Kako sam znao, da ćeš ovo postaviti.

Jel možda slagao nešto!?

A koga uopšte zabole krivi za izbore u USA, kao da će nešto bitno da se desi u njihovoj spoljnoj politici?

 postavicu i za mekkejna ,samo da nadjem spisak - ali koliko sam chuo najveci donatori su isti za obojicu ... 

evo :

Merrill Lynch    $296,913
Citigroup Inc    $268,501
Morgan Stanley    $234,272
Goldman Sachs     $208,395
JPMorgan Chase & Co    $179,975
AT&T Inc    $174,497
Greenberg Traurig LLP    $150,387
Credit Suisse Group    $150,025
Blank Rome LLP    $149,426
PricewaterhouseCoopers    $140,120
UBS AG    $139,665
US Government    $137,117
Bank of America    $129,475
Wachovia Corp    $122,846
Lehman Brothers    $117,500
Gibson, Dunn & Crutcher    $104,250
US Army    $102,898
FedEx Corp    $99,753
Bear Stearns    $99,300
Sidley Austin LLP    $96,200

Mislim da je covek ok za razliku od aktuelnog predsednika SAD.  Ko je od politicara u Srbiji pandan Obami?  :-k

cheda jovanovic ... a mogo bi i batic da bude 

Ma sve to bre Jevreji i crnci, Kinezi i Arapi, nize rase (po visini naravno) ... fuj  

Pochinjem da se brinem za sebe !!! Slazem se sa system_V_r4 ! Neverovatno !!!
Shalu na stranu. Vecina krupnih korporacija i pojedinaca u SAD je josh davnih dana formulisalo politiku da se u svakoj predizbornoj trci (od lokalnog sherifa, preko okruznog tuzioca, senatora kongresmena, pa sve do predsednika SAD-a) kladi na "oba konja" kako bi u svakom sluchaju i eventualiji bili pokriveni.
Najveci paradoks je nastao kada je izbio skandal sa Enron-om. Gotovo da nije bilo moguce formiranje Kongresnog odbora za istragu cele afere. Preko 180 kongresmena moralo da se pozove na konflikt interesa poshto su za vreme svojih predizbornih trka SVI dobili novac od Enrona ili jedne od njegovih pod-firmi 
na kraju je precedavajuci morao da "savije" propis po kom mladji kongresmeni (oni kojima je to prvi izbor u kongres) ne mogu da uchestvuju u radu odredjenih komisija. Nikakva zavera jevreja lihvara, pingvina ili belih medveda tu nije u pitanju - jednostavno pokrivanje sopstvenog dupeta.

Prvi afroamerikanac i zvanično nominovan za predsednika SAD
Demokrate poverile kandidaturu Obami


Denver - Barak Husein Obama, koji je pozvao na fundamentalno novi kurs politike Demokratske stranke, juče je zvanično nominovan za kandidata za 44. predsednika Amerike.
Posle anonimnog glasanja, Obami je, kao prvom Afroamerikancu, poverena predsednička kandidatura ispred Demokratske partije. Ovim je zvanično okončana žestoka borba s dojučerašnjom rivalkom Hilari Klinton, koja je pozvala svoje birače da daju glas Obami. U nameri da se distancira od animoziteta karakterističnog za period preliminarne trke, bivši američki predsednik Bil Klinton, u svom govoru na demokratskoj konvenciji, dao je s velikim entuzijazmom podršku Obami u trci za predsednika. Njegova poruka izazvala je veliko oduševljenje mnogobrojne publike u sali. Klinton je potvrdio, kao i njegova supruga u govoru tokom druge večeri konvencije, da je naciji potreban demokrata koji će popraviti štetu koju je naneo predsednik Džordž Buš, kako kod kuće tako i izvan zemlje.
"Barak Obama je spreman da vodi Ameriku i obnovi njen ugled u svetu. Spreman je da sačuva i odbrani ustav SAD. Spreman je za predsednika Amerike", izjavio je Klinton.
U pratnji senatora Džozefa Bajdena iz Delavera, Obaminog izbora za potpredsednika, Klinton je iskoristio svoj govor i za kritiku rivalskog republikanskog kandidata Džona Mekejna. "Naravno da je manje bezbedno i da je zemlja više izolovana nego bilo kad u svojoj istoriji", izjavio je Bajden. "Spoljna politika Buš-Mekejn zarila nas je u duboke kanale i smanjila krug naših prijatelja". "Ova vremena zahtevaju mnogo više od dobrog vojnika. Zahtevaju mudrog lidera", izjavio je Bajden.
Kandidatura Obame usledila je tačno 120 godina nakon što je Frederik Daglas postao prvi afroamerikanac čije je ime ušlo u nominaciju na partijskoj konvenciji.
Svojom nominacijom, Barak Obama, sin crnca iz Kenije i Amerikanke bele rase, ostvario je već pobedu u zemlji, u kojoj pre samo nekoliko decenija crnački narod nije imao pravo glasa, navode analitičari.
Duga demokratska sapunica bliži se kraju, a ocene su da je Obamina kampanja bez sumnje ostavila tragove utehe i nade za zemlju. Naredni veliki događaj jeste Obamin govor na stadionu kojem će, kako se očekuje, prisustvovati 75. 000 ljudi i kada će Obama i zvanično prihvatiti nominaciju. R.G.

Izvor: Danas

Na Nacionalnoj konvenciji demokrata SAD u Denveru izraženo jedinstvo stranke
Obama spreman za Belu kuću

Bajden otvorio novu fazu u izbornoj kampanji napadom na Mekejna rekavši da je republikanski predsednički kandidat podržavao politiku predsednika Buša koja je američku ekonomiju vodila u propast i podsetivši da rat koji je Buš započeo u Iraku Amerikance košta 12 milijardi dolara mesečno

U istorijskoj noći za Ameriku, senator iz Ilinoisa Barak Obama je i formalno nominovan za stranačkog kandidata demokrata na novembarskim predsedničkim izborima u SAD, čime je postao prvi Amerikanac afričkog porekla kojeg jedna od dve glavne američke stranke nominuje za predsednika.

„Proglašavam da je senator Barak Obama aklamacijom izabran za demokratskog predsedničkog kandidata“, objavila je Nensi Pelozi, predsedavajuća Predstavničkog doma američkog Kongresa, učesnicima Nacionalne konvencije Demokratske stranke u Denveru.

Na poziv Pelozijeve, više od 4.000 delegata okupljenih u Pepsi centru je glasno, tradicionalnim uzvikom „Aj!“, potvrdilo predsedničku nominaciju Obame.

Izbor kandidata za budućeg predsednika počeo je uobičajenim glasanjem. Jedan po jedan, predstavnici svih američkih država i prekomorskih teritorija ustajali su i saopštavali kako su njihovi delegati glasali. Kada je glasanje po abecednom redu - koje je u ovom slučaju imalo formalni i ceremonijalni karakter - stiglo do države NJujork, senatorka Hilari Klinton, Obamin protivkandidat, uzela je mikrofon i zatražila da se prozivka prekine i da se on aklamacijom proglasi predsedničkim kandidatom stranke.

„Proglasimo zajedno, jednim glasom, ovde i sada, da je Barak Obama naš kandidat“, pozvala je Klintonova uz buran aplauz prisutnih.

KAFMAN: BAJDEN NEĆE ZABORAVITI BALKAN

Bivši šef kabineta i dugogodišnji saradnik senatora Džozefa Bajdena, guverner Ted Kafman, izjavio je u Denveru da će Bajden, ukoliko postane potpredsednik SAD, insistirati na tome da se svi optuženi za ratne zločine na Balkanu suoče sa pravdom i podržati ulazak zemalja jugoistočne Evrope u NATO.
Kafman je rekao da je američki senator dosta uticao na odluku prilikom poslednjeg kruga proširenja NATO i da bi „Bajden voleo da vidi“ sve balkanske zemlje u NATO.

OBAMA PROTIV HLADNOG RATA S RUSIJOM

Barak Obama osudio je odluku Rusije da prizna nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, pozvao međunarodnu zajednicu da ne da legitimnost takvoj rezoluciji, ali je pri tom podvukao da niko ne stremi novom hladnom ratu s Rusijom.
„Niko ne želi novi hladni rat s Rusijom. SAD i Rusija imaju mnogo zajedničkih interesa i u Rusiji postoji potencijal da ona u međunarodnom sistemu bude vrlo bitan učesnik“, ističe se u izjavi Baraka Obame. Kandidat za predsednika SAD je takođe izjavio da „SAD treba da traže sednicu Saveta bezbednosti na kojoj će se u koordinaciji sa evropskim saveznicima osuditi odluka Rusije“. On je zatražio da se u septembru održi samit SAD-EU-Gruzija na kojem bi se odredila strategija za obnovu Gruzije i dodao da „Rusija treba da uvažava teritorijalnu celovitost i suverenitet Gruzije i drugih nezavisnih država“.

Konvenciji u Denveru preksinoć su se, između ostalih, obratili i bivši predsednik Bil Klinton, senator Edvard Keri i Obamin potpredsednički kandidat Džozef Bajden.

Kada je na binu stao Bil Klinton, sve oči su bile uprte u njega. Poznato je da bivši predsednik baš nije bio zadovoljan načinom na koji se Obama odnosio prema njegovoj supruzi Hilari tokom stranačkih predizbora. Ni protivnički tabor nije ostajao dužan u ukupno prljavoj kampanji demokrata.

Međutim, Klinton je, bar dok su ga snimale kamere, iskazao entuzijazam i podršku senatoru iz Ilinoisa, poručivši učesnicima konvencije da je Obama „spreman da vodi Ameriku i obnovi američko vođstvo u svetu“.

„On ima neverovatnu sposobnost da inspiriše ljude. Da nam poveća nadanja i da nas okupi oko zajedničkih ciljeva. Ima inteligenciju i radoznalost koja je potrebna svakom uspešnom američkom predsedniku. NJegova politika o ekonomiji, porezima i zdravstvenoj zaštiti daleko je nadmoćnija nad republikanskom alternativom“, rekao je bivši predsednik za Obamu.

Tako je stavljena tačka na dramu koja se proteklih dana odvijala iza pozornice demokratske konvencije, u kojoj je Klinton, koji je Obamu podržavao javno, u privatnom okruženju malih grupa poznanika, i onih koji imaju tradicionalno dobre veze s novinarima, iznosio sumnju u njegovu sposobnost da vodi Ameriku.

Nominacija Obame označila je kraj opredeljivanja demokrata između dva moguća istorijska presedana: prve žene i prvog Afroamerikanca predsedničkih kandidata.

Obama će se o prihvatanju nominacije izjasniti u govoru na denverskom stadionu, pred očekivanih 75.000 učesnika konvencije.

Pošto je konačno sa sebe skinuo teret podmetanja iz vlastitih redova, Obami predstoji da se, zajedno sa Bajdenom, okrene kampanji protiv republikanaca. Neki analitičari kažu da je jedan od glavnih zadataka potpredsedničkog kandidata - da napada protivnika, a da su demokrate do sada bile prilično mlake. Poznavaoci prilika ne sumnjaju da Bajdenu neće nedostajati oštrine. Uostalom, to je i bio jedan od kriterijuma na osnovu kojih su se Obama i savetnici odlučili upravo za njega kao potpredsedničkog kandidata. Pokazujući da neće izneveriti očekivanja, Bajden je otvorio novu fazu u izbornoj kampanji napadom na Mekejna u govoru kojim je i zvanično prihvatio potpredsedničku nominaciju. On je rekao da je Mekejn podržavao politiku predsednika Džordža Buša koja je američku ekonomiju vodila u propast i podsetio da rat koji je Buš započeo u Iraku Amerikance košta 12 milijardi dolara mesečno.



Izvor: Glas Javnosti