Neke se nacije rode pod srecnom zvezdom 

nece bankrotirat ..sad ce njima putin prebacit 70 -80 milijardi obecanja 

Grčki premijer Aleksis Cipras i predsednik evrogrupe Jerun Dajselblum dogovorili su danas da pregovori između Grčke i "trojke" međunarodnih kreditora počnu danas na tehničkom nivou, izjavio je jedan neimenovani evropski diplomata, prenosi briselski portal "EUobzerver".


To će biti tehnička procena o tome da li postoji zajednička osnova između aktuelnog programa pomoći i programa koji nudi zvanična Atina, objasnila je portparolka šefa evrogrupe Dajselbluma, javlja Rojters.


Cipras je po dolasku u Brisel, na samit predsednika država i vlada zemalja Evropske unije, ulazeći u zgradu Saveta EU kratko poručio da se nada da će dogovor ipak biti postignut i da će "rane izazvane merama štednje biti zalečene".
Dodao je da je uveren u mogućnost pronalaženja zajedničkog rešenja kojim bi se stavila tačka na stroge mere štednje u Grčkoj.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je po u Brisel rekla da je Grčka "sporedna" tema na današnjem samitu.

"Uspeh Evropske unije leži u kompromisu. Nemačka je spremna na kompromis, ali naš kredibilitet počiva na pridržavanju pravila", izjavila je Merkelova.

Jučerašnji sastanak ministara finansija evrozone na kome se raspravljalo o odluci Grčke da odbije produženje paketa pomoći i napusti program mera štednje završen je kasno sinoć bez kompromisa između Grčke i njenih kreditora.

Zvanična Atina je pod pritiskom da što pre pronađe zajednički jezik sa međunarodnim kreditorima, koji su joj pozajmili 240 milijardi evra u okviru programa pomoći.

Cipras, koji je prošle nedelje posetio brojne evropske gradove, odbacio je uslove iz aktuelnog programa pomoći, koji ističe krajem meseca, kao i bolne ekonomske reforme i budžetske rezove.

Grčka vlada želi da kreditori olabave uslove nametnute u okviru programa, kao i da dozvole Atini da poveća budžetsku potrošnju da bi podstakla ekonomiju.

Izvor: Blic

Evropska banka ipak priskače u pomoć Grčkoj

Nemačka štampa javlja, pozivajući se na izvore iz Evropske centralne banke, da je ona svojim merama omogućila centralnoj banci Grčke da domaćim bankama dodeli 65 milijardi evra

Evropska centralna banka (ECB) povećala je danas obim Hitnog fonda za očuvanje likvidnosti (ELA) za pet milijardi evra, čime je centralnoj banci Grčke omogućeno da domaćim bankama dodeli sredstva u iznosu do 65 milijardi evra, javljaju nemački listovi "Frankfurter alemajne cajtung" i "Handelsblat", pozivajući se na izvore iz ECB.

Uprava ECB-a je prošle nedelje odbila da prihvati grčke obveznice kao kolateral za pozajmice komercijalnim bankama, prebacujući tako teret na centralnu banku u Atini koja sada mora da finansira domaće banke sredstvima iz programa ELA, koja imaju nepovoljniju kamatu, prenosi agencija Frans pres.

Iz tog razloga, grčka centralna banka će morati da obezbedi poslovnim bankama dodatne desetine milijardi evra iz tog programa u narednim nedeljama, izveštava Rojters, uz podsećanje da Izvršni odbor ECB može da ograniči isplatu sredstava iz tog fonda uz dvotrećinsku većinu glasova.

Preuzeto sa ...

i.... poceo je da se zaduzujev   i to po nepovoljnijim uslovima 

Robin Hud ce vrlo brzo morati da putuje sa 200 telohranitelja 

 


ЦИПРАС: Нећемо омражену „тројку“, Грчка не уцењује, али и не пристаје на уцене





РАЧУНА НА НОВИ СПОРАЗУМ КОЈИ БИ БИО ПРИХВАТЉИВ И КРЕДИТОРИМА
Aлексис Ципрас

„Не можемо да поредимо Грчку са другим земљама. Oна jе посебан случаj кад jе реч о оштрини мера штедње, дужини њихове примене и штети коjе су оне нанеле грчком друштву“, рекао jе Алексис Ципрас који жели нови кредитни програм коjи ће његовој земљи помоћи да преживи наредних неколико месеци и спречи потенциjално штетан излазак из еврозоне
        ГРЧКИ премиjер Aлексис Ципрас изjавио jе у Бриселу да његова влада, коjа покушава да са Eвропском униjом договори нове услове враћања грчких дугова, неће подлећи притисцима да прекрши обећања дата своjим гласачима.

         „Грчка не уцењуjе, али и неће пристати на уцене“, рекао jе Ципрас синоћ по завршетку самита Eвропске униjе у Бриселу, првог коjем присуствуjе откад jе његова радикална левичарска странка Сириза прошлог месеца дошла на власт у Грчкоj, пренела jе агенциjа AFP.

        Ципрас jе ипак додао да jе током самита Грчка пристала да са своjим партнерима из еврозоне започне техничке преговоре уочи кључног састанка министара финансиjа у понедељак, у покушаjу да се пронађе заjеднички jезик по питању услова под коjима jе Грчка од међународних кредитора добила пакет финансиjске помоћи вредан 240 милиjарди евра.

        Грчки премиjер jе изразио наду да би на састанку министара финансиjа 19 чланица еврозоне следеће недеље, могао да буде постигнут договор о враћању дугова коjи би био „прихватљив за обе стране“.

        Ципрас jе, међутим, поновио да постизање било каквог напретка захтева напуштање постоjећег програма помоћи, као и укидање омражене „троjке“ кредитора, коjу чине EУ, Mеђународни монетарни фонд и Eвропска централна банка, а коjа надгледа примену мера штедње.

         „Заборавите програм, он више не постоjи. Ни троjка више не постоjи“, истакао jе грчки премиjер.

        Oн jе нагаласио да су без преседана болне мере штедње, коjе jе Грчка морала да уведе у замену за помоћ од међународних кредитора.

         „Не можемо да поредимо Грчку са другим земљама. Oна jе посебан случаj кад jе реч о оштрини мера штедње, дужини њихове примене и штети коjе су оне нанеле грчком друштву“, рекао jе Ципрас.

        Председник грчке владе jе додао да jе његова влада посвећена томе да договори нови кредитни програм коjи ће помоћи Грчкоj да преживи наредних неколико месеци и спречи потенциjално штетан излазак из еврозоне.

    Izvor Танјуг

Mozda nije isto ali Grcka i Kipar su dva tela a jedna dusa:



Objavljeno: 14. februar 2015, 11:56

Rusija i Kipar potpisuju vojni sporazum

MOSKVA – Kipar i Rusija su u petak pokrenuli novi protokol o saradnji – izveštavaju lokalni mediji.
Rusija i Kipar potpisuju vojni sporazum

Vladimir Putin (Foto: kremlin.ru)

Kiparski predsednik Nikos Anastasiades i ruski predsednik Vladimir Putin će potpisati nekoliko sporazuma kada kiparski predsednik poseti Moskvu 25. februara.

Kiparski ministar finansija Haris Georgiades je rekao da je protokol reafirmacija bliskih odnosa između dve zemlje.

Zamenik ministra za ekonomski razvoj Ruske Federacije Nikolaj Podguzov kaže da protokol „pruža osnovu za proširenje saradnje u sektorima trgovine, energetike, turizma, obrazovanja, nauke i poljoprivrede“.

Biće potpisani i sporazumi o saradnji u sektorima komercijalnog brodarstva i telekomunikacija.

„Mi smo izradila veoma važan paket i u velikoj meri pripremili teren za potpisivanje protokola od strane dva predsednika“, rekao je Podguzov za kiparsku državnu televiziju.

Očekuje se da dve strane tokom posete kiparskog predsednika obnove i sporazum o vojnoj saradnji.

Ponuda grčkog Kipra da Rusiji omogući korišćenje vazdušnih i pomorskih baza na svojoj teritoriji već je izazvala reakciju britanskog ambasadora na Kipru.

Britanski visoki komesar Rik Tod rekao je u jednom ovonedeljnom intervjuu, kojeg karakteriše neobičan nedostatak diplomatskog takta, da Kipar mora da ima u vidu da proširivanje ruskih objekata nije u skladu sa zajedničkom politikom Evropske unije prema Rusiji.

Grčki Kipar je saopštio da je zemlja spremna da ugosti Rusiju u svojim vazduhoplovnim i pomorskim bazama, i tako označio raskol sa drugim zemljama članicama EU.

Predsednik Kipra Nikos Anastasijades je odgovorio da on ni ne pomišlja na to da daje diplomatske sugestije Velikoj Britaniji, a umanjio je i značaj i obim vojnog sporazuma.

Anastasijades je zamolio izaslanika da izbegava „neosnovane“ izjave.

„Postoji stari [odbrambeni] sporazum, koji bi, kao takav, trebalo da bude obnovljen. Istovremeno, neke dodatne usluge će biti obezbeđene na isti način kao što to činimo sa drugim zemljama, na primer, sa Francuskom i Nemačkom“, rekao je predsednik grčkog Kipra, dodajući: „Kipar i Rusija imaju tradicionalno dobre odnose, a to nije podložno promenama.“

Anastasijades je rekao da će obnovljeni sporazum ponuditi Rusiji ono što druge zemlje, pa i Britanija, već uživaju, „možda preterano“.

Britanija ima dve vojne baze na Kipru, od kojih je jedna među najvažnijim vazdušnim i elektronskim bazama koje podržavaju operacije NATO-a u regionu.

Takođe, Kipar obezbeđuje punjenje goriva i održavanja objekata za francuske avione na aerodromu Pafos na zapadnom delu ostrva, kao i lučka postrojenja i objekte za nemačke ratne brodove.

Međutim, analitičari veruju da će Britaniji biti nelagodno što ima ruske ratne brodove na puškomet udaljenosti od svoje glavne vazduhoplovne baze Akrotiri – samo žicom odvojene od luke Limasol, gde Rusija traži skladište za rezervne delove.

Objekti koji će biti ponuđeni za ruske avione najverovatnije su oni na aerodromu Pafos, samo 40 kilometara zapadno.

(Izvor: BRICS post)

Ništa sporno kao što već negde napisah Rusi koriste Pafos za svoje transportne avione...možda im dozvole i neku luku,medjutim pošto Rusima ne treba stalna baza ne vidim šta je tu sporno...udješ,izadješ,platiš i ćao...

Ocigledno ne znas ko koristi baze u Pafosu i ko ih je koristio duuuugi niz godina   

Kako sve to divno zvuci...samo sto ocigledno se niko nije zapitao dal Rusima uopste tako nesto treba  
Rusija nikada svoju armiju nije bazirala na ofanzivi, a jos manje je davala znacaj na hiljade brodova vec ima onoliko koliko im treba da odbrane strateski vazna mesta od Baltika do Crnog mora...
Imaju jedan nosac aviona, i osrednji broj teskih i lakih krstarica....takodje njima strateski apsolutno nista ne znaci da imaju bilo kakvu bazu na Kipru/Grckoj pogotovo jer su u Siriji sasvim zadovoljni