а за све вас који повремено имате стварно лош дан, када вам је стварно потребно да се на некоме испразните! Немојте вређати оне које познајете, испразните се на некоме кога НЕ ЗНАТЕ!
Сад обратите пажњу на ово. Седео сам за радним столом, када сам се сетио да треба да обавим један разговор преко телефона. Нашао сам број и назвао га. Неко је са друге стране дигао слушалицу, "Хало?" А ја сам љубазно питао, "Овде Милан Јовић, могу ли, молим Вас, да разговарам са Лидијом?" Одједном ми је тип залупио слушалицу! Нисам могао да верујем да неко може да буде тако непристојан. Потражио сам Лидијин телефон преко информација и позвао је. Случајно ми је дала погрешне две цифре. Након што сам завршио са Лидијом, приметио сам на мом столу папирић са погрешним бројем. Назвао сам га још једном. Кад ми се иста особа јавила, продерао сам се "Кретену један!" и залупио сам слушалицу. Поред његовог броја телефона написао сам "Кретен" и одложио сам папирић у ладицу од радног стола.
Сваких пар недеља, када сам плаћао рачуне, или кад бих имао стварно лош дан, позвао бих га. Он би одговорио, а ја бих повикао "Ти си кретен!" То би ме увек развеселило. Касније током године телефонска компанија је увела "Caller ID". То је било право разочарење за мене, јер је изгледало да више нећу моћи да зовем Кретена. Онда сам се једног дана досетио: Позвао сам његов број, и када се тип јавио рекао сам измењеним гласом "Добар дан", а затим сам рекао неко измишљено име. "Овде референт за односе са јавношћу ваше телефонске компаније; зовем да Вас упитам да ли сте упознати са нашим `Caller ID` програмом?" Тип је грмнуо у телефон "НЕ!" и залупио слушалицу. Брзо сам га поново назвао и рекао "То је зато што си кретен!"
Разлог што сам издвојио време да вам испричам ову причу, јесте да вам покажем да, уколико вас нешто тишти, ипак можете учинити нешто тим поводом.
Део други
Старој госпођи испред супермаркета стварно је требало времена да изађе са паркинга. Почео сам да мислим да никада неће изићи. Коначно, њен ауто је полако почео да излази са места за паркирање и ја сам се чак вратио пар метара уназад да јој дам довољно простора. "Супер", мислио сам, "коначно одлази!" Изненада се нека црна шкода залети са друге стране паркинга, у супротном правцу и улети право на њено место. Почео сам да трубим, "Не можеш тако, момак! Ја сам стигао први!" Тип је изашао из своје шкоде тотално ме игноришући. Отишао је у супермаркет правећи се да ме уопште није чуо. Помислио сам у себи да је и овај тип кретен. Изгледа да на овом свету стварно има много кретена.
Приметио сам да има залепљен папир са натписом "НА ПРОДАЈУ" са стране. Записао сам његов број телефона. Онда сам "ловио" друго место за паркирање.
После пар дана, поново сам од куће, седећи за мојим радним столом, назвао 823-**** и викнуо у слушалицу "Ти си кретен!" (Сада је стварно лако да га позовем јер сам ставио његов број на "speed dial".) Приметио сам у адресару број оног типа што вози црну шкоду. Помислио сам да је боље да и њега назовем.
После пар звоњења неко ми је одговорио са "Хало?" Питао сам лепо:
"Јесте ли Ви човек са црном шкодом за продају?"
"Да, ја сам."
"Можете ли ми рећи где могу да видим ауто?"
"Да, ја живим у Балканској 3, то Вам је жута кућа, а ауто је паркиран испред улаза."
Онда сам ја лепо питао: "А како се Ви зовете?"
"Добривоје Марић".
"Када је згодно време да Вас нађем код куће Добривоје?"
"Па, ја сам код куће увече."
"Слушајте Добривоје... Могу ли нешто да Вам кажем?"
"Да?"
"Добивоје, Ви сте кретен!" И залупио сам му слушалицу.
Затим сам додао Добривојев број на "speed dial". Сад сам, кад год имам неки проблем, могао да зовем два кретена. Али након неколико месеци скоро да ми је престало бити забавно да зовем кретене и да им залупим слушалицу. Озбиљно сам размотрио овај проблем и нашао сам решење.
Прво, назвао сам Кретена #1. Тип је љубазно рекао "Хало?" и ја сам повикао "Кретену један!" али нисам залупио слушалицу. Кретен је питао "Јеси још увек ту?"
"Јесам."
"Престани да ме зовеш!"
"Нећу!"
"Како ти је име, друшкане?"
"Добривоје Марић."
"Где живиш Добривоје?"
"У Балканској 3. То је жута кућа, а испред је паркирана моја црна шкода."
"Слушај друшкане! Долазим одмах код тебе!" Боље би ти било да се помолиш задњи пут..."
"Да, јако си ме уплашио, КРЕТЕНЧИНО!" - Онда сам му залупио слушалицу.
Онда сам назвао Кретена #2.
"Хало?"
"Здраво Кретену!"
"Хеј, ако икада сазнам ко си ти..."
"Шта ћеш ако сазнаш?"
"Испрашићу ти дупе!"
"Па, ево ти онда шанса: управо долазим код тебе КРЕТЕНЧИНО!" - И њему сам залупио слушалицу.
Онда сам назвао полицију и рекао сам им да идем у Балканску 3 да убијем мог хомосексуалног љубавника. Затим сам позвао локалну ТВ станицу и рекао им узбуђено да се изгледа одиграва обрачун банди насред Балканске улице. А затим сам сео у кола и одвезао се на место догађаја.
Феноменално!
Требало је да видите два кретена како ломе кости један другом испред троје полицијских кола са цевима упереним у њих, док то све снима телевизија са гомилом окупљне масе...
Снимио сам цео догађај касније, са вечерњих вести.

 

 

 

 

 

ma daj bwe..

 

Šta ti je režija! Fenomenalno.

Jbote ne verujem da je istina haahahh