Неће бити никаквог рата против Ирана, а поводом оцене ирачке позиције, греши се, Ирак је ратовао против Ирана за време када су на челу Ирака били секуларно оријентисани политичари или углавном сунити, иако су шиити конфесионална већина у Ираку, због чега је ирачко становништво оријентисано углавном против рата и оружаних сукоба са Ираном.....Може да се деси повремено бомбардовање неких циљева и мета, које би извршавало ратно ваздухопловство Израела или Саудијске Арабије, уколико је уопште за тако нешто борбено способно, али каквих то ефеката може да има на државу чија је површина већа од милион квадратних километара? А, и то би било бесмислено, јер Иран има ресурсе и за војни одговор и за успешно извршење асиметричних одговора који би се негативно глобално одразили на светску економију....., буквално сваки конвенционални војни сукоб са Ираном би био неефикасан и контрапродуктиван и осуђен на неуспех, што не одговара Трампу јер је само тек нешто више од годину дана до нових председничких избора.

to su ti sve muslimani ko sto smo mi marsovci...

svadjaju se 50/60godina
....
jesa se boje ajatolasi...
oni ce ih dunut.. ako
se ameri budu jos dugo svadjali...

Spekulanti podižu cene goriva

18:09 16.09.2019

Piše Sandra Čerin

Globalne cene energenata skočile su posle napada na ključna naftna postrojenja u Saudijskoj Arabiji, kojim je onesposobljeno više od pet odsto globalnog snabdevanja tim energentom.

Saudijski ministar energetike princ Abdul-aziz bin Salman izjavio je da su napadi na „Aramko“ i na naftnom polju „Hurais“ doveli do pada proizvodnje sirove nafte za 5,7 miliona barela dnevno, odnosno da je ona prepolovljena. Ovo predstavlja pretnju za svetsku ekonomiju, jer podgreva strahovanja da će napad na objekte u Saudijskoj Arabiji podići cene nafte na svetskom tržištu.

Prema rečima Jelice Putniković, urednice Balkan magazina i stručnjaka za energetiku, skok cena nafte ima psihološki karakter, u iščekivanju konačnih procena štete od strane Saudijske Arabije.

„Saudijci proizvode oko 10 miliona barela dnevno, a ovaj napad svakako ne znači da će se njihova proizvodnja na duži rok svesti na pet miliona barela.
Dakle, mora da se utvrdi obim štete i koliko dugo će sanacija trajati, ali dešavanja u Saudijskoj Arabiji nisu jedini faktor koji će u narednom periodu uticati na cenu nafte“, objašnjava Jelica Putniković.

Šta će sve uticati na cenu nafte

Putnikovićeva kaže da su pre čitave ove situacije iz OPEK-a najavili smanjenje proizvodnje, jer su količine koje se na tržištu nude veće od potreba.

„Znamo da su se članice OPEK-a sa Rusijom dogovorile da će do proleća naredne godine smanjiti proizvodnju za više od milion barela dnevno. Sa druge strane, treba imati na umu i da Sjedinjene Američke Države imaju ogromne zalihe sirove nafte kojih moraju da počnu da se oslobađaju.
Znači, ako SAD nastave ovim tempom da se ’jure‘ da postanu najveći planetarni proizvođač crnog zlata, oni će morati da izvoze naftu zbog viškova na svom tržištu.
Sve to će uticati na konačnu cenu nafte u narednom periodu“, ocenjuje Jelica Putniković.

Ona tvrdi da će na cenu nafte uticati i naredni politički potezi na relaciji SAD-Iran, zbog sve jačih strahovanja da je na pomolu rat između ovih zemalja.

Na pitanje kako će se ova situacija odraziti na cene goriva u Srbiji, Jelica Putniković kaže da i ovo jutrošnje poskupljenje nafte na svetskim berzama u elektronskoj trgovini predstavlja samo trgovinski potez, kojim spekulanti pokušavaju da iskoriste ovu situaciju i da zarade što više, jer je prethodnih dana cena nafte padala.

„Sadašnja situacija stvara tenziju, ali verujem da će ozbiljne naftne kompanije koje posluju kod nas, poput NIS-a, čiji je većinski vlasnik „Gasprom Njeft“, OMV-a, Mol-a, Ekohelenik-a i Luk oil-a, koje prate dešavanja na globalnom naftnom tržištu i ne donose odluke na osnovu kratkoročnih vesti, sačekati razvoj ove situacije“, zaključuje Jelica Putniković za Sputnjik.

"Amerika je nesposobna, započinje ratove i ne može da ih završi"


SAD nisu u stanju da okončaju nijedan rat u kojem učestvuju, izjavio je iranski ministar spoljnih poslova Muhamed Džavad Zarif u intervjuu za En-Bi-Si.

IZVOR: SPUTNJIK NEDELJA, 29.09.2019. | 08:46

Ministar je pozvao administraciju američkog predsednika Donalda Trampa da ne pokušava da sukobe na Bliskom istoku rešava silom i optužio Vašington za potpirivanje sajber-rata, prenosi Sputnjik.

"Sjedinjene Američke Države započele su ovaj sajber-rat napadom na naše nuklearne objekte na vrlo opasan i neodgovoran način koji bi mogao da ubije milione ljudi", rekao je Zarif.



On je istovremeno dodao da "svaki rat koji započnu, Sjedinjene Američke Države ne mogu da završe".

Zarif je ranije kritikovao odluku Vašingtona da rasporedi dodatni vojni kontingent na Bliski istok nakon napada na naftna postrojenja u Saudijskoj Arabiji, nazivajući takav potez "pozerstvo".

Situacija na Bliskom istoku pogoršala se nakon što je 14. septembra nekoliko pogona saudijske naftne i gasne državne kompanije „Saudi Aramko“ napadnuto dronovima, nakon čega je kraljevina bila primorana da smanji proizvodnju nafte za više od polovine.

Odgovornost za napad preuzeli su jemenski pobunjenici Huti, protiv kojih se bori arapska koalicija na čelu sa Saudijskom Arabijom, ali Rijad i Vašington su optužili za napade Teheran.

Iranu je optužbe demantovao i nazvao ih lažima. Vlada zemlje je naglasila da napadi na naftna postrojenja nanose štetu celom regionu i navela da su takve optužbe tradicionalne za Sjedinjene Američke Države i da ne čude.

Uprkos nedostatku dokaza o umešanosti Irana u napad, Tramp je naložio da se značajno pooštre sankcije Teheranu.
B92

 

Eto , sada ih i Iranci fecesiraju ...!

ЗАШТО АМЕРИКА НЕ МОЖЕ ДА ПОБЕДИ У РАТУ СА ИРАНОМ!
 Техеран у том сукобу не би био сам, уследио би јак контра напад, а потом хаос! (ВИДЕО)

 05-10-2019 18:49

Амерички председник Доналд Трамп запретио је војном акцијом против Ирана, а повод је био напад дроновима и пројектилима на саудијска нафтна постројења.



Иако су за напад одговорност преузели ирански савезници Хути, САД и Саудијска Арабија за напад су окривили управо Иран, преноси портал Индеx. Уместо тога, увео је нови пакет санкција Ирану - "најтеже досад", како их је описао.

Како пише аналитичар CNN Сем Кили, Трампова одлука да не нападне Иран била је паметна и етички исправна, с обзиром на стратешку претњу тоталног рата који је и ограничени напад могао изазвати.

Што се напада на саудијска нафтна постројења тиче, саудијско министарство обране представило је доказе да је напад "несумњиво спонзорисао Иран", како остатке дронова и пројектила, тако и податке о смеру из којег су дошли - са северозапада, а не из Јемена, који је југозападно од мете.

Западне обавештајне службе дошле су до истог закључка, да Иран стоји иза напада,утврдили су и британске, француске и немачке власти.

Како пише Индекс, иако су обавештајни извори наводно рекли својим владама да су 100% сигурни у своје закључке, нико још није јавно потврдио да су управо Иранци извели напад. Изостанак такве оптужбе вероватно је изазван жељом да оставе отворена врата за дипломатију између Ирана и његових противника и тако избегну опасан ратни сценарио.

Јер оптужити директно једну државу за овакав дрски напад на другу означило би и крај дипломатије и почетак припрема за рат.

Као што је и контроверзни саудијски принц престолонаследник Мухамед бин Салман упозорио у интервјуу за емисију "60 минута" америчке телевизије ЦБС, рат Саудијаца и Иранаца довео би до "потпуног краха светске привреде".

Снабдевање нафтом ће се пореметити и цене ће скочити до незамисливог нивоа, што у животу нисмо видели", додао је принц, који је и сам изложен оптужбама за ратне злочине у Јемену и убиство новинара “Вашингтон Поста” Џамала Кшашогија у саудијском конзулату у Истанбулу.

А председник Ирана Хасан Рохани још је у августу запретио да је "рат с Ираном мајка свих ратова".

Иако су сви досадашњи напади који се приписују Ирану били без људских жртава, чини се да су били пажљиво калибрирани како би сигнализирали војне способности Ирана, док их у исто време та земља пориче.


Одустајање од војне акције носи за собом другу врсту ризика: да ће Иран овакво оклевање, поготово у светлу ранијих иранских напада на британске и емиратске танкере и обарање америчког дрона, протумачити као слабост Америке и њених савезника.

А то би онда могло да охрабри Иран и, парадоксално, изазове још већу ескалацију те Саудијци и Американци не би имали избора и морали би да одговоре. Иран вероватно у том сукобу не би био сам.

Осим својих војних и паравојних савезника у регији - Ираку, Сирији, Либану, Палестини и Јемену - Иран би вероватно могао да рачуна и на подршку Русије, а можда чак и Кине. Није случајност да ове три земље, од којих су две нуклеарне силе, планирају прву заједничку поморску вежбу у Индијском океану.

Како би такав сукоб изгледао? Почео би као одмазда на евентуални нови ирански напад.

Коалиција предвођена САД-ом циљала би сопствени привнапад тако да буде болан за Иранце, али и да сугерише да је могућа и много јача ескалација. Мете би биле структуре за контролу Корпуса иранске револуционарне гарде (ИРГЦ), противваздушна обрана, стратешка комуникациона средишта и складишта оружја. И гађани, али и елементи замрзнутог иранског нуклеарног програма су потенцијалне мете.

Ирански противнапад био би далекосежан. Шиитске паравојне формације у Ираку имају стотине хиљада бораца, оданијих ајатоласима у Техерану него средишњој влади у Багдаду.





Десетине хиљада шиитских бораца из либанског Хезболаха те ирачких и авганистанских милиција под иранским заповедништвом, као и регуларних иранских војника, боре се у Сирији на страни диктатора Башара ал-Асада против побуњеника у северозападној покрајини Идлиб.

Обавештајни извори се боје да они, као и регуларна иранска војска, могу да буду послати да поново заузму Голанску висораван која је од 1967. под контролом Израела.

Хезболах на југу Либана има чак 130 хиљада пројектила усмерених према Израелу и спремних за нови рат, по израелским проценама. Неки од њих су у стању да досегну и Тел Авив, а питање је колику ће заштиту Израелцима пружити њихова Гвоздена купола у случају таквог масовног напада, већег од свих досадашњих.


Хезболах је верни савезник Ирана и готово је сигурно да би се извршио сваку заповест Техерана.

Наравно, тај би сукоб био још катастрофалнији по Либан него по Израел, с обзиром на израелску војну надмоћ. И из палестинског појаса Газе могао би бити покренут нови напад на Израел.

Иако је суседни Јордан такође амерички савезник, више од половине становништва у тој земљи потомци су палестинских избеглица из данашњег Израела. И они би могли да покрену устанак из солидарности с Либанцима и с браћом Палестинцима у Гази.

https://www.youtube.com/watch?time_continue=1&v=MlRQAPk4sw8



Заливске монархије, поготово оне мање попут Уједињених Арапских Емирата, такође се боје разорних ракетних напада из Ирана. Неименовани заливски званичник рекао је ЦНН-у да Иран са својим ракетним арсеналом има "потенцијал држати регију за таоца".

Један погодак у аеродром у Дубаију, на пример, потопио би до даљњег уносни туристички сектор те земље. А ту је и увек присутна претња иранске блокаде промета нафтом кроз стратешки Ормуски мореуз. Кроз њега своју нафту извозе и Саудијска Арабија и Емирати, Кувајт, Бахреин и Катар.

Иранско минирање танкера прошлих месеци само је назнака онога што би био у стању направити на прометном правцу кроз који пролази готово 20% светске нафте.

Затварање Ормуског мореуза или нови напади на Саудијску Арабију и Емирате, односно на њихова нафтна постројења, могли би гурнути цену барела нафте на 100 или чак 150 долара. А ту је и могућност терористичких напада широм света на Американце, Израелце или њихове савезнике.

https://www.youtube.com/watch?time_continue=1&v=nxig7mx3uUQ



Иако су сунитски терористи последњих година били далеко активнији него шијитски, Хезболах и ирански обавештајци вероватно имају способности за такве нападе.

Како је војни аналитичар фирме Стратфор Омар Ламрани рекао за портал Вице, Иран има "ћелије широм света", било изравно или преко Хезболаха. Све су ово разлози зашто је алтернатива дипломатији и новом споразуму с Ираном, који би заменио онај из којег је САД лани изашао, катастрофална. Свиђало нам се то или не, Иран је у стању да проузрокује озбиљан хаос - у регији и шире.



Извор: Б92

sve je to nevazno ako ti ne mozes da podneses politicki zrtve...

svede se na to ko moze a ko ne da podnese zrtve...

ameri su tu najnize na toj lestvici...

Kad je amerikanca boleo k..c za žrtve? Nije im smetalo da ubijaju i u Avganistanu ni u Iraku ni u SFRJ ni u SRJ, sad će da se plaše iranskih žrtava. Jedina kočnica su izbori koji treba da budu u usa, a to je samo trenutno stanje.

Ako bude rat, Iran ima da zavrsi ko Libija, Sirija i Irak.

Teško. Iran je mnogo veća država. Milioni kvadratnih kilometara. Drugo, napredniji su od svih okolnih država i jači. Nisu oni mačiji kašalj i Tramp to zna. Zato se zalaže za pregovore. Sekta Klinton/Bajden su za rat. Oni bi išli na sve ili ništa. U trenutnom stanju teško da će biti sukoba.