da li je moguce da crnac postane predsednik SADa?

Ne. Amerika ne zasluzuje Baraka Obamu, Amerika zasluzuje jos jednog idiota-Republikanca.

Meni ovo lici ili na namestaljku, ili hoce da se zezaju. kao crnac predsednik.

Ni ja ne verujem da ce Obama pobediti, a i ako pobedi nesto ce se vec smuljati (Dzordz zna kako se to radi  ).

Prvi crni kandidat za predsednika
Obama ulazi u istoriju
Autor: N.V, Blic online | Foto:AFP | 29.08.2008. - 06:00


Senator iz Ilinoisa, Barak Obama, noćas je i formalno prihvatio nominaciju za predsedničkog kandidata Demokratske stranke na novembarskim predsedničkim izborima u SAD.

Obama je to učinio u 45-minutnom govoru, pred oko 75.000 pristalica okupljenih na sportskom stadionu u Denveru, Kolorado, na osnovu jučerašnje odluke učesnika izborne konvencije demokrata o njegovoj nominaciji, prenele su svetske agencije. Obama je održao govor na dan kada je pre 45 godina vođa u borbi za ljudska prava Martin Luter King inspirisao svet svojim legendarnima obraćanjem "I have a dream".
Govor je predstavljao Obamino zvanično prihvatanje nominacije demokrata za predsedničku trku sa Džonom Mekejnom, kandidatom republikanaca.
Poslednji kandidat Demokratske partije pre Obame koji je na otvorenom stadionu prihvatio predsedničku nominaciju bio je Džon F. Kenedi, koji je 1960. godine govorio na stadionu u Los Anđelesu pred 80.000 pristalica.
Televizijski prenos govora Obame koji je formalno nominovan u sredu, treće večeri konvencije omogućilo je senatoru iz Ilinoisa da dopre do najveće publike širom SAD, sve do tri televizijska sučeljavanja s Mekejnom pred izbore 4. novembra.
U nenajavljenom pojavljivanju u hali gde se održavala konvencija, Obama je u sredu rekao da je promenio mesto gde će održati govor.
„Želimo da otvorimo konvenciju tako da osiguramo da skupu mogu da se pridruže svi koji žele da dođu“, rekao je Obama posle govora senatora iz Delavera Džozefa Bajdena, koji će biti njegov potpredsednički kandidat.
Govornici na konvenciji, predvođeni Obaminom bivšom rivalkom za nominaciju Hilari Klinton i njenim suprugom bivšim predsednikom Bilom Klintonom, pokušali su da razveju bojazni u sposobnost Obame da bude predsednik.
„Barak Obama je spreman da predvodi Ameriku i ponovo uspostavi liderstvo Amerike u svetu“, rekao je u sredu Bil Klinton.
Ankete pokazuju da su u podršci birača Obama i Mekejn izjednačeni. Konvencija republikanaca održaće se sledeće nedelje i omogućiti neodlučnim biračima da uporede dva kandidata. Mekejn bi uskoro trebalo da otkrije ime svog potpredsedničkog kandidata, a kao glavni kandidat figurira Mit Romni, bivši guverner Masačusetsa. Prema istraživanju koje je sprovela američka TV stanica Ej-Bi-Si, čak 20 odsto Amerikanaca, bez obzira na političku opredeljenost, glasalo bi za Mekejna ukoliko izabere Romnija.

„Džozef Bajden će podržati Balkan“
Guverner Ted Kafman, bivši šef kabineta i dugogodišnji saradnik senatora Džozefa Bajdena, izjavio je u Denveru da će Bajden, ukoliko postane potpredsednik SAD, insistirati na tome da se svi optuženi za ratne zločine na Balkanu suoče sa pravdom i podržati ulazak zemalja jugoistočne Evrope u NATO. „Bajden će podržati Balkan kao primer gde je politika bila delotvorna“, rekao je Kafman ocenjujući da su SAD, „uz multilateralni pristup i podršku NATO, obezbedile mir i stabilnost u regionu već više od deset godina“.

Izvor: Blic

Bajden je samo jasan signal da oni koji valdaju amerikom ne drze jednog nego dva zeca u rukavu.
On je samo u drugo ruho preobruceni Mekejn, zbog toga mi je sad  Mekejn cak i drazi ne pravi se da je nesto novo nego jasno kaze on je nastavak politike koja je do sada vodjena
Bajden koji i sam kaze da je dobar prijatelj sa Mekjenom  ima jako malo razlike medju njima sve je to ista prica samo drugo pakovanje
Sve vise se potvrdjuje teza da nikakve zapravo znacajne promjene u americkoj spoljnoj politici nece ni biti.

Косовска клопка за Обаму



Избором Џоа Бајдена – ветерана борбе за независно Косово, заговорника бомбардовања Србије и рата у Ираку – за свог потпредседника, Барак Обама је много изгубио на уверљивости у залагању за промене. И тако умањио своје изборне шансе

 
Барак Обама (47) је уочи конвенције Демократске странке у Денверу у држави Колорадо коначно отворио карте. Уколико он кроз неколико месеци постане председник САД, званични Вашингтон неће мењати досадашњу спољнополитичку стратегију. У сваком случају, неће престати да се ослања на снагу оружја и војну силу у међународним односима као инструмент “хуманитарних” (“милосрдних”, “анђеоских”...) интервенција широм света, игноришући при томе Уједињене нације и норме међународног права кад год се то америчком естаблишменту прохте. Што је, иначе, модел понашања којим се и даље диче званичници некадашње администрације демократе Била Клинтона, мада су га неоконзервативци у потоњој републиканској гарнитури Џорџа Буша знатно унапредили...
Да се обећаном заокрету у политици, напуштању хладноратовске реторике и праксе олињалих вашингтонских “инсајдера” не треба превише надати постало је јасно од тренутка када је (протекле суботе) обнародовано да ће Обамин кандидат за потпредседника бити ветеран међу заговорницима ратне опције у Сенату (демократа из Делавера) и неуспешни председнички кандидат Џозеф (“Џо”) Бајден (65).
Другим речима, обећане радикалне промене у политици Вашингтона, уколико Обама победи на изборима, очито су жртвоване зарад страначких тактичких разлога у предизборној кампањи. Колумниста утицајног “Волстрит џорнала” Џералд Сајб примећује да избор Бајдена за потпредседника неће помоћи Обами да увери бираче у искреност залагања за промене, нарочито младе бираче, до којих је демократском кандидату највише стало.
Функција потпредседника САД понуђена је човеку који је, заправо, симбол свега чему се Барак Обама током предизборне кампање супротстављао. И што је највише утицало на његову популарност, пре свега код млађих и образованијих бирача. Јер, Бајден је отворено заговарао рат у Ираку (за разлику од Обаме који се том рату од почетка енергично противио), а потом и етничко чишћење и фактичко разбијање вишенационалног Ирака на неколико националних и верски “чистих” ентитета (Курди, сунити, шиити...), по угледу на Босну и Херцеговину. Парадокс је, иначе, у томе што се Бајден залагао за неку врсту “федерализације” Ирака, а у исто време подржавао захтеве босанских муслимана за ревизију споразума из Дејтона и укидање Републике Српске. А, поврх тога тврдио је да је поносан на то што је, каже, лично убедио Била Клинтона да 1999. бомбардује Србију! Истина, кандидат за потпредседника Џо Бајден нерадо помиње да је својевремено у Сенату заједно са сенатором Мекејном из Масачусетса, данашњим републиканским председничким кандидатом, поднео и предлог резолуције која би председника Клинтона обавезивала да у Србију упути копнене трупе, и окупира ту земљу. Али, поменута двостраначка (“Мекејн – Бајденова”) резолуција није добила неопходну подршку у Сенату...
У књизи под насловом “Одржана обећања”, Бајден каже да је бомбардовање Србије и борба за независно Косово “један од два догађаја на које је највише поносан у свом животу”. Други је било његово залагање за закон о забрани насиља над женама. Иначе, наглашену наклоност према државотворним амбицијама косовских Албанаца сенатор Бајден, католик, објашњава простом чињеницом да су косовски Албанци већином муслимани, који обожавају Америку, а да то Америци може много да користи као аргумент у муслиманском свету. Дакле, сасвим прагматичним разлозима!?
У другој прилици (у прошлогодишњем интервјуу бостонском “Кришчен сајенс монитору”) Бајден каже да га је “католичанство научило да је злоупотреба власти највећи грех у политици и да се управо због тога тако здушно ангажовао у борби против српског геноцида у Босни...” Иначе, због свог “оштрог језика” и енергичног залагања за остваривање америчких интереса на свакој тачки у свету, по било коју цену, укључујући и употребу силе, Бајден ужива приличну популарност код нижих слојева белог становништва, које себе сматра “америчким патриотама”. А то значи оних слојева међу којима Барак Обама, миротворац и интелектуалац, није до сада имао много присталица...
Шта је оваквим избором кандидата за потпредседника учинио Обама? И, зашто је тако поступио? Колико ће му то нових гласова донети, а колико ће досадашњих следбеника тим својим избором разочарати, остаје тек да се види. Како било да било, за тај потез, повучен у својеврсној изнудици, непосредно уочи демократске конвенције у Денверу, постојали су, очито, неки спољнополитички, као и домаћи страначки разлози.
Нашавши се у клопци због опасног заоштравања у односима са Русијом, подстакнутог сукобима у Грузији, које је у критичном тренутку америчке предизборне кампање, чини се, свесно испровоцирао грузијски председник Михаил Сакашвили, блиски пријатељ републиканског кандидата Џона Мекејна и некадашњи клијент лобистичке фирме садашњег Мекејновог спољнополитичког саветника Рандија Шојнемана, Барак Обама је повукао очајнички потез који би на крају могао скупо да га кошта. Био је, чини се, суочен са тешким избором: да безрезервно подржи америчког пријатеља Сакашвилија и политику његовог режима у Грузији, и осуди Русију, што је први учинио републикански председнички кандидат Мекејн, и пре него што се званични Вашингтон огласио тим поводом, или да заузме другачију позицију, чиме би – макар индиректно – дао за право онима који га иначе критикују да није добар Американац.
Бројне спекулације о могућој умешаности Рандија Шојнемана и људи из Мекејновог штаба у планирање грузијског напада на Јужну Осетију и руске мировне снаге у тој области, од којих сада врви светска штампа, само потврђују драматичност ситуације у којој се Обама изненада обрео. Јер, нема сумње да је криза у односима са Москвом, подстакнута догађајима у Грузији и инсталирањем америчких ракета у Пољској, и повратак хладноратовске реторике на линији Вашингтон – Москва, много више погодовала ратоборном републиканском кандидату Џону Мекејну, чији је рејтинг током протеклих неколико седмица нагло скочио, него заговорнику мировне опције Бараку Обами.
Већ неколико месеци, откако је сенаторка из Wујорка Хилари Клинтон, фактички, напустила предизборну трку (иако се до самог почетка овонедељне демократске конвенције није званично одрекла кандидатуре) спекулисало се са могућношћу да Барак Обама њој понуди место потпредседника. Тим пре што је госпођа Клинтон, наводно, и прижељкивала такву понуду. Међутим, Обама очигледно није био превише склон оваквом потезу. На тај начин он би уз потпредседницу аутоматски добио и њеног супруга, бившег председника Била Клинтона, који собом носи сувише тежак багаж. Стога је, ваљда, разумљива тврдња обавештених кругова да сенаторка Хилари Клинтон није била ни у ужем избору за функцију потпредседника. Али, како су Обами гласови (средовечних женских) гласача Хилари Клинтон били преко потребни, нарочито откако је Мекејн – осокољен конфронтацијом са Москвом – надокнадио ранији заостатак у рејтингу, он је свакако рачунао да би било корисно да за потпредседника узме неког од знаних “клинтоноваца” међу демократама. По могућности некога ко се још поноси акцијама по којима је администрација Била Клинтона остала највише запамћена: борби за ствар косовских Албанаца, бомбардовању Србије, васкрсавању НАТО-а упркос званичном окончању Хладног рата, и потпуном игнорисању Уједињених нација и општеприхваћених норми међународног права... Тако је Обамин избор пао на Џоа Бајдена, особу која по много чему асоцира на политику Вашингтона из времена кад су је профилисали ликови попут Мадлен Олбрајт, Ричарда Холбрука, Веслија Кларка и сличних.
Ма колико то сада парадоксално звучало, комплименти су одмах почели да стижу из табора републиканских противника. Кондолиза Рајс, шефица дипломатије у администрацији Џорџа Буша, новинарима је рекла да веома цени Џоа Бајдена као “истинског патриоту”. Похвалила га је и као “одличног државника” и истакла његов допринос (у функцији председника сенатског комитета за спољнополитичке односе) политици садашње републиканске администрације. Која, као што је знано, води ратове у Ираку и у Авганистану, прети могућношћу да нападне Иран, размешта ракете дуж западних граница Русије и већ звецка оружјем у Грузији...
Из штаба републиканског кандидата Мекејна су такође реаговали без оклевања. Најпре је сам Мекејн саопштио да је Бајден његов пријатељ, кога веома цени и са којим се у много чему слаже. Лансиран је и ТВ спот у коме се подсећа како је сенатор Бајден својевремено без много симпатија говорио о Бараку Обами... Коначно, на многим ТВ станицама почео је да се врти и предизборни спот у продукцији штаба републиканског председничког кандидата у којем особа по имену Дебра Бартошевић, која за себе каже да је читавог живота била присталица Демократске странке, да је била и делегат на конвенцији бившег председника Клинтона, каже да ће овога пута гласати за Мекејна.
Улетању у изборну клопку, у коју је на крају – изнуђеним избором провереног клинтоновца и либералног патриоте склоног бомбама, Џоа Бајдена – био гурнут Барак Обама, највише је, без сумње, допринела грандиозна лична и политичка сујета сенаторке из Њујорка Хилари Клинтон. Стога се и прича о “борби за јединство Демократске странке”, као главној теми протекле Демократске конвенције у Денверу, заправо, сводила на једноставно питање: да ли ће сенаторка Хилари Клинтон довољно искрено подржати Барака Обаму и да ли ће њени верни следбеници заиста гласати за кандидата Демократске странке? Тим пре што се, по тврдњи неких коментатора, поједине присталице сенаторке Клинтон и даље понашају попут заосталих јапанских војника на удаљеним острвима у јужном Пацифику, који су се борили и били спремни да погину за свога цара још дуго након што је рат био окончан капитулацијом Јапана...
Улог, свакако, није био мали ако се зна да је за Хилари Клинтон на претходним изборима за страначку номинацију гласало 18 милиона регистрованих бирача, демократа. А, да ће о исходу наредних председничких избора вероватно опет одлучити тек минимална разлика у гласовима у корист једног или другог кандидата.
Познаваоци америчких прилика ће, углавном, понављати да ће и након конвенције на којој је озваничена кандидатура демократског кандидата изборне шансе Барака Обаме највише зависити од његове умешности да бираче увери да би он – упркос недовољном искуству – заиста био у стању да успешно води земљу. Други ће рећи да ће изборне шансе Барака Обаме пресудно зависити од његове способности да увери жене бираче да ће он једнако добро разумети њихове аспирације као што би то чинила прва жена на председничкој функцији. Трећи ће, опет, тврдити да ће њему, црнцу, веома тешко поћи за руком да се избори са предрасудама доброг дела белог становништва Америке. И то радничке Америке, на чије гласове увек рачунају демократски кандидати. А, ако то и успе, сусрешће се са дубоко укорењеним неповерењем других мањинских група (Хиспаноси, Азијати...), чији припадници изражавају видљиво неповерење према Афроамериканцима....
Трка се наставља.


Стеван Никшић
НИН

Конференција демонкрата почиње са молитвом  ,да се човек најежи колико је лудило узело планетарне размере!
На свечаности говори унука Ајзенхауера,републикнца!Шта им је то значило,да неће тиме да приволи републиканске бираче на гласају за црнца ,видим Мисисипи,Џорџија и Тексас су бећ полудели за обамом!
Луди црнац напад Иран и Русију,то је научио од Холбрука и Олбрајтове!
Али добро ко год да победи биће председник САД у грађанском рату и сведок револуције!

Mek Deda je izabrao Saru Pelin, guvernera Aljaske za kandidata za potpredsednika. Sad navijam za njega, da pobedi i umre od neke teske venericne bolesti.



Inace poznata i kao Sara Barakuda 

Čestitke od suparnika
S. PAVLOVIĆ

OBAMINO prihvatanje nominacije za predsedničkog kandidata Demokratske partije bilo je samo formalnost, ali govor koji je održao ocenjen je kao "najvažniji" i "najbolji" u njegovoj političkoj karijeri. Skoro sat - pred oko 80.000 prisutnih na stadionu fudbalskog kluba Denver Bronkos - on je, tačku po tačku, iznosio i detaljno obrazlagao glavne tačke programa koji je spremio za Ameriku, ukoliko mu na predstojećim izborima bude poklonila poverenje, kao 44. predsedniku u svojoj istoriji.
Najkraće rečeno, Barak Obama (47) predstavio se, u ovom ključnom trenutku svoje kampanje, kao apsolutni predvodnik nove, inspirativne generacije američkih političara - spremnih i sposobnih da ovoj velikoj zemlji vrate poverenje u samu sebe, ali i poziciju i ugled koji
je imala u svetu. "Vreme je da promenimo Ameriku i zato ja idem za predsednika", ponovio je Obama u nekoliko navrata, posle dugotrajnog nabrajanja konkretnih promena koje planira da pokrene po ulasku u Belu kuću. Od smanjenja poreza (za 95 odsto zaposlenih) i eliminisanja zavisnosti od bliskoistočne nafte u sledećih 10 godina, do ekonomskog zaokreta sa milionima novih radnih mesta i korenitim reformama zdravstvenog osiguranja i socijalne zaštite.
Mekejnov odgovor na taj izazov još nije stigao, ali se, u međuvremenu, sa te strane čulo nešto drugo - i prilično neuobičajeno. Povodom imenovanja prvog Afroamerikanca za predsedničkog kandidata jedne od dveju neprikosnovenih političkih partija, Obamin republikanski suparnik objavio je u četvrtak uveče da će na 24 sata obustaviti negativnu kampanju protiv njega, koju, inače, upadljivo pojačava u poslednje vreme.
- Senatore Obama, ovo je zaista veliki dan za Ameriku. Vrlo često, dostignuća naših suparnika prolaze nezapaženo. Sutra ćemo nastaviti našu kampanju, ali ja danas hoću da stanem i da kažem - čestitam. Dobro obavljen posao - rečeno je u Mekejnovom pozdravnom spotu koji se vrti na televizijama.

SARA PELEN UZ MEKEJNA
Senator Džon Mekejn izabrao je guvernera države Aljaska Saru Pelen (44), malo poznatog političara, za svog potpredsedničkog kandidata na izborima 4. novembra. Mekejn, koji je u petak proslavio 72. rođendan, tu odluku saopštio je u petak,predstavljajući Pelenovu kao istaknutog predstavnika "nove generacije američkih političara koja će obezbediti kontinuitet republikanske politike za dobrobit SAD". Pelenova je majka petoro dece, svojevremeno je bila prva pratilja na izboru za mis Aljaske. Pre tri godine izabrana je za guvernera najsevernije američke države.

Izvor: Novosti