Prvi crni kandidat demokrata i zvanično prihvatio predsedničku nominaciju
Obama najavio žestoku kampanju protiv Mekejna

Denver - Barak Obama prihvatio je predsedničku nominaciju Demokratske partije, objavljujući da su "američka očekivanja dovedena u pitanje" osmogodišnjom vladavinom Džordža Buša i da bi Džon Mekejn nastavio tu politiku koja potkopava ekonomiju i ugoržava položaj zemlje u svetu.
Govor senatora Obame, pred više od 80.000 ljudi na fudbalskom stadionu, ostavio je malo sumnji u to da on namerava žestoku jesenju kampanju protiv republikanskog rivala. Oštrim jezikom uz pozdrave publike koji su odjekivali stadionom, Obama je povezao Mekejna sa "neuspelom vladavinom Buša" i stavio do znanja da će to biti centralna tema njegove predstojeće kampanje. "Amerika nije ovo što je bila proteklih osam godina, ona je bolja zemlja", izjavio je Obama, koji je tokom celog govora delovao mirno i staloženo.
On je rekao da je Mekejn van domašaja problema sa kojima se Amerikanci suočavaju svakog dana. Govor je bila šansa za Obamu da se predstavi Amerikancima u pravom svetlu, iznese ideje za koje će se boriti i obećao promene u Americi. Do kraja je naglašavao konkretne korake koje će preduzeti za dobrobit radničke klase, obećao je smanjenje poreza za srednju klasu i najavio da će zemlja u narednih deset godina smanjiti svoju zavisnost od Bliskog istoka, imajući u vidu sve veće cene nafte. Svojim govorom, Obama je stavio tačku na nacionalnu konvenciju demokrata.
Govor, koji je trajao 42 minuta, okončan je veličanstvenim vatrometom i pljuštanjem konfeta. Nije zaboravio ni da podseti na istorijsku prirodu svoje kandidature, budući da je tačno pre 45 godina Martin Luter King održao svoj čuveni govor "Ja imam san" u Vašingtonu.
Obama je najavio šta će biti najvažnije u narednih 67 dana njegove kampanje za Belu kuću. Njegova naredna tačka jesu zemlje srednjeg zapada. Obama je još juče otputovao u Pitsburg, odakle će sa potpredsednikom Džozefom Bajdenom dalje otići u Pensilvaniju, Ohajo i Mičigen. "Promene u Americi događaju se jer je narod tako tražio, jer su najzad sazreli i spremni su za nove ideje i novo vođstvo, politiku novog vremena. Ameriko, ovo je jedan od takvih trenutaka", izjavio je Obama.
S druge strane, Mekejn, koji je juče proslavio svoj 72. rođendan, bio je rešen da sam sebi priredi rođendansko iznenađenje - ukrade pažnju Obami na svoj izbor za potpredsednika. Guverner iz Minesote Tim Pavlenti otkazao je juče nekoliko intervjua, podgrevajući spekulacije da je možda on čovek broja dva na izbornom tiketu republikanaca. R. G.

Izvor: Danas

Superstar Obama
Kandidat je ličnim primerom dokazao da se čuda događaju
Barak Obama: Završiću rat u Iraku, uspostaviću čvrstu, direktnu diplomatiju koja će sprečiti Iran da dobije nuklearno oružje i obuzdati rusku agresiju

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 29. avgusta – Na denverskom fudbalskom stadionu, pred više od 80.000 ljudi, u ambijentu koji je kombinovao efekte spektakla – od Olimpijade do estradnih, patriotskih i alternativnih homogenizacija – nova „zvezda” američke politike Barak Obama (47) oživeo je sinoć (jutros po evropskoj satnici) sunarodnicima i drugima već prilično malaksalu nadu da svi zajedno zaslužuju dostojanstveniju svakodnevicu, uz veće uzajamno uvažavanje.

Uspe li da u svoju sposobnost za vođstvo u ostvarivanju takvih poželjnosti uveri ovdašnje birače a potom i obistini ponuđene primamljivosti, i ovo društvo i svet bi postali, ako ništa više, a ono bar – prijatnije, manje napeto, mesto za život.

„Najlepše je živeti u zemlji izbornih obećanja”, poznata je ironična izreka koja je donekle, u ovom slučaju, izgubila na „otrovnosti”. Jer, Obama je ličnim primerom pokazao da se „čuda” događaju.

Za samo osam godina od prvog učešća na velikom skupu njegove Demokratske partije dospeo je do nivoa koji se, do relativno nedavno, činio nedostupnim za ljude njegovog porekla: postao je prvi crnac u finalu nadmetanja za predsednika SAD, i to na 45. godišnjicu znamenitog govora (docnije ubijenog) Martina Lutera Kinga za rasnu ravnopravnost.

Prihvatajući sinoć predsedničku nominaciju svoje stranke, posle pobede, u iscrpljujućem maratonskom nadmetanju, nad favorizovanom senatskom koleginicom i bivšom „prvom damom” Hilari Klinton (60), on je održao, po oceni „Vašington posta”, verovatno najvažniji govor u političkoj karijeri. Pozvao je, zapravo, zemljake na korenite promene u unutrašnjoj i spoljnoj politici, za šta će biti potrebna jaka mobilizacija, proizlazi iz njegovih reči – protiv bušizma (kursa aktuelnog predsednika Džordža Buša) i „nastavljača te pogubnosti” kakvim vidi svog rivala iz republikanskih redova Džona Mekejna (72).

Posle gotovo osam godina (Bušova dva mandata, koji se okončavaju u januaru 2009) neophodno je da se kaže „dosta”, ocenio je Obama. I – naglasio da je neophodno „posvećivanje budućnosti a ne vraćanje u prošlost” čiji deo vidi i u vladajućoj aktuelnosti, s nizom posrtanja na domaćem, naročito finansijskom i socijalnom, terenu kao i na međunarodnom planu (dramatično smanjenje prestiža Vašingtona, naročito zbog neosnovane invazije na Irak).

Promene neće doći iz Vašingtona, naglasio je nego će stići u Vašington – bila je jedna od njegovih poenti, s podsticajem masama da glasovima njemu pokušaju da promene njihovu, njegovu i perspektivu trenutno „raspuklog” poretka. Naša vlada, nastavio je, treba da radi za nas, a ne protiv nas, mora da pruži mogućnosti ne samo bogatima i uticajnima nego svima koji žele da rade. „Snaga naše privrede ne meri se brojem milijardera… nego više po tome koliko je spremnosti za rizik ulaska u nove poslove, pa i mogućnostima konobarice da od napojnice zbrine bolesno dete a da ne izgubi posao” – jedna je od njegovih ilustracija za potrebu da se reformiše, ako ne mentalitet, a ono merila vrednovanja ukupnog stanja nacije.

Ovde su mu oponenti, inače, često zamerali da forsira „strane modele”. Tipa – evropske socijaldemokratije. Ne upuštajući se direktno u polemiku, Obama je naglasio da je Amerika „bogatija nego bilo koja druga zemlja, ali da nas to nije učinilo bogatim, da smo vojno najmoćniji na planeti ali da to nije ono što nas čini jakim”…

Glavni cilj sinoć mu je, ipak, bio da razveje sumnje – na kojima Mekejnov štab zasniva taktiku – u njegov patriotizam i spremnost da bude vrhovni komandant oružanih snaga. Pokazao je u tom pogledu racionalnost koja razbija primetne pristrasnosti pri „vaganju” doze rodoljublja sunarodnika.

Dao je pri tom i niz naznaka kako bi se ophodio prema spoljnim odnosima. „Kao vrhovni komandant neću oklevati u odbrani naše zemlje, ali ću slati naše trupe na teške izazove samo kad je njihova misija jasna… daću im i odgovarajuću opremu i negu po povratku kući” – precizirao je osporavajući taktiku koja je dosad u Iraku proizvela mnoge (naročito u lokalnom življu) žrtve. „Završiću rat u Iraku na odgovoran način, okončati borbe (u prilog SAD) protiv Al Kaide i talibana u Avganistanu, i obnoviti našu armiju za učešće u budućim oružanim sukobima, ali ću, ujedno, uspostaviti čvrstu, direktnu diplomatiju koja će sprečiti Iran da dobije nuklearno oružje i obuzdati rusku agresiju” (kakvom se ovde naziva kriza u Gruziji). „Izgradiću i nova partnerstva kako bismo porazili opasnosti 21. veka kao što su terorizam, širenje nuklearnog naoružanja, siromaštvo, genocid, klimatski lomovi i epidemije”. I „povratiću moralni ugled Amerike… koja je nekad davala nade svima kojima je stalo do slobode, mira i bolje budućnosti”.

Njegove reči praćene su čestim skandiranjima. Naročito izbornim sloganom „Da, mi možemo”.

Uvod u njegov nastup dao je niz poznatih ličnosti: od bivšeg potpredsednika SAD, potom oskarovca i nobelovca, Ala Gora, do muzičkih umetnika poput Stivija Vondera i Šeril Krou. U gledalištu su primećeni i velikani kinematografije, kao što su reditelj Stiven Spilberg i glumica Suzan Sarandon.

Ispraćen ovacijama i vatrometom – dok su mu se na sceni pridružili njegova porodica i potpredsednički kandidat Džozef Bajden sa suprugom – Obama je, svakako, bio svestan da najžešći dvoboj za vlast u Americi tek predstoji, da ga s druge strane čeka moćni veteran Mekejn. Ishod će zavisiti, kao i uvek – od birača. Oni su dva prethodna puta, uz dramatične okolnosti, za predsednika izglasali Džordža Buša, s kojim su zapali u velike, domaće i spoljne, nevolje…

M. Pantelić
[objavljeno: 30/08/2008]

Izvor: Politika

Ако је председнички кандидат црнац, то не мора нужно да значи да је хуманиста.
Сетите се Колина Пауела, а затим Кондолизе Рајс.
Црнци су замка за локалне будале који нешто тако замишљају.

Баш због тога се мислим да би био бољи Мекејн, односно да употребим фамозни израз: "мање зло"
Јер већ видим стотине хиљада "хуманиста" и осталих либералиста широм света како усклићу с љубављу - "Kako Amerika moze biti losa, pa tamo je crnac predsednik, oni nikoga ne diskriminisu"
RaznosacPica пута милион

Осим тога, смета ми онај белац, Бајден - курва стара, шиптарски лобиста... Кажу да је потпредседник небитна фигура, осим ако рокну председника
Но, и све да га не рокну, Бараков избор показује доста тога, уз ведете Демократсаке партиоје типа Олбрајтове (а Веља сад у опозицији, па како да тражимо од њега да се жртвује )

Са друге стране, Мекејн је бар проверена будала која ће да даље уједињује Русију, Кину и ислам својим ставом преживелог Ловца-на-Јелене који се може окарактерисати као "Само ђоном у име демократије"
При свему томе, у Европи ће га гледати као Бушовог наследника, што уопште није лоше по перспективе антиамериканизма, дапаче

Tesko je Obamu uzeti ozbiljno, jer samo nabraja nerealna predizborna obecanja: "Zavrsicu rat u Iraku, uspostavicu cvrstu, direktnu diplomatiju koja ce spreciti Iran da dobije nuklearno oruzje i obuzdati rusku agresiju." 

Obama prihvatio nominaciju demokrata za Belu kuću
Počelo veliko američko finale
Autor: N. Vlačo | Foto:FoNet-AP | 30.08.2008. - 06:00



Barak Obama, senator Ilinoisa, u četvrtak uveče je zvanično prihvatio nominaciju Demokratske partije za njihovog kandidata na izborima za predsednika SAD 4. novembra. On je u obraćanju na stadionu „Majl haj“ u Denveru pristalicama, kojih je bilo oko 80.000, i celoj Americi poručio da „mogu bolje od onog što je učinjeno u poslednjih osam godina“ kada su na vlasti bili republikanci. Obaminim govorom završena je demokratska konvencija i započeo finalni deo trke za Belu kuću.

„Uz duboko poštovanje i ogromnu poniznost, prihvatam nominaciju za predsednika SAD“, kazao je Obama, nakon čega se stadionom prolomio eho oduševljenja. Njegovo obraćanje nije bilo toliko nalik propovedničkom, poput govora koji je održao u Berlinu pre mesec dana, iako je demokratsku nominaciju simbolično prihvatio na 45. godišnjicu čuvenog govora Martina Lutera Kinga „Imam san“.
Obama je pozvao „narod Amerike, i demokrate i republikance i nezavisne ljude, da kažu dosta“ želji Džona Mekejna da republikancima obezbedi treći uzastopni mandat i kazao da su „ovi izbori šansa Amerike da u 21. veku sačuva američki zavet“.
„A šta je zapravo američki zavet? To je vlada koja radi za nas, a ne protiv nas. Ona koja pruža mogućnost ne samo bogatima i uticajnima nego svakom Amerikancu koji želi da radi“, naveo je Obama.
Demokratski predsednički kandidat kazao je da je „spoljna politika koju vode Džordž Buš i Džon Mekejn istrošila nasleđe koje su gradile generacije Amerikanaca, demokrata i republikanaca“ i naveo da su on i njegove pristalice „tu da bi povratili to nasleđe“.



„Okončaću odgovorno rat u Iraku i završiću borbe protiv Al Kaide i talibana u Avganistanu. Obnoviću našu vojsku da može da odgovori izazovima nekih budućih sukoba, ali ću obnoviti i čvrstu, direktnu diplomatiju koja može da spreči Iran u razvijanju nuklearnog naoružanja i zauzda rusku agresiju“, rekao je Obama.
On je kazao da ne veruje da „Mekejn ne brine o tome šta se dešava u životima Amerikanaca, već jednostavno to ne zna“. Obama se zapitao kako Mekejn može da govori o dobrom rasuđivanju kada je „u 90 odsto slučajeva odobravao postupke predsednika Džordža Buša“. Demokratski kandidat u govoru na konvenciji nije bio onoliko oštar prema Mekejnu koliko se očekivalo, čak mu je odao počast što je „hrabro i časno nosio američku uniformu“ za vreme rata u Vijetnamu.
Kako prenosi Bi-Bi-Si, Dejvid Akselrod, glavni strateg Obamine kampanje, pokušao je na sve načine da tokom konvencije razveje sumnje demokrata u to da će senator Ilinoisa biti u stanju da odgovori svim predsedničkim dužnostima. Zbog onih koji se brinu koliko uspešno bi Obama vršio funkciju vrhovnog komandanta američke vojske, na scenu mu je kao podrška umarširao jedan od generala. „Blumberg“ je, nakon Obaminog govora na stadionu u Denveru, sproveo anketu među pristalicama Hilari Klinton, od kojih je deo izjavio da ih je „Obama ‘kupio’ svojim obraćanjem“. Međutim, bilo je i onih čije je mišljenje da demokratska konvencija i nije imala savršenu završnicu.
„Obama je pomenuo neke stvari koje sam želeo da čujem, ali nije rekao kako planira da ih sprovede u delo“, kazao je Čarls Davila, penzionisani aviomehaničar iz Kalifornije.

Sara Palin Mekejnov broj dva
Džon Mekejn, predsednički kandidat Republikanske partije, za potpredsedničko mesto u Beloj kući predložio je je Saru Palin (44), najmlađeg guvernera u istoriji Aljaske i prvu ženu na toj funkciji. Mekejnov izbor bi mogao da se pokaže kao odličan taktički potez, pošto Barak Obama time što nije predložio Hilari Klinton za svog potpredsednika nije protiv sebe okrenuo samo deo pristalica, već je okarakterisan i kao seksista.

Istraživanja javnog mnjenja
Galup
Datum, Za Mekejna, Za Obamu, Neodlučni
25-27. avgust 42% 48% 10%
24-26. avgust 44% 45% 10%
23-25. avgust 44% 46% 10%
22-24. avgust 45% 45% 11%
21-23. avgust 45% 45% 10%

Si-En-En
Datum, Za Mekejna, Za Obamu, Neodlučni
27-29. jul 44% 51% 5%
26-29. jun 45% 50% 5%
4-5. jun 46% 49% 5%
28-30. april 45% 49% 7%
14-16. mart 46% 47% 7%

Njujork tajms/Si-Bi-Es
Datum, Za Mekejna, Za Obamu, Neodlučni
15-19. avgust 42% 45% 14%
31. jul - 5. avgust 39% 45% 15%
7-14. jul 39% 45% 16%
30. maj - 3. jun 42% 48% 10%
1-3. maj 40% 51% 8%

Pju riserč centar
Datum, Za Mekejna, Za Obamu, Neodlučni
31. jul - 10. avgust 43% 46% 11%
18-29. jun 40% 48% 12%
21-25. maj 44% 47% 9%
23-27. april 44% 50% 6%
19-22. mart 43% 49% 8%

Put ka Beloj kući
n1-4. septembar 2008. - nacionalna konvencija Republikanske partije, Sent Pol (Minesota)
26. septembra 2008. - prva predsednička debata
2. oktobar 2008. - potpredsednička debata
7. oktobar 2008. - druga predsednička debata
15. oktobar 2008. - treća predsednička debata
4. novembar 2008. - izborni dan

Asošijeted pres
Datum, Za Mekejna, Za Obamu, Neodlučni
31. jul - 4. avgust 38% 47% 16%
23-27. april 41% 43% 16%
7-9. april 43% 44% 13%

Izvor: Blic

Republikanski kandidat za predsednika SAD predložio potpredsednika
Mekejn izabrao Saru Pelin
Autor: Tanjug - Srna | Foto:Reuters | 29.08.2008. - 17:58

Kandidat Republikanske partije na predsedničkim izborima u SAD Džon Mekejn predložio je guvernerku Aljaske Saru Pelin za svog kandidata na funkciji potpredsednika SAD.



"Ona će biti njegov partner u sprovođenju reformi u Vašingtonu", rekao je jedan visoki funkcioner Republikanske partije pošto je Mekejn saopštio svoj izbor u Dejtonu, u Ohaju.
Predlog da Pelinova bude kandidat za potpredsednika je iznenađujući izbor za mnoge, ali je smišljen kako bi se pridobile žene među biračima koje su, prema istraživanjima javnog mnjenja, spremne pre svoj glas da daju kandidatu Demokratske partije Baraku Obami, ukazale su agencije.
Sara Pelin (44) je ugledna konzervativka koja se od decembra 2006. godine nalazi na čelu severozapadne američke države Aljaske, inače veoma bogate naftom. Ona je prva žena i najmlađa osoba koja je postala guverner u SAD. Pelinova je vatreni borac protiv prava na sklapanje gej-brakova i član je Nacionalnog udruženja za vatreno oružje (NRA), moćne grupe koja lobira protiv usvajanja restriktivnih zakona u oblasti kontrole naoružanja, navodi se u agencijskim izveštajima.
Očekuje se da će izbor Pelinove privući konzervativne republikance da pruže Mekejnu snažniju podršku imajući u vidu da on predstavlja umerenog političara koji je bio spreman i da se raziđe sa većinom u svojoj partiji po raznim pitanjima, uključujući i reformu finansiranja izborne kampanje.
Mekejn će nominaciju za predsedničkog kandidata Republikanske partije na novembarskim predsedničkim izborima prihvatiti na konvenciji koja će sledeće sedmice biti održana u Sent Polu, u Minesoti.

Izvor: Blic

Da, da. Sad imamo ludog dedu sa izvesnim rakom koze, i lepu tetu  sa divljeg zapada koja se preselila na jos divljiji sever. Inace Sara Pelin je clanica NRA, i njena svaka druga slika koju sam video na CNN je sa puskom. Majka je 5 dece, od koje zadnje kojee je rodila pre samo 4 meseca ima Daunov sindrom. Inace je protivnik abortusa, homoseksualaca i ostalog. Tako da me zivo interesuje koje zene ona moze da privuce, a da ih Mek Deda vec nije privukao.

But, nevermind. GO SARA

Gledao sam govor Sarah Palin… Dobar je retoricar, ima karizmu i sve one osobine koje fale McCain-u kad se poredi sa Obamom. Ako Palin uspe da odrzi korak sa Bidenom za vreme potpredsednicke debate, republikanci ostaju u Beloj kuci.

Ovo je odlican potez Mekejna mozda cak i presudi jer je izabrao nekog ko je mlad znaci vitalan ko Obama a uz to ima sve crte tipicne americke majke sa vise dijece koja je uz sve to uspjela da se istakne i kao politicar
Znaci nema prepreke za pametne i uspjesne zene.
Ima 5 dijece jedan je u vojsci

Po meni odlican potez