima? Da li ste na njoj srećni ili tužni? Osećate li se kao da ste se izgubili ili ste zadovoljni? Jeste li na nekoj raskrsnici, u tropskoj džungli ili u toplom porodičnom gnezdu? Atmosfera s vaše zamišljene slike odraz je vaše trenutne situacije. Razmislite šta biste mogli da uradite da biste se osećali bolje.

Najvažnije je, naravno, da krenete napred. Možda i niste nezadovoljni samim poslom, već činjenicom da "tapkate u mestu". Pokrenite se, probudite ambicije, naučite nešto novo, obogatite svoj život dodatnim veštinama i znanjem. Potrebna je samo dobra organizacija. Povucite crtu između posla i privatnog života. Nemojte da dozvolite da vam rad potpuno oduzme slobodno vreme, prijatelje, ljubav, porodicu. Ako se bolje organizujete, moći ćete sve da postignete. Za početak, pokušajte da po isteku radnog vremena stavite tačku na sve poslovne brige. Ono što predstavlja krizu u vašem poslovnom okruženju ne bi smelo da se prenosi na sferu vašeg privatnog života.

Izvor: Krstarica

Za uspješnu karijeru ključna je uloga mentora

Za uspješnu karijeru treba imati adekvatno obrazovanje, ali i iskusnog mentora koji će vas uvesti u posao, prenosi Moj Posao.

Je li za uspješnu karijeru potrebnija diploma ili radno iskustvo? Stručnjaci će se složiti u jednom, a to je da za uspješnu karijeru treba imati adekvatno obrazovanje, ali i iskusnog mentora koji će vas uvesti u posao i usmjeriti vas na pravi put.

Mentor koji prati i usmjerava vaš profesionalni razvoj vrlo je koristan jer vas uči poslu. Dobar mentor će vam pomoći kvalitetnije obavljati trenutni posao, a može odigrati i ključnu ulogu u vašem unaprjeđenju.

Prihvatite kritike u radu

Prihvatite kritike u radu i nastojte biti učinkovitiji. Ukoliko se pokažete produktivnim zaposlenikom, primijetit će vas voditelji u svim odjelima s kojima ćete surađivati.

Također, mentor će vam više pomagati ako u vama prepozna potencijal budućeg stručnjaka i suradnika.

Pokažite inicijativu

No, valja imati na umu da za uspješnu karijeru nije dovoljno imati samo uspješnog mentora. Važno je pokazati inicijativu te pronaći motivaciju za trenutni posao.

Cjeloživotno obrazovanje

Za napredak je potrebno biti svjestan nužnosti cjeloživotne edukacije. Informirajte se koja dodatna znanja i vještine morate steći. Znanja je najbolje stjecati na stručnim seminarima ili tečajevima te čitanjem knjiga, dok vještine stječete iskustvom i primjenom stečene teorije u praksi.

Timski igrač

Osim toga, važno je biti i timski igrač. Vješta komunikacija i suradnja unutar tima može biti prepoznata od ostalih suradnika i nadređenih koji vas mogu poduprijeti u vašim željama te vam dati novu ulogu u timu.

Izvor: TotalPortal

Izbegavanje rizika na poslu ne garantuje bezbednost

Ivana Milaković 22.05.2008.

Svako od nas voli da se oseća sigurno, bezbedno, kako na poslu, tako i u svim ostalim aspektima života. Naročito danas, kada stvari kao da postaju sve nesigurnije. Nažalost, to što ćete "igrati na sigurno" vam ni na koji način ne garantuje bezbednost.

Postoji li nešto - bilo šta - što vam može garantovati bezbednost? Recimo, kad se o poslu radi, da li je moguće nekako se osigurati da će sve ići koliko-toliko glatko, da ćete zadržati radno mesto, da nećete biti ugroženi? Nažalost, ne. Nemali broj onih koji pokušavaju samo da nađu sebi neko mestašce i na njemu ostanu nadaju se da, time što neće preuzimati nikakve rizike na sebe, time što će uvek birati ono što im deluje kao bezbedna varijanta, a pri tom i dalje vredno rade, mogu da sebi osiguraju poziciju. Ova taktika ne funkcioniše.

Vi nećete preuzeti nikakav rizik na sebe - ali neko drugi hoće. Nekada će se rizikovanje pokazati kao promašaj, ali nekada će ispasti i pun pogodak, i ta osoba će napredovati. I, ako nastavi da povremeno rizikuje, nastaviće da napreduje. A svet se veoma brzo menja, i neophodno je stalno biti u toku - ako se držite "starog i proverenog", vrlo brzo ćete se naći iza svih ostalih. Ne samo da nećete napredovati (što bi još i moglo da bude prihvatljivo ukoliko samo želite da zadržite trenutnu poziciju) nego ćete stagnirati. Oni oko vas će se, putem pokušaja i pogreške, vremenom usavršavati, a vi ćete ostati iza njih. I tako dok neko ne zaključi da ste zapravo samo tehnološki višak, i da se sasvim lepo može i bez vas. I nije baš neka bezbednost, zar ne?

Zato, veoma je bitno ne samo za napredovanje već i za opstanak povremeno preuzeti neki rizik. Ne naslepo, naravno - pažljivo razmotrite sve raspoložive podatke, i procenite kakav bi rizik mogao da se isplati. Nekad će vam uspeti, nekad neće, ali ni posledice neuspeha ne budu onako katastrofalne kao što nam ih naši strahovi prikažu. Neuspeh tretirajte kao dete koje je potrčalo, palo i ogrebalo kolena - ustanete, očistite povredu (to jest, počistite nered koji je nastao zbog neuspeha), po potrebi zalepite flaster (popravite štetu koliko je moguće) i idete dalje. Već i sam osećaj da se trudite i pokušavate učiniće da se osećate bolje, baš kao što je i dete koje trči, pa ponekad i povredi kolena (ili već onaj deo tela na koji padne i izgrebe ga), srećnije od onoga koje se ne usuđuje ni korak da ubrza iz straha da ne padne.

Izvor: Krstarica