Novi poslovni fenomen: stres zbog dosade

Zaboravite na umor želite li biti moderni. Najnoviji problem zapadnih zaposlenika je dosada.

Prema istraživanju provedenom u SAD-u oko 15 posto radne populacije pati od dosade uzrokovane „neizazovnim“  radnim mjestom.

Vjerovali ili ne dosada može uzrokovati jednako stresa koliko i prekovremeni radni sati.

Evo nekih simptoma koji ukazuju da patite od dosade na radnom mjestu:

-1- Nezadovoljni ste svojim poslom?

-2- Često ste umorni kada dođete kući iako na poslu niste puno radili?

-3- Mogli biste posao obavljati mnogo brže nego što to radite?

-4- Ponekad se pravite da ste zauzeti, a zapravo obavljate privatne stvari?

-5- Bojite se promijeniti posao jer mislite da bi vam se za isti obim posla plaća smanjila?

Ako ste odgovorili potvrdno na tri ili više pitanja možda je vrijeme da promijenite posao ili u sadašnjem nađete nove izazove.

Izvor: Covermagazin

ja ne radim kancelariski poso,mozda je to lakse,ali oni samo saede u cetri zida i ne mogu napolje za vreme radnog mesta,tovaris,pakujes,slazes i razvozis je prilicno tezak ali s druge strane i lep poso,znas vozis razvozis..........napolju si,visa komunikacioja sa ljudima,tu nem,a dosade kao recimo u kancelarijama,zamisliod 7 do 18 popodne u kancelariji

Konflikt na poslu

05. April 2008.
D. B.

Probleme koji mogu eksalirati u svađu trebalo bi ignorisati, savetuju stručnjaci. Međutim, to nije uvek jednostavno. kao što se ne bira porodica, tako se ne biraju ni kolege na poslu - malobrojni su oni koji su u poziciji da imaju svoj tim, a živeti osam sati pet dana u nedelji u ratnom okruženju nije ni malo prijatno.

Zašto, uopšte, dolazi do svađa u kancelariji? Prvenstveno preopterećenost poslom (i dobrim delom nezadovoljstvo privatnim životom) pa još ako vam neko stane na žulj, eto neprilike. Stres se samo produbi, a posao koji možda jako volite postane mučenje.
Ukoliko ste u stanju, pokušajte da se sklonite i ignorišete sve ono što može da se pretvori u dodatni teret. Ukoliko počne svađa, izađite iz prostorije, pokušajte da se smirite i razmislite dobro koliko neprijateljstvo može vama da škodi,  a onda uradite onako kako mislite da je najbolje. Biti protivnik sa kolegama umesto u timu koji se međusobno pomaže užasna je nesreća - svako od vas pokušaće da se nametne, pa će jaz samo bit produbljen. Uz sve to, gubite saveznika od kog možete da nešto naučite čak i ako je mlađi u firmi ili neiskusan, jer ideje su ono što se računa. Umesto da se durite, pokušajte da izgladite odnos, bez obzira da li ste vi ili on krivi za nesuglasicu. Budite bolji čovek. I pokušajte da nastavite saradnju na projektu za dobrobit svih, a posevno vas samih.
Sa šefom je stvar ozbiljnija - on je glavni, pa ukoliko mu se suprotstavite, sebi zabijate klipove. Takve svađe teško je izgladiti - dobar deo problema izazvaće sujeta - ko ste vi da njemu, šefu, objašnjavate stvari. Pokušajte da na suptilan način predstavite svoju viziju uz dobre argumente, jer možda upali. Ne prepirite se i ne budite tvrdoglavi ukoliko vas odbije.
Sa klijentima nema rasprave - on zahteva vi izvršavate. Ovde je situacija delom kao sa šefom - pokušajte da mu argumentima predstavite kako da poboljšate saradnju, ali ne insistirajte niti ga učite kako bi nešto trebalo obaviti jer to većina ne podnosi. Uostalom, podsetite se da niste u krvnom srodstvu, tako da čak i ako obavljate posao na način koji vam nije po volji, on neće biti na vašoj grbači čitavog života. Završite šta imate i poželite mu srećan put.

Izvor: Ekstravaganca

Dobra prezentacija

A. P. 09.04.2008.

U poslovnom svetu nemoguće je zamisliti sastanak bez unapred napravljene prezentacije s najvažnijim, sažetim elementima i podacima. Svaka vaša prezentacija može biti nova karta do uspeha. Pri tom je veoma važno da vaša priča ne bude dosadna. I onda kada je prezentacija "potkovana" podacima, monotono predstavljanje, preduboko detaljisanje ili nejasno izlaganje može da umori publiku, a to nije vaš cilj. Budite zanimljivi, duhoviti i trudite se da držite tok priče, a time i pažnju prisutnih.

Jedna od veoma uspešnih taktika prilikom predstavljanja vaše prezentacije jeste povezivanje s publikom, odnosno kolegama, i to gestikulacijom. Zaboravite na pokazivače, koji vam mogu pomoći da savladate tremu tako što ćete ih premeštati ih iz ruke u ruku, i uvežbajte sugestivne, ali prirodne pokrete rukama. Dok govorite, svaki put obratite pažnju na to koja je korist za druge. Odavno je poznato da se ljudi najviše interesuju za ono što će im doneti neku dobit. Koncentrišite se na ono što će vašoj publici biti važno, u zavisnosti od teme koju obrađujete. Ponudite im rešenje tokom svog izlaganja, ili im ukažite i na njihovo učešće u uspešnim rezultatima. Tako ćete zauvek "kupiti" njihovu pažnju.

Uvek budite opskrbljeni najnovijim podacima, bez obzira na to kada ste uradili prezentaciju. Osvežavajte je vestima, pratite događaje u svetu i način na koji se oni reflektuju na vaš posao. Spremite se za sva pitanja i odgovore koja možete dobiti nakon što završite prezentaciju. Naučite da ih postavite publici i na taj način ih navedite na dijalog s vama. Što se tiče grafikona, oni treba da podrže vašu priču, a ne da je unište. Upotrebite ih u prilikama kada će bliže objasniti publici ono što vi prezentujete. Oni ne mogu i ne smeju da govore umesto vas.


Izvor: Krstarica

Svakodnevica vas melje, a motivacija na radnom mestu iščezava

Dosta mi je ovog posla!

Polako, ali sigurno „pucate“ po šavovima. Od silnog premora i iscrpljenosti, imate osećaj da se raspadate, a posao koji obavljate u firmi sve više vas iritira. I sami ste svesni da sve što radite otaljavate, a zadatke koje vam nalažu šefovi obavljate jer morate. Zasitili ste se posla koji vas je do juče ispunjavao i u kojem ste uživali.

Ukoliko budete ignorisali takvo stanje, situacija će se iz dana u dan samo pogoršavati, a vaše nezadovoljstvo na poslu će stalno rasti. U tom slučaju vaš privatni život će biti gadno narušen. Zato napravite pauzu kako biste regenerisali svoje telo i mozak!

Uzmite bar nedelju dana da se odmorite. Udaljite se što više od firme i u potpunosti prestanite da razmišljate o bilo čemu što je vezano za posao. Vreme iskoristite da napravite listu prioriteta. Može da se desi da već posle nekoliko dana osetite kako vam posao nedostaje, a opet možda zaključite da ne želite da se vratite u svakodnevnu kolotečinu.

Ako ipak ne možete da dobijete odmor, nekoliko slobodnih dana i ne možete ni da počnete da razmišljate o velikim promenama, biće dovoljno da malo „oplemenite“ poslove koje obavljate i način na koji ih radite. Za početak neka raspored poslova bude drugačiji. Ne počinjite dan na radnom mestu kao obično. Svoje male rituale kao što je ispijanje kafice sa dragom vam koleginicom pomerite za koji sat kasnije. Ukoliko radite u prodaji, pokušajte da se uključite i u proces proizvodnje ili marketinga, možda ste u tim poslovima bolji od onih koji ih u firmi rade najbolje. Pitajte pretpostavljenog da preuzmete neki projekat koji će vas naterati da počnete da razmišljate na drugi način. A ako se nalazite u poziciji koja vam ne dozvoljava da se prepustite i nekim novim izazovima, osim onih koji su usko vezani za vaše radno mesto, postavite neke druge ciljeve. Pronađite neki hobi. Vrlo je važno da uvek imate novi izazov koji će vas motivisati.   

Autor: Dragana Rodić
Izvor: Glas javnosti

Osećaj uspeha

A. P. 10.04.2008.

Unapređenje, nagrada, trofej - sve su to prilike kada treba da održite kratak govor - zahvalnicu. Međutim, važno je da taj govor ne bude dosadan ni dugačak, a samim tim i brzo zaboravljen. Takođe, treba da budete odmereni i pažljivi u odabiru reči. Morate misliti na vreme koje vam je dato i na ljude koji vas slušaju. A ipak je važno da se zahvalite svima i da pomenete ljude koji su doprineli vašem uspehu. Kako da uspete u tome? Nešto morate obavezno reći, a nešto valja izostaviti! Ostalo je na vama i vašoj mašti.

Dobar utisak ostavićete ako se odmah obratite "poštovanim damama i gospodi" umesto da krenete od poštovanih kolega i prijatelja, domaćina, gospode i gospođa, dama i džentlmena i ostalih poštovanih koji vam mogu izleteti iz usta u trenutku razgaljenosti zbog nagrade koja vam je pripala. Možete im reći kako mislite da žiriju nije bilo lako jer je konkurencija zaista odlična, ali nipošto nemojte reći kako mislite da je žiri bio očajan kada je odlučio da baš vas nagradi. Oni koji su vas nagradili voleli bi da čuju da ćete opravdati njihovo poverenje, ali im se ne bi dopalo da osobu koju su označili kao pobednika čuju da misli kako ima mnogo boljih od njega. To prosto ne ide. Ipak, umesto da kažete kako ste znali da ćete vi pobediti, bolje je da se samo zahvalite.

Inače, na silnim dodelama filmskih nagrada obično imamo (ne uvek prijatnu) priliku da vidimo kako i koliko loše može da izgleda kada emocije u jednom naletu uspeju da odnesu prevagu nad razumom onoga ko je nagradu primio. Srećom, ne dešava se to svima. Jedan od duhovitijih primera obraćanja publici prilikom primanja nagrade za "doprinos svetu zabave" bio je nastup Harisona Forda, koji je rekao: "Pripremio sam dva govora. Jedan kraći i jedan duži. Reći ću onaj kraći: Hvala! Ali čini mi se da ima dovoljno vremena i za onaj duži, koji glasi: Mnogo vam hvala!"

Izvor: Krstarica

kako graditi karijeru:

trac, trac i samo trac za uspesnu karijeru ... i naravno treba biti pokvaren do srzi ...

Nisam sigurna da je karijera dobar put za nekoga ko u životu želi da postigne i druge ciljeve. Nije moguće uskladiti svoj život kao partnera, roditelja, deteta svojim roditeljima, prijatelja, sportiste, putnika,... sa robovanjem hijerarhijskoj lestvici nekog većeg preduzeća ili univerziteta.

Na kraju, u nekim poznim godinama sve te uspehe čovek vidi kako nestaju i postaju efemerni. Nekad vrhunski naučni rad postaje zastareo, položaj direktora zauzima mlađi lav, slike iz novina ostaju samo u porodičnom albumu koji ne otvara niko. A potomcui, ako ih ima, prebacuju "Gde si bio kad si mi trebao?"

Najčešća pitanja na razgovoru za posao

Najvažnije je prije odlaska na interview dobro se pripremiti. Bitno je i imati odgovarajuća znanja i iskustvo, ali na to više ne možete utjecati, a i da ne odgovarate vjerojatno ne bi stigli do interviewa.

Slijedi nekoliko osnovnih savjeta pomoću kojih se možete pripremiti za razgovor:

1.       Pokušajte saznati što je moguće više o poduzeću prije odlaska na razgovor – o proizvodima, uslugama, tržištu, konkurenciji, trendovima, trenutnim aktivnostima, prioritetima, plaćama
2.      Pripremite svoje odgovore na pitanja koja se očekuju
3.      Pripremite i pitanja koja vi želite pitati
4.      Zatražite uvjete zapošljavanja u dotičnoj firmi (ukoliko imaju standardizirane obrasce) prije razgovara kako bi izbjegli suvišna pitanja
5.      Pripremite za svaki slučaj dokumentaciju o svojim kvalifikacijama i dosadašnjim uspjesima, ako su potrebne i reference
6.      Ponesite sa sobom 3 CV-a (obavezno ažurirana), bez obzira što ste ga već poslali. 1 primjerak za vas, 1 za osobu koja vodi razgovor, i još 1 za slučaj da više osoba vodi interview
7.      Razmislite unaprijed o svojim osobnim ciljevima i željama, kao i o tome što ćete odgovoriti ako vas o tome pitaju
8.      Na razgovor uvijek idite optimistični i s pozitivnim stavom
9.      Pokušajte unaprijed riješiti test osobnosti kako bi otkrili koje su vaše prednosti i nedostatci. Tako ćete se moći pripremiti i na pitanja o tome.
10.  Profesionalno se obucite

Najčešća pitanja koja možete očekivati na razgovoru:

- Kako ćete odgovoriti ako vam ponudimo posao?
- Što će poduzeće dobiti vašim zapošljavanjem?  * Razmislite o svojim ciljevima na tom radnom mjestu i usmjerite svoj odgovor prema tome. Naravno govorit ćete samo u pozitivnom smislu.
- Recite nam nešto o svom prošlom poslu?!   *nemojte optuživati poslodavca, ostavit ćete dojam trač osobe, ali i nekoga tko ne preuzima odgovornost
- Recite nam nešto o svom školovanju?
- Gdje se vidite za 2/5/10 godina?
- Što bi bio vaš idealan posao?
- Zašto želite ovo radno mjesto?
- Što ste postigli na prošlom?
- Koje su vaše prednosti?   * u odgovoru spomenite znanje,  iskustvo i snalaženje
- Koje su vaše slabosti?     * navedite neku zapravo pozitivnu osobinu (npr. nestrpljivi ste kada morate čekati da netko završi svoj posao, ako vi tek nakon toga možete odraditi svoj dio..)
- Kako se snalazite u stresnim situacijama?   * recite da uglavnom pokušavate izbjeći stres dobrom organizacijom i planiranjem, da se uvijek trudite zadržati pozitivan pristup
- Koju ste zadnju knjigu pročitali i o čemu se radilo?
- Ispričajte o nekom velikom izazovu s kojim ste se suočili i uspješno riješili!  *nemojte pričati o privatnim stvarima
- S kakvim se tipom ljudi najbolje slažete/ne slažete?   *tu spomenite svoju fleksibilnost
- Koliku plaću očekujete?
- Koliko često griješite?
- Kako balansirate privatne i poslovne obveze?
- Što možete ponudite a da ostali kandidati ne mogu?   *recite da ne poznajete ostale kandidate, ali vi ste...(navedite svoje prednosti)

Kod svih pitanja budite sigurni u sebe, budite pozitivni i konstruktivni, nemojte dopustiti da vas bilo koje pitanje izbaci iz takta. A da bi to mogli, budite spremni. Sve odgovore usmjerite prema tom radnom mjestu i tom poduzeću.
Pripremite i vi pitanja koja ćete pitati na razgovoru, ali izbjegavajte rutinska pitanja koja ćete postaviti tek da nešto pitate.

Također, izbjegavajte postavljanje sljedećih pitanja koja su označena kao najgora:
- Koliko ću dobiti dana godišnjeg odmora?

- Kada mogu očekivati povišicu?

- Kada mogu očekivati unapređenje?

- Kad je pauza?

Izvor: Covermagazin

Razlikujete li bitno od hitnog?

11.4.2008

Kako se riješiti nekih obaveza i prijeći preko njih bez grižnje savjesti?

Svi smo se našli u toj situaciji: mobitel vam zvoni usred večere, kasno navečer dobijete poslovni mail s naslovom „Hitno“ ili posebnu molbu od prijatelja s kojom se „odmah“ morate pozabaviti. Uz obavljanje svakodnevnih poslovnih i obiteljskih obaveza, trudimo se pomoći svima bez obzira traži li se to od nas ili ne.

Vrlo nam se lako može dogoditi da naglo odreagiramo u nekoj situaciji, kad nas konstantno bombardiraju sa nekoliko stvari odjednom koje moramo učiniti. Kratak odlazak u dućan može se pretvoriti u veliki shopping sa zaustavljanjem u kemijskoj čistionici, na pošti i benzinskoj pumpi. I prije nego se snađemo, prošla su tri sata.

Pa kako zaustaviti to ludilo? Kako uspostaviti red? Kako se riješiti nekih obaveza i prijeći preko njih bez grižnje savjesti?

Za početak trebate STATI. Stanite na kraj svakodnevnoj jurnjavi i obavljanju bezbrojnih poslića koji odjednom iskrsnu. Naglasak neka vam bude na popravljanju. Ako je hitno, obavit ćete to. Zato je bitno da se zaustavite na trenutak i razmislite prije nego počnete obavljati još i taj posao.

Imate svoje ciljeve i snove koji su vam bitni. S druge strane imate svakodnevne probleme koji zahtjevaju trenutnu pažnju. Kako se možete fokusirati i raditi na svojim dugoročnim ciljevima, uz obavljanje ovih zadataka koji baš sada traže vašu pažnju? Kako pronaći ravnotežu?

Slijedeće vježbe će vam pomoći zaustaviti se prije nego počnete rješavati novonastalu obavezu:

1. Napravite listu prioriteta

Hitne stvari vam mogu oduzeti vrijeme, ako im to dopustite. Možda te hitne stvari mogu sačekati ili možda i nisu tako hitne. Dok rješavate takve „goruće“ situacije, važni projekti – oni za koje vam je potrebno vrijeme i koncentracija kako bi ih dovršili - sve će se više i više pomicati prema dolje na vašoj listi prioriteta. Naš najznačajniji rast i napredak se rađaju uz više obavljanja onog što je bitno, a manje onog što je hitno. Budite svjesni činjenice da je bitan kompromis između ovo dvoje.

Napravite „inventuru“ toga na što trošite energiju i vrijeme kroz dan, zapišite sve i pregledajte. Podcrtajte vrijeme koje ste proveli obavljajući poslove koji su dodali vrijednost kvaliteti vašeg života. Otkrijte koliko energije trošite obavljajući sve te hitne poslove koje bi vjerojatno mogli delegirati ili eliminirati s liste. Posložite si prioritete. Napravite mjesta u životu za ono što vam je bitno, bez obzira radi li se o dovršavanju projekta, provođenju više vremena s obitelji ili uživanju u hobiju. Napravite si listu bitnih stvari i krenite na posao.

2. Ne dozvolite da vas vode osjećaji

Sasvim je normalno da želite riješiti svaki problem ili konflikt koji se pojavi. Pa ipak, bitno je da hitne situacije posložite po „ladicama“ čim se pojave. Stalna briga će savladati. Ovi vam osjećaji oduzimaju vrijeme i energiju, i mogli bi rezultirati mentalnim preopterećenjem. Fokusiranje energije na razrješavanje hitne situacije će vas odvući od ostvarivanja bitnog. Izdvojite samo najjhitnije od hitnih situacija, a ostalo procijenite još jednom. Začudit ćete se kako stvari za koje ste mislili da ne mogu čekati do sutra, zapravo to mogu.

3. Nemojte se bojati delegiranja

Možda vam se dopada misao da samo vi možete riješiti problem, a drugi ne mogu ispuniti vaša očekivanja. Uz ovakav stav ćete se pitati kad vam je prije prošao dan, a napravili ste tako malo od onog što ste zapravo htjeli. Naučite prepuštati stvari, čak i ako se radi o malim stvarima. Vježbajte delegiranje stvari koje zahtijevaju trenutnu pažnju,  ali ne zahtijevaju nužno vašu pažnju. Zapamtite, hitno ne znači uvijek da vi osobno trebate riješiti problem.

Dakle, oprali ste bijelo rublje i spremno je za sušilicu, i imate još dovoljno rublja za napuniti dvije perilice, a htjeli bi otići na pilates. Prebacite ovaj posao na partnera ili ga ostavite za kasnije. Vrlo je bitno sudjelovati u aktivnostima koje će vas držati motiviranom i punom energije. Rublje obično može sačekati.

4. Prvo obavite važne stvari

Znate kako to već ide. Isplanirate meditiranje, istezanje uz jogu ili čitanje poglavlja odlične knjige prije nego počnete sa  „obavezama koje morate obaviti“. Najednom, iskrsne neka sasvim nova stvar. Odlučite na brzinu to riješiti, da možete nastaviti dan kao što ste isplanirali. No jedna stvar vodi drugoj i prije nego se snađete, prošli su sati. Na kraju ne meditirate, ne radite jogu i niste pročitali poglavlje knjige. Potrošite ostatak dana trudeći se nadoknaditi sve. Na kraju ostanete iscrpljeni i isfrustrirani.

Dugotrajne promjene zahtijevaju predanost, posvetu i strpljenje. Iako može biti lakše prepustiti se dosadašnjem načinu rješavanja problema, zaustavite taj vrtlog inkorporiranjem promjena koje prednost daju promišljenom i proračunatom obavljanju poslova.

U trenucima sumnje, pitajte se slijedeća pitanja kako bi otkrili što vam je stvarno bitno:

- Hoće li ovo što ću učiniti dodati značajnu vrijednost mom životu i životu mojih bližnjih?
- Da li je nužno da baš ja pronađem rješenje za ovaj problem ili mogu nekome povjeriti taj zadatak?
- Da li održavam ravnotežu u životu načinom na koji se nosim sa svakodnevnim obavezama ili sam preplavljena njima?

Možete provesti dan završavajući razne poslove ili ga možete provesti ostvarujući svoje bitne ciljeve. Naravno, trebate pokupiti djecu iz škole, otići u dućan, oprati rublje i uzvratiti poziv. Te stvari se trebaju napraviti, ali možete uspostaviti ravnotežu. Postavljanjem jednostavnih pitanja moći ćete razlikovati hitno od bitnog i ukloniti većinu dnevnog stresa, te povećati produktivnost.

Izvor: Žena