Slican slucaj je sa  mojom sestrom (daljoj) koja ima skoro 50 godina i koju moja majka dozivljava kao dete... sta vise... citava porodica je dozivljava kao dete jer se nije udala i osamostalila... Navodno, citav zivot je posvetila akademskoj karijeri (jeste, kako da ne...) i sta ces... tako je...
Kad cujem: "Jadna Jaca... opet ima problema sa (dopisi po potrebi)...",  ja samo zakolutam ocima... i zapocnem prepirku sa mamom oko moje recenice: "Ko joj je kriv sto ima 50 i nije samostalna, nije ona vise dete..." i njene: "Kako mozes, pa ona je njihovo jos mlada... "
50 godina, bez kuceta ili maceta, sa roditeljima koji i dalje "sve" ulazu u nju i najvaznije od svega... karijerom...
Izes takav zivot...

Tekst je o bratu i sestri. Nije dakle problem samo sa muskarcima.

da u pravu si, ima i zena isto takvih, nesposobnih, ali cinjenica je da su muskarci vise u toj prici nego zene.

nema zene kao sto je nasa mama,naravno

lijepo zvuci cinjenica da ce mi sin pisati takve recenice u literarnim radovima u osnovnoj skoli

banalni praznici posveceni majkama...8.mart..." ona bdije nada mnom kada sam bolestan i kuva mi cajeve i mlijeko sa secerom..."...oko moje slatko

ali,ukoliko u odredjenim godinama ova,razumljiva i potrebna,vezanost za moj lik i djelo ne bude poprimila normalne okvire  i predje u patologiju...da moje vjecito cedo ne bude umijelo isprziti ni jaje na oko ( jer pobogu,ja to radim najbolje u univerzumu )...e pa,u tom slucaju treba me vezati konjima za repove i rastrgnuti na najblizem trgu

ovoj "daljoj" te izvuklo

Kakva steta, postovani gospodine, sto nauka nije toliko napredna, pa niste stigli na vreme da klonirate vasu mamu. Mozda i u nekoliko primeraka, za svaki slucaj. Onaj, kada iz bajke predjete u realnost. Ovako ste i vi i vasi sapatnici pusteni nemilosrdnoj zivotnoj cinjenici kako se mora jesti i piti, odrzavati higijena i resavati problemi kojih ima koliko god neces.

Sigurna sam kako vam nije nimalo lako da pocnete to da shvatate i praktikujete u pedesetoj. Nekako, kada se s time zapocne u drugoj ili trecoj godini zivota, lakse je, jer je prirodnije, a tu je i mama da pripomogne. Da ne pricamo o tome dokle majke pomazu, a od kada odmazu. Kasno je sada za to. A verujem kako vam se kazalo i samo.

Elem, morate dalje! Glavu gore! Vi ste ponos svoje majke!

Imate dve osnovne mogucnosti.

Jedna je da sa bratom i ocem raspodelite iskrsle kucne obaveze. Onda pitajte nekoga ko je verziran u tome, da vam detaljno pojasni kako se sta radi. Sve to lepo zapisite ili, jos bolje, snimite. Zatim polako i veoma strpljivo uvezbajte, dok vam ne predje u rutinu.  Nije nemoguce. Videli ste sa koliko lakoce i vestine je (sve) to obavljala vasa mama. Stvar je prakse i volje. Niko se nije naucen rodio. Kada ste mogli da ucite skole i obavljate svoje poslove van kuce, ne vidim zasto ne biste mogli i ove kucne.

Druga mogucnost je da u kuci imate neku zenu koja bi obavljala za vas sve sto treba. Budite odmah nacisto da ona nece biti kao vasa mama. Vila je samo jedna i neponovljiva. Mozda vam je jednostavnije da iznajmite kucnu pomocnicu nego da tragate za mladom. Ima zivotnih situacija kada je najjeftinije ono sto se moze novcem platiti. A cini mi se da je ovo bas taj slucaj.

Cak i ako se orpedelite da angazujete neku zenu da odrzava kucu i vas (trojicu), ne bi bilo na odmet da se potrudite oko savladavanja neke o elementarnih zivotnih vestina odrasle osobe.

Valja se. Za ne daj Boze.