do skoro sam bila baš zadrta 

sad je već malo bolje,s tim što i dalje teško kažem da sam pogriješila,ali gestom stavim do znanja

ko novak djokovic 

U zadnje vreme sam generalno i ja bolji. Vremenom prihvatis da nekim ljudima ne vredi pricati pa ostanes na onom "Radi kako mislis". Kad te pitaju za nesto, lepo kazes, a ovako najbolje da iskuliras cak iako hoces da pomognes. Mozes fino razgovarati sa nekim ko generalno zeli i ume da saslusa bez da ispadne "E, ti si...", a sa nekim ko to ne ume svaka diskusija je suvisna. Zajebem se poneki put ali skoro nikada ne upadam u rasprave oko toga jer se vrlo iskusno povucem. Nek rade ljudi kako im volja i drago, nema potrebe da se ubedjujes ako vec znas kakvi su...

Ako je nesto vazno,i ako sam dobro promislio i imam argumente jake,onda ne popustam do neke razumne granice...a onda ako nema 'leba od dalje rasprave,dignem ruke.
Nekim ljudima covek jednostavno ne moze objasniti,ali mnogo vise od toga me nerviraju ljudi koji shvate da su zeznuli-ali nece to da priznaju...i prave te ludim...
Ne znam u cemu je problem sa tim?Ako vidim da nisam u pravu,priznam,i to je to,ako treba padne izvinjenje,ali u vecini slucajeva ako se dodje do jace rasprave bez valjanih argumenata je ne zapocinjem/ulazim u istu,tako da...ja sam u pravu bre 

a ne, no sam ja u pravu, jadni ne bili 

Ako sam 100 posto sigurna da sam u pravu, u stanju sam da slusam drugu stranu i pola sata, a onda izlozim svoje misljenje tiho i stalozeno, a ako nisam sigurna da sam u pravu, onda saslusam sta je taj neko imao da kaze i samo kazem ok

Зависи али не волим сад да се намећем ал деси ми се и то.
Ал не видим зашто би попуштала , мислим свако има своје мишљење зар не?

Teram svoje, kad vidim da neko mora popustiti, a to sam uvek ja, na kraju kazem " Nebitno, zaboravi!"   

Ja kad sam u pravu, u pravu sam. Sto da gubim onda svoje dragocijeno vrijeme pokusavati nekom imbecilu da objasnim nesto sto nikad nece shvatiti. Nema svrhe.

Heheh, nekada sam se satima objasnjavala kada bih bila sigurna da sam u pravu... Sada preferiram da kazem da sam u pravu i da je definitivno tako, a ako ne uspe, onda sacekam da nedokazana osoba sama to shvati nakon cega je dovoljan samo jedan pogled bez reci... i tada zasluzeno uzivam