Imam jedan problem.  Zapravo radi se o mom odnosu sa mojom najboljom drugaricom.  Od kako se druzim sa njom moje samopouzdanje se dosta snizilo pocinjem da je mrzim osecam se jako lose zbog toga.  Problem je sledeci: svaki put kada pricamo ne radi se o dijalogu vec o monologu njenom.  Nema strpljenja niti volje da cuje sta ja pricam a mislim da to generalno nije problem samo sa mnom vec sa vecinom ljudi iz njenog okruzenja.  Jednostavno je ne interesuje.  Dok ona prica o tome sta je jela tokom dana ti njoj ne mozes da se pozalis ili podelis nesto sa njom jer su joj te price glupe. Ne bih mogla da joj izlozim problem jer ga ne bi saslusala a i osecala bih se glupo jer ona o svojim problemima nikada ne prica.  Kada smo u drustvu ako zelim da kazem nesto izgleda mi kao da me namerno nadjacava i prekida.  Recimo desila se situacija- upoznala sam je sa deckom i ona je toliko pricala i zelela da ostavi utisak da nisam mogla da dodjem do reci.  Iskreno sam uplasena jer meni takve situacije nisu normalne.  Desilo se recimo i u kolima dok smo se vracale kuci da je histericno krenula da se smeje i proziva me posto sam joj ispricala neku pricu iz detinjstva.  Tada sam se zaistazabrinula i nije mi bilo svejedno.  Uglavnom problem je u tome sto ona omalovazava mnoge ljude pricajuci za njih da su luzeri mediokriteti ogovara apsolutno svakoga sa kim se druzi neprestano velicajuci sebe.  Jednom je cak i otvoreno priznala da se oseca bolje od drugih-znaci mi smo jadni smrtnici koji ne zasluzuju da zive dok je ona bog na zemlji.  Ne postuje tudje obaveze sve tudje joj je lose i u svemu je ona bolja.  Problem se javlja u tome sto ona zaista jeste zanimljiva i zna kada treba da prestane tako da se ponasa i zna kada se ljudi udaljavaju od nje.  U tim trenutcima postaje najbolji prijatelj dok joj se ponovo ne priblizite.  Osecam se jako lose kako vreme prolazi gubim na samopostovanju i jako mi je tesko da prekinem ovo jer ne zelim da izgubim osobu u zivotu koja mi je znacila.  Negde vidim da njoj niko ne znaci.  Cak je i za druga najboljeg rekla da je neinteresuje ako nece sa njom da se druzi jer ona ima sa kim da izlazi.  Ocajna sam ne znam sta da mislim o njoj i kakva je ona osoba a ne zelim sebe da dovedem u problem jos veci.

perfekcionista sam,  što je u neku ruku i dobro ali izgleda da sam veći nego što bi trebalo

Onda, previše sam opterećen i onim što će se desiti u budućnosti, nema veze da li je ta budućnost za 5 min, 5 mjeseci, 5 godina, jednostavno opterećen sa i time.  Tako da sam primjetio da i zbog toga što sam opterećen time šta će se desiti u budućnosti ako napravim taj postupak, tj.  ako uradim to, ja to ne uradim i onda se kajem što to nisam uradio.  To vam je ono na početku teksta što sam rekao.  

Evo, problem sa đevojkom: ona stoji sa prijateljima i normalno meni dođe želja da joj priđem jer je moja jelte,