Do sada sam u zivotu srela jako malo ljudi koji mogu da me ubede u suprotno.

Što ne znači i da si bila u pravu tokom ubeđivanja u suprotno s onom ogromnom većinom ljudi kojima nije pošlo za rukom ono što je pošlo manjinom koja je u tome uspela. 

Iskreno... tako me briga.

O tome ti i pričam.

Ne zanima me misljenje vecine

Ako govorim s' argumentima pokusam objasniti dok ne dodje do onog licno...tu se povlacim.Nekada stvari i koje znas nisu vrijedne da se kazu

Pogrešno si me razumela. Rekla si da jako malo ljudi mogu da te ubede u suprotno, na šta sam se ja nadovezao rekavši da ne mora da znači da većina nije u pravu samo zato što tebe lično jako malo ljudi mogu da ubede u suprotno. Na tu većinu sam mislio, a ne na generalno mišljenje većine, ma koja da je oblast u pitanju.

Recimo, velika većina tvrdi kako bi svaki čovek trebao da gleda u svoje dvorište, a ne da zabada nos u tuđe, sa čim se ja apsolutno slažem. Međutim, ta ista većina to isto i čini, što je čista kontradiktornost mišljenja upravo te većine. Ili, recimo, velika većina ljudi sluša turbo folk, i pri tom tvrdi kako je to narodna muzika, što je apsolutno netačno, plus imaju bolesni stav da je upravo ta muzika jedina normalna muzika koja postoji, dok o ostalim muzičkim pravcima imaju raznorazna uvrnuta mišljenja, tipa: ako slušaš pank ti si bolestan plus uz taj muzički pravac ne možeš da se veseliš na svadbi, slavi i sl. ili, ako slušaš rep, onda ti mora da si neki džanker, fikser i tabletičar, itd. itd. I upravo nas ti paradoksi dovode do sučeljavanja mišljenja i nerazumevanja istih. Nedozvoliti drugom da iskaže svoj stav, jer, ako sam ja u pravu, onda on mora da je u krivu, i obratno.

Ove primere sam naveo čisto kako me ti ne bi pogrešno shvatila i posmislila da baš ja sad tebi želim da nametnem svoje mišljeje i ubedim te u suprotno. Dakle, mišljenje većine je jedna stvar, a stavovi pojedinca, koji čine neki deo većine, predstavljaju nešto sasvim drugo. Na to sam mislio kad sam ti replicirao podno tvog citata.

stalno potenciranje da si u pravu, analiziranje zasto si u pravu, dokazivanje da jesi u pravu, bez obzira da li jesi ili nisi u pravu - je nesto sto kod mene gradi odbojnost prema osobi bas brzo 

takvi od mene vise ne dobijaju iskrene stavove niti uopste trud bilo kakve vrste u razgovoru i misljenju..

najvise volim osobe koje upotrebljavaju "ne znam", jednostavno, jasno i pomirljivo, normalnim tonom

odgovaraju mi iskljucivo oni koji nistaii nikoga ne siluju

vala gdichna anea i mene je uvek zanimalo samo ono pojedinacno 

Kako neko rece: uvek treba nekom ostaviti to pravo da nije u pravu