Kakvu će to "promenu na bolje" doneti nama ili Američkom srednjem staležu ili njihovoj sirotinji,u svetu multinacionalnih korporacija koje upravljaju svim pa i predsednicima,pogotovo kad su u pitanju pomenuti resursi koje dotične jedino i interesuju radi sopstvene besomučne zarade?! Oni uništavaju i podižu države kako im je volja i kako njima odgovara u određenom momentu! Političke partije i njihovi lideri u Americi su tu samo marionete pomenutih i ništa više! Čak i ako se pojavi neko(što je u uslučaju Amerike pluskvamperfekat!) ko pravde i istine radi,pokuša da nešto drugo saopšti narodu,ko želi da zaista pokuša sa nekim promenama,biva brzo eliminisan,na ovaj li onaj način!

Donece im to da ce i dalje mociu da rade da bi prezivjeli jel njoh to kao vec odavno indoktrinisane likove i samo zanima drugo ne (nazalost)

Baš tako!

da,debelih amera,Jevreja i ponekih idiota koji su glupi da se loze na to kao da je od velike vaznosti ko ce da pobedi nad zemljom kojom se vlada iznutra i na najgori nacin...

Обама изабрао Бајдена
Именовањем делаверског ветерана за свог потпредседничког партнера, демократски фаворит за Белу кућу дао предност стратешком искуству и страначком континуитету над обећаним променама вашингтонске рутине

Вашингтон, 23. августа – Барак Обама (47) потврдио је сопствену оригиналност – смањивањем ове особине, која му је досад битно помогла да постане демократски кандидат за председника САД. За потпредседничког партнера данас је именовао ветерана Џозефа Џоа Бајдена (65), сенатског колегу из Делавера, дајући тако кључну кадровску предност – стратешком искуству и страначком континуитету над својим дуго најављиваним променама у вашингтонском распореду моћи.

Оваквом одлуком Обама је пре свега, по тумачењу већине водећих аналитичара и медија, уважио – изборну реалност. У своју формулу уврстио је, кажу, личност за коју верује да ће му помоћи да победи републиканског ривала, суперветерана Џона Мекејна (за шест дана пуни 72 године) који је последњих недеља смањио Обамину анкетну предност – добрим делом због „веће уверљивости у наступу према светским безбедносним и дипломатским изазовима” – на ниво статистичке релативности од само три процента.

Као дугогодишњи ауторитет у профилисању америчког глобалног курса, Бајден – садашњи шеф сенатског Комитета за спољне односе – требало би, како се рачуна, да смањи ту Обамину локалну мањкавост. Експерти широм света одмах су почели да из тога извлаче поруке за своје земље.

Српском виђењу балканских заплета и расплета, Бајденов успон – појачава искушења. Важи, наиме, за једног од најенергичнијих и најистрајнијих заговорника вашингтонских приступа с којим се Београд не слаже.

Бајден је, наиме, један од најупорнијих поборника независности Косова. Прошлог марта је казао да је суверенитет Србије над том покрајином само „сувенир њене империјалне славе” и поздравио чињеницу да је Америка била међу првим земљама које су признале приштинску декларацију независности. Претходно се својски залагао да Косово постане држава, уз образложење да је то „једна од ретких територија с муслиманском већином где Американце не само да воле него их и обожавају”, и да ће „подршка Вашингтона државности Косова допринети да антиамерички настројени исламски свет схвати да му САД помажу”, бар местимично. „Сваки покушај Београда да посеје хаос на северном Косову или у босанској Републици Српској, треба да добије брз и одлучан одговор ЕУ и НАТО”, додао је у наступу пре пола године...

Такав Бајденов ангажман очигледно није био пресудан за опредељивање Обаме, иако у свом Илиноису, као и у другим савезним државама – као што је Охајо – рачуна с подршком српске дијаспоре. Најважније му је, наравно, да победи на изборима, за шта му је потребно да ублажи отпор присталица Хилари Клинтон, која му је 17 месеци била љута супарница.

У именовању Бајдена за партнера у председничким изборима, Обама се, сматрају познаваоци, руководио принципом – учвршћења сопственог на рачун противничког табора. Испунио је очекивања да ће као „јуноша” и први црнац (заправо мелез – изданак кенијског имигранта и овдашње белкиње) с реалним изгледима да се домогне кормила Беле куће, за свог „сапутника” одабрати – „прекаљеног белца”. 

Није, међутим, тиме избегао јака искушења. Присталице Клинтонове ће се, како показују истраживања, поприлично љутити што није њу узео за потпредседничког партнера, пошто га је, иако поражена, победила у „кључним државама”, па чак припрећују – апстиненцијом на биралиштима и гласањем за Мекејна.

Одређивање кандидата за потпредседника сматра се сада као једно од најважнијих у модерној историји САД. Оба актуелна председничка фаворита важе, истиче се, за „врло ризичне категорије”. Обами је, понавља се, појачано обезбеђење под претпоставком да би расисти могли да му живот угрозе атентатом, док будућност Мекејна (који још није одредио ко ће му бити потенцијално државничко „друго ја”) неизвесном чине биологија (најстарији евентуални председник САД у првом мандату) и медицина (лечен од рака коже).

У таквим „запитаностима”, улога потпредседника могла би да буде пресудна за изјашњавање бирача. Хроничари се засад задржавају на поређењу између Бајдена и чинодејствујућег „другог човека” у хијерархији САД и налазе сличности у два супарничка табора.

Кажу, тако, да је Обамин кандидовани потпредседник искуснији од њега у спољним пословима као што је то био вишеструко испробани Ричард Чејни (сада 67), кад га је Џорџ Буш Млађи убацио у своју државничку изборну формулу. Налазе, такође, да се ни Бајден, због година, као ни Чејни (и због срчаних обољења), не би кандидовао за наследника (ако Обама победи и буде реизабран) на челу Беле куће…

Посматрачи примећују да је Обама свог члана у изборном тандему објавио данас у зору, у глуво доба, око три сата ујутру по овдашњем времену, и то посредством Интернета, избегавши да ексклузивност подари главним, традиционалним, медијима. То показује да се „нешто битно мења у опхођењу с јавношћу”, али, с обзиром на наименовање потпредседника, више него у суштини. Превладава, рекло би се, потреба да се победи на изборима, при чему се потврђује да су смернице спољне политике САД – упркос разликама између Обаме и Мекејна око Ирака, где је први за поступно повлачење а други за останак америчких трупа „до победе” – категорије које се најтеже суштински мењају.

Грузијска криза избија, при том, у први план. Као – повећање шанси Мекејна, који важи за „јастреба”, а за каквог слови и Бајден као „десна рука голубичастог Обаме”…

Izvor: Politika

Obrad Kesić o kandidatu za potpredsednika američkih demokrata
Izbor Bajdena biće veliki problem za Srbiju
Autor: T. Trikić, J. Stojković | Foto:Afp | 25.08.2008. - 06:57




Zapadni analitičari ocenjuju da je izborom Džoa Bajdena za kandidata za svog potpredsednika demokratski senator Barak Obama napravio dobar potez. S time se ne slaže Obrad Kesić, američki analitičar srpskog porekla, koji smatra da je Obama opredeljenjem za osvedočenog člana vašingtonskog establišmenta i čoveka hladnoratovskog mentaliteta izneverio svoje opredeljenje za promene.

„Izbor Bajdena je posebno loš za Srbiju, jer ne samo da je on bio jedan od predlagača rezolucije o bombardovanju Jugoslavije 1999. godine, već je to čovek koji čvrsto veruje da su sve promene u Srbiji rezultat pritiska Vašingtona“, komentariše za „Blic“ Kesić i ukazuje na to da senator iz Delavera od početka previranja na Balkanu devedesetih godina dosledno zastupa stav da su Srbi glavni krivci za ratove.
Prema njegovoj oceni, ukoliko Obama pobedi, sa Bajdenom kao potpredsednikom, Srbija može očekivati dalje ucene i uslovljavanja, a to će se posebno odraziti na problem Kosova.
Bajden je, podseća Kesić, veoma blizak sa Džoom Diogardijem, bivšim američkim kongresmenom albanskog porekla, kao i sa Ričardom Holbrukom i Medlin Olbrajt, glavnim eksponentima administracije Bila Klintona, bivšeg predsednika.
„Zato očekujem da će se Bajden još žešće angažovati oko lobiranja za Kosovo“, kaže analitičar i takođe predviđa probleme oko Republike Srpske i revizije Dejtonskog sporazuma.
Uz to, napominje Kesić, Bajden je i žestok protivnik Rusije, što posredno može pogoditi i Srbiju zbog njenih tradicionalno bliskih odnosa s Moskvom.
Komentatori zapadnih medija, s druge strane, akcenat stavljaju na Bajdenovo veliko spoljnopolitičko iskustvo. A mada je glasao za rat u Iraku, više puta je uskraćivao podršku tom poduhvatu oštro kritikujući Bušovu ekipu. Uz to, senator iz Delavera je katolik, a Obama je tokom preliminarnih izbora imao velikih problema upravo s katolicima na severu. Još jedna slaba tačka Obame jesu stariji birači, koji, kako kažu analitičar, obožavaju Bajdena. Najzad, Bajden je dobar kad treba da napada. Dorastao je Mekejnu. Nije služio vojsku, ali zahvaljujući dugogodišnjem članstvu u Spoljno'političkom odboru Senata, dobro stoji s ljudima u uniformi.
Iz štaba kampanje Džona Mekejna, republikanskog predsedničkog kandidata, ocenili su da „Obamin izbor potpredsednika još jednom otvara pitanje njegovog sumnjivog rasuđivanja kad treba da donese neku značajnu odluku“. Rukovodilac Mekejnove kampanje Rik Dejvis podsetio je da senator Bajden već dugo kritikuje Obamin manjak spoljnopolitičkog iskustva. Mekejnova savetnica Nensi Pfotenhauer izjavila je da Obamina odluka jasno govori o tome da je demokratski kandidat svestan da nema potrebno iskustvo i sposobnost rasuđivanja na spoljnopolitičkom planu.
U Denveru danas počinje završna konvencija Demokratske stranke, koja obećava da će biti neviđen politički spektakl. Preko 15.000 novinara dolazi da je prati iako se njen ishod već zna: proglašenje Baraka Obame za predsedničkog kandidata. Obama će održati govor u četvrtak na prepunom stadionu „Invesko fild“, koji može da primi 75.000 ljudi. Milioni gledalaca će moći da gledaju TV prenos u udarnom terminu.
Vojska predstavnika sedme sile će uveliko nadmašiti broj od 4.000 delegata demokratske partije, i to u odnosu 4:1. Internet pretraživač Gugl pridružuje se informativnom vebsajtu Digg i blogerima radi otvaranja medijskog centra površine 743 kvadratna metra za novinare i delegate. Rič Grant, direktor za komunikacije pri Denverskom turističkom birou, izjavio je da je od 42.000 raspoloživih hotelskih soba u gradu slobodno svega još nekoliko. Glavne televizijske mreže u zemlji, kao što su CNN i „Foks njuz“, koje će uživo prenositi događaje cele sedmice, pretvaraju restorane u blizini stadiona u svoje studije.

Ekonomija najvažnija
Nove ankete javnog mnjenja pokazuju da demokratski kandidat Barak Obama ima izvesnu prednost nad republikanskim rivalom Džonom Mekejnom uoči demokratske konvencije. Anketa je takođe potvrdila da je došlo do promene prioriteta nacije: oko 40 odsto ispitanika sada smatra da su im privreda i radna mesta najvažnija pitanja. Anketa „Vašington post - ABC njuz“ pokazuje da Obama vodi ispred Mekejna za četiri odsto. Među onima koji će najverovatnije izaći na birališta, 49 odsto će glasati za Obamu, a 45 odsto za Mekejna. Ispitivanje javnog mnjenja je obavljeno pre nego što je Obama saopštio da će mu Bajden biti saborac.

Izvor: Blic

Obama: Misija tajne službe je da zastraši udvarače mojih ćerki
Autor: Beta-AFP, Tanjug | Foto:AFP | 25.08.2008. - 10:13

Američki predsednički kandidat Barak Obama izjavio je u šali da je prava misija obezbeđenja koje ga danonoćno štiti da zapravo obeshrabri potencijalne udvarače njegovih ćerki.



"Prava misija tajne službe jeste da zaštiti moje dve ćerke, sada kada odrastaju", rekao je Obama pristalicama okupljenim u mestu O Kler u američkoj državi Viskonsin, koje je obišao u sklopu predizborne kampanje.
"Kakav god da bude mladić koji dođe na sentimentalni sastanak, pred sobom će imati jednog od smrtno ozbiljnih tipova koji se nikada ne osmehuju. Oni su naoružani i opasni", našalio se predsednički kandidat Demokratske stranke.

Senator iz Ilinoisa ima dve kćerke, desetogodišnju Maliju i Sašu, staru sedam godina. Obe će sa svojom majkom Mišel prisustvovati prvom danu demokratske nacionalne konvencije u Denveru u Koloradu koja će trajati četiri dana. Veoma opušten, Obama je u O Kleru rekao da će ga njegova supruga na konvenciji predstaviti kao običnog čoveka, koji uopšte nije nalik slici superstara kakva je o njemu lansirana.
"Mislim da ćete sami zaključiti sledeće: on je kao mi, potiče iz porodice srednje klase, bio je stipendista i morao je da vrati sve kredite koje je dobijao kao student".
Obama će u četvrtak na stadionu u Denveru održati govor pred 75.000 ljudi.
Извор:Блиц

Posto smo mi na tribini pre dve sezone imali varijante - "Ooodita velika ti k..." i onu "Emeghara velika ti k...", pa i "Pjer Boja k.... k'o sekvoja...", pa mogli bi i ovu "Oobama k... k'o salama nanana..."! Sorry za off! 

Хрватски фратар „отворио очи” Бајдену




Фрањевац Илија Живковић једна је од кључних особа које су утицале на формирање ставова утицајног америчког сенатора о збивањима у Југославији и његово залагање за бомбардовање Србије


Од нашег сталног дописника
Загреб, 25. августа – Да су прсти Римокатоличке цркве, посебно оног њеног дела из Хрватске, и те како били присутни у протеклим мрачним збивањима у којима је нестала Југославија није нека новост, али сада та чињеница добија потврду и на неочекиваном детаљу. Анализирајући одлуку Барака Обаме да за свог кандидата за потпредседника САД (наравно ако Обама победи) узме утицајног сенатора Џозефа Бајдена, човека који се „тврдо” залагао за независност Космета и бомбардовање Србије, а пружао је сву подршку хрватској и бошњачкој страни у протеклим ратовима који су докусурили Југославију, „Њујорк тајмс” је објавио и детаљ како је Бајдену још 1991. године „хрватски католички свештеник причао о српском насиљу у Босни и Хрватској” и тиме очито утицао на његове ставове и одлуке о тим збивањима.

Ко је тај човек који је на такав заобилазан начин утицао на конкретне потезе америчке политике на простору бивше Југославије, открива детаљније данашњи „Јутарњи лист”. Ради се о фра Илији Живковићу (рођен у БиХ), донедавно генералу фрањеваца трећередаца глагољаша (функција у Риму), а сада професору психологије на Католичком богословном факултету у Загребу.

Фра Илију Живковића загребачки лист описује као једну од кључних личности у црквеном животу у последње две деценије и такође као „једну од кључних особа која је формирала ставове сенатора Џозефа Бајдена у ратно доба и помогла му да схвати да су Србија и ЈНА агресори на Хрватску и БиХ и да због тога морају бити кажњени”. О том утицају на њега, уосталом, и сам Бајден је писао у својој књизи.

У разговору за „Јутарњи лист” фра Илија Живковић описује како се с Бајденом упознао и спријатељио још 1985. године, док је радио у хрватској редакцији Гласа Америке. Тада је радио у католичкој мисији у Вашингтону и спремао докторат из психологије на тамошњем Католичком универзитету. Упознали су се када му се Живковић у спољнополитичком одбору Сената жалио да српски уредници у Гласу Америке „резали све што је било хрватско”.

„Често смо се после сретали и често ме је питао шта мислим. Напросто смо постали добри”, каже Живковић и додаје да му је Бајден „веровао и зато што је био католик”.

Фра Живковић такође каже: „Он је знао за Хрватску и хрватске проблеме још у време Југославије када је контактирао с председником Хрватске братске заједнице Бернардом Лукетићем и председником Хрватског народног већа Матом Мештровићем. Но, мислим да је на њега највише утицао говор који сам одржао у Литл Року пред тек изабраним председником Билом Клинтоном, који је позвао америчке мањине на разговор. Пошто сам ја из БиХ говорио сам о ситуацији у БиХ. У 45 минута разложио сам зашто се мора бомбардовати мостове у Србији, Београд, како зауставити српске снаге у БиХ. Мислим да је то на Бајдена јако деловало.”

Док је боравио и службовао у САД, Живковић се сусретао с многим конгресменима и сенаторима. „Њима је све било јасно, јер смо од 1987. ангажовали једног бившег конгресмена да лобира за Хрватску”, каже он.

Живковић сматра да је Бајден „одличан избор” за потпредседника САД, јер је „човек народа и има добру базу међу радницима, није популиста”, а „веома важно је што је декларирани католик, јер су врло важни гласови 70 милиона америчких католика”. Оцењује га као либералног католика и једино му замера што није против побачаја (на чему инсистира Ватикан), већ у том погледу дозвољава „слободан избор”.

Радоје Арсенић
[објављено: 26/08/2008]


извор - Политика

Konvencija demokrata
Obama i Mekejn izjednačeni
Autor: N. Vlačo | 26.08.2008. - 06:00


Barak Obama i Džon Mekejn, kandidati demokrata, odnosno republikanaca za predsednika SAD, uživaju po prvi put izjednačenu podršku američkih birača, navodi se u istraživanju koje je naručio Si-En-En. Za svakog od kandidata se izjasnilo po 47 odsto ispitanika, dok je pre samo mesec dana, uz odnos 51:44 u korist Obame, demokratski senator iz Ilinoisa bio već viđen kao budući američki predsednik.

Agresivna medijska kampanja stvorila je od Obame pop ikonu u Americi, a posete evropskim metropolama obezbedile su mu i neophodnu međunarodnu dimenziju, ali se nenadani strah od poraza ipak oseća u redovima demokrata na četvorodnevnoj nacionalnoj konvenciji te stranke, koja je juče počela u Denveru.
Sudeći po podacima kojima raspolaže Kiting Holand, direktor Istraživačkog odeljenja Si-En-Ena, demokrate u nedelji konvencije imaju dosta razloga za brigu.
„Od ukupnog broja registrovanih glasača Hilari Klinton, senatorke Njujorka, koji su je podržavali u neuspešnoj trci za demokratsku nominaciju, oko 66 odsto sada planira da glasa za Obamu. Krajem juna bilo ih je 75 odsto. U istom periodu 16 odsto pristalica Klintonove izjasnilo se da će podržati Mekejna, a sada je takvih 27 odsto“, navodi Holand i dodaje da je „sve do prošle nedelje, neposredno pred imenovanje Džozefa Bajdena za potpredsedničkog kandidata, Obama imao prednost nad Mekejnom“.
Barak Obama će se učesnicima konvencije, koja okuplja više od 75.000 pristalica demokrata, obratiti u četvrtak. Obamu će na binu pozvati Al Gor, bivši američki potpredsednik i kandidat za predsednika 2000. godine, kada ga je u kontroverznom prebrojavanju glasova na Floridi pobedio republikanski kandidat Džordž Buš.
„U junu sam bio siguran da će Obama ‘oduvati Mekejna’ i pobediti u 30-40 država. Tokom leta, republikanci, a posebno Mekejn, uspeli su da naruše Obaminu harizmu, da diskredituju njegove sposobnosti i iskustvo. Plašim se da mu ne urade isto što i Goru“, kazao je Donald Fauler, bivši visoki zvaničnik Demokratske partije.

Izvor: Blic