A nekad su proizvodili čelik, je li ? Iz dimnjaka se dimi, ali unutra. . . Spiros 'Vondas' Vondopoulos
»Bogu hvala, vek i po poživeh, u zdravlju i radu. Slutim da mi je vreme umirati, te ove reči u pero govorim advokatu Nikoli Novakoviću, jer u vas, deco moja, sve zajedno, nemam ni malo poverenja ...« Dalje: »Žao mi je što ste moji, a ne deca nekog mog neprijatelja. Ko je vas poznavao, ne mora se bojati pakla; sa đavolima će mu biti lepše i prijatnije. Sto se tiče moje imovine, a to vas jedino zanima, mogu vam saopštiti sledeće: sve što imam OSTAVLJAM SAMOM SEBI, jer verujem u drugi život. Znači, neka sve ostane kako je bilo za moga života, dok se ne vratim. Vaš otac — Pantelija Topalović.«
Datum izlaska: 2. avgust 1995. Platforma: Sega Mega Drive
1995. godine SEGA je najavila potpuno napuštanje Mega Drive 2 platforme i preorijentisanje na razvoj Saturn sistema, što se kasnije pokazalo kao greška. Nintendo je uspeo da iskoristi nedostatak ozbiljnog rivala i u periodu od 1995-1997. godine stvori nekoliko fenomenalnih igara koje su prodaju njegove konzole (SNES) podigle u nebesa. Međutim, čak i tokom faze izumiranja SMD2 pojavilo se nekoliko igara koje na najbolji način demonstiraju šta sve ova konzola može. Kao što je Super Mario Bros. 3 prikazao svu snagu NES-a, ili Final Fantasy IX izvukao sve potencijale iz PSX hardvera, tako je i Comix Zone jedna od retkih igara koja koja izvlači gotovo svu snagu iz 16-bitnog hardvera ove popularne mašine.
Skeč Tarner je profesionalni crtač stripova. Jedne olujne večeri dok je završavao svoje najnovije delo, njegov antijunak sa papira (Mortus) je iznenada oživeo i ubacio Skeča u sopstveni strip. Da bi mogao da ostvari svoje snove o vladavini svetom, Mortus mora da ubije svog kreatora, a njegova jedina nada za spas je dobro poznavanje borilačkih veština i smisao za rešavanje logičkih problema.
Ovako počinje jedna od najoriginalnijih igara u novijoj istoriji igara. Dakle, igrač je u ulozi Skeča čiji se cilj svodi na puko preživljavanje do konačnog obračuna koji će odrediti sudbinu sveta. Međutim iako je ova igra po žanru skrolujuća tabačina u Comix Zone-u ne postoje klasični nivoi. Umesto toga, igrač se kreće kroz stranice stripa na kojima ga obično čeka nekoliko protivnika i poneki interesantan logički zadatak za rešavanje. Nivoa, ima ukupno 3, a svaki od njih je podeljen na dva dela. Posledica ovakve koncepcija igre je nelinearnost: posle uspešno savladane scene često će vam biti ponuđen izbor puta, što značajno povećava rok trajanja igre. Doduše, kojim god putem da krenete kraj nivoa će biti na istom mestu, ali su programeri ipak u igru ubacili 2 završetka od kojih je samo jedan pravi.
Skeč je izuzetno pokretljiv i poseduje izvanredan arsenal udaraca za efikasno umlaćivanje protivnika, koji su izuzetno žilavi, pa borbe sa njima često više podsećaju na sukobe u Vs tabačinama nego na klasične skrolujuće igre. Uopšte, neprijatelji prikazuju zavidan nivo inteligencije, izbegavaju udarce, stalno menjaju način napada i sjajno se brane ako pokušavate da ih pobedite uvek na isti način. Zbog toga je kombinovanje raznih udaraca zaista neophodno. To je svakako sjajna osobina igra, jer borbe nisu sterilne kao u Final Fightu ili čak u Streets of Rage serijalu, već su sjajno iskustvo, slobodno se može reći na nivou fenomenalnog Super Double Dragona za SNES. Na sreću, Skeč nije usamljen jer će ga tokom avantura pratiti devojka Alisa koja će vas često upozoravati na opasnost ili upućivati na rešenje logičkih problema, koji su da ponovimo, vrlo interesantni. Od pomoći su naravno i oružja (granate, bombe i noževi), ali i pacov koji vrlo efikasno eliminiše protivnike ženskog pola, a često je neophodan u rešavanju određenih problema. Skeč poseduje skroman inventar u koji može da smesti maksimalno 3 predmeta (u njega se računa i pacov koga morate da prenosite iz scene u scenu), pa je preporučljivo da oružje koje pronađete ne čuvate dugo. Vrlo interesantno je rešena energija glavnog junaka. Pored toga što je gubi kada ga protivnici udare, Skeč je troši i prilikom uništavanja čvrstih predmeta, što je nekada neophodno za dalje napredovanje. Kako imate samo jedan život, svako upadanje u provaliju značiće game over, ali za svaki uspešno završeni nivo dobićete i po jedan continue što će biti propraćeno simpatičnom animacijom (znači, dolazak na 3 treći nivo, znači da ste zaradili još 2 pokušaja)
Tehničke karakteristike su naprosto izvanredne. Likovi i nivoi su sjajno nacrtani i animirani, tako da retko koja igra za SMD2 može da parira Comix Zone-u. Nivou su izuzetno maštoviti zamišljeni i odvijaju se na raznoraznim lokacijama, od perefirije grada i kanalizacije, preko hrama u visokim planinama i brodogradilišta. Ponavljanje sličnih lokacija je apsolutno isključeno. Ni zvuk ne zaostaje. Efekti su kvalitetni i propraćeni tipičnim stripskim slovima (smack, pow i sl.) što izgleda jako lepo. Muzička podloga nije na vrhunskom nivou, ali postoji nekoliko lepih tema.
U svakom slučaju, Comix Zone je dragulj među igrama za Mega Drive 2 zbog svih svojih karakteristika. Ako tražite nešto više od klasične borilačke igre, ovo je pravi izbor. Lepa pričica i inovativan pristup preporuka su za sve igrače.
"Jedan od naprepoznatljivijih Mega Drive klasika, igra na koju Nintendo nije imao odgovor. Comix Zone izgleda veoma dobro čak i danas. Sjajna 2D grafika, animacija i probijanje kroz panele na stranicama stripa uz dobar borbeni sistem praćen 90s alt rock muzikom bili su i ostali unikatno iskustvo. Kao i većina drugih igara na listi ni Comix Zone nije bio ni malo lak, tako da ako do sada niste uspeli da Sketch Turnera dovedete do poslednje stranice stripa uz mogućnost snimanja pozicije koja u originalu nije postojala sada ćete imati veće šanse."
Šta bi se desilo kada bi se autor stripa našao zarobljen u sopstvenom delu iz kojeg mora da nađe put van, a usput i da spreči opasnog negativca da zagospodari svetom? Probajte ovu igru i saznaćete...
Nesvakidašnji dizajn je ono po čemu je Comix Zone postao poznat. Kroz igru napredujete preko stranica stripa na kojima se zbivanja objašnjavaju putem poznatih stripskih elemenata (oblačići, pravougaonici...). Prisutna je zdrava doza humora, kao i „pametne” doskočice glavnog junaka u stilu Švarcenegera, Brusa Vilisa ili Djuka Njukema. Svaki „kvadrat” stripa predstavlja poseban ekran za prelaženje. Najvažnije je što je svaki od njih drugačije koncipiran i predstavlja nivo „u malom”. Uz to moramo da pomenemo i nelinearnost koja se ponekad ispolji u vidu izbora kojom ćete stranom, to jest „kvadratom”, nastaviti dalji put. Zato je potrebno malo eksperimentisanja za određivanje puta koji vam najviše odgovara i koji omogućava najmanji gubitak energetske skale. Kraj strane označava i prelazak jedne celine igre.
Poteza ima više nego što biste očekivali, a propraćeni su solidnom animacijom glavnog junaka. Protivnici su dovoljno raznovrsni i morate im prilaziti koristeći drugačije tehnike. Pored sveprisutnog makljanja, brojni kratki ali dovoljno dobri avanturistički elementi zahtevaju od igrača da dobro razmisli o tome kako mu se najviše isplati da pređe neku prepreku. Postoji čak i inventar od tri predmeta, te je važna i strategija kada ćete koji iskoristiti ili zameniti za neki drugi.
U „godini kulture“, dok je na zapadu bio pred izumiranjem, Sega Genesis iliti Sega Mega Drive 2 je u „zemlji seljaka na brdovitom Balkanu“ prožiljavao svoje zlatne dane. Iako se nikako nije mogao pohvaliti performansima i kvalitetom igara u poredjenju sa ostalim konzolama, bio je jeftin, samim time pristupačan. Kao poručeno za male Srbe gladne hleba i igara. Jeftinoća je trade-mark Genesisa. Katalog se sastojao uglavnom od patetičnih verzija kultnih naslova sa arkadnih aparata i drugih platformi, ali su se tu i tamo pojavljivali Segini ekskluziviteti vredni pažnje. Comix Zone je svakako jedna od najunikatnijih igara ikada kreiranih. Osnovna ideja je jednostavna, efektna i ranije nekorišćena. U ulozi ste strip-crtača po imenu Sketch Turner koji, zajedno sa svojim ljubimcem pacovom Roadkill-om, sticajem bizarnih okolnosti biva uvučen u sopstveni strip. Kako to već biva, u tom univerzumu on je „chosen one“ na kome je da spase svet od okupatora iz svemira i njihovog vođe Mortusa. Avantura će ga voditi kroz tri epizode od po dve table, a pomoć će imati u informacijama koje mu pruža simpatična pobunjenica Alissa Cyan. Realizacija je fantastična. Očigledno je od prvog trenutka da se svakom aspektu pristupilo sa velikim obzirom. Grafika je nesto najlepše što se pojavilo na Genesisu. Dizajn likova i ambijenata po stilu i paleti boja podseća na radove Jack Kirby-a iz ranog Marvel perioda. Animacija je glatka i lepa, a uz dodatak patentiranih balončića svo vreme se ima utisak da posmatrate oživljeni strip, a ne crtać. Zvuk, nažalost, trpi zbog skromnih mogućnosti platforme za koju je igra kreirana. Šteta pošto je i u efekte i u muziku glavni kompozitor Howard Drossin (ujedno i glas većine likova) uložio veliki trud. Slušaćete istinski sjajne teme u najjadnijem midi izdanju kako to samo Sega možže pružiti. Igra je brza, kratka, dinamična i prokleto teška. Neprijatelji imaju iznenađujuće visok AI i poprilično su žilavi tako da bezumno srljanje nije opcija. Kontrole su skoro savršene, a naš junak na raspolaganju ima širok dijapazon različitih poteza koje može efektno kombinovati. Da se ne bi sve svelo samo na tučnjavu ubačen je dovoljan broj logičkih zagonetki (tu je pacov od velike pomoći), kao i mogućnost da birate put kojim će te stići do kraja stranice. Prisutan je inventar koji može sadržati tri stvari, a na igraču je da dobro razmisli šta će nositi pošto pojedini objekti u mnogome mogu olakšati tok igre. Na početku imate samo jedan život, a po okončanju svake epizode dobijate nagradno po jedan. Health Packovi su prava retkost tako da, pamet u glavu. Kada naučite “gde šta i kako” Comix Zone se da preći prilično lako. Postojanje tri različita kraja je za ono vreme takođe bilo revolucionarno, pa je želja za ultimativnim hepiendom (spašen svet, dobijena devojka i slava) dodatno motivisala igrače. Budući da se igra pojavila na Genesis-ovom zalasku, inicijalni uspeh Comix Zone-a je bio skroman. Srećom, kvalitet i jedinstvenost su joj obezbedili status kultnog klasika, a danas se smatra jednom od najboljih igara svih vremena. Obavezno štivo za svakog gejmera.
Datum izlaska: januar 1995. Platforma: Sega Mega Drive
Pre tačno deset godina kompanija Sega je shvatila da je njen glavni adut, platformski serijal Sonic the Hedgehog, prebrz i prešaren za određeni krug ljudi te je igračima ponudila alternativu u vidu Ristara.
Za razliku od avantura popularnog plavog ježa, Ristar nije toliko dinamična igra, a upotrebljena je i „normalnija” paleta boja koja više prija očima, tako da u ovom naslovu mogu da uživaju i „matorci”, a ne samo deca. Glavni negativac u igri je bezimeni zloća koji je osvojio rodnu planetu glavnog junaka (zvaćemo ga Zvezdan) i pokorio kompletno stanovništvo, uključujući i Zvezdanovog oca, inače velikog heroja. U poslednjem trenutku nekoliko stanovnika planete šalje poziv za pomoć na koji se odaziva Zvezdan i tu počinje njegova avantura tokom koje će „prošišati” kroz nekoliko planeta da bi na kraju vratio sve u pređašnje (blago)stanje.
Ristar je klasična platformska igra, ali sa jednom bitnom razlikom u odnosu na većinu naslova ovog žanra: ovde nema poznatog skakanja protivniku na glavu, već se Zvezdan obračunava s protivnicima tako što ih svojim elastičnim rukama privuče sebi i zvekne glavom. Njegove ruke mu takođe omogućavaju da se vere uz merdevine, doseže daleke platforme, obara drveće... Kontrole su proste – pored standardnih za smer kretanja, tu su još samo skok i pucanje. Prava je šteta što Sega nije pravila nastavke jer je Ristar po mnogo čemu bolja igra od izvikanog Sonica. Još ako sebe ubrajate u Delije sa severa...
Tema: 
